Apr 5, 2015 | Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Bol u leđima kod pacijanata kod kojih je ovo stanje prisutno, ne prestaje ni tokom noći. Spavanje odnosno ležeći polažaj i bolovi u leđima mogu biti međusobno povezani. Ponekad se bol u leđima može pogoršati usled lošeg polažaja prilikom spavanja.
Uzroci bola
Uzroci bola u leđima tokom sna nisu uvek jasni. Pored povreda, uzroci mogu biti sledeći:
- Problemi i oštećenja međupršljenskih diskova
- Povrede poput istegnuća ili preloma
- Bolesti ili stanja kao što su kriva kičma – skolioza, spinalna stenoza – suženje kičmenog kanala, Šojermanova bolest, razni oblici artritisa i slično.
- Podloga na kojoj spavate
Ukoliko dušek na kome spavate ima znake habanja, probadanja, omekšao je ili je vidno deformisan na mestu gde obično ležite, bilo bi dobro uraditi nešto po tom pitanju. Neki saveti govore o potrebi da se dušek menja na svakih 5 do 7 godina. Otprilike 63% obuhvaćenih istraživanjem potvrdilo je da ima pozitivne promene nakon promene ležaja koji daje optimalnu udobnost i podršku telu.
Ukoliko budžet ne dozvoljava kupovino novog ležaja pokušajte sa nekoliko sledećih saveta:
- Dodavanje tvrde površine ispod dušeka, ili premeštanje dušeka na pod može doprineti podršci vašeg tela tokom spavanja.
- Postavljanje jastuka ispod kolena u toku ležanja na leđima ili postavljanje jastuka između kolena prilikom ležanja po strance. Ovakav položaj ispravlja kičmeni stub i omogućava optimalan položaj kičme.
Leganje i ustajanje
- Prilikom leganja u krevet ili ustajanja, izbegavajte nagle pokrete. Nikad nemojte ustajati naglo, uz trzaj.
- Prilikom leganja najbolje je sesti sa strane krevetai pridržavajući se rukama, saviti kolena i kontrolisano spustiti svoje telo u ležežeći položaj.
- Prilikom ustajanja preporučuje se okrenuti se postance, saviti kolena, i podići se rukama dok se porkolenice spuštaju pored kreveta na pod. Potrebno je izbegavati savijanje u struku koje može opteretiti kičmu.
Kod bola u leđima dobri razultati se postižu primenom različitih metoda fizikalne terapije:
Najbolji rezultat u jačanju mišića i eliminisanju bola u leđima postiže se uz pomoć Shockwave terapije i Kompjuterskog jačanja mišića
Mar 3, 2015 | Dečija rehabilitacija, Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Jan 9, 2015 | Akcija, Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Zglobovi predstavljaju spojeve, veze između kostiju. Oni obezbeđuju pokretljivost različitih delova tela i bilo kakav problem, bole, oštećenje ili povreda mogu uzrokovati otežano kretanje i pokrete i izazvati bol.
Različiti su uzroci koji dovode do bolova u zglobovima, počev od osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, povreda i slično. Bol u zglobovima se često javlja kod velikog broja ljudi. Otrilike jedna trećina odraslih osoba se žali na bolove u zglobovima. Jedan od najčešćih mesta gde se bol javlja je zglob kolena. Prate ga bol u ramenu i bol u kuku. Međutim bolovi u zglobovima mogu uticati na bilo koji deo tela, od skočnog zgloba do ramena. Kako prolaze godine i kako čovek stari, bolovi u zglobovima postaju češći.
Bolovi u zglobovima imaju različit intenzitet, od blage nelagode do intenzivnih i iscrpljujućih bolova. Možemo ih takođe podeliti na akutne koji nestanu nakon nekoliko nedelja i hronične koji mogu da traju mesecima. Čak i kratkoročni bol i otok na zglobu utiče na kvalitet života. U većini slučajevaa, bolove u zglobovima je moguće rešiti metodama fizikalne terapije.
Lekar prvo postavlja dijagnozu, zatim tretira i otklanja uzrok bola. Lečenje bola u zglobovima ima za cilj smanjiti bol i upalne procese i očuvati funkciju zgloba.
