Bol u laktu – teniski lakat

Bol u laktu – teniski lakat

Šta je teniski lakat?

Teniski lakat je bolno stanje u području lakta koje nastaje zbog oštećenja tetiva mišića koji ispružaju šaku i prste.

Ti mišići su smešteni na spoljašnjoj strani podlaktice i spojeni su tetivom na donji spoljni deo nadlakatne kosti koji se zove lateralni epikondil.

Na tom hvatištu tetiva nastaju degenerativne i upalne promene koje uzrokuju teniski lakat (lateralni epikondilitis).

Teniski lakat je bolno stanje lakta, pripada grupi sindroma preopterećenja (overuse syndrome), obično je uslovljen  dugotrajnim preopterećenjem mišića, tetiva i njihovih pripoja u predelu lakta i podlaktice.

Spoljašnja -lateralna strana lakta je najčešće mesto bola kod sportista- tenisera,a takođe i u mnogim profesijama.

Oboljenje nazvano Epicondilytis lateralis ili teniski lakat je posledica efekata mikrotrauma tj preoperećenosti mekih tkiva oko spoljašnjeg epikondila.

Uzroci

Uzroci takvih oštećenja tetive najčešće su hronični nadražaji zbog učestalih i ponovljenih pokreta ruke vezanih uz određena zanimanja ili sport.

Uzrok takođe može biti i jednokratna trauma, npr kod nošenja vrlo teškog tereta.

Na pripoju tetiva za kost dugotrajni napori izazivaju:

  • mikrorupture,
  • zapaljenje
  • i degeneraciju tkiva.

Tako se teniski lakat najčešće viđa kao profesionalna bolest kod:

  • vodoinstalatera,
  • farbara,
  • stolara,
  • baštovana,
  • osoba koje rade na kompjuteru,
  • daktilografa,
  • nekih muzičara, npr violinista,
  • dakle kod osoba sa učestalom upotrebom mišića podlaktice.

Takođe se susreće kod tenisera i smatra se da oko 30% tenisera u određeno vreme svoje karijere razvije teniski lakat.

Zahvata podjednako muškarce i žene i u 75% slučajeva se javlja na dominantnoj ruci (desna kod dešnjaka).

Teniseri se često povređuju a uzroci mogu biti:

  • loš način igre,
  • anatomski faktori
  • ili igračka oprema.

Simptomi teniskog lakta

  • Osnovni symptom je bol na spoljnoj strani podlaktice ispod zgloba lakta, koja se ponekad širi niz ruku do šake.
  • bol na vrhu ili ispod lateralnog epikondila,
  • Lokalna temperatura može biti povišena.
  • Bol obično započinje postepeno i kasnije postaje sve jača.
Tendonitis patele – skakačko koleno

Tendonitis patele – skakačko koleno

Tendonitis patele – skakačko koleno je stanje koje nastaje usled prenaprezanja i i karakterišu ga patološke promene na pripoju tetive butnog mišića i zgloba kolena.

Stanje se javlja najčešće kod sportista koji se bave disciplinama u kojima su česti skokovi poput odbojke, košarke, skok u vis, zatim discipline sa dugotrajnim trčanjem, fudbalu zatim biciklizmu, tenisu. Skakačko koleno je jedna od najčešćih povreda, prema istraživanju češća od povrede meniskusa ili povrede ukrštenih ligamenata kolena.

Simptomi

Simptomi karakteristični za pojavu skakačkog kolena su bol u gornjem ili donjem delu čašice kolena a često se javlja i bol na pripoju patelarnog ligamenta ispod kolena. Bol može biti različitog intenziteta i obično se postepeno pojačava. U početku se bol javlja obično nakon treninga i posle perioda odmora nestaje. Kasnije pojava bola je učestala i prelazi u stalan bol koji je prisutan i tokom rada i odmora, javlja se takođe i posle dužeg sedenja sa savijenim kolenima na primer u toku vožnje.

Uzroci nastanka povrede

Pojava tendonitis patele je usko povezana sa brojem treninga, što je veći broj treninga šanse za veće oštećenje tetive i rizik pojave skakačkog kolena se povećava. Osim obima treninga jedan od uzroka pojave ove povrede je i neodgovarajuća podloga na kojoj se trenira. Tvrda podloga može doprineti pojavi i razvoju stanja.

