Lečenje bola u zglobu ramena

Lečenje bola u zglobu ramena

Zglob ramena čine kost nadlaktice i lopatična kost. Zglobna površina kosti nadlaktice je konveksna, zaobljena dok je zglobna površina lopatične kosti konkavna odnosno udubljena. Glavu kosti nadlaktice i čašicu lopatične kosti okružuju i vezuju ligamenti koji daju čvrstinu i drže zglob ramena na mestu.

Rame je izuzetno pokretljiv zglob i mora biti dobro kontrolisan od strane mišića i ligamenata koji okružuju zglob. Zamor, pretreniranost, loša tehika zamaha, loša gipkost, ranije povrede zgloba…sve su ovo uzroci koji mogu dovesti do oštećenja čašice zgloba, burzitisa, oštećenja kapsule ramena, hrskavice i slično.

Povrede koje često pogađaju zglob ramena se dešavaju ukoliko su sile koje deluju na rame prevelike, dolazi do istegnuća ili kidanja vezivnog tkiva. To omogućava zglobnim površinama da se odvoje jedna od druge više nego što je uobičajeno i tako nastaje nestabilan ili labav zglob. Kod pojave kao što je nestabilno rame, glava kosti nadlakta se pomera iz čašice i može izazvati subluksaciju ili dislokaciju odnosno iščašenje ramena. Labavo rame se obično pojavljuje sa jedne strane, odnosno u jednom zglobu ramena. U oba zgloba ramena može da se pojavi kod plivača.

U lečenju povreda i oštećenja zgloba ramena koriste se metode fizikalne terapije o kojima detaljnije možete saznati OVDE.

Pored metoda fizikalne terapije takođe koristimo i regenerativne metode poput PRP terapije koja daje najbolje rezultate u lečenju hroničnih oštećenja uglobne hrskavice i tetiva. Detaljnije o PRP terapiji možete saznati OVDE.

Lečenje bola u zglobu ramena – Smrznuto rame

To je oboljenje tj komplikacija, koja može nastati posle mnogih povreda i oboljenja ramena, i retko nastaje bez traume.

Smrzunto rame je još uvek nedovoljno razjašnjeno i dovodi u iskušenje lekara svojom otpornošću na terapiju.

Pored skoro svih povreda ramena smrznuto rame ili adhezivni kapsulitis mogu da komplikuju i hirurške intervencije u ramenoj regiji a može da se pojavi i kao komplikacija šećene bolesti, hemiplegije, oboljenja štitaste žlezde itd.

Zapaženo je i da se javlja češće kod psiholabilnih osoba, sklonih depresiji i osoba koje su izložene povećanom stresu, kao i kod osoba koje imaju malu toleranciju na bol. Saznajte više…

Lečenje bola u zglobu ramena – Kalcifikat ramena i bursitis

U strukturi zgloba ramena postoje dve velike sluzne kese (burze) u ramenu koje olakšavaju pokrete okolnih mišića i smanjuju trenje:

  • Subakromijalna
  • Subdeltoidna

One su u neposrednom kontaktu sa rotatornim omotačem i kod nekih povreda ili mikrotrauma može doći do iritacija tih burzi. Iz za sada nepoznatih razloga u tkivu rotatornog omotača ramena može da dodje do stvaranja naslaga kalcijumovih soli. Te naslage pogoršavaju zapaljenje burze tj. burzitis ramena. Kalcifikat može lako da se otkrije radiografijom (RTG).

Simptomi su: u akutnom stadijumu veoma jaki bolovi spontano, u mirovanju i u toku noći. Aktivni i pasivni pokreti ramena su veoma bolni i ograničeni, a često postoji i otok ispod akromiona.