BOLOVI U ZGLOBU RAMENA
Bolni sindrom ramena obično srećemo u horničnoj fazi, najčešće zbog zanemarivanja simptoma od strane samog bolesnika.Tegobe najčešće nastaju postepeno i polako napreduju. Kod ortopeda se obično dolazi na kraju. Posle više meseci bolova i ograničenja pokreta u ramenu. Obično se pacijent ne seća kako su počeli bolovi u ramenu ili ako da, onda je to bilo posle nekog nenaviknutog posla gde su ruke bile po više sati u pokretu.
BOL UZGLOBU LAKTA
Zglob lakta je izuzetno značajan u našem telu. Pokreti ruke u velikoj meri zavise od funkcionisanja zgloba lakta. Zglob lakta je u toku aktivnosti izložen velikom stresu i ključan je za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Kao takav sklon je povredama usled stresa i sila koje deluju na njega. Bol u laktu često je velika prepreka u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Česta povreda koja se javlja u zglobu lakta je takozvani teniski lakat. Teniski lakat je bolno stanje lakta, pripada grupi sindroma preopterećenja (overuse syndrome), obično je uslovljen dugotrajnim preopterećenjem mišića, tetiva i njihovih pripoja u predelu lakta i podlaktice. Saznajte više…
BOL UZGLOBU RUČJA
Zglob ručja se sastoji od osam kostiju, takozvanih karpalnih kostiju sa donje strane, koje su povezane međusobno jakim ligamentima, a gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo. Ova striktura je poznata pod nazivom karpalni tunel. Kroz karpalni tunel prolaze tetive mišića pregibača koji pokreću prste i Nervus Medianus. Opna koja oblaže tetive naziva se sinovijalana opna i izuzetno osetljiva na dugotrajne napore. Usled napora, karpalni tunel može da se suzi i time počen da pritiska nerv Medianus. Kada dođe do oštećenja sinovijalne opne ili tetiva koje prolaze kroz karpalni tunel , dolazi do otoka i upale tetiva i pritiska na nerv Medianus. Ovo stanje je poznato kao sindrom karpalnog tunela. Saznajte više…
BOL U ZGLOBU KUKA
Obolenja kuka predstavljaju grupu čestih obolenja populacije širom sveta u 21. veku. Iako je došlo do značajnog napretka u dijagnostici i lečenju mnogih od ovih stanja, produženje života, povećanje fizičke aktivnosti, posebno u oblasti sporta, zatim saobraćajni i drugi traumatizam doveli su do porasta ukupnog broja pacijenata koji se svakodnevno javljaju lekaru sa različitim tegobama od strane kuka.
Česte tegobe kada je zglob kuka u pitanju su deformiteti kodm mlađe populacije, zatim traume odnosno povrede i degenerativna stanja kod starije populacije. Saznajte više…
BOL UZGLOBU KOLENA
Uzroci bola u kolenu mogu biti razliciti. Najcesce su to zapaljenski procesi, degenerativni procesi, povrede, staticke deformacije . Ove bolove imaju i meteoropate, kao i mladi nekada pri naglom rastu. U postavljanju dijagnoze veoma je vazna anamneza, pregled reumatologa koji utvrdjuje prisustvo otoka, lokalnog crvenila, bola, lokalno povecane temperature kolena kao i obim pokreta. Zatim slede snimanja ultrazvukom i magnetna rezonanca koja daje najvise odgovora, kao i artroskopija.
Uobičajeni problemi su:
BOL U SKOČNOM ZGLOBU
Gornji skočni zglob (articulatio talocruralis) je spoj između donjih okrajaka kostiju potkolenice (tibia et fibula) i tela skočne kosti (talus). Fibroznu opnu zglobne čahure pojačavaju unutrašnja pobočna veza, označena kao deltasta veza (lig. deltoideum) i spoljašnje pobočne veze. Gornjim skočnim zglobom izvode se pokreti pregibanja (flexio), pri kome se gornja strana stopala kreće ka potkolenici, i opružanja (extensio), pri kome se gornja strana stopala kreće u suprotnom smeru, odnosno udaljava se od prednje strane potkolenice.
