KINEZITERAPIJA

Šta je kineziterapija?

kineyiterapija

Fizikalna terapija – kineziterapija predstavlja primenu pokreta u lečenju bolesnika. Kineziterapija se primenjuje zato što je ona osnova funkcionalnog lečenja i osposobljavanja pacijenata nakon povreda i bolnih stanja. Bez kineziterapije se ne može zamisliti lečenje povreda u rehabilitaciji. 

Kineziterapija predstvalja lečenje pokretom i ima:

  • opšte,
  • refleksno
  • i lokalno dejstvo na organizam pacijenta.
Opšte dejstvo kineziterapije

odlikuje se povećanom brzinom i prilivom cirkulišeće krvi u sva tkiva lokomotornog aparata.

  • Pojačava se rad srca i krvnih sudova,
  • ubrzava aktivnost pluća,
  • povećava disajni volumen i razmena gasova.
Vežbe povećavaju:
  • snagu,
  • otpornost
  • elastičnost mišića, zglobova i ligamenata,
  • koordinaciju pokreta.

Vežbe povoljno utiču na apetit i san, pomažu odbrambene snage organizma i stimuliše mehanizme zarastanja. Refleksno dejstvo kineziterapije ima uticaj tako da vežbanje jednog segmenta izaziva refleksno povećanje cirkulacije krvi i metabolizma u drugom kontralateralnom segmentu  tela, čak i kad taj deo tela miruje. Lokalno dejstvo kineziterapije odlikuje se poboljšanjem smanjenih i oslabljenih funkcionalnih sposobnosti lokomotornog aparata. Primana kineziterapije dovodi do povećanja:

  • obima pokreta,slika11
  • snage,
  • brzine,
  • koordinacije.

Rano sprovođenje kineziterapije u povredjenoj regiji sprečava prekomerno stvaranje ožiljaka, skvrčavanje ligamenata i zglobnih čaura. 

Ciljevi kineziterapije

Ciljevi kineziterapije su:
  • Poboljšanje obima pokreta i funkcije zglobova
  • Povećanje mišićne snage
  • Održavanje pravilnog položaja tela
  • Istezanje skraćenih mišića

Stručni i obrazovni kadar fizioterapeuta je u svakom momentu pored pacijenta, pokazuje vežbe, pomaže i obučava Vas da posle tretmana kod nas možete samostalno da vežbate i sami u kućnim uslovima. Na taj način ste u potpunosti sigurni u rukama profesionalaca.

Ciljevi  u fazi imobilizacije su:
  • poboljšati vaskularizaciju i stimulaciju regenerativnih procesa
  • sprečiti atrofiju povredjenog tkiva
  • poboljšati lokomotorne sposoobnosti neoštećenih segmenata ekstremiteta i trupa

Sve to ostvarujemo takozvanom mobilizacijom u imobilizaciji- sistematskim kontrahovanjem izometrično, po 6 sekundi kontrakcije i 10 sekundi relaksacije.

Za to vreme drugi neimobilisani tj nepovredjeni zglobovi se vežbaju u punoj amplitudi pokreta.

Ciljevi kineziterapije u fazi posle imobilizacije su:
  • Povećanje obima pokreta
  • Ojačanje mišićne snage
  • Poboljšanje izdržljivosti i koordinacije pokreta
  • Mobilizacija ličnosti pacijenta

Vidljiv je pozitivan efekat kineziterapije jer se pomoću ovih vežbi postiže jačanje muskulature, povećana pokretljivost i dodatna stabilnost zgloba. Kineziterapija predstavlja vežbanje tj. lečenje bolesnika pokretom. Vrste terapeutskih vežbi mogu biti:

  • Pasivne vežbe
  • Aktivne vežbe (aktivno -potpomognute vežbe, aktivne (nepotpomognute) vežbe, aktivne vežbe sa opterećenjem)
Pasivne vežbe

kineziterapija 2Pasivne vežbe se rade kada bolesnik ne može da kontrakuje tj. pokrene svoje mišiće pa terapeut obavlja pokrete u zglobu bez aktivacije mišića bolesnika.

Potpomognute vežbe se rade kada bolesnik može delimično da kontrakuje svoje mišiće, a terapeut mu pomaže da obavi pun pokret.

Najviše se koriste za sprečavanje kontraktura zglobova i u postoperativnom oporavku.

Koriste se pasivni pokreti ekstremiteta.

Ove pokrete pacijent nije u stanju sam da izvede, zbog odsustva kontrakcije svojih mišića, već druga osoba koja vežba sa pacijentom. Pacijent eventualno može da izvede pokret koristeći mišićnu snagu zdravog ekstremiteta. Pasivne vežbe se koriste uglavnom kod stanja perifernih oduzetosti, kada mišić ima ocenu 0 ili 1 pri manuelno mišićnom testu (MMT). Pasivne vežbe ne treba primenjivati nakon preloma kostiju lečenih gipsanom imobilizacijom jer može doći do cepanja adhezija što je praćeno bolom, spazmom  mišića i produženjem lečenja. Takođe primena pasivnih vežbi se ne preporučuje kod zapaljenskih reumatskih oboljenja, pre svega kod reumatskog artritisa gde treba primenjivati samo aktivne vežbe.