Takođe osobine sportiste i njegove sposobnosti mogu uticati na pojavu i razvoj povrede. Nedostatak gipkosti mišića opružača potkolenice – kvadricepsa, neodgovarajući odnos snage između mišića pregibača i opružača i loš položaj ekstremiteta (krive noge, „X“ i „O“ noge), prekomerna težina vežbača i slično.

Tendonitis patele se češće javlja kod aktivnih sportista u odnosu na rekreativce, uz veću učestalost pojave kod muškaraca nego kod žena.

Terapija

Fizikalna terapija ubrzava i omogućava lakši oporavak. Primenjuju se sledeće metode fizikalne terapije:

Prognoza za oporavak

Kod lakših slučajeva vreme potrebno z oporavak i povratak aktivnostima je šest nedelja uz odgovarajuću terapiju. Kod težih slučajeva može doći do prekida aktivnosti i terapije u trajanju i do četiri meseca, nakon čega se postepeno počinje sa aktivnostima.

Bol u viličnom zglobu

Bol u viličnom zglobu

Vilični zglob ili temporomandibularni zglob je najčešće korišćen zglob u čovečijem telu. Vilični zglob ima ulogu u žvakanju, prilikom govora, disanja i najznačajni je prilikom pokazivanja osećanja, facijalnih ekspresija. Bol u viličnom zglobu je izuzetno neprijatan i njegova pojava se povezuje sa takozvanim Temporomandibularnim poremećajem. Najčešći problem je sa mišićima žvakačima.

Između 20 I 30 posto ljudi iskusi simptome i problem sa viličnim zglobom u toku života. Kod žena se ovaj problem javlja češće nego kod muškaraca. Sam vilični zglom se kod žena razlikuje u odnosu na zglob kod muškaraca te su podložnije pojavi temporomandibularnog poremećaja.

Uzroci

Uzroci pojave bola i poremećaja u viličnom zglobu nisu objašnjeni u potpunosti. Uzroci temporomandibularnog poremećaja mogu biti:

  • Akutni, povreda viličnog zgloba usled direktnog udarca ili oštećenje usled dugotrajnog stiskanja vilice – škrgutanja
  • Stres I napetost koji mogu dovesti do grčenja mišića
  • Nepravilan raspored zuba
  • Artritis viličnog zgloba
  • Tumor koji zahvati vilični zglob

Simptomi

Simptomi prilikom pojave temporomandibularnog poremećaja mogu biti:

  • Bol i osetljivost u predelu zgloba, ispod uha koji može da se javi prilikom žvakanja ili u toku govora, zevanja i slično
  • Ukočena vilica ili osećaj ukočenosti vilice
  • Grčevi mišića žvakača koji mogu otežati otvaranje i zatvaranje usta
  • Osećaj pucanja i preskakanja prilikom otvaranja i zatvaranja usta praćen bolom

Tegobe sa Temporomandibularnim poremećajem mogu trajati od nekoliko nedelja kod akutnih stanja usled povrede viličnog zgloba do nekoliko meseci a ponekad i godina ukoliko je uzrok artritis.

Terapija

Terapija zavisi od uzroka a u najvećem broju slučajeva se preporučuje:

  • Izbegavanje tvrde hrane
  • Štitnik ili uložak koji će sprečiti škrgutanje
  • Terapije za smanjenje stresa
  • Analgetici
  • Fizikalna terapija

Od Metoda fizikalne terapije koji se primenjuju možemo izdvojiti:

  • Krioterapiju
  • Termoterapiju
  • Masažu

Hirurška intervencija najčešće nije potrebna osim nekim ekstremnim slučajevima.

Sportski pregledi

Sportski pregledi

Sportski pregledi i njihov značaj

Bavljenje sportom opterećuje organizam. Desi se s vremena na vreme da neki od sportista ne odreaguju na proces treninga adaptirajući se na napor i učvršćujući svoje sposobnosti na višem nivou.

