Bolest savremenog čoveka-oštećenja kičme

Bolest savremenog čoveka-oštećenja kičme

Oštećenja kičme


SunstoneSpineTensionSunstoneMassage1

 

 

Spondiloza je česta bolest savremenog čoveka, savremenog  čoveka možemo najlakše definisati kao čoveka koji za sve ima vremena osim za sebe. Čovjek je star onoliko koliko su mu stare kosti elastični mišići, koliko su mu zdravi krvni sudovi. Kvalitet koštano-mišićnog sistema često ne prati godine.

Okoštavanje ili Spondiloza predstavlja reumatski proces koji je jedan od najčešćih prvih znakova oštećenja koštanog sistema. Obavezno prati životnu dob svakog čoveka, ali u različitim intenzitetom. Najčešće se javlja između 20. i 55. godine, a od nje pati oko 80 odsto populacije. Sama spondiloza je genetski uslovljen proces ali faktori koji je ubrzavaju su način života, nedovoljna fizička aktivnost, loše držanje tela, profesije koje zahtevaju dugo sjedenje i prinudne položaje kao što je rad na računar, dugotrajna vožnja I slično,  odmaranje u nepravilnom položaju i prekomjerna tjelesna težina
Degenerativni procesi mogu zahvatiti bilo koji deo kičmenog stuba (kičmene pršljenove, sitne apofizne zglobove, međupršljenske diskuse, ligamente), pa je reč o spondilozi, spondiloartrozi ili diskus herniji kao najtežem stepenu oboljenja.
Najčešće se radi o cervikalnom i lumbalnom sindromu.

CERVIKALNI SINDROM

Cervikalni sindrom karakterišu bolovi i ukočenost u vratu i rameno – lopatičnoj regiji, ponekad sa širenjem u potiljačni deo glave  ili sa širenjem u ruke i trnjenjanjem ruke, ukoliko su oštećenja u blizini mesta gdje živci izlaze iz kičmene moždine. Ukoliko se radi o dugotrajnom pritisku na koren živca smanjuju se mišićna snaga i masa i slabi osećaj za dodir u rukama.
Oboljeli delovi diskusa i pršljenova mogu pritiskati i kičmene arterije koje ishranjuju zadnje djelove mozga, pa se mogu javiti vrtoglavica, poremećaj ravnoteže, zujanje u ušima, i glavobolja.
Ponekad, oštećenja na vratnom delu kičme mogu biti tako velika da dovode do suženja kičmenog kanala i pritiska na kičmenu moždinu Tada se javlja  oduzetost nogu i poremećen hod, a na rukama postoji mlitava slabost, bolovi, osećaj utrnulosti.

LUMBALNI SINDROM

Lumbalni sindrom odnosno lumboishialgiju i lumbago karakterišu bolovi i ukočenost u krstima, sa ili bez širenja ka nogama, praćene utrnulošću.. Ukoliko je dugotrajan pritisak na korene živaca, može doći do težih neuroloških problema, slabosti mišića i smanjenja mišićne mase, nemogućnosti hoda na prstima ili petama, slabljenja osjećaja za dodir. U najtežim slučajevima kada se međupršljenski disk pomeri tako da pritiska kičmenu moždinu , dolazi do ozbiljnih neuroloških simptoma, kao što su oduzetost nogu.

LEČENJE

Lečenje se obično svodi na trenutno uklanjanje bolova, a retko se sprovodi edukaciju pacijenta i program terapeutskih vežbi. Oboljenje vremenom prelazi u hronično i najčešće se dolazi ponovo do bolova i nekontrolisanog  i dugog uzimanje lekova. Za svakog pacijenta posebno, mora se suštinski sagledati problem i napraviti individualni kompletan program lečenja. To je pun odnos povjerenja i saradnje pacijenta i lekara. Fizikalna terapija je primjenjiva na sve pacijente bez obzira na pol i starost. Pacijent je aktivan učesnik u procesu liječenja.

Lekar i terapeut su vodiči kroz proces lečenja!
U početku najvažnije je što prije pacijenta osloboditi bola. Često se primenjuje fizikalna terapija, ali i akupunktura. Od samog početka potrebno je savetovati pacijenta . Kroz obuku pacijentu se ukazuje na štetnost i opasnost od ekstremnih amplituda, rizičnih i provokativnih pokreta, na neadekvatna opterećenja kičmenog stuba, na štetnost određenih  prinudnih i dugotrajnih stereotipnih položaja.

Kada se smire akutni bolovi, prelazi se na fazu lečenja metodama fizikalne terapije i kineziterapije. Kineziterapija predstavlja program terapeutskih vežbi kojima se razvija  snaga, elastičnost, mišićna izdržljivost, koriguje loše držanje tela, stabilizuje kičmeni stub.
Vežbe se moraju prilagoditi potrebama svakog pacijenta i pažljivo dozirati!

Moguće je izbjeći ponavljanje bolesti poštovanjem jednostavnih pravila ponašanja: adekvatno držanje tela, umerena redovna telesna aktivnost, jačanje mišića duž  kičme, periodična fizikalna terapija. Pri izvođenju poslova potrebno je koristiti zaštitne položaje za kičmu, izbegavati dugo sedenje,  težak fizički rad.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.