Aug 30, 2020 | Dečija rehabilitacija, Fizikalna terapija, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Osteohondroza butne kosti je bolest koja se javlja u detinjstvu i pogađa zglob kuka, na mestu gde se spajaju glava butne kosti i karlična kost u zglobnoj čašici kuka.
Problem se javlja usled privremene loše prokrvljenosti glave butne kosti koja usled toga lakše propada, oštećuje se i teže zaceljuje.
Simptomi
Simptomi kod pojave ove bolesti kod dece mogu biti:
- Bol i ukočenost u predelu kuka
- Ograničen opseg pokreta u zglobu kuka
- „Šepanje“
Stanje se pojavljuje obično u jednom kuku. Drugi kuk može biti takođe problematičan ali retko su oba pogođena bolešću istovremeno.
Ukoliko se kod dece pojavi bol u zglobu kuka, šepanje, bol u preponama ili kolenu, preporuka je da se poseti lekar. Ukoliko su simptomi ozbiljniji poput temperature ili nemogućnosti oslanjanja na nogu, potrebno je odmah otići kod lekara.
Takođe postoje neke opšte karakteristike kad se bolest javlja:
- Godine – Bolest može pogađati decu svih uzrasta, najčešće se javlja u periodu između četvrte i osme godine života.
- Pol deteta – Pojavljuje se do pet puta više kod dečaka nego kod devojčica
- Istorija bolesti u porodici – U malom broju slučajeva bolest se češće pojavljuje ukoliko je neko u porodici bolovao od ove bolesti.
Lečenje
Osteohondroza butne kosti je bolest koja napreduje. Cilj lečenja i tretmana je održati glavu butne kosti što je moguće zdravijom i pravilnog okruglog oblika.
Operacija obično nije potrebna kod dece mlađe od šest godina, pošto se deca razvijaju i ima dovoljno vremena kako bi se kost oporavila.
Ukoliko je dete starosti između šest i sedam godina, lekar će najčešće pratiti stanje, preporučiti kretanje, istezanje i vežbe.
U najčešće korišćene nehirurške metode spada fizikalna terapija:
Aug 30, 2020 | Fizikalna terapija, Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Ahilova tetiva je distalni pripoj velikog mišića lista, mišića koji nosi veliko opterećenje i pored mišića butine najvažniji je u održavanju uspravnog stava i suprostavlja se zemljinoj teži. Ona je najsnažnija tetiva u tijelu i dugačka je oko 15 cm. Vezuje mišiće listova (Gastrocnemius i Soleus) za petnu kost i ima veliku ulogu u procesu:
- Hodanja,
- Trčanja,
- Skakanja…
Mišići listova preko ahilove tetive rotiraju stopalo oko skočnog zgloba omogućavajući razne položaje poput stajanja na prstima ili pokrete poput odraza pri trčanju.
Dva najčešća oblika povreda
Upala ahilove tetive ili mesta gde se ona vezuje za petnu kost. Ahilova tetiva prilikom preteranog naprezanje ima za svojstvo da se mikronaprsline u tkivu tetive sabiraju do momenta dok ne počne sam upalni proces.
- Tendinitis Ahilove tetive – akutna upala tetive, javlja se kao posledica istovremenog delovanja nekoliko faktora (veliko trenažno opterećenje, neravna podloga, nedovoljno odmora), nastaje otok tetive, koja je zadebljala i bolno osetljiva.
- Entezitis Ahilove tetive upalni proces je lokalizovan na samom pripoju tetive za petnu kost. Ova tendinopatija je upornija od tendinitisa i zahteva duže lečenje. Udruženo sa ovim stanjem može biti i pojava retrokalkanealnog burzitisa.
Tendinoza Ahilove tetive – razvija se kao posledica hroničnih oštećenja tetive kada se upalni proces ne zaustavi u akutnoj fazi, rezultat je ponavljanih opterećenja na tetivi tokom dužeg vremena što stvara promenu strukture tetive, tetiva je zadebljala, tvrdja, prisutni su čvorići u tetivi, ovaj sindrom se javlja kod sportista srednjih godina i rekreativaca.