Najčešće povrede skočnog zgloba su:
Fizikalna terapija
Predstavlja najefikasniji način lečenja bola.
Sprovodimo sve modaliteti fizikalne terapije
Takođe se različitim uspehom koristi i akupunktura. Poliklinika Galetić jedina koristi i kombinuje nekoliko vrsta akupunkture (iglena, elektoakupunktura, dauer akupunktura) koje u kombinaciji sa ostalim vidovima lečenja daje jako dobre rezultate u rešavanju lumbalnog bola.
Jedini u regionu primenjujemo terapiju scanlab aparatom. Scanlab proizvodi optimalnu toplotu koja prodire duboko u tkiva, pa samim tim smanjuje bol i poboljšava njihovu elastičnost. Njegovi klinički dokazani efekti i vrhunska tehnologija omogućavaju:
- brzu,
- efikasnu
- svrsishodnu pomoć obolelima i povređenima
JEDINO POLIKLINIKA GALETIĆ EFIKASNO SPROVODI JAČANJE MIŠIĆA NAJNOVIJIM APARATIMA (COMPEX CEFAR ULTRATON) . DA BI TEGOBE NESTALE,KIČMENI STUB MORA DA BUDE OJAČAN I RELAKSIRAN, A TO NE MOŽETE SAMO VEŽBANJEM.
U kombinaciji sa kineziterapijom – vežbama pod kontrolom naših stručnih terapeuta rešava te se bola i svih tegoba, a istovremeno ojačate ceo kičmeni mider i muskulaturu leđa, nogu, stomaka i na taj način sprečite da se bolovi i tegobe vrate!
Feb 10, 2014 | Fizikalna terapija, Povrede noge
Petni trn, ili petna bodlja, je deformitet koji nastaje kada se na petnoj kosti formira koštani izrastak. Trn u peti najčešće se formira na zadnjoj strani pete, ili na donjem delu stopala.
Petni trn predstavlja reaktivno stvaranje kosti usled hroničnog mehaničkog preopterećenja, a koja se nadraživanjem prilikom hodanja upali i izaziva bol.
Kako nastaje petni trn?
Petni trn nastaje kada postoji dugotrajno oštećenje ili iritacija plantarne fascije (tetive) na donjem delu stopala, koja se proteže od pete do prstiju, a zadužena je za održavanje svodova stopala i amortizaciju hoda. Kalcifikat pritiska meko tkivo i uzrokuje bol u peti čiji intenzitet varira u zavisnosti od faze bolesti.
Sudeći po statističkim podacima, petni trn se češće javlja kod žena i gojaznih ljudi, te kod osoba čiji posao zahteva dugo stajanje ili hodanje po tvrdoj podlozi, mada neretko pogađa i sportiste.
Posebnom riziku izložene su osobe čiji su mišići potkolenice skraćene,a Ahilova tetiva nefleksibilna,mada ovo bolno stanje mogu uzrokovati i ravna stopala kao i visok ris.
Simptomi petnog trna
Trn u peti podrazumeva koštanu izraslinu koja se proteže od petne kosti do svoda stopala. Prema istraživanju Američke akademije ortopedskih hirurga samo jedna od 20 osoba sa petnim trnom će kao reakciju na njegovu pojavu osećati bol.
Neki od glavnih simptoma trna u peti su:
- Bol
- Upala
- Koštana izbočina
- Osetljivost donjeg dela stopala
Bolest petni trn razlikuje 3 faze:
- Akutnu: U akutnom stadijumu bol u peti je najintenzivniji, i obično se javlja naglo, pa osnovnu terapiju predstavljaju hladne obloge i mirovanje.
- Subakutnu: Subakutnu fazu karakteriše bol u peti prilikom hodanja uz nešto manji intenzitet koji je prisutan i nakon dužeg stajanja, ili kada se posle dužeg sedenja naprave prvi koraci, ali i ujutru, po ustajanju.
- Hroničnu fazu: Hronični oblik bolesti razvija se postepeno, kao rezultat neadekvatne terapije ili potpunog izostanka lečenja a prepoznaje se i po bolovima u peti tokom hodanja, čiji se intenzitet ne smanjuje tokom dana.
