KOLENO- Povrede ligamenta

KOLENO- Povrede ligamenta

KOLENO- Povrede ligamenta 

Zglob kolena je najveći i najsloženiji zglob ljudskog tela, predstavlja u funkcionalnom pogledu donjeg ekstremiteta, ključnu sponu koja obezbeđuje uspravan hod. Zbog svoje kompleksne i suptilne građe veoma je neotporan prema štetnim faktorima, što često dovodi do sportske povrede kolena. Povreda ligamenta kolena je, u poslednje vreme kod sportista, u porastu. U sportskoj literaturi odomaćio se termin sportsko koleno. Sportista može primetiti različite simtome i tegobe vezane za zglob kolena. Obično se radi o diskretnim i jedva primetnim tegobama, mada se nekada mogu pojaviti i ozbiljni problemi i simptomi.

Tegobe u zglobu kolena najčešće se javljaju nakon povrede koje se sportista pouzdano seća – navodi da je osetio kao da je nešto puklo u kolenu, imao je osećaj da je koleno prošetalo, javio se bol.

Kako nastaju povrede?

Povrede ligamenata kolena najčešće se javljaju kada dođe do:

  • prekoračenja pozicije stabilnosti kolenog zgloba.
  • Nagla promena smera pri trčanju,
  • usporavanje,
  • doskok i slično često imaju za posledicu kidanje ( rupturu ) prednjeg ukrštenog ligamenta.

Često je povreda jednog ligamenta udružena sa povredama drugih delova kolena tj. drugih  ligamenata ili same zglobne kapsule ili meniskusa ili hrskavice. Pri povređivanju ligamenta se može čuti zvuk koji podseća na lomljenje štapića.

Zglob kolena predstavlja zglob po tipu šarke, zbog čega spada u grupu manje pokretnih zglobova. U zglobu kolena se obavljaju pokreti savijanja (fleksije) i opružanja (ekstenzije), a pri savijenom kolenu moguća je i spoljašnja i unutrašnja rotacija. Stabilizatori kolena se dele na pasivne (ligamenti kolena i meniskusi) i aktivne (mišići kolena)

Povrede ligamenta kolena u sportskomedicinskoj praksi po učestalosti na prvom mestu su

  • kolateralni ligamenti,
  • prednji ukršteni ligamenti
  • zadnji ukršteni ligamenti.

Povrede medijalnog kolateralnog ligamenta javljaju se u tri stepena u zavisnosti od težine povređivanja.

Simptomi koji ukazuju na povredu?

1) Istegnuće ligamenta Umereni bol sa unutrašnje strane kolena, bez izraženog otoka, podliva, koleno je stabilno. Bol se pojačava na pritisak.

2) Parcijalno kidanje ligamenta Prisutan je bol koji se pojačava pri pokretu, prisutan je manji otok u predelu ligamenta, koleno je stabilno.

3) Kompletno kidanje ligamenta Jak bol, hod je značajno otežan, prisutan je izraženiji otok i podliv sa unutrašnje kolena, koleno je nestabilno.

Istegnuće ligamenta, a posebno prednje ukrštenog je česta sportska povreda. Njegov osnovni zadatak je da poveća stabilnost kolenog zgloba.

Istegnuće ligamenta se relativno brzo rešava, dok naprsnuća sa sobom povlače i kidanje hrskavice kolena (meniskusa, najčešće medijalnog). Povreda nastaje usled jakog i silovitog udarca u koleno i iskretanja kada je koleno savijeno i hiperekstenziji (kada je ispruženo).

slika1

Ova povreda je česta u:

  • kontaktnim sportovima,
  • sportovi sa loptom,
  • zimskim sportovima,
  • saplitanjem
  • gaženjem fudbalske ili teniske lopte.

Javlja se bol, otok, i krv unutar kolena.

Kretanje je ograničeno, javlja se ukočenost kolena. Koleno je nestabilno, a simptomi se mogu razviti za  nekoliko sati.