Ako se ne leči na vreme, dolazi do hroničnog stadijuma sa fibroziranjem i zadebljanjem zidova burze i praktično dolazi do stvaranje čvrste capsule. Saznajte više…

Lečenje bola u zglobu ramena – Nestabilno rame

Nestabilno rame je relativno česta pojava koju karakteriše slabljenje vezivnog tkiva koje okružuje zglob ramena, usled kojeg se kosti zgloba pomeraju iz ležišta.

Ukoliko su sile koje deluju na rame prevelike ili izazovu povredu, dolazi do istegnuća ili kidanja vezivnog tkiva. To omogućava zglobnim površinama da se odvoje jedna od druge više nego što je uobičajeno i tako nastaje nestabilan ili labav zglob. Kod pojave kao što je nestabilno rame, glava kosti nadlakta se pomera iz čašice i može izazvati subluksaciju ili dislokaciju odnosno iščašenje ramena. Labavo rame se obično pojavljuje sa jedne strane, odnosno u jednom zglobu ramena. U oba zgloba ramena može da se pojavi kod plivača. Saznajte više…

Lečenje bola u zglobu ramena – Plivačko rame

Plivačko rame predstavlja termin koji pokriva čitav spektar oštećenja u zglobu ramena kojinastaju usled dugotrajnih i velikih naprezanja. Pošto postoji mnoštvo različitih delova zgloba ramena koji se mogu oštetiti  i na koje može uticati zamah kod plivanja, bol može biti lokalnog karaktera u blizini samog zgloba pa sve do bola koji se prostire celom dužinom od vrata niz ruku do šake.

Ova povreda – oštećenje ne nastaje akutno već dugotrajnim ponavljanjem pokreta i stalnim naprezanjem. Više od trećine vrhunskih plivača iskusi bol u predelu ramena za vreme svoje karijere. Saznajte više…

Fizikalna terapija – lečenje apofizitisa petne kosti

Fizikalna terapija – lečenje apofizitisa petne kosti

Zadnja loža potkolenice se sastoji od dva glavna mišića m. Gastrocnemius i m. Soleus. Oba mišića se preko Ahilove tetive pripajaju na petnoj kosti.

Kod dece koja nisu završila sa koštanim razvojem, na mestu pripoja Ahilove tetive i petne kosti nalazi se hrskavičava obloga. Prilikom kontrakcije mišića zadnje lože potkolenice, sila deluje preko Ahilove tetive povlači taj hrskavičavi deo. Ukoliko je sila koja deluje prevelika ili učestala, može doći do pojave bola i stvaranja koštanog ispupčenja. Ovo stanje je poznato pod nazivom Severova bolest ili Apofizitis petne kosti (Calcaneal Apophysitis). Apofizitis petne kosti – Severova bolest se često pojavljuje kod dece i adolescenata posebno u periodima naglog rasta i razvoja. Uzrok ove pojave je nnagli rast koji dovodi do povećane zategnutosti mišića i naglog rasta i izduženja kostiju koji kao rezultat imaju povećanje tenzije koja deluje na hrskavičavi nastavak Ahilove tetive na petnoj kosti.

Prognoza i oporavak

Pacijenti koji pate od Severove bolesti obično je izrastu u periodu od 6 do 12 meseci, mada je nekad moguće da se osete simptomi i do dve godine. Uz odgovarajuće tretmane moguće je osloboditi se simptoma u periodu od nekoliko nedelja. Najčešće se vremenom simptomi izgube i funkcija pete i skočnog zgloba se vrati u potpunosti.

Terapija

Kod Apofizitisa petne kosti mogu se primenjivati sledeće metode:

Uzroci

Calcaneal Apophysitis je stanje koje se najčešće javlja usled dugotrajnog i prevelikog opterećenja ahilove tetive u periodima naglog rasta. Aktivnosti koje utiču na pojavu ovog stanja su dugotrajno hodanje, trčanje, skakanje kao i nedovoljan oporavak nakon povrede skočnog zgloba, loše biomehanike pokreta i neadekvatne obuće. Kod sportista ovo stanje se često viđa u disciplinama koje u svojim kretanjima sadrže najviše trčanja i skokova, kao što su fudbal, košarka i atletika.