Plantarni fascitis
Petni trn i plantarni fascitis su povezana stanja koja se često javljaju zajedno, ali nisu ista.
Istraživanje iz 2012. otkriva da 89% ljudi sa plantarnim fascitisom razvije i trn u peti, dok istraživanje iz 2015. sugeriše da se petni trn u nekim slučajevima može razviti kao reakcija na plantarni fascitis.
Simptomi plantarnog fasciitisa podrazumevaju:
- Bol pri dnu stopala, blizu pete
- Bol nakon dužeg odmaranja ili nakon spavanja
- Bol koji se pogoršava pri savijanju stopala
- Intenzivan bol posle, ali ne i tokom vežbanja
Evo kako se ova dva stanja ukrštaju:
- Plantarni fascitis se pojavljuje kada istegnete ili pokidate vaš plantarni ligament koji se proteže između vaše pete i mesta gde se prsti spajaju sa stopalom. Ako imate plantarni fascitis, verovatno ćete osećati intenzivan bol u peti koji dolazi i prolazi tokom dana. Bol popušta kada se rashodate, ali se vraća ako sednete, a zatim ustanete da još malo prošetate.
- Petni trn se može javiti kao reakcija na stres i upalu uzrokovanu plantarnim fasciitisom. Vremenom vaše telo reaguje na stres izgradnjom dodatnog koštanog tkiva. Ovo dodatno tkivo postaje petni trn. Kod većine ljudi on ne izaziva bol, ali kada se pojavi, simptomi su gotovo identični onima kod plantarnog fascitisa.
Izostanak simptoma
U pojedinim situacijima simptomi petnog trna mogu i da izostanu i da se njegova pojava vidi samo pri nekom drugom rendgenskom pregledu stopala.
Novonastala kost nije ni oštra ni špicasta, a sama bol nastaje od upaljenog tkiva oko petnog trna koji se povećava formirajući zaštitni jastučić. To tetivama, nervima i ligamentima smanjuje prostor za normalno funkcionisanje i dolazi do prekomerne proizvodnje kalcijuma.
Šta izaziva petni trn i faktori rizika
Prema Američkom medicinskom udruženju za pedijatriju, petni trn se javlja zbog prekomernog naprezanja mišića i ligamenata u stopalu. Stalno kidanje ili oštećenje membrane koja pokriva petnu kost dovodi do stvaranja tvrdih naslaga kalcijuma tokom vremena.
Trn u peti javlja se kao rezultat stalnog opterećenje koji neke vežbe jačeg intenziteta, kao što je trčanje, stvaraju na stopala.
Ostali uzroci i faktori rizika uključuju:
- Biomehanička neravnoteža: Zategnuti mišići u potkolenici ili stopalu, visoki lukovi i abnormalnosti u hodu mogu dovesti do petnog trna. Cipele koje ne podržavaju stopalo ili ne pristaju dobro, takođe mogu doprineti njihovom razvoju.
- Gojaznost: Istraživanja pokazuju da su viši indeks telesne mase (BMI) i petni trn povezani sa hroničnim bolom u peti.
- Starost: Prema studiji iz 2014. godine, pojava petnog trna je češća kod ljudi starijih od 40 godina.
- Ostala stanja: Trn u peti je povezan sa artritisom i ankilozirajućim spondilitisom, kao i plantarnim fascitisom.
Rizične grupe
Sudeći po statističkim podacima, petni trn se češće javlja kod žena i gojaznih ljudi, te kod osoba čiji posao zahteva dugo stajanje ili hodanje po tvrdoj podlozi, mada neretko pogađa i sportiste.
Posebnom riziku izložene su osobe čiji su mišići potkolenice skraćeni, a Ahilova tetiva nefleksibilna, mada ovo bolno stanje mogu uzrokovati i ravna stopala kao i visok ris.
Lečenje bolova u peti
Jedini način da se u potpunosti rešite petnog trna je operacija za uklanjanje izraslina. Međutim, lekari operaciju predlažu samo za slučajeve koji ne reaguju ni na jedan drugi tretman.
