Aug 30, 2020 | Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Svi u toku života nebrojeno puta osetimo bol i činimo razne stvari koje uzrokuju bol. Svaki čovek oseća bol na svoj način, prag tolerancije bola takođe nije isti za sve ljude, individualan je.
U suštini Bol je neprijatni telesni i emocionalni osećaj koji nastaje usled postojećeg ili pretećeg oštećenja tkiva. Najčešći je simptom, tj. znak oboljenja u medicini i glavni razlog zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru.
Ujedno bol predstavlja prvu liniju odbrane organizma i jasan prvi znak da nešto nije u redu.
Tipovi bola
Bol najčešće delimo na neuropatski i nociceptivni.
Neuropatski bol se javlja prilikom povrede – oštećenja ili bolesti koja pogađa nervni sistem. Bol se može javiti usled direktne povrede ili iritacije nerava – živaca poput uklještenja. Takođe po podeli može biti periferni ukoliko je neki od živaca perifernog nervnog sistema povređene ili centralni ukoliko je pogođena kičmena moždina ili mozak.
Nociceptivni bol je posledica aktivacije receptora za bol u koži i mekim tkivima usled oštećenje tih tkiva. To mogu biti posekotine, ogrebotine, udarci, uštinuće i slično koji takođe nazivamo somatski i može se pojaviti prilikom oštećenja nekog od unutrašnjih organa i tada se klasifikuje kao visceralni.
Takođe razlikujemo akutni i hronični bol.
Akutni bol je povezan sa nastankom povrede.
Hronični bol traje duži vremenski period, duže od tri meseca i obično nije povezan sa nastankom povrede i oštećenjem tkiva. Hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatkse i psihosocijalne posledice, zbog stalnog narušavanja kvaliteta života bolesnika, međutim mogu indirektno biti pogođeni i oni koji zajedno žive u okruženju sa bolesnikom. Hronični bol, umanjuje fizičku aktivnost i dovodi do slabljenja mišića i narušava funkciju zglobova.
Primenom sredstava fizikalne terapije značajno možemo doprineti ublažavanju i otklanjanju bola.
U svrhu ublažavanja bola najčešće se primenjuju:
Najbolji rezultat u jačanju mišića i eliminisanju bola kod fibromijalgije postiže Shockwave i Kompjutersko jačanje mišića
Aug 30, 2020 | Dečija rehabilitacija, Fizikalna terapija, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Osteohondroza butne kosti je bolest koja se javlja u detinjstvu i pogađa zglob kuka, na mestu gde se spajaju glava butne kosti i karlična kost u zglobnoj čašici kuka.
Problem se javlja usled privremene loše prokrvljenosti glave butne kosti koja usled toga lakše propada, oštećuje se i teže zaceljuje.
Simptomi
Simptomi kod pojave ove bolesti kod dece mogu biti:
- Bol i ukočenost u predelu kuka
- Ograničen opseg pokreta u zglobu kuka
- „Šepanje“
Stanje se pojavljuje obično u jednom kuku. Drugi kuk može biti takođe problematičan ali retko su oba pogođena bolešću istovremeno.
Ukoliko se kod dece pojavi bol u zglobu kuka, šepanje, bol u preponama ili kolenu, preporuka je da se poseti lekar. Ukoliko su simptomi ozbiljniji poput temperature ili nemogućnosti oslanjanja na nogu, potrebno je odmah otići kod lekara.
Takođe postoje neke opšte karakteristike kad se bolest javlja:
- Godine – Bolest može pogađati decu svih uzrasta, najčešće se javlja u periodu između četvrte i osme godine života.
- Pol deteta – Pojavljuje se do pet puta više kod dečaka nego kod devojčica
- Istorija bolesti u porodici – U malom broju slučajeva bolest se češće pojavljuje ukoliko je neko u porodici bolovao od ove bolesti.
Lečenje
Osteohondroza butne kosti je bolest koja napreduje. Cilj lečenja i tretmana je održati glavu butne kosti što je moguće zdravijom i pravilnog okruglog oblika.
Operacija obično nije potrebna kod dece mlađe od šest godina, pošto se deca razvijaju i ima dovoljno vremena kako bi se kost oporavila.
Ukoliko je dete starosti između šest i sedam godina, lekar će najčešće pratiti stanje, preporučiti kretanje, istezanje i vežbe.
U najčešće korišćene nehirurške metode spada fizikalna terapija:
Aug 30, 2020 | Fizikalna terapija, Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Ahilova tetiva je distalni pripoj velikog mišića lista, mišića koji nosi veliko opterećenje i pored mišića butine najvažniji je u održavanju uspravnog stava i suprostavlja se zemljinoj teži. Ona je najsnažnija tetiva u tijelu i dugačka je oko 15 cm. Vezuje mišiće listova (Gastrocnemius i Soleus) za petnu kost i ima veliku ulogu u procesu:
- Hodanja,
- Trčanja,
- Skakanja…
Mišići listova preko ahilove tetive rotiraju stopalo oko skočnog zgloba omogućavajući razne položaje poput stajanja na prstima ili pokrete poput odraza pri trčanju.
Dva najčešća oblika povreda
Upala ahilove tetive ili mesta gde se ona vezuje za petnu kost. Ahilova tetiva prilikom preteranog naprezanje ima za svojstvo da se mikronaprsline u tkivu tetive sabiraju do momenta dok ne počne sam upalni proces.
- Tendinitis Ahilove tetive – akutna upala tetive, javlja se kao posledica istovremenog delovanja nekoliko faktora (veliko trenažno opterećenje, neravna podloga, nedovoljno odmora), nastaje otok tetive, koja je zadebljala i bolno osetljiva.
- Entezitis Ahilove tetive upalni proces je lokalizovan na samom pripoju tetive za petnu kost. Ova tendinopatija je upornija od tendinitisa i zahteva duže lečenje. Udruženo sa ovim stanjem može biti i pojava retrokalkanealnog burzitisa.
Tendinoza Ahilove tetive – razvija se kao posledica hroničnih oštećenja tetive kada se upalni proces ne zaustavi u akutnoj fazi, rezultat je ponavljanih opterećenja na tetivi tokom dužeg vremena što stvara promenu strukture tetive, tetiva je zadebljala, tvrdja, prisutni su čvorići u tetivi, ovaj sindrom se javlja kod sportista srednjih godina i rekreativaca.
Pucanje ahilove tetive (delimično ili u potpunosti) ili njenog pripoja uz mišić. Ovaj slučaj se obično javlja posle manje povrede, ali dešava se iznenada kod veoma velikih naprezanja koja opterećuju ahilovu tetivu.
- delimično (parcijalno) ili
- kompletno (u potpunosti)
Faktori koji utiču na nastanak povrede
Najčešći faktori koji utiču na nastanak povrede Ahilove tetive su:
- Intezivna fizička aktivnost, posebno kod profi trkača ali i rekreativaca koji naglo počinju da treniraju,
- Upalu tetive češće imaju pronatori, to jest osobe sa ravnim tabanima kod kojih je svod stopala spušten,
- Slabije razvijeni mišići nogu, od butnih mišića do listova,
- Zgrčeni, nedovoljno istegnuti mišići zbog nedovoljnog zagrevanja, a potom i trčanja i istezanja
- Loš izbor patika i terena za trčanje
- Oboljenja kao što su reumatