Kako hijaluronski fileri poboljšavaju izgled

Kako hijaluronski fileri poboljšavaju izgled

Hijaluron fileri su postali zlatni standard kad je reč o popunjavanju bora lica ili uvećanju i oblikovanju usana. Dokazano je da hijaluron potpuno prirodan preparat, i ako proveravate hemijski sastav proizvoda, verovatno ste nekad – barem pri kupovini antiejdžing (antiageing) krema – naišli na pojam hijaluronska kiselina.

Ta prirodna supstanca, koja se nalazi u svim živim organizmima, s razlogom se koristi u antiejdžing preparatima: njeni molekuli, koje se nalaze u vezivnom tkivu kože, spajaju se s kolagenom i elastinom te tako poboljšavaju tonus kože.

Kako starimo koža postaje tanja i gubi elastičnost odnosno dehidrira.  Zalihe kolagena i elastina se polako smanjuju i obrazi postaju izborani. Hijaluronska kiselina koja se ubrizgava ima funkciju potpore koži koja je izborana. Molekuli hijalurona vezuju vodu i koža postaje hidrirana i sjana.

Tretmani se ponavljaju obično tokom tri meseca kako bi se postigli najbolji rezultati. Cela površina kože se ispunjava malim depoima hijaluronske kiseline  i koža na taj način dobija dodatnu hidrataciju a tokom vremena se sintetiše i dodatna količina elastina i kolagena.

Tretmani hijaluronom su namenjeni celokupnoj površini lica, šaka i vrata.

Tretmani hijaluronskim filerima se sprovode ubrizgavanjem hijalurona pod kožu malim ubodima. Sama procedura nije izrazito neprijatna pošto se koža obično tretira kremom koja u sebi sadrži lokalni anestetik tako da nema bola.

Rezultati su vidljivi odmah nakon tretmana. Čak i kad je u pitanju izrazito izborana koža, već posle prvog tretmana su vidljiva poboljšanja.

Hijaluronskom kiselinom takođe možemo oblikovati usne i jagodice jedino je procenat molekula hijalurona drugačiji u odnosu na onaj koji se koristi za bore na licu.

Ponavljanje tretmana na godišnjem nivou značajno odlaže upotrebu hirurških procedura. Tretmani se takođe mogu kombinovati sa drugim metodama poput botoksa.

Jedine neželjene reakcije se svode na kratkotrajnu preosetljivost ili blagu pojavu otoka. Otok obično nestaje nakon sedam dana i karakterističan je obično za deo oko usana.

Doskočite godinama – izaberite pravi estetski tretman

U Poliklinici Galetić tim vrhunski osposobljenih specijalista vrši najsavremenije tretmane eliminacije bora, i svih nepravilnosti vaseg lica kompleksnim metodama botoxom i hijaluronom koje su potpuno bezbedne kada ih aplicira edukovan i iskusan lekar.

Tipovi skolioze

Tipovi skolioze

Skolioza – kriva kičma (Scoliosis) predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni. Skoliotično loše držanje (skolioza) karakteriše različita visina ramena i lopatica i asimetrija trouglova stasa. Teže se uočava jer dete nije pogrbljeno pa nekada prođe jako mnogo vremena dok deformitet ne postane vidljiv. Postoje različiti tipovi skolioze:

  • Funkcionalna skolioza je tip kod kojeg je kičmeni stub normalan, međutim do pojave preterane krivine dolazi zbog problema koji se javlja na nekom drugom mestu u telu. Skoliozu može izazvati stanje poput jedne noge koja je kraća ili spazma nišića (grč mišića) u leđima.
  • Neuromuskularna skolioza se javlja kod formiranja pršljenova. Ukoliko se neka kost ne razvije dovoljno može nastati ovo stanje. Ovaj oblik skolioze se pojavljuje kod ljudi sa smetnjama u razvoju poput deformiteta prilikom rođenja, atrofije mišića I slično. U ovim slučajevima pacijenti imaju dugu krivinu u obliku slova “C” i imaju slabe mišiće koji nisu u stanju da drže kičmu i telo u pravom položaju. Ukoliko se stanje pojavljuje od rođenja, potrebne su mnogo agresivnije terapije od terapija koje se koriste u uobičajenim slučajevima skolioze.
  • Degenerativna skolioza se pojavljuje kod starijih osoba i uzrokuju je promene usled artritisa poznatog pod nazivom spondiloza. Slabljenje ligamenata i vezivnog tkiva  u kombinaciji sa promenama na međupršljenskim diskovima može dovesti do stvaranja preterane krivine kičmenog stuba. Takođe na razvoj ovog stanja može uticati i osteoporoza.
  • U ostale tipove skolioze spadaju one uzrokovane pojavom tumora poput osteoid osteoma. Ovo predstavlja benigni tumor koji se može pojaviti i uzrokovati bol. Bol opet uzrokuje naginjanje na suprotnu stranu u cilju smanjenja bola i ovo opet može dovesti do pojave deformiteta kičmenog stuba.

