Aug 30, 2020 | Lečenje povreda i bolova kičme, Uncategorized
Oštećenja kičme
Spondiloza je česta bolest savremenog čoveka, savremenog čoveka možemo najlakše definisati kao čoveka koji za sve ima vremena osim za sebe. Čovjek je star onoliko koliko su mu stare kosti elastični mišići, koliko su mu zdravi krvni sudovi. Kvalitet koštano-mišićnog sistema često ne prati godine.
Okoštavanje ili Spondiloza predstavlja reumatski proces koji je jedan od najčešćih prvih znakova oštećenja koštanog sistema. Obavezno prati životnu dob svakog čoveka, ali u različitim intenzitetom. Najčešće se javlja između 20. i 55. godine, a od nje pati oko 80 odsto populacije. Sama spondiloza je genetski uslovljen proces ali faktori koji je ubrzavaju su način života, nedovoljna fizička aktivnost, loše držanje tela, profesije koje zahtevaju dugo sjedenje i prinudne položaje kao što je rad na računar, dugotrajna vožnja I slično, odmaranje u nepravilnom položaju i prekomjerna tjelesna težina
Degenerativni procesi mogu zahvatiti bilo koji deo kičmenog stuba (kičmene pršljenove, sitne apofizne zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente), pa je reč o spondilozi, spondiloartrozi ili diskus herniji kao najtežem stepenu oboljenja.
Najčešće se radi o cervikalnom i lumbalnom sindromu.
CERVIKALNI SINDROM
Cervikalni sindrom karakterišu bolovi i ukočenost u vratu i rameno – lopatičnoj regiji, ponekad sa širenjem u potiljačni deo glave ili sa širenjem u ruke i trnjenjanjem ruke, ukoliko su oštećenja u blizini mesta gdje živci izlaze iz kičmene moždine. Ukoliko se radi o dugotrajnom pritisku na koren živca smanjuju se mišićna snaga i masa i slabi osećaj za dodir u rukama.
Oboljeli delovi diskusa i pršljenova mogu pritiskati i kičmene arterije koje ishranjuju zadnje djelove mozga, pa se mogu javiti vrtoglavica, poremećaj ravnoteže, zujanje u ušima, i glavobolja.
Ponekad, oštećenja na vratnom delu kičme mogu biti tako velika da dovode do suženja kičmenog kanala i pritiska na kičmenu moždinu Tada se javlja oduzetost nogu i poremećen hod, a na rukama postoji mlitava slabost, bolovi, osećaj utrnulosti.
LUMBALNI SINDROM
Lumbalni sindrom odnosno lumboishialgiju i lumbago karakterišu bolovi i ukočenost u krstima, sa ili bez širenja ka nogama, praćene utrnulošću.. Ukoliko je dugotrajan pritisak na korene živaca, može doći do težih neuroloških problema, slabosti mišića i smanjenja mišićne mase, nemogućnosti hoda na prstima ili petama, slabljenja osjećaja za dodir. U najtežim slučajevima kada se međupršljenski disk pomeri tako da pritiska kičmenu moždinu , dolazi do ozbiljnih neuroloških simptoma, kao što su oduzetost nogu.
LEČENJE
Lečenje se obično svodi na trenutno uklanjanje bolova, a retko se sprovodi edukaciju pacijenta i program terapeutskih vežbi. Oboljenje vremenom prelazi u hronično i najčešće se dolazi ponovo do bolova i nekontrolisanog i dugog uzimanje lekova. Za svakog pacijenta posebno, mora se suštinski sagledati problem i napraviti individualni kompletan program lečenja. To je pun odnos povjerenja i saradnje pacijenta i lekara. Fizikalna terapija je primjenjiva na sve pacijente bez obzira na pol i starost. Pacijent je aktivan učesnik u procesu liječenja.
Lekar i terapeut su vodiči kroz proces lečenja!
U početku najvažnije je što prije pacijenta osloboditi bola. Često se primenjuje fizikalna terapija, ali i akupunktura. Od samog početka potrebno je savetovati pacijenta . Kroz obuku pacijentu se ukazuje na štetnost i opasnost od ekstremnih amplituda, rizičnih i provokativnih pokreta, na neadekvatna opterećenja kičmenog stuba, na štetnost određenih prinudnih i dugotrajnih stereotipnih položaja.
Kada se smire akutni bolovi, prelazi se na fazu lečenja metodama fizikalne terapije i kineziterapije. Kineziterapija predstavlja program terapeutskih vežbi kojima se razvija snaga, elastičnost, mišićna izdržljivost, koriguje loše držanje tela, stabilizuje kičmeni stub.