Pucanje ahilove tetive (delimično ili u potpunosti) ili njenog pripoja uz mišić. Ovaj slučaj se obično javlja posle manje povrede, ali dešava se iznenada kod veoma velikih naprezanja koja opterećuju ahilovu tetivu.
- delimično (parcijalno) ili
- kompletno (u potpunosti)
Faktori koji utiču na nastanak povrede
Najčešći faktori koji utiču na nastanak povrede Ahilove tetive su:
- Intezivna fizička aktivnost, posebno kod profi trkača ali i rekreativaca koji naglo počinju da treniraju,
- Upalu tetive češće imaju pronatori, to jest osobe sa ravnim tabanima kod kojih je svod stopala spušten,
- Slabije razvijeni mišići nogu, od butnih mišića do listova,
- Zgrčeni, nedovoljno istegnuti mišići zbog nedovoljnog zagrevanja, a potom i trčanja i istezanja
- Loš izbor patika i terena za trčanje
- Oboljenja kao što su reumatske bolesti ili osteoartritisi ( loša cirkulacija ili ubrzano propadanje hrskavica) daju tegobe bliže petnoj kosti.
Vrhunski sportisti procentualno imaju češće probleme sa rupturama ( pucanjem ) tetive kao posledicom prevelikog opterećenja.
Povrede ahilove tetive se češće dešavaju posle 30-e. godine života. Fizički aktivne osobe u većem procentu imaju tegobe u tetivi bliže mišiću, dok se kod fizički manje aktivnih osoba te tegobe lociraju bliže spoju ili na samom mestu pripoja na petnoj kosti.
Smatra se da od 5% do 33% sportista pre delimičnog ili potpunog pucanja tetive osete bol u listu potkolenice nakon napornog treninga koji najčešće prenebregnu. Ovo navodim zbog minimiziranja upozorenja koje samo telo sportiste šalje. Umesto da se tada jave lekaru, sportisti najčešće odu kod nekog masera ili još gore kod raznih nadrilekara i kostolomaca. Ne shvataju da pri tom ne samo što ugrožavaju svoju sportsku karijeru, ugrožavaju i svoje zdravlje u celini.
Oboljenja Ahilove tetive se javljaju u sportovima sa dosta trčanja i ponavljanim skokovima (fudbal, ragbi, rukomet košarka). Tendinopatije (povrede tetive) pripadaju grupi sindroma prenaprezanja, odnosno posledica su nesrazmere izmedju trenažnih opterećenja i perioda odmora izmedju treninga.
Uzroci nastanka povrede mogu biti vezani za sportistu ili za uslove treninga
Unutrašnji uzroci (sportista) – deformiteti stopala stvaraju poremećaj biomehanike pri kretanju što rezultira povećanim opterećenjem Ahilove tetive (udubljeno stopalo, ravna stopala), zategnutost Ahilove tetive (smanjena fleksibilnost mišića gastroknemiusa), deformiteti potkolenice (takozvana O kolena) povećavaju mehanički stres na Ahilovoj tetivi.
Spoljašnji uzroci (uslovi treninga) – neadekvatna sportska obuća (istrošena ili neprimerena oprema), nepravilna podloga (previše tvrda ili neravna), česte promene podloge i nepravilno doziranje treninga (nagla forsiranja intenziteta i obima treninga, nedovoljno odmora izmedju trening sesija, nezagrejanost, preskaknje istezanja na kraju treninga).
Sportista se žali na postepen početak bolova u predelu Ahilove tetive – bolovi koji se javljaju na početku fizičke aktivnosti i smanjuju se tokom treninga. Kasnije se javlja jutarnja ukočenost i bolovi u predelu tetive koji nestaju nakon nekoliko koraka, ponekad se javlja i osećaj škripanja u predelu tetive. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka o početku bolesti i karakteristikama tegoba koje sportista oseća, kao i pregledom sportiste. Lokalno postoji otok tetive i osetljivost na dodir. Tačna dijagnoza se postavlja na osnovu ultrazvučnog pregleda tetive i eventualno magnetne rezonance.
Lečenje
Lečenje tendinitisa Ahilove tetive kao i tendinoze Ahilove tetive je neoperativno. Ako su simptomi intezivniji pacijent treba da hoda sa štakama i da nosi gipsanu čizmu ili plastičnu longetu. Lečenje se sprovodi modalitetima fizikalne terapije, u početku obavezno krioterapija tj hlađenje i primena nestereoidnih analgetika protiv bolova.
Indikovana je fizikalna terapija:
Aug 30, 2020 | Lečenje povreda i bolova kičme, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je spinalna stenoza – suženje kičmenog kanala?
Spinalna stenoza predstavlja suženje spinalnog kanala, rezultat toga je suženje kanala kroz koji prolaze nervi i pritisak na korene nerava i kičmenu moždinu.
Spinalnu stenozu obično uzrokuju degenerativni procesi usled starenja kičme. Kako nastupa proces starenja, ligamenti i vezivno tkivo počinje polako da se zadebljava i kalcifikuje što može dovesti do suženja kičmenog kanala i pritiska na kičmenu moždinu i korene nerava.
Usled prosesa starenja, kosti se takođe mogu uvećati što opet može dovesti do suženja kanal kroz koji prolaze nervi.
Međupršljenski diskovi vremenom takođe propadaju, dehidrirajui gube na svojoj visini što takođe utiče na smanjenje prostora i pritiskanje nerava.
Osteoartritis je jedna od najčešćih bolesti i oblika artritisa koji se često dešava u poznim godinama. To je hronični degenerativni proces trošenja kičmenih pršljenova i često u kombinaciji sa uvećanim kostima dovodi do pojave spinalne stenoze i spondiloze.
Simptomi
Pacijenti koji boluju od spinalne stenoze obično osete utrnulost, slabost, usporene reakciju – reflekse ili uopšteno bol u rukama i nogama. Simptomi obično zavise od dela kičem u kom je došlo do suženja. Uobičajena mesta gde dolazi do suženja kičmenog kanala su u vratnom i lumbalnom delu, mada do suženja može doći u bilo kom predelu kičme.
U slučaju da do stenoze dođe u lumbalnom delu, simptomi su bol, utrnulost i slabost koja se proteže od donjeg dela leđa preko zadnjice do dogu obično u toku aktivnosti.
U slučaju stenoze u vratnom delu, dolazi do slabosti i trnjenja u rukama.
Za razliku od išijasa kod kog je takođe uklješten nerv, kod stenoze do olakšanja dolazi ako se prekine sa aktivnostima i odmori.
Pacijentima koji boluju od stenoze, sedenje, saginjanje i savijanje kičme obično donosi olakšanje. Pozicije u kojima se kičma savija „otvaraju“ kičmeni kanal i uvećavaju prostor u kojem se nalaze nervi time olakšavajući i smanjujući pritisak na nerve.
Lečenje
Nakon što se postavi dijagnoza i utvrdi da pacijent boluje od spinalne stenoze, prvi korak je eliminacija bola. Nakon što se bol eliminiše prelazi se na vraćanje funkcionalnosti kičmenog stuba.
Uobičajeni tretmani su iz domena fizikalne terapije:
Aug 30, 2020 | Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Zadnja loža potkolenice se sastoji od dva glavna mišića m. Gastrocnemius i m. Soleus. Oba mišića se preko Ahilove tetive pripajaju na petnoj kosti.
Kod dece koja nisu završila sa koštanim razvojem, na mestu pripoja Ahilove tetive i petne kosti nalazi se hrskavičava obloga. Prilikom kontrakcije mišića zadnje lože potkolenice, sila deluje preko Ahilove tetive povlači taj hrskavičavi deo. Ukoliko je sila koja deluje prevelika ili učestala, može doći do pojave bola i stvaranja koštanog ispupčenja. Ovo stanje je poznato pod nazivom Severova bolest ili Apofizitis petne kosti (Calcaneal Apophysitis). Apofizitis petne kosti – Severova bolest se često pojavljuje kod dece i adolescenata posebno u periodima naglog rasta i razvoja. Uzrok ove pojave je nnagli rast koji dovodi do povećane zategnutosti mišića i naglog rasta i izduženja kostiju koji kao rezultat imaju povećanje tenzije koja deluje na hrskavičavi nastavak Ahilove tetive na petnoj kosti.