Osim neophodnog tretmana korektivnim vežbama Poliklinika Galetić jedino primenjuje najmodernije lečenje i korekciju posture deteta kombinacijom kineziterapije i kompjuterskog jačanja oslabljene muskulature (elektromiostimulacija).

Na taj način se dobijaju najbolji rezultati u najkraćem mogućem roku. Mišićne grupe deteta su ojačane, elastičnije, izdužene i dete nakon ovog tretmana samo treba da nastavi da radi naučene vežbe u kućnim uslovima .

KOD NAS SE UVEK RADE INDIVIDUALNI TRETMANI SA STRUČNIM TERAPEUTIMA KAKO BI SE POSVETILA MAKSIMALNA PAŽNJA NAŠIM PACIJENTIMA.

TAKOĐE PRIMENJUJEMO I SCHROTH METODU KOD TEŽIH SLUČAJEVA SKOLIOZE

Ova metoda je posebno uspešna kod dece u razvoju.

Ključ metode predstavlja dinamičke vežbe pod kontrolom fizioterapeuta, specijalizovanog za tu vrste terapije.

Pored dinamičkih vežbi  uče se posebno i vežbe disanja prevashodno sa jednim plućnim krilom radi korekcije rotatornih deformiteta grudnog segmenta kičmenog stuba.

Rehabilitacija nakon moždanog udara – šloga

Rehabilitacija nakon moždanog udara – šloga

Oštećenje moždanog tkiva koje nastaje usled neishranjenosti moždanog tkiva, odnosno nedostatka hranljivih materija i kiseonika i usled krvarenja u moždano tkivo nazivamo moždani udar ili šlog. Najčešći uzrok pojave moždanog udara ili šloga je duga cerebrovaskularna bolest. Faktori rizika pojave moždanog udara su raniji šlog, aritmija, dijabetes , povišena masnoća u krvi, visok krvni pritisak, nezdrave navike poput pušenja, alkohola i neadekvatna ishrana.

Osnovni simptomi kod nastanka šloga ili moždanog udara su delimična ili potpuna oduzetost ekstremiteta sa jedne strane tela, pojava slabosti u jednoj strani tela, utrnulosti, muka, povraćanje, glavobolja, poremećaj vida… Nakon pojave ovih simptoma izuzetno je važno javiti se neurologu što pre kako bi se sprečilo dalje pogoršanje i napredovanje stanja, a nakon stabilizacije često je potrebno posetiti fizijatra kako bi se ubrzao funkcionalni oporavak. Rehabilitacija nakon moždanog udara – šloga od ključne je važnosti kako bi se pacijent što pre oporavio.

Rizik od ponovne pojave moždanog udara

Najveći rizik od ponovne pojave moždanog udara je neposredno nakon prvog. Oko 3 posto pacijenata ponovno doživi moždani udaru roku od godinu dana, dok u prve dve godine oko 30 posto pacijenata ponovo doživi moždani udar.

Period nakon moždanog udara

Nakon moždanog udara česta je pojava depresije usled biohemijskih promena u mozgu. Pacijenti često budu depresivni, bezvoljni, zabrinuti, često pate od nesanice. Stanje depresije negativno utiče na oporavak bolesnika. Od izuzetne je važnosti da porodica i pacijent budu što bolje upoznati sa simptomima i posledicama.

Terapija i rehabilitacija

Moždani udar je najčešće posledica postojanja ugruška, pa je antikoagulatorna terapija uobičajena kako bi se sprečila pojava ponovnog šloga. U zavisnosti od stanja pacijenta mogu se prepisati i lekovi za regulaciju krvnog pritiska, holesterola ili šećera ukoliko je pacijent dijabetičar. Od izuzetnog je značaja da se pacijent pridržava propisane terapije i uzdržava od pušenja, nezdrave hrane, konzumiranja alkohola i slično.

Program rehabilitacije se prilagođava svakom pacijentu ponaosob. Nakon što lekar utvrdi da je stanje pacijenta stabilno može se početi sa rehabilitacijom, obično se počinje sa asistiranim fizičkim vežbama. Nakon odlaska pacijenta iz bolnice na kućno lečenje, važno je nastaviti sa rehabilitacijom kako bi se ubrzao oporavak. Najčešće metode fizikalne terapije koje se prilikom oporavka i rehabilitacije primenjuju su:

Proces oporavka i brzina napretka je individualna. Pacijenti sa blažim moždanim udarom se relativno brzo oporavljaju, dok kod težih slučajeva oporavak može trajati izuzetno dugo, nekad i bez potpunog oporavka, posledice ostaju doživotno. Najveći napredak primetan je u prvih par meseci do godinu ili dve nakon početka rehabilitacije.