Vežbe se moraju prilagoditi potrebama svakog pacijenta i pažljivo dozirati!
Moguće je izbjeći ponavljanje bolesti poštovanjem jednostavnih pravila ponašanja: adekvatno držanje tela, umerena redovna telesna aktivnost, jačanje mišića duž kičme, periodična fizikalna terapija. Pri izvođenju poslova potrebno je koristiti zaštitne položaje za kičmu, izbegavati dugo sedenje, težak fizički rad.
Aug 30, 2020 | Fizikalna terapija, Povrede noge, Razno, Uncategorized, Vesti
- Plantarni Fascitis – bol ispod pete predstavlja upalu plantarne fascije. Plantarna fascija je jako vezivno tkivo poput ligamenta koja se proteže od petne kosti do metatarzalnih kostiju. Podržava luk stopala i ponaša se kao svojevrsni amortizer u stopalu.
Uzroci Plantarnog fascitisa
Učastele mikrotraume, male povrede fascije sa ili bez upalnog procesa su najčešći uzrok plantarnog fascitisa. Povreda se obično događa u blizini spoja fascije i petne kosti.
Česte situacije ukojima se dešavaju povrede plantarne fascijesu na primer:
- Ukoliko je vreme provedeno na nogama u hodanju, stajanju, trčanju izuzetno dugotrajno I događa se često a pacijent nije navikao na takvu vrstu aktivnosti.
- Kod rekreativaca ili sportista koji često trče a pri tom trče na tvrdoj podlozi a ne na stazi ili treadmill traci
- Upotreba obuće koja je izuzetno meka I nema dobru potporu luka stopala
- Kod gojaznih osoba – telesna težina dodatno vrši pritisak na stopalo.
- Kod atletičara koji imaju lošu tehniku “izlaska iz startnog bloka”
- Često ne postoji očigledan uzrok plantarnog fascitisa, posebno kod starijih osoba.
Koliko se često javlja?
Plantarni fasciitis je prilično česta pojava. Svaki deseti čovek pati od plantarnog fascitisa bar jednom u toku života. Najčešće se javlja kod ljudi starosti između 40 i 60 godinam mada se može pojaviti u bilo kom uzrastu. Duplo se češće javlja kod žena nego kod muškaraca i izuzetno je česta pojava kod atletičara.
Simptomi plantarnog fascitisa
Bol je prvi symptom koji se pojavljuje ispod pete, može se pojaviti na bilo kom delu ispod pete, mada je često jedna tačka najosetljivija. Obično je ta najosetljivija tačka na nekih 4 cm od pete ka prstima I osetljiva je na dodir.
Bol se pogoršava kada se načini korak posebno ujutro prilikom ustajanja iz kreveta ili posle dugotrajnog odmora kada ponovo dođe do oslanjanja na stopalo. Blage vežbe I pomeranje mogu da ublaže bolove ali bilo kakva dugotrajna aktivnost pogoršava bolove.
Istezanje donjeg dela stopala pogoršava takođe bol. Hodanje na prstima, penjanje uz stepenice je prilično neprijatno.
Često lekar može postaviti dijagnozu običnim pregledom, retko kad je potrebno raditi snimanje rentgenom ili ultrazvukom. Ultra zvuk može pokazati otok I zadebljanje fascije.
Obično se bol vremenom smanjuje, tkivo fascije je prilično slično tkivu ligamenata i sporo zarasta i obnavlja se. Nekad je potrebno da prođe nekoliko meseci dok se problem ne sanira u potpunosti.
Odmaranje stopala je preporuka. Izbegavanje trčanja, dugotrajnog hodanja, stajanja. Ne bi trebalo hodati bos po tvrdim površinama. Poželjno je izabrati obuću koja podupire luk stopala. Kvalitetne patike su verovatno najbolje rešenje. Treba izbegavati stare “razgažene” cipele pošto ne pružaju odgovarajuću potporu stopalu.
Prevencija
Postoji nekoliko stvari kojih je potrebno pridržavati se ukoliko želimo da izbegnemo pojavu plantarnog fascitisa.
- Redovno menjanje obuće koja se koristi za trening
- Košćenje obuće sa dobrom potporom luka stopala
- Smanjiti kilažu ukoliko je osoba gojazna
- Zagrevanje pre početa treninga
- Izbegavanje vežbanja na tvrdim podlogama
Većina ljudi se u potpunosti oporavi od bola ispod pete.