Aktivne vežbe

Aktivne vežbe predstavljaju rezultat voljne mišićne aktivnosti i one čine najvažniji deo kineziterapije. One obezbeđuju kako motornu edukaciju tako i reedukaciju pacijenta.  Aktivne vežbe predstavljaju samostalnu kontrakciju mišića, kada bolesnik može samostalno da kontrakuje svoje mišiće i vrši pun obim pokreta.

Aktivno-potpomognute vežbe 

se izvode onda kada je mišićna snaga slaba i nedovoljna da se savlada opterećenje koje predstavlja zemljina teža, tj kada pri MMT takav mišić ima ocenu 2.

Pomaganje pri izvođenju vežbi može biti:

  • pridržavanjem od strane terapeuta koji vežba sa pacijentom,
  • korišćenjem suspenzije,
  • izvođenjem vežbi u vodi,
  • potpomaganjem od strane druge (neoštećenje ruke).
Aktivne (nepotpomognute) vežbe 

Predstavljaju glavni element kineziterapije i primenjuju se kada je mišić u stanju da izvede pokret u punom obimu uz savlađivanje zemljine teže.

Aktivne vežbe sa opterećenjem

se prvenstveno koriste u cilju povećanja mišićne snage i naknadne hipertrofije mišića. Da bi se postiglo povećanje mišićne snage, treba da se primeni pravilo masksimalnog opterećenja.

Prvi osnovni metod kineziterapije su vežbe istezanja i povećanja obima pokreta. Istezanje je proces koiji mora biti redovan, ritmičan i u kontinuitetu. Vežbe istezanja relaksiraju mišiće, sprečavaju stvaranje priraslica, smanjuju bolnost i povećavaju vaskularizaciju.

 

Drugi osnovni vid kineziterapije su vežbe snage. Tipovi mišićnih kontakcija za vežbe snage su:
  • izometrične,
  • izodinamične
  • i izokinetične vežbe.
Izometrične (tonične) vežbe

Predstavljaju kontrakcije mišića bez pokretanja zglobnih površina. Rade se zbog održavanja snage mišića ali ne mogu da dovedu do povećanja izdržljivosti. Proizvode napetost u mišiću pri čemu se dužina mišića ne menja već ostaje ista. Mišić se voljno kontrahuje pri čemu se poluge zgloba ne pomeraju. Kontrakcija traje 5-6 sekundi a pauza 10 sekundi. Ove vežbe se prvenstveno koriste kod imobilisanih mišića da bi se povećala vaskularizacija, i kod bolnih stanja nakon povreda kada aktivne vežbe povećavaju bol.

Izodinamične (izotonične) vežbe

Predstavljaju kontrakcije mišića sa pomeranjem zglobova. Izvide se tako što se mišići kontrahuju protiv spoljašnjeg otpora i izvode pokret sličnom tenzijom kroz puni obim pokreta. Izodinamične vežbe mogu biti koncentrične ako se mišić kontrakcijom skraćuje i ekscentrične ako se mišić kontrakcijom  izdužuje. To su vežbe koje najčešće radimo kod podizanja tegova, džakova sa peskom i pomoću mehaničkih traka.

Izokinetične vežbe

Izokinetične vežbe predstavljaju kontrakciju mišića protiv otpora gde se vrši maksimalan pokret. Izokinetične vežbe su dinamične i izvode se istom brzinom protiv otpora koji se menja tokom kontrakcije. Mogu se izvoditi samo na specijalnim aparatima konstruisanim da taj otpor pruže. Na tim aparatima se mogu testirati mišićna snaga i izdržljivost. Do povećanja snage i hipertrofije mišića dovodi kontrakcija mišića protiv velikog otpora ponovljena samo nekoliko puta. Do povećanja izdržljivosti mišića dovodi kontrakcije mišića protiv malog otpora koje se izvodi sa mnogo ponavljanja.

 

Zašto kineziterapija?

Pošto pacijenti sa reumatološkim oboljenjima kao i sa raznim vrstama povreda imaju sniženu mišićni snagu i atrofiju muskulature, potrebno je primenjivati kineziterapiju. Takođe neadekvatne vežbe mogu da povećaju zapaljenje zglobova pa kineziterapija mogla biti individualno dozirana za svakog pacijenta.

Postoji mogućnost vežbanja u bazenu koja obezbeđuju lakše pokrete tako da se preporučuje kod teže pokretnih pacijenata zbog smanjene gravitacije u vodi.

UPolikinici Galetić kombinujemo kineziterapiju sa mnogim drugim fizikalnim procedurama da bi postigli najbolje rezultate i u najkraćem roku izlečili naše pacijente što nam je primarni cilj. 
Takođe Poliklinika Galetić jedina tretman kineziterapije upotpunjuje se kompjuterskim jačanjem mišića sa najmodernijim aparatima za elektomiostimulaciju i na taj način  dovodi do kompletnog i bržeg izlečenja.