Međutim, postoje stvari koje ljudi mogu učiniti da smanje bol i upalu pete, kao što su:
- Odmor: Aktivnosti u kojima stopala trpe opterećenje na tvrdoj površini mogu pogoršati bol u peti. Osobama sa plantarnim fasciitisom savetuje se da privremeno smanje ili obustave aktivnosti kao što su trčanje ili aerobik.
- Hladna terapija: Nanošenje ledenih obloga ili kotrljanje stopala preko flaše sa hladnom vodom u trajanju od 20 minuta može pomoći kod bolova u stopalima umrtvljivanjem područja i smanjenjem otoka. Hladna terapija može se primenjivati tri do četiri puta dnevno.
- Nesteroidni protivupalni lekovi: Lekovi bez recepta, kao što su aspirin ili ibuprofen, mogu pomoći kod akutnog bola, ali ovi lekovi nisu pogodni za dugotrajno ublažavanje bolova. Ovi lekovi nisu bezbedni za sve, pa je najbolje da se konsultujete sa lekarom pre upotrebe.
- Vežbe: Lekar će možda moći da vam preporuči neke vežbe i istezanja za opuštanje zategnutih mišića u stopalima i listovima. Ako ovi saveti ne pomognu, potražite pomoć fizioterapeuta koji može osmisliti specifičnu rutinu vežbanja za ublažavanje bolova u peti.
- Potporne cipele: Osoba sa bolom u peti može imati koristi od cipela sa jastučićima, silikonskih jastučića za pete ili ortozeta po meri. Pedijatar vam može preporučiti potporne uloške za cipele.
- Injekcije kortikosteroida: Lekar može preporučiti injekcije steroida kako bi se smanjila upala i bol. Međutim, previše injekcija može izazvati dodatne probleme, kao što je hronični bol.
Shockwave terapija
Najdelotvornija i najmodernija terapija za bolove u peti i terapija koja jedina dovodi do potpunog izlečenja jeste Shock Wave terapija radijalnim udarnim talasima (ESWT).
Efekti Shockwave terapije:
- smanjenje bola
- ubrzanje metabolizma
- poboljšana krvna cirkulacija (neovaskularizacija)
- smanjenje kalcifikata
- smanjenje mišićne napetosti
- bolja pokretljivost
- efekti na vezivno tkiva
Prirodni lek za petni trn
Kao i kod mnogih drugih medicinskih problema, priroda vam takođe može pomoći.
Lekovito bilje može u značajnoj meri ublažiti bolove, ali ne može u potpunosti otkloniti problem.
Redovan odmor, blago istezanje bolnog mesta, masaža pete ledom i oblozi mogu takođe značajno umanjiti bol.
Med i so pomešani u jednakoj proporciji i aplicirani na bolno mesto pokazali su se kao delotvorno sredstvo. Stopalo namazano ovim preparatom umotajte u najlon kesu, nazujte čarapu i ostavite preko noći.
Obloge možete po istom receptu pripremati i od krompira, đumbira, šargarepe, rotkvice, mešavine crnog luka, kupusa i integralnog brašna.
Ortopedski ulošci takođe mogu olakšati bolove u peti i ubrzati proces lečenja petnog trna, ali ne i eliminisati ga.
Vežbe za bol u peti
Fizikalna terapija može pomoći ljudima sa petnim trnom da poboljšaju opseg pokreta i održe pokretljivost zglobova. Otropedija preporučuje da isprobate sledeće vežbe u periodu od 4 do 6 nedelja.