Aug 30, 2020 | Razno, Uncategorized
Šta su istegnuća mišića?
Istegnuća mišića predstavlja povredu pri kojoj je mišić istegnut preko svoje granice. Ovo se obično dešava prilikom umora, preterane aktivnosti mišića ili nepravilnog i nekontrolisanog pokreta i kontrakcije. Istegnuća se mogu desiti u svim mišićama ali su najčešći u lumbalnom delu leđa, vrata, ramena i zadnje lože buta.
Prilikom istegnuća mišića pojavljuje se oštar bol i posledica je ograničena upotreba povređenog mišića. Slabija i srednja istegnuća se mogu sanirati kućnim lečenjem, termoterapijom i anti inflamatornim supstancama. Teška istegnuća pri kojima dolazi do laceracija ili ruptura često moraju biti sanirana hirurškim putem.
Da bi se utvrdio obim povrede potrebno je snimiti povređeni mišić. Fizikalna terapija se preporučuje kao jedna od metoda lečenja.
Prilikom lakših istegnuća simptomi često nestaju u toku nekoliko dana ili nedelja dok kod teških istegnuća mogu proći meseci dok se povreda u potpunosti ne sanira.
Simtomi
- Bol je prvi i osnovni simptom prilikom istegnuća.
- Otok
- Ograničen obim pokreta
- Masnice
- Osetljivost na dodir
- Pojava “čvorova” na mestu povrede
- Grčenje mišića
- Krutost
- Slabost
U slučaju slabijeg istegnuća, mišić postaje osetljiv i zgrčen, ali ipak je dovoljno pokretljiv. Pri težim istegnućima, prisutna je ka bol i veoma ograničena pokretljivost.
Uzroci istegnuća
Akutno istegnuće nastaje usled ne adekvatnog zagrevanja pre aktivnosti, loše gipkosti, slabe fizičke kondicije, umora i iscrpljenosti a dešava se prilikom skakanja, trčanja, bacanja, podizanja teških tereta iz neouobičajenih pozicija.
Hronično istegnuće mišića nastaje usled ponovljenih pokreta koji preterano opterećuju mišić, kao što su trčanje, veslanje, tenis, fudbal i usled lošeg držanja.
Prva pomoć prilikom istegnuća
Odmaranje: Izbegavanje pokreta koji opterećuju mišić, posebno ako pokret izaziva bol. Duže odmaranje može dovesti do slabljenja što produžuje process izlečenja. Nakon nekoliko dana odmaranja može se početi sa laganim pokretima koji ne izazivaju bol.
Hlađenje: Halđenje mišića odmah posle povrede smanjuje pojavu otoka. Mišić je potrebno hladiti petnaestak minuta.
Kompresija: Da bi se smanjio otok moguća je I upotreba kompesivnih zavoja. Povređeni deo ne treba stegnuti previse da ne bi došlo do narušavanja cirkulacije u povređenom delu mišića.
Opravak posle istegnuća zavisi od težine povrede. Nakon lakših istegnuća, možete se oporaviti I vratiti normalnim aktivnostima u roku od 3 do 6 nedelja, dok kod težih istegnuća taj period može trajati I više meseci.
Sa odgovarajućim tretmanom, većina ljudi se potpuno oporavi. Šanse za oporav su mnogo veće ukoliko sprečite ponovno povređivanje istegnutog mišića. Pratite uputstva vašeg lekara, I ne opterećujte mišić dok se potpuno ne oporavi.
Prevencija
- Izbegavanje dugotrajnog sedećeg položaja. Potrebno je praviti kratke pause I menjati položaj tela.
- Potreno je održavati odgovarajući položaj tela ukolik ste prinuđeni da budete u jednom položaju.
- Potrebno je biti izuzetno pažljiv prilikom dizanja tereta, ne savijati leđa, saviti kolena, teret držati blizu sebe.
- Uvek se zagrejati pre početka fizičkih aktivnosti I istegnite se posle fizičkih aktivnosti.
- Prilikom početka neke nove aktivnosti, poželjno je početi polako I postepeno povećavati obim I intenzitet rada.
- Redovne fizičke aktivnosti doprinose elastičnosti mišića I sprečavaju pojavu istegnuća
- Ne preterivati
Aug 30, 2020 | Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Obolenja kuka predstavljaju grupu najčešćih obolenja populacije širom sveta. Iako je došlo do značajnog napretka u dijagnostici i lečenju mnogih od ovih stanja, produženje života, povećanje fizičke aktivnosti, posebno u oblasti sporta, doveli su do porasta ukupnog broja pacijenata koji se svakodnevno javljaju lekaru sa različitim tegobama.