Uzroci
Calcaneal Apophysitis je stanje koje se najčešće javlja usled dugotrajnog i prevelikog opterećenja ahilove tetive u periodima naglog rasta. Aktivnosti koje utiču na pojavu ovog stanja su dugotrajno hodanje, trčanje, skakanje kao i nedovoljan oporavak nakon povrede skočnog zgloba, loše biomehanike pokreta i neadekvatne obuće. Kod sportista ovo stanje se često viđa u disciplinama koje u svojim kretanjima sadrže najviše trčanja i skokova, kao što su fudbal, košarka i atletika.
Simptomi
Pacijenti kod koji pate od apofizitisa petne kosti obično osete bol u predelu pete ili Ahilove tetive. Kod lakših slučajeva pacijenti mogu osetiti samo blag bol i ukočenost u predelu pete koja se povećava u periodu odmora, posebno noću ili nakon ustajanja ujutro. Takođe se simptomi pojavljuju u toku aktivnosti koje zahtevaju ponavljajuće kontrakcije ili snažne kontrakcije mišića zadnje lože potkolenice, kao što je trčanje uzbrdo i skakanje. Kako se stanje pogoršava simptomi se pojavljuju i prilikom stajanja na prstima ili istezanja mišića potkolenice.
Prognoza i oporavak
Pacijenti koji pate od Severove bolesti obično je izrastu u periodu od 6 do 12 meseci, mada je nekad moguće da se osete simptomi i do dve godine. Uz odgovarajuće tretmane moguće je osloboditi se simptoma u periodu od nekoliko nedelja. Najčešće se vremenom simptomi izgube i funkcija pete i skočnog zgloba se vrati u potpunosti.
Terapija
Kod Apofizitisa petne kosti mogu se primenjivati sledeće metode:
Aug 30, 2020 | Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je bol u preponama – Osteitis Pubis
Stanje kod kojeg se javlja bol u preponama – Osteitis Pubis predstavlja hronično oštećenje usled dugotrajnih opterećenja koje deluju na područje prepona, mada je moguće i da zrok bude akutna povreda.
Ovo stanje se obično primeti u poodmakloj fazi pošto spoj preponskih kostiju počinje da se značajno oštećuje i slabi.
Uzroci
Osnovni i glavni uzrok pojave ovog stanja je slabljenje i nestabilnost spoja preponskih kostiju. Stabilnost biva narušena kada nejednake sile deluju na pojedine strane prepona odnosno karlice, kao što može biti slučaj kod trčanja i naglih promena pravca kretanja tokom trčanja uz naglo ubrzavanje i usporavanje kao i u toku udaraca nogom, šutiranje u fudbalu ili udarci u pojedinim borilačkim sportovima. Ove aktivnosti se sportisti sa dobrom karličnom stabilnošću bez problema uspevaju da kompenzuju dok oni sa slabim mišićima karlice i lošom kontrolom i stabilnošću nisu u stanju da to adekvatno kompenzuju što rezultuje pojavom prevelikih i nekontrolisanih sila koje dovode do povrede.
Simptomi
Bol se obično pojavljuje u predelu spoja preponskih kosti i preponska oblast je osetljiva na dodir. Takođe kontrakcije mišića primicača i pregibača kuka rezultuju pojavom bola. Istezanje, kašljanje, kijanje ili izvođenje trbušnjaka takođe može izazvati pojavu bola
Terapija
Apsolutna je preporuka posetiti lekara i pridržavati se uputstava. Povratak svakodnevnim aktivnostima se preporučuje uz savetovanje sa lekarom ako bi se izbegla ponovna pojava bola u preponama.
Odmor je od ključne važnosti za uspešan i brz oporavak. Ovo takođe podrazumeva prekid aktivnosti poput trčanja i šutiranja ili izvođenja nožnih udaraca u borilačkim veštinama. U ponekim težim slučajevim čak zahteva upotrebu štaka kako bi se izbegla pojava bola.