Vežba 1
- Sedite na pod sa nogama ispruženim ispred sebe
- Obmotajte peškir oko predela ispod prstiju i lagano povucite stopalo ka sebi
- Zadržite se u ovom položaju oko 30 sekundi i ponovite 3 puta
- Ponovite na drugom stopalu
Vežba 2
- Postavite dlanove na zid i jednu nogu isturite napred blago savijenu u kolenu
- Drugu nogu postavite malo iza tela i držite je ravno
- Pete i stopala držite ispružene na zemlji
- Gurajte kukove ka napred dok ne osetite zatezanje u listovima i peti zadnje noge
- Zadržite se u ovom položaju 30-ak sekundi
- Zamenite noge i ponovite postupak
Vežba 3
- Sedite na pod sa stopalima ispruženim na tlu i postavite mali peškir ispred stopala
- Uhvatite peškir prstima jedne noge i povucite ga ka telu
- Opustite stopalo, a zatim ponovite još 4 puta
- Zamenite stopala i ponovite postupak
Vežba 4
- Sedite u stolicu i kotrljajte tenisku lopticu ispod bolnog stopala
- Nastavite nekoliko minuta, bez ispružanja noge predaleko od stolice
- Ako je bol prisutan u obe pete, postupak ponovite sa drugom nogom
Vežba 5
- Sedite u stolicu tako da stopala ne dodiruju pod
- U vazduhu imitirajte ispisivanje slova abecede stopalima, koristeći samo male pokrete u stopalu i zglobu
- Ponovite vežbu sa drugom nogom
Prevencija
Različiti preventivni koraci mogu se preduzeti kako bi se izbegli, ili makar ublažili bolovi u peti i prateće tegobe:
- Nosite cipele koje dobro pristaju – napred, pozadi i sa strane – i imaju đonove koji apsorbuju udarce i neravnine
- Nosite odgovarajuće cipele za svaku aktivnost
- Ne nosite cipele koje su prekomerno istrošene na petama ili đonu
- Pripremite se pravilno pre vežbanja. Zagrejte se i uradite vežbe istezanja pre i posle trčanja
- Držite umereni tempo kada učestvujete u sportskim aktivnostima
- Ne zanemarujte potrebu vašeg tela za odmorom i dobrom ishranom
- Ako ste gojazni, potrudite se da skinete kilažu
Zaključak
Petni trn izaziva bol koji je prilično iscrpljujuć i remeti normalno svakodnevno funkcionisanje. Ukoliko imate problem sa petnim trnom, fizijatarska poliklinika Dr Galetić je tu da vam pomogne.
Garantujemo vam potpuno izlečenje, dođite i uverite se. Zakažite svoj pregled i tretman sad!
Feb 10, 2014 | Fizikalna terapija, Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
KOLENO- Povrede ligamenta
Zglob kolena je najveći i najsloženiji zglob ljudskog tela, predstavlja u funkcionalnom pogledu donjeg ekstremiteta, ključnu sponu koja obezbeđuje uspravan hod. Zbog svoje kompleksne i suptilne građe veoma je neotporan prema štetnim faktorima, što često dovodi do sportske povrede kolena. Povreda ligamenta kolena je, u poslednje vreme kod sportista, u porastu. U sportskoj literaturi odomaćio se termin sportsko koleno. Sportista može primetiti različite simtome i tegobe vezane za zglob kolena. Obično se radi o diskretnim i jedva primetnim tegobama, mada se nekada mogu pojaviti i ozbiljni problemi i simptomi.
Tegobe u zglobu kolena najčešće se javljaju nakon povrede koje se sportista pouzdano seća – navodi da je osetio kao da je nešto puklo u kolenu, imao je osećaj da je koleno prošetalo, javio se bol.
Kako nastaju povrede?
Povrede ligamenata kolena najčešće se javljaju kada dođe do:
- prekoračenja pozicije stabilnosti kolenog zgloba.
- Nagla promena smera pri trčanju,
- usporavanje,
- doskok i slično često imaju za posledicu kidanje ( rupturu ) prednjeg ukrštenog ligamenta.
Često je povreda jednog ligamenta udružena sa povredama drugih delova kolena tj. drugih ligamenata ili same zglobne kapsule ili meniskusa ili hrskavice. Pri povređivanju ligamenta se može čuti zvuk koji podseća na lomljenje štapića.
Zglob kolena predstavlja zglob po tipu šarke, zbog čega spada u grupu manje pokretnih zglobova. U zglobu kolena se obavljaju pokreti savijanja (fleksije) i opružanja (ekstenzije), a pri savijenom kolenu moguća je i spoljašnja i unutrašnja rotacija. Stabilizatori kolena se dele na pasivne (ligamenti kolena i meniskusi) i aktivne (mišići kolena)
Povrede ligamenta kolena u sportskomedicinskoj praksi po učestalosti na prvom mestu su
- kolateralni ligamenti,
- prednji ukršteni ligamenti
- zadnji ukršteni ligamenti.