Simptomi

Pacijenti kod koji pate od apofizitisa petne kosti obično osete bol u predelu pete ili Ahilove tetive. Kod lakših slučajeva pacijenti mogu osetiti samo blag bol i ukočenost u predelu pete koja se povećava u periodu odmora, posebno noću ili nakon ustajanja ujutro. Takođe se simptomi pojavljuju u toku aktivnosti koje zahtevaju ponavljajuće kontrakcije ili snažne kontrakcije mišića zadnje lože potkolenice, kao što je trčanje uzbrdo i skakanje. Kako se stanje pogoršava simptomi se pojavljuju i prilikom stajanja na prstima ili istezanja mišića potkolenice.

Bol u leđima u toku spavanja

Bol u leđima u toku spavanja

Bol u leđima kod pacijanata kod kojih je ovo stanje prisutno, ne prestaje ni tokom noći. Spavanje odnosno ležeći polažaj i bol u leđima mogu biti međusobno povezani. Ponekad se bol u leđima može pogoršati usled lošeg polažaja prilikom spavanja.

Uzroci bola

Uzroci bola u leđima tokom sna nisu uvek jasni. Pored povreda, uzroci mogu biti sledeći:

  • Problemi i oštećenja međupršljenskih diskova
  • Povrede poput istegnuća ili preloma
  • Bolesti ili stanja poput krive kičme – skolioze, spinalne stenoze – suženje kičmenog kanala, raznih oblika artritisa i slično.
  • Podloga na kojoj spavate

Ukoliko dušek na kome spavate ima znake habanja, probadanja, omekšao je ili je vidno deformisan na mestu gde obično ležite, bilo bi dobro uraditi nešto po tom pitanju. Neki saveti govore o potrebi da se dušek menja na svakih 5 do 7 godina. Otprilike 63% obuhvaćenih istraživanjem potvrdilo je da ima pozitivne promene nakon promene ležaja koji daje optimalnu udobnost i podršku telu.

Ukoliko budžet ne dozvoljava kupovino novog ležaja pokušajte sa nekoliko sledećih saveta:

  • Dodavanje tvrde površine ispod dušeka, ili premeštanje dušeka na pod može doprineti podršci vašeg tela tokom spavanja.
  • Postavljanje jastuka ispod kolena u toku ležanja na leđima ili postavljanje jastuka između kolena prilikom ležanja po strance. Ovakav položaj ispravlja kičmeni stub i omogućava optimalan položaj kičme.

Leganje i ustajanje

  • Prilikom leganja u krevet ili ustajanja, izbegavajte nagle pokrete. Nikad nemojte ustajati naglo, uz trzaj.
  • Prilikom leganja najbolje je sesti sa strane krevetai pridržavajući se rukama, saviti kolena i kontrolisano spustiti svoje telo u ležežeći položaj.
  • Prilikom ustajanja preporučuje se okrenuti se postance, saviti kolena, i podići se rukama dok se porkolenice spuštaju pored kreveta na pod. Potrebno je izbegavati savijanje u struku koje može opteretiti kičmu.

Kod bola u leđima dobri razultati se postižu primenom različitih metoda fizikalne terapije:

Najbolji rezultat u jačanju mišića i eliminisanju bola u leđima postiže se uz pomoć  Shockwave terapije i Kompjuterskog jačanja mišića

Povrede na snegu-skijanje (prvi deo)

Povrede na snegu-skijanje (prvi deo)

Uprkos pojavljivanju I ogromnoj popularnosti koju stiče snoubording od pojave devedesetih godina prošlog veka, alpsko skijanje je i dalje najpopularnija aktivnost na snegu. Oko dve trećine ljudi koji uživaju u snegu praktikuju upravo alpsko skijanje. Unapređenjem opreme, samih skija koje omogućavaju bolju kontrolu i lakše savaladavanje tehnike skijanja, zatim lakše manevre, bolju pokretljivot i kontrolu prilikom zaokreta i izvođenja raznih “trikova” i figura, ova aktivnost ostaje i dalje prva na listi većini koja posećuje ski centre. Proizvođači opreme rade bez predaha na istraživanju, projektovanju i pronalaženju novih rešenja koja unapređuju i pomeraju granice ka naprednom dizajnu skija i vezova.