Dijagnostika

Povrede kolena se najpre dijagnostikuju kliničkim pregledom od strane lekara specijaliste sportske medicine ili rehabilitacije. Potrebno je uzeti opširnu anamnezu od pacijenta, posebno o mehanizmu povređivanja. Zatim uraditi detaljan klinički pregled zajedno sa testovima specifičnim za svaki ligamant i meniskus. Pored kliničkog pregleda neophodno je uraditi i neku od metoda dijagnostičke vizualizacije:

  • Radiografiju (RTG),
  • Ultrazvučno snimanje kolena,
  • magnetna rezonanca (MR) kolenog zgloba

ili artroskopiju kako bi se tačno i sa sigurnošću utvrdilo kakva je povreda u pitanju i koliki je stepen oštećenja ligamenata ili meniskusa kolena.

Lečenje?

Lečenje zavisi od toga koji ligament  je povređen i kolikog stepena je oštećenje.Lečenje koletaralnih ligamenata se u najvećem broju slučajeva vrši neoperativno, metodama fizikalne terapije.

Treba što pre krenuti sa lečenjem:

  • najpre u početku,terapijom hlađenja-krioterapijom,
  • analgetskim terapijama laserom
  • elektroprocedurama
  • kineziterapija
  • magnetoterapija
  • ultrazvučna terapija.
 
Lečenje ukrštenih ligamenata kolena može biti neoperativno- fizikalnim procedurama i operativno-hirurškim putem. Fizikalnom terapijom se leče povrede I i II stepena, nesportisti i rekreativci i osobe starije od 30 godina. Program lečenja je sličan programu koji se primenjuje posle povrede kolateralnih ligamenata. Obavezno koristimo ortozu za koleni zglob koja obezbeđuje stabilnost  kolenog zgoba i obezbeđuje proces zarastanja ligamenata.
Koristimo sve modalitete fizikalne terapije. U početku je vaoma važna terapija hlađenjem tj.krioterapija.
Poseban akcenat u funkcionalnom oporavku pacijenata je na kineziterapiji tj vežbanjem pod stručnim nadzorom i obukom fizioterapeuta.

Tradicija duga preko 30 godina. Neka Poliklinika Galetić bude vaša kuća zdravlja!

KORISTIMO NAJSAVREMENIJE METODE LEČENJA POPUT SKANLAB, KOMPJUTERSKOG JAČANJA MIŠIĆA I SHOCKWAVE TERAPIJE RADIJALNIM UDARNIM TALASIMA ZA KOJE JE POLIKLINIKA GALETIĆ JEDINI REFERENTNI MEDICINSKI CENTAR U REGIONU. 

Izuzetno stručan kadar doktora specijalista i fizioterapeuta posvećuje punu pažnju svakom pacijentu individualno i bez čekanja. Stojimo Vam na raspolaganju 24h dnevno, 7 dana u nedelji, jer nam je pacijent uvek na prvom mestu. Garantujemo Vam potpuno izlečenje, dođite i uverite se. Zakažite svoj pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211 

KOLENO- POVREDA MENISKUSA



KOLENO- POVREDA MENISKUSA

Procenat izlečenja sportskih povreda je na najvišem nivou,  a u svrhu što bržeg oporavka i povratka na teren, naši pacijenti-sportisti dobijaju i po 2 tretmana dnevno, što rezultira što kraćem lečenju i oporavku.

Naš patent je “terapeutski trening” koji je pokazao

 velike vrednosti i kod vrhunskih profesionalaca te

smo po tome poznati jer ovaj procenat izlečenja

sportskih povreda niko ne sprovodi.

(more…)

PETNI TRN

PETNI TRN

Petni trn

Petni trn može da se javi kao posledica taloženja kalcijumovih soli. Pomaže i fizikalna terapija, koja uključuje i vežbe istezanje mišića zadnje lože potkolenice. Ako ujutru ne možete da stanete na jednu ili na obe noge od bola u peti, moguće je da u njoj imate koštani trn. Ova promena nastaje višegodišnjim taloženjem kalcijumovih soli na takozvanoj „plantarnoj tetivi“, inače često podležnoj povredama. Sindrom bolne pete se uglavnom javlja posle 40. odnosno 45. godine, i nešto češće kod žena. Obično se otkriva usput, pri nekom drugom rendgenskom pregledu stopala.