Povećanje stabilnosti i kontrole karlične regije uz pomoć vežbi se takođe preporučuje.
Fizikalna terapija ubrzava i omogućava lakši oporavak. Primenjuju se sledeće metode fizikalne terapije:
Nije neuobičajeno da proces oporavka traje i do tri meseca. Ova povreda je izuzetno komplikovana za lečenje i poseta lekaru i pridržavanje njegovih saveta je apsolutno preporuka.
Aug 30, 2020 | Lečenje povreda i bolova kičme, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je osteoporoza?
Osteoporoza je progresivna metabolička bolest kostiju koja se karakteriše smanjenjem mineralne gustine kosti (gubitak kalacijuma iz kosti). To dovodi do smanjenja čvrstine kosti, povećanja fragilnosti i porasta rizika za nastanak preloma kosti. Iako osteoporoza može da zahvati bilo koju kost u telu, prvenstveno se javlja na ručnim zglobovima, kičmi i kukovima. Prelomi mogu nastati posle lakših trauma ili čak bez povrede (tkz. spontani prelomi).
To je “nema bolest”, počinje podmuklo, bez simptoma i najčešče se otkriva tek kad se desi prelom neke kosti. Zato je i zovu “tihi kradljivac kostiju”. Nekada se kao prvi simptomi mogu javiti bolovi u kostima, zglobovima I mišićima, ali se najčeće ne pomišlja na osteoporozu kao uzrok.
Osteoporoza pogađa kompletan skelet. Kod ovog oboljenja koštane supstance je sve manje, i to usled veće razgradnje nego stvaranja koštane mase, u većoj meri od normalne za tu starosnu dob i pol. Usled toga opadaju čvrstoća i elastičnost kostiju, a raste njihova lomljivost. Kod uznapredovale bolesti dolazi do pojačanih lomova i deformacija kostiju; naročito su ugrožene kosti kičme i vrata butne kosti. Na primer, tokom života se gustina vrata butne kosti kod žena smanji za skoro 69%, a kod muškaraca za skoro 40%. Zbog pojačane razgradnje koštane supstance tokom klimaksa, žene su više pogođene osteoporozom.
Prevencija i terapija
Najvažniji cilj lečenja jeste izbegavanje lomova kostiju, tako što će se usporiti dalja razgradnja i podstaći stvaranje kostiju. Svaka terapija lekovima mora da bude praćena programom kretanja, koji je primeren vama. Tek kretanjem kost se podstiče na maksimalno umnožavanje supstance. Najbolje moguće lečenje lekovima i individualno prilagođenim programom ishrane i kretanja dobićete ako dođe do saradnje više specijalista (lekar opšte prakse, internista, fizijatar, ortoped, ginekolog). Uravnotežena ishrana i dovoljno kretanja i sporta postavljaju još u detinjstvu temelj za „jake“ kosti.
Postavljanje dijagnoze
Postavljanje dijagnoze vrši se pomoću:
- detaljne anamneze (uzimanje istorije bolesti)
- fizičkog pregleda
- RTG kičme • merenja gustine kost i
- laboratorijskog ispitivanja lekar može da proceni rizik od osteoporoze odn. da prepozna postojeću bolest.
Samo merenje gustine kostiju nije dovoljno da se utvrdi postojanje osteoporoze!
Lečenje osteoporoze
Osteoporozu lečimo na daleko najsavremeniji način Američkom metodom koju sačinjavaju:
- Specijalne vežbe koje se rade uz nadzor obučenih fizioterapeuta i sa najnovijom opremom Thera-Band i Terrasens.
- Uzimanje originalnih Američkih suplemenata (jer se prodaju i apsolutno neaktivni lekovi)
- Korekcija svakodnevne ishrane i saveti za zdrav način života
- Terapija Magnetosolenoidom.
Sveukupni prikaz je rezultat saradnje sa Američkom školom za prevenciju, dijagnostiku i terapiju Osteoporoze, pa prema tome savetujemo da nam se što pre javite.
Recent Comments