Bol u vratu i ramenima

Bol u vratu i ramenima

Bol u vratu i ramenima obično nastaje kao posledica zgrčenih mišića koji vremenom remete normalno funkcionisanje zglobova. Bol u vratu i ramenima je često jedna od posledica stresa ili dugotrajnog sedenja u vožnji, ored računarom… Deceniije, savijanja, podizanja, okretanja, uvrtanja mogu ostaviti traga na vratu. Uzimajući u obzir sav taj stres koji se ponavlja iz dana u dan, nije čudno što ok dve trećine ljudi oseti bolove u vratu u nekom periodu života.

Cervikalni sindrom je mnogo više od samog bola u vratu. Degenerativni procesi mogu prouzrokovati zrakasto širenje bola, utrnulost i slabost u ramenima, rukama i šakama. Ovaj neprijatan osećaj i gubitak pokretljivosti može ostaviti značajan trag u vašoj karijeri, porodičnom životu i uopšte uticati na kvalitet života.

Cervikalni sindrom obuhvata grupu simptoma i znakova koji nastaju usled kompresije i iritacije spinalnih nervnih korenova i krvnih sudova u vratu, i dovode do senzitivnih, motornih i vaskularnih poremećaja.

Učestalost cervikalnog sindroma odnosno bolova u vratu je velika i povećava se sa godinama života. Preko 90 % ljudi je makar jednom u životu osetilo bolove u vratu. Kao i kod lumbalnog sindroma najčešći uzrok bolnog vrata su degenerativne promene na vratnom delu kičme.

Bol u vratu i ramenima često remeti svakodnevno sfunkcionisanje i stvara konstantan osećaj umora. Ukoliko se bol u vratu i ramenima često javlja, pozovite nas i zakažite pregled i tretman.

Pregled i tretman možete zakazati na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Šta uzrokuje bol u vratu i ramenima

Glavnu ulogu nastanka cervikalnog sindroma imaju degenerativne promene, koje se najpre javljaju na intervertebralnim diskusima dovodeći do postepenog sužavanja i.v prostora a na ivicama pršljena se dolazi do stvaraja osteofita.

Kod osoba sa degenerativno izmenjenim koštano-zglobnim strukturama  vratnog dela kičme i najmanja trauma, nagli pokreti glave, nepovoljni položaj vrata u toku spavanja ili nekih profesionalnih aktivnosti može dovesti do subluksacije ovih zglobova i i još većeg sužavanja tesnog intervertebralnog prostora i na taj način izazivaju iritaciju i kompresiju nervnih korenova ili vertebralnih arterija.

Lečenje bola u vratu i ramenima

Osnovna mera koju treba primeniti u akutnom stadijumu bolnog vrata je uklanjanje bola. Potrebno je obezbediti imobilizaciju i rasterećenje vratne kičme pomoću specijalnog okovratnika (Šancova kragna) koja smanjuje bol i mišićni spazam. Okovratnik se može improvizovati od peškira i obmotati oko vrata a nosi se i tokom dana i noći.

Mogu se koristiti lekovi iz grupe analgetika, nesteroidnih antireumatika, sedativi, miorelaksansi.

U programu lečenja bolova u vratnu tj cervikalnog sindroma najvažniju ulogu ima primena Fizikalne terapije koja dovodi do poboljšanja cirkulacije, popuštanja mišićnog spazma (grča) i smanjenja i nestanka bolova.

Skanlab

Odlične rezultate postižemo upotrebom Skanlab terapije. Scanlab Bodywave je Norveški pronalazak u kome je primenjena nova tehnologija – prvi put primena dugotalasne dijatermije u lokalnoj terapiji za lečenje povreda i oboljenja mišića, ligamentnog aparata i mišićnih ovojnica. Scanlab proizvodi optimalnu toplotu koja prodire duboko u tkiva, pa samim tim smanjuje bol i poboljšava njihovu elastičnost.

Kompjutersko jačanje mišića

Kompjutersko jačanje oslabljenih mišića predstavlja najnoviji i najkvalitetnijiji metod jačanja svih grupa mišića. Kompjutersko jačanje oslabljenih mišića je najbolje rešenje :

  • Nakon povrede, imobilizacije i duže neaktivnosti.
  • Za snažno jačanje kompletne muskulature bez gubljenja vremena u fitness centrima.
  • Brzi i vidljivi rezultati već posle nekoliko tretmana.
  • Bez ikakvog napora i naprezanja, kompjuter vežba umesto Vas.

Pored gore izdvojenih metoda, takođe uspešno primenjujemo sve metode analgezije:

Nakon smirivanja akutne bolne faze sprovodi se kineziterapija u vidu korektivnih vežbi i vežbi za jačanje paravertebralnih mišića.