Povrede medijalnog kolateralnog ligamenta javljaju se u tri stepena u zavisnosti od težine povređivanja.
Simptomi koji ukazuju na povredu?
1) Istegnuće ligamenta Umereni bol sa unutrašnje strane kolena, bez izraženog otoka, podliva, koleno je stabilno. Bol se pojačava na pritisak.
2) Parcijalno kidanje ligamenta Prisutan je bol koji se pojačava pri pokretu, prisutan je manji otok u predelu ligamenta, koleno je stabilno.
3) Kompletno kidanje ligamenta Jak bol, hod je značajno otežan, prisutan je izraženiji otok i podliv sa unutrašnje kolena, koleno je nestabilno.
Istegnuće ligamenta, a posebno prednje ukrštenog je česta sportska povreda. Njegov osnovni zadatak je da poveća stabilnost kolenog zgloba.
Istegnuće ligamenta se relativno brzo rešava, dok naprsnuća sa sobom povlače i kidanje hrskavice kolena (meniskusa, najčešće medijalnog). Povreda nastaje usled jakog i silovitog udarca u koleno i iskretanja kada je koleno savijeno i hiperekstenziji (kada je ispruženo).
Ova povreda je česta u:
- kontaktnim sportovima,
- sportovi sa loptom,
- zimskim sportovima,
- saplitanjem
- gaženjem fudbalske ili teniske lopte.
Javlja se bol, otok, i krv unutar kolena.
Kretanje je ograničeno, javlja se ukočenost kolena. Koleno je nestabilno, a simptomi se mogu razviti za nekoliko sati.
Dijagnostika
Povrede kolena se najpre dijagnostikuju kliničkim pregledom od strane lekara specijaliste sportske medicine ili rehabilitacije. Potrebno je uzeti opširnu anamnezu od pacijenta, posebno o mehanizmu povređivanja. Zatim uraditi detaljan klinički pregled zajedno sa testovima specifičnim za svaki ligamant i meniskus. Pored kliničkog pregleda neophodno je uraditi i neku od metoda dijagnostičke vizualizacije:
- Radiografiju (RTG),
- Ultrazvučno snimanje kolena,
- magnetna rezonanca (MR) kolenog zgloba
ili artroskopiju kako bi se tačno i sa sigurnošću utvrdilo kakva je povreda u pitanju i koliki je stepen oštećenja ligamenata ili meniskusa kolena.
Lečenje?
Lečenje zavisi od toga koji ligament je povređen i kolikog stepena je oštećenje.Lečenje koletaralnih ligamenata se u najvećem broju slučajeva vrši neoperativno, metodama fizikalne terapije.
Treba što pre krenuti sa lečenjem:
- najpre u početku,terapijom hlađenja-krioterapijom,
- analgetskim terapijama laserom
- elektroprocedurama
- kineziterapija
- magnetoterapija
- ultrazvučna terapija.
Lečenje ukrštenih ligamenata kolena može biti neoperativno- fizikalnim procedurama i operativno-hirurškim putem. Fizikalnom terapijom se leče povrede I i II stepena, nesportisti i rekreativci i osobe starije od 30 godina. Program lečenja je sličan programu koji se primenjuje posle povrede kolateralnih ligamenata. Obavezno koristimo ortozu za koleni zglob koja obezbeđuje stabilnost kolenog zgoba i obezbeđuje proces zarastanja ligamenata.
Koristimo sve modalitete fizikalne terapije. U početku je vaoma važna terapija hlađenjem tj.krioterapija.
Poseban akcenat u funkcionalnom oporavku pacijenata je na kineziterapiji tj vežbanjem pod stručnim nadzorom i obukom fizioterapeuta.
Tradicija duga preko 30 godina. Neka Poliklinika Galetić bude vaša kuća zdravlja!
Izuzetno stručan kadar doktora specijalista i fizioterapeuta posvećuje punu pažnju svakom pacijentu individualno i bez čekanja. Stojimo Vam na raspolaganju 24h dnevno, 7 dana u nedelji, jer nam je pacijent uvek na prvom mestu. Garantujemo Vam potpuno izlečenje, dođite i uverite se. Zakažite svoj pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211
Recent Comments