Dok su nova rešenja i ideje dobrodošle, potrebno je da prođe nekoliko godina da se njihova sigurnost i efikasnost u prevenciji povreda na skijanju potvrde u praksi.

VEZOVI

Deo opreme o kojem se često ne razmišlja i koji se uzme zdravo za gotovo su vezovi. Ako malo bolje pogledamo podešavanje vezova je prilično kompleksan posao. Vezovi ne samo0 da trebaju da drže skije prilikom spuštanja niz padinu, zaokreta i slično, već trebaju da “prepoznaju” ključni momenat u kojem treba da otpuste skije sa nogu kako bi se skijaš sačuvao od povreda.

Vezovi koji su danas u upotrebi dizajnirani su da zaštite prelome potkolenice a ne povrede kolena. Vezovi su podešeni da reaguju na prekomernu silu koja deluje na spoj cipele i skije, a ne na silu koju trpi koleno u tom trenutku. Drugim rečima, ono što vezovi “osete” nije isto što oseti i trpi koleno skijaša. Od početka upotrebe vezova šezdesetih godina prošlog veka, drastično je smanjen broj preloma potkolenice ali su povrede zgloba kolena I dalje prilično česte na skijanju.

POVREDE KOLENA

Povrede kolena su veoma česte na skijanju. Povrede bočnih kolateralnih ligamenata kolena su prilično česte, ali su šanse za oporavak vrlo dobre i u najvećem broju slučajeva skijaš se u potpunosti oporavi. Povrede se dešavaju obično kada se potkolenica izvrne ka napolje I dođe do istegnuća ligamenata.

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata kolena je daleko ozbiljnija i često može da dovede do završetka skijaške karijeje ukoliko se ne postavi prava dijagnoza na vreme i ukoliko se ne primene adekvatne metode lečenja.

Povrede meniskusa su takođe moguće, međutim najvažnije kod povreda je postaviti pravu dijagnozu i primniti odgovarajuće metode lečenja što je pre moguće. Time povećavamo šanse za potpuni oporavak.

POVREDE GLAVE

Povrede glave mogu da variraju od manjih čvoruga pa sve do povreda koje izazivaju velike trauma koje mogu biti opasne po život. Povrede prvenstveno zavise od brzine prilikom udarca i objekata koji učestvuju u sudaru. Kamen, dvro, neki drugi skijaš, žičara i slično, sve ovo mogu biti objekti koji uzrokuju povrede. Na sreću većina ovakvih povreda su lakše povrede koje izazovu kontuziju, otok i slično, mada i one znaju da izazovu mučninu, nesvesticu, glavobolje i drugo. Većinu povreda bi trebao da proceni lekar. U slučajevima gde je došlo do gubitka svesti, ili se pojavljaju drugi simptomi, trebalo bi otići u bolnicu na dalje pretrage. Kod dece se preporučuje odlazak u bolnicu da bi se izbegle bilo kakve komplikacije.

Pored kontuzija pojavljuju se i posekotine prilikom sudara sa objektima ili skijašima ali svu u većini slučajeva lake i brzo se saniraju.

Diskusija oko upotrebe kaciga prilikom skijanja se nastavlja. Podaci govore da kacige mogu da sačuvaju skijaše od većeg broja lakših povreda međutim neće mnogo učiniti ukoliko skijaš udari u nepokretan objekat prosečnom brzinom kojom se skijaši kreću.

Nastaviće se…