U Poliklinici Galetić primenjujemo najkompletniju fizikalnu terapiju u lečenju bolova u vratu- Cervikalnog sindroma.

Manuelna repozicija je kod starih osoba sa hroničnim cervikalnim sindromom kontraindikovana.

Hirurško lečenje cervikalnog sindroma se veoma retko primenjuje. Jedina apsolutna indikacija za hiruršku intervenciju ja kompresija kičmene moždine usled hernijacije diskusa u toku trzajnih povreda vrata u saobraćajnim nesrećama.

Prevencija bola u vratu

Najveći značaj ima uklanjanje faktora rizika koji dovode do novih akutnih epizoda ove bolesti. Neophodna je edukacija bolesnika o sprovođenju zaštitnih mera u toku obavljanja dnevnih aktivnosti kao što su izbegavanje naglih pokreta vrata i nepovoljnog položaja glave i vrata, svakodnevno sprovođenje korektivnih vežbi  i vežbi za jačanje mišića rameno-lopatične regije.

Povrede na snegu i ledu, prelomi, iščašenja, uganuća

Povrede na snegu i ledu, prelomi, iščašenja, uganuća

Pojava prvog snega obično znači radost za decu, međutim starijim ljudima često zadaje probleme. Zdravstveni radnici tokom zime imaju pune ruke posla. Često se javljaju povrede na snegu i ledu, prelomi, išćašenja, uganuća… Prelomi, iščašenja, uganuća, se najčešće javljaju kod dece usled aktivnosti na snegu, igranja, skijanja, klizanja i kod starijih osoba usled nesigurnog hoda, padova a njihove kosti su zbog godina često sklonije povredama usled pojave osteoporoze i drugih degenerativnih promena koje nastaju sa godinama. Najčešće povrede koje se javljaju su prelomi, iščašenja i uganuća.

Ortopedija i Stimulacija zarastanja preloma imaju za cilj, dijagnostiku i lečenje preloma. Danas je ortopedija pretežno hirurška grana zbog aktivnog, operativnog pristupa u terapiji mnogih stanja, ali je isto tako blisko sarađuje sa medicinskim specijalnostima koje se bave neoperativnim (konzervativnim) lečenjem kao što su fizikalna medicina i rehabilitacija, sportska medicina, neurologija, reumatologija, inerna medicina itd.

Iskusni ortopedi i traumatolozi Poliklinike Galetić uz pomoć najmodenije opreme leče sve vrste povreda kostiju, zglobova i mišića, kao i hronična degenerativna i zapaljenska oboljenja koštano-zglobnog sistema. Takođe naši ortopedi vrše pripremu pacijenata za operativne zahvate (operacije kuka, kolena..).

Povrede kolena

Povrede kolena su veoma česte na skijanju. Povrede bočnih kolateralnih ligamenata kolena su prilično česte, ali su šanse za oporavak vrlo dobre i u najvećem broju slučajeva skijaš se u potpunosti oporavi. Povrede se dešavaju obično kada se potkolenica izvrne ka napolje i dođe do istegnuća ligamenata.

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata kolena je daleko ozbiljnija i često može da dovede do završetka skijaške karijeje ukoliko se ne postavi prava dijagnoza na vreme i ukoliko se ne primene adekvatne metode lečenja.

Povrede meniskusa su takođe moguće, međutim najvažnije kod povreda je postaviti pravu dijagnozu i primniti odgovarajuće metode lečenja što je pre moguće. Time povećavamo šanse za potpuni oporavak.

Povrede glave

Povrede glave mogu da variraju od manjih čvoruga pa sve do povreda koje izazivaju velike trauma koje mogu biti opasne po život. Povrede prvenstveno zavise od brzine prilikom udarca i objekata koji učestvuju u sudaru. Na ulici se često ove povrede dešavaju usled padova.

U slučaju skijanja, kamen, dvro, neki drugi skijaš, žičara i slično, sve ovo mogu biti objekti koji uzrokuju povrede. Na sreću većina ovakvih povreda su lakše povrede koje izazovu kontuziju, otok i slično, mada i one znaju da izazovu mučninu, nesvesticu, glavobolje i drugo. Većinu povreda bi trebao da proceni lekar. U slučajevima gde je došlo do gubitka svesti, ili se pojavljaju drugi simptomi, trebalo bi otići u bolnicu na dalje pretrage. Kod dece se preporučuje odlazak u bolnicu da bi se izbegle bilo kakve komplikacije.