U starijoj populaciji uglavnom je dominirala povreda kuka, ređe degenerativna stanja. Sa razvojem moderne medicine, učestalost patoloških stanja kuka kod dece je značajno smanjena, neka obolenja su gotovo iskorenjena čak.
Sa druge strane, produženje životnog veka dovelo je degenerativna stanja zglobova, posebno kuka i kolena, u prvi plan. Danas se smatra da već nakon 55 godina života oko 80% populacije ima radiografske znakove osteoartroze, a da 25% ima i kliničku manifestaciju, dok nakon 70 godina života preko 95% ima radiografsku, a preko 60% i kliničku manifestaciju ove bolesti. Ako se zna da je u većini razvijenih i zemalja u razvoju prosečni životni vek preko 75 godina sa tendencijom produženja, možemo smatrati da će u 21. veku svaki čovek, pre ili kasnije, osetiti tegobe vezane za degeneraciju jednog ili više zglobova.
Pored degenerativnih obolenja u velikom porastu je i učestalost povreda lokomotronog Sistema posebno kod sportista.
Navešćemo nekoliko karakterističnih momenata kada je u pitanju bol u kuku, ali ovaj članak svako ne treba koristiti da biste sebi postavili dijagnozu, uvek posetite lekara.
Terapija
Fizikalna terapija je od ključnog značaja kako bi se simptomi i dalje napredovanje stanja odložilo i zaustavilo i poboljšalo funkcionisanje zgloba kuka. Terapija se može sastojati od sledećih metoda fizikalne terapije:
Osteoartritis
Simptomi osteoartritisa mogu se razlikovati od osobe do osobe, ali u ukoliko je kuk pogođen, najčešće će uzrokovati sledeće simptome:
- Blago zapaljenje tkiva oko zgloba kuka
- Oštećenje na hrskavici
- Koštane izrasline – osteofite, koji se mogu pojaviti na ivici zgloba
Ovo može dovesti do bola, ukočenosti I teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Simtomi se mogu ublažiti raznim tretmanima a operacija u većini slučajeva nije neophodna.
Uzroci koji se javljaju ređe
U manjem broju slučajeva uzroci bolova u kukovima mogu biti:
- Međusobno trenje kostiju usled nepravilnog razvitka kostiju
- Naprsnuća u hrskavičnom prstenu koji okružuje zglobnu površinu
- Displazija kuka
- Infekcija
- Upala I otok burze kuka
- Upala ligamenata
Kada potražiti pomoć lekara
U većini slučajeva bol će nestati vremeno, posebno posle perioda odmora. Međutim posetite svog lekara ukoliko:
- Bol u kuku ne prastaje ni posle nedelju dana odmora
- Imate temperature
- Bol se pojavljuje I u drugim zglobovima
- Bol uzrokovan povredom ili traumom (pad, udarac…)
- Nemogućnost pomeranja kuka ili oslanjanja na nogu
Bolovi u kukovima se često pojavljuju kod sportista I rekreativaca. Ukoliko spadate u ovu grupu, preporuka je držati se nekih pravila kao što su:
- Uvek se zagrejati pre aktivnosti – treninga
- Pokušati sa vežbama koje manje opterećuju kukove poput plivanja ili vožnje bicikla
- Smanjiti obim I intenzitet vežbanja
- Ukoliko trčite, činite to na ravnoj mekoj podlozi, ne na betonu
Aug 30, 2020 | Saveti Lekara, Uncategorized
Poliklinika Galetić, osim što ima najstručniji kadar uvek traži nove načine da se izbori sa bolestima. Uz konstansto usavršavanje kadra, opreme tu su I nove metode koje će Vam pomoći da pobedite bol. Osteoporoza je bolest sa kojom se nazalost mnogi bore, ali uz nas ćete konačno moći da kažete da borba nije uzaludna,jer mi znamo kako.
Osteoporoza
Osteoporoza je progresivna metabolička bolest kostiju koja se karakteriše smanjenjem mineralne gustine kosti (gubitak kalacijuma iz kosti). To dovodi do smanjenja čvrstine kosti, povećanja fragilnosti i porasta rizika za nastanak preloma kosti. Iako osteoporoza može da zahvati bilo koju kost u telu, prvenstveno se javlja na ručnim zglobovima, kičmi i kukovima. Prelomi mogu nastati posle lakših trauma ili čak bez povrede (tkz. spontani prelomi).