Povrede na snegu – skijanje (drugi deo)

Povrede na snegu – skijanje (drugi deo)

U prethodnom tekstu “Povrede na snegu – skijanje (prvi deo)” smo krenuli od povreda kolena i povreda glave prilikom skijanja, sada nastavljamo dalje.

Najčešće povrede ramena koje se dešavaju na skijanju su iščašenja ramena, prelom ključne kosti, pelom kosti nadlaktice.

IŠČAŠENJE RAMENA

Iščašenje se obično događa kod padova gde se opružena ruka rotira upolje. Dijagnoza je sa kliničkog aspekta prilično jednostavna pošto je karakteriše nekoliko stvari. Pacijent obično pridržava povređenu ruku I trpi jake bolove. Glava podlaktične kosti ne leži u zglobnoj površini što je palpacijom je vrlo lako utvrditi. Potrebno je što je pre moguće ruku odnosno zglob vratiti u prirodan položaj, naravno to ne znači da neko nestručan to treba da radi na licu mesta. Čim se vrati na mesto, pacijent oseti odmah olakšanje. Posle uspešnog vraćanja zgloba u pravilan položaj, rame se imobiliše I uz primenu fizikalne terapije, oporavak je relativno brz. Rizik od ponavljanja iščašenja je oko 85% pošto tkivo odnosno ligamenti koji drže zglobe površine na mestu ostaju blago oslabljeni u odnosu na stanje pre povrede. Mnogo je lakše zglob kod kojeg se ponavljaju iščašenja, vratiti u pravilan položaj. Neki pacijenti sami to nauče (naravno ne u stilu Mela Gibsona iz filma “Smrtonosno oružje”). Ukoliko se nastavi sa iščašenjima, operativnim putem se taj problem može rešiti.

PRELOM KLJUČNE KOSTI

Prelomi ključne kosti su prilično česte povrede u zglobu ramena. Jednostavno ih je prepoznati po osetljivom mestu duž tela ključne kosti. Rentgenski snimak je često nepotreban. Lečenje podrazumeva odmaranje I neupotrebljavanje ruke I stavljanje  imobilizacije koji će rame držati u odgovarajućem položaju. Takođe s u toku lečenja primenjuju vežbe za rameni pojas koje pokreću rame unutar granice bola. Imobilizaciju obično možemo ukloniti nakon dve nedelje u zavisnosti od bola koju pacijent oseća. Ove povrede zaceljuju najčešće bez posledica na funkcionalnost ruke I ramena.

PRELOM KOSTI NADLAKTICE

Prelom nadlaktične kosti se obično događa u slučajevima direktnog udarca ili pada na opruženu ruku. Palpacijom (dodirom) je relativno lako utvrditi prelom, pošto otkrijemo osetljivo mesto duž kosti (najbolje je to činiti sa unutrašnje strane nadlaktice, gde ima manje mišića koji mogu da smetaju I otežaju postavljanje dijagnoze). U ovim slučajevima snimak preloma je potreban. Operacija je potrebna u minimalnom broju slučajeva kad se dogode neke komplikacije. Najgori scenario bi bio kad neko pomisli da je ruka iščašena pa krene da vuče ruku ne bi li je vratio na mesto što će izaivati jak bol.

POVREDA PALCA

Termin “Skijaški palace” se odnosi na povredu koja pogađa karpalni ligament. Povreda koja se često zapostavlja I od strane pacijenata I od strane lekara, bar u početku. Ako razgovarate sa nekim ko je povrdio palace videćete koliko je iscrpljujuće. Palac je izuzetno važan pri svakodnevnom funkcionisanjumada mu ni ne pridajemo veliki značaj I uzimamo sve to zdravo za gotovo.

Mehanika povrede je prilično jednostavna. Kada skijaš padne držeći štap u ruci, događa se da se štap ponaša kao tačka oslonca stvarajući moment sile koji deluje na palace I ligament biva istegnut. U zavisnosti od sile koja deluje, može doći do pucanja ligamnta. Da bude još čudnije, ukoliko je ligament u potpunosti prekinut, pacijent ne trpi preterane bolove. Save je da ukoliko dođe do povrede palca, ne treba je shvati olako, zglob palca je jedan od najvažnijih u zglobu šake!

Potrebno je snimite povredu da bi se isključio I eventualan prelo neke od kostiju palca.