Bol koji izaziva petni trn je prilično iscrpljujuć i remeti normalno svakodnevno funkcionisanje. Ukoliko imate problem sa petnim trnom, mi Vam možemo pomoći.

Šta je petni trn?

Petni trnPetni trn (Petna bodlja ) – Calcar calcanei – je izbočenje na petnoj kosti najčešće prema dole, smatra se da je to reaktivno stvaranje kosti usled hroničnog mehaničkog preopterećenja i koja se nadraživanjem prilikom hodanja upali i tada izaziva bol. Javlja se češće kod starijih osoba i osoba koji zbog profesije kojom se bave puno stoje. Karakteriše ga jak bol u sredini pete, koji ne dopusta opterećenje pete.

Bolni simptomi se javljaju kod prvih koraka nakon spavanja ili predugog sedenja, pojavljuju se u oblasti pete ili na njenoj unutrašnjoj povrsini.

Petni trn nastaje kada postoji dugotrajno oštećenje ili iritacija plantarne fascije (tetive) na donjem delu stopala, koja se proteže od pete do prstiju, a zadužena je za održavanje svodova stopala i amortizaciju hoda. Kalcifikat pritiska meko tkivo i uzrokuje bol u peti čiji intenzitet varira u zavisnosti od faze bolesti.

Sudeći po statističkim podacima, petni trn se češće javlja kod žena i gojaznih ljudi, te kod osoba čiji posao zahteva dugo stajanje ili hodanje po tvrdoj podlozi, mada neretko pogađa i sportiste.

Posebnom riziku izložene su osobe čiji su mišići potkolenice skraćene,a Ahilova tetiva nefleksibilna,mada ovo bolno stanje mogu uzrokovati i ravna stopala kao i visok ris.

 Petni trn – simptomi

Bolest petni trn razlikuje 3 faze:

  • Akutnu -U akutnom stadijumu bol u peti je najintenzivniji, i obično se javlja naglo, pa osnovnu terapiju predstavljaju hladne obloge i mirovanje.
  • Subakutnu – Subakutnu fazu karakteriše bol u peti prilikom hodanja uz nešto manji intenzitet  koji je prisutan i nakon dužeg  stajanja, ili kada se posle dužeg sedenja naprave prvi koraci, ali i ujutru, po ustajanju.
  • Hroničnu fazu – Hronični oblik bolesti razvija se postepeno, kao rezultat neadekvatne terapije ili potpunog izostanka lečenja a prepoznaje se i po bolovima u peti tokom hodanja, čiji se intenzitet ne smanjuje tokom dana.

Lečenje

Boli u peti se leči najvećim delom u 95 % slučajeva neoperativnim putem- fizikalnom terapijom. Najdelotvornija i najmodernija terapija za bolove u peti i terapija koja jedina dovodi do potpunog izlečenja jeste Shock Wave terapija radijalnim udarnim talasima (ESWT).

Efekti Shockwave terapije:

  • smanjenje bola
  • ubrzanje metabolizma
  • poboljšana krvna cirkulacija (neovaskularizacija)
  • smanjenje kalcifikata
  • smanjenje mišićne napetosti
  • bolja pokretljivost
  • efekti na vezivno tkiva

MORTONOV NEUROM – MORTONOVA METATARZALGIJA

MORTONOV NEUROM – MORTONOVA METATARZALGIJA

ŠTA JE MORTONOVA BOLEST?

Mortonova bolest predstavlja bolove u II, II i IV metatarzalnom prostoru stopala, a najčešća lokalizacija je II intermetatarzalni prostor gde se ponavljanom mikrortraumom stvara tumefakcija na interdigitalnom nervu i dolazi do njegovog proširenja.
Mehanički nadražaji izazivaju iritaciju tkiva i zapaljenje oko nerva kao i proliferaciju vezivnog tkiva.

Tako nastaje neurom koji je priklješten naročito prilikom pomeranja prstiju i hodanja.

KOJI SU UZROCI?

Različiti faktori mogu biti uzrok nastanka mortonove bolesti  :

  • hronična iritacija nerva,
  • neudobna obuća,
  • dugotrajno hodanje,
  • trčanje, čučanje
  • i neprirodni položaji prstiju (kod balerina).

KOJI SU SIMPTOMI?