Ukoliko se vrše redovni periodični pregledi sportista, mala je šansa da se tokom bavljenja sportskim aktivnostima razvije neki poremećaj i ostane neprimećen. Potencijalno može biti problem ukoliko stalno menjamo lekara koji pregleda sportiste. Jednom kada lekar upozna sportiste, sazna probleme, istoriju bolesti pacijenta, pojedinosti o dosadašnjem bavljenju sportom, svaka sledeća poseta samo upotpunjuje sliku i donosi nove informacije.

Dobro izvršeni pregledi, sa ispravnim dijagnostičkim zaključkom, jednako su važni za sve sportiste i rekreativce, a posebno za juniore i početnike. Lekarski pregled može pomoći u pronalaženju problema koji mogu negativno uticati na učešće u sportu. Takođe, fizičko vežbanje, naročito ako je nepravilno vođeno i dozirano, može biti štetno po zdravlje. Zato je prvi preduslov za uključivanje u redovne trenažne procese dobro zdravstveno stanje. Među mladim sportistima, koji su u fazi intenzivnih razvojnih promena, česta su pritajena oboljenja. U vreme opadanja opštih sposobnosti organizma izazvanih napornim vežbanjima, ova oboljenja prelaze u stanje izraženog oblika. Stoga je za ovu kategoriju sportista kontrola zdravlja šira i kompleksnija, a i češće se obavlja.

Trenažni proces u savremenom sportu je naporan, dugotrajan i uključuje intenzivni ponavljajući rad, koji organizam sportiste u pojedinim fazama dovodi do granica maksimalnih iscrpljenja. Samo zdrave osobe mogu da biti izložene ovako teškom radu i jedino one imaju uslova da ostvare visoke sportske rezultate.

Poliklinika “Galetić”obavlja kompletne zdravstveno-sportske preglede dece, sportista-profesionalaca, takmičara i rekreativaca, kao i sportskih radnika i sudija. Sportski pregled obuhvata:

  • Fizikalni pregled sa antropometrijskim merenjima:
  • anamneza,
  • klinički pregled,
  • telesna težina,
  • telesna visina,
  • merenje arterijskog pritiska i pulsa.
  • Elektrokardiografski pregled (EKG) sa tumačenjem rezultata.
  • Laboratorijske analize:
  • hematološke (hеmоglоbin, hеmаtоkrit, еritrоciti, lеukоciti, trоmbоciti, SE)
  • biohemijske (glukoza), kao i analiza urina.

Prema zahtevima nacionalnih sportskih saveza i organizacija vršimo i:

  • Psihоlоškе prеglеdе (prоcеnа sоciјаlnоg stаtusа, svојstvа ličnоsti, vrеdnоsnе оriјеntаciје, situаciоnа spеcifičnа svојstvа i pоnаšаnjа, uklјučuјući mоtivе, cilјеvе, аgorеlоst, izvоr strеsа i nаčin bоrbе).

Deci koja se bave sportom, ali i sportistima-takmičarima neophodno je obezbediti adekvatnu zdravstvenu zaštitu, koja se ogleda u posebno organizovanim sistematskim pregledima.

Sistematski pregledi treba da se obavljaju, u skladu sa Zakonom o sportu (“Službeni glasnik RS”, br. 15/2012 od 02.03.2012.godine) u periodu na svakih šest meseci, ali i u kraćem periodu, zavisno od potrebe, jer u velikom procentu mogu utvrditi da li je sportista dobrog zdravstvenog stanja i da li je sposobno za bavljenje sportom.

Sistematski pregled opšte zdravstvene sposobnosti mora da sadrži:

  • kompletni fizikalni pregled sa uzimanjem detaljne anamneze i merenjem arterijskog pritiska i pulsa,
  • elektrokardiografski pregled (EKG)
  • kao i laboratorijska ispitivanja koje čine kompletna krva slika i test urina.

Na kraju sportskog pregleda se dobija uverenje specijaliste medicine sporta da sportista može bezbedno da se bavi sportskim aktivnostima.

Stručni tim poliklinike predvodi Mr.sci.dr Vladimir Galetić, specijalista hirurgije i sportske medicine, dugogodišnji lekar fudbalske reprezentacije naše zemlje i brojnih sportskih klubova (Crvena Zvezda, Partizan, Vojvodina, OFK Beograd…), i upravnik Klinike za dečju hirurgiju, uz najuglednije lekare specijaliste iz zemlje i inostranstva.