Pored kontuzija pojavljuju se i posekotine prilikom sudara sa objektima ili skijašima ali svu u većini slučajeva lake i brzo se saniraju.

Diskusija oko upotrebe kaciga prilikom skijanja se nastavlja. Podaci govore da kacige mogu da sačuvaju skijaše od većeg broja lakših povreda međutim neće mnogo učiniti ukoliko skijaš udari u nepokretan objekat prosečnom brzinom kojom se skijaši kreću.

Iščašenje ramena

Iščašenje se obično događa kod padova gde se opružena ruka rotira upolje. Dijagnoza je sa kliničkog aspekta prilično jednostavna pošto je karakteriše nekoliko stvari. Pacijent obično pridržava povređenu ruku i trpi jake bolove. Glava podlaktične kosti ne leži u zglobnoj površini što je palpacijom je vrlo lako utvrditi. Potrebno je što je pre moguće ruku odnosno zglob vratiti u prirodan položaj, naravno to ne znači da neko nestručan to treba da radi na licu mesta. Čim se vrati na mesto, pacijent oseti odmah olakšanje. Posle uspešnog vraćanja zgloba u pravilan položaj, rame se imobiliše I uz primenu fizikalne terapije, oporavak je relativno brz. Rizik od ponavljanja iščašenja je oko 85% pošto tkivo odnosno ligamenti koji drže zglobe površine na mestu ostaju blago oslabljeni u odnosu na stanje pre povrede. Mnogo je lakše zglob kod kojeg se ponavljaju iščašenja, vratiti u pravilan položaj. Neki pacijenti sami to nauče (naravno ne u stilu Mela Gibsona iz filma “Smrtonosno oružje”). Ukoliko se nastavi sa iščašenjima, operativnim putem se taj problem može rešiti.

Prelom ključne kosti

Prelomi ključne kosti su prilično česte povrede u zglobu ramena. Jednostavno ih je prepoznati po osetljivom mestu duž tela ključne kosti. Rentgenski snimak je često nepotreban. Lečenje podrazumeva odmaranje i neupotrebljavanje ruke i stavljanje  imobilizacije koji će rame držati u odgovarajućem položaju. Takođe s u toku lečenja primenjuju vežbe za rameni pojas koje pokreću rame unutar granice bola. Imobilizaciju obično možemo ukloniti nakon dve nedelje u zavisnosti od bola koju pacijent oseća. Ove povrede zaceljuju najčešće bez posledica na funkcionalnost ruke i ramena.

Prelom kosti nadlaktice

Prelom nadlaktične kosti se obično događa u slučajevima direktnog udarca ili pada na opruženu ruku. Palpacijom (dodirom) je relativno lako utvrditi prelom, pošto otkrijemo osetljivo mesto duž kosti (najbolje je to činiti sa unutrašnje strane nadlaktice, gde ima manje mišića koji mogu da smetaju i otežaju postavljanje dijagnoze). U ovim slučajevima snimak preloma je potreban. Operacija je potrebna u minimalnom broju slučajeva kad se dogode neke komplikacije. Najgori scenario bi bio kad neko pomisli da je ruka iščašena pa krene da vuče ruku ne bi li je vratio na mesto što će izaivati jak bol.

Povreda palca

Termin “Skijaški palace” se odnosi na povredu koja pogađa karpalni ligament. Povreda koja se često zapostavlja i od strane pacijenata I od strane lekara, bar u početku. Ako razgovarate sa nekim ko je povrdio palace videćete koliko je iscrpljujuće. Palac je izuzetno važan pri svakodnevnom funkcionisanjumada mu ni ne pridajemo veliki značaj i uzimamo sve to zdravo za gotovo.

Mehanika povrede je prilično jednostavna. Kada skijaš padne držeći štap u ruci, događa se da se štap ponaša kao tačka oslonca stvarajući moment sile koji deluje na palace I ligament biva istegnut. U zavisnosti od sile koja deluje, može doći do pucanja ligamnta. Da bude još čudnije, ukoliko je ligament u potpunosti prekinut, pacijent ne trpi preterane bolove. Save je da ukoliko dođe do povrede palca, ne treba je shvati olako, zglob palca je jedan od najvažnijih u zglobu šake!

Potrebno je snimite povredu da bi se isključio i eventualan prelo neke od kostiju palca.

Tradicija duga preko 30godina. Neka Poliklinika Galetić bude vaša kuća zdravlja!

POLIKLINIKA GALETIĆ JEDINI REFERENTNI MEDICINSKI CENTAR U REGIONU ZA LEČENJE SHOCKWAVE TERAPIJOM RADIJALNIM UDARNIM TALASIMA.