Simptomi su:
  •  osećaj intezivnog bolnog pečenja (kao prolazak struje) pri hodu ali i noću.

Taj prostor je bolan na palpaciju i može se osetiti škljocanje što se naziva Malderov znak. 

BOL ISPOD PETE Plantarni fascitis

BOL ISPOD PETE Plantarni fascitis

Šta je plantarni fascitis – bol ispod pete?

Plantarni Fascitis – bol ispod pete predstavlja upalu plantarne fascije. Plantarna fascija je jako vezivno tkivo poput ligamenta koja se proteže od petne kosti do metatarzalnih kostiju. Podržava luk stopala i ponaša se kao svojevrsni amortizer u stopalu.

Uzroci Plantarnog fascitisa

Učastele mikrotraume, male povrede fascije sa ili bez upalnog procesa su najčešći uzrok plantarnog fascitisa. Povreda se obično događa u blizini spoja fascije i petne kosti.

Česte situacije ukojima se dešavaju povrede plantarne fascijesu na primer:

  • Ukoliko je vreme provedeno na nogama u hodanju, stajanju, trčanju izuzetno dugotrajno I događa se često a pacijent nije navikao na takvu vrstu aktivnosti.
  • Kod rekreativaca ili sportista koji često trče a pri tom trče na tvrdoj podlozi a ne na stazi ili treadmill traci
  • Upotreba obuće koja je izuzetno meka I nema dobru potporu luka stopala
  • Kod gojaznih osoba – telesna težina dodatno vrši pritisak na stopalo.
  • Kod atletičara koji imaju lošu tehniku “izlaska iz startnog bloka”
  • Često ne postoji očigledan uzrok plantarnog fascitisa, posebno kod starijih osoba.

Koliko se često javlja?

Plantarni fasciitis je prilično česta pojava. Svaki deseti čovek pati od plantarnog fascitisa bar jednom u toku života. Najčešće se javlja kod ljudi starosti između 40 i 60 godinam mada se može pojaviti u bilo kom uzrastu. Duplo se češće javlja kod žena nego kod muškaraca i izuzetno je česta pojava kod atletičara.

Simptomi plantarnog fascitisa

Bol je prvi symptom koji se pojavljuje ispod pete, može se pojaviti na bilo kom delu ispod pete, mada je često jedna tačka najosetljivija. Obično je ta najosetljivija tačka na nekih 4 cm od pete ka prstima I osetljiva je na dodir.

Bol se pogoršava kada se načini korak posebno ujutro prilikom ustajanja iz kreveta ili posle dugotrajnog odmora kada ponovo dođe do oslanjanja na stopalo. Blage vežbe I pomeranje mogu da ublaže bolove ali bilo kakva dugotrajna aktivnost pogoršava bolove.

Istezanje donjeg dela stopala pogoršava takođe bol. Hodanje na prstima, penjanje uz stepenice je prilično neprijatno.

Često lekar može postaviti dijagnozu običnim pregledom, retko kad je potrebno raditi snimanje rentgenom ili ultrazvukom. Ultra zvuk može pokazati otok I zadebljanje fascije.

Obično se bol vremenom smanjuje, tkivo fascije je prilično slično tkivu ligamenata i sporo zarasta i obnavlja se. Nekad je potrebno da prođe nekoliko meseci dok se problem ne sanira u potpunosti.

Odmaranje stopala je preporuka. Izbegavanje trčanja, dugotrajnog hodanja, stajanja. Ne bi trebalo hodati bos po tvrdim površinama. Poželjno je izabrati obuću koja podupire luk stopala. Kvalitetne patike su verovatno najbolje rešenje.  Treba izbegavati stare “razgažene” cipele pošto ne pružaju odgovarajuću potporu stopalu.

Prevencija

Postoji nekoliko stvari kojih je potrebno pridržavati se ukoliko želimo da izbegnemo pojavu plantarnog fascitisa.

  • Redovno menjanje obuće koja se koristi za trening
  • Košćenje obuće sa dobrom potporom luka stopala
  • Smanjiti kilažu ukoliko je osoba gojazna
  • Zagrevanje pre početa treninga
  • Izbegavanje vežbanja na tvrdim podlogama