To je “nema bolest”, počinje podmuklo, bez simptoma i najčešče se otkriva tek kad se desi prelom neke kosti. Zato je i zovu “tihi kradljivac kostiju”. Nekada se kao prvi simptomi mogu javiti bolovi u kostima, zglobovima I mišićima, ali se najčeće ne pomišlja na osteoporozu kao uzrok.
KOD KOGA SE JAVLJA ?
Svaka treća žena i svaki šesti muškarac su u riziku da dožive prelom koji je posledica osteoporoze. Visoko rizične su one osobe koje su već:
- padale,
- uzimaju veliki broj različitih lekova,
- boluju od jedne ili više hroničnih bolesti,
- imaju artritis,
- imaju problema sa vidom i sluhom,
- mišićnu slabost,
- boluju od depresije,
- Parkinsonove i Alchajmerove bolesti,
- visokog krvog pritiska,
- moždanog udara itd..
ZAŠTO JE VEŽBANJE VAŽNO KOD PREVENCIJE OSTEOPOROZE ?
Umerena i ciljano osmišljena fizička aktivnost je najuticajniji faktor u prevenciji osteoporoze, a upravo to vam mi omogućavamo!
Osteoporozu lečimo na daleko najsavremeniji način Američkom metodom koju sačinjavaju:
- Specijalne vežbe koje se rade uz nadzor obučenih fizioterapeuta i sa najnovijom opremom Thera-Band i Terrasens.
- Uzimanje originalnih Američkih suplemenata (jer se prodaju i apsolutno neaktivni lekovi)
- Korekcija svakodnevne ishrane i saveti za zdrav način života
- Terapija Magnetosolenoidom.
Sveukupni prikaz je rezultat saradnje sa Američkom školom za prevenciju, dijagnostiku i terapiju Osteoporoze, pa prema tome savetujemo da nam se što pre javite. Moramo napomenuti da je kompletan tretman sa vrlo korektnom i prihvatljivom cenom.
Aug 30, 2020 | Dečija rehabilitacija, Fizikalna terapija, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Ovaj deformitet kičmenog stuba često srećemo kod gojazne dece, ali nije retkost ni kod mršave gde imamo neočekivano veliki stomak, što je u stvari opuštena trbušna muskulatura.
Veliki broj mališana, zbog nedovoljne fizičke aktivnosti i nepravilnog sedenja, pati od deformiteta kičmenog stuba, što značajno utiče na njihov psihofizički razvoj.
Ukoliko roditelji reaguju na vreme, ovaj problem može da se reši korektivnim vežbama.
Lordoza (lordosis) predstavlja krivinu kičme u sagitalnoj ravni sa konveksitetom okrenutim napred u lumbalnoj rediji.
Lordotična krivina se fiziološki nalazi u vratnom i slabinskom predelu.
Od fiziološke lordoze u lumblanom delu se razlikuje po tome što prelazi 5 cm.
UZROCI LORDOZE
Mogu biti:
- Urođeno iščašenje kuka,
- Mišića distrofija,
- Infeksija kuka
- I druga stanja.
- Lordoza može nastati i kada V lumbalni pršljen sklizne preko sakruma, tkz spondilolisteza.
KLINIČKA SLIKA
Osnovne kliničke karakteristike lordoze su:
- Glava zabačena unazad,
- Izražena lordotična krivina u lumbalnoj (slabinskoj) regiji,
- Prednji nagib karlice,
- Relaksacija prednjeg trbušnog zida,
- Rekurvatum deformitet kolena.
LEČENJE LORDOZE
JEDINI KOMBINUJEMO KINEZITERAPIJU TJ VEŽBE INDIVIDUALNO PRILAGOĐENO SVAKOM PACIJENTU SA KOMPJUTERSKIM JAČANJEM MIŠIĆA I IZRADOM POSEBNIM ORTOZA-MIDERA ZA KIČMU PO MERI DETETA.
U terapiji lordoze važno mesto zauzima kineziterapija, tj korektivne vežbe za korekciju lordoze.
Radi se na jačanju oslabljene trbušne muskulature, istezanju antigravitacione muskulature i smanjenju prednjeg nagiba karlice.
U prevenciji lordoze značajno mesto imaju adekvatne sportske aktivnosti deteta.
U Poliklinici Galetić se radi najsavremija terapija za korekciju lordoze i lošeg držanja tela.
Radimo stručne preventivne sistematske preglede dece.
Veoma je važno da se na vreme pregleda i otkrije deformitet kičme i odmah reaguje.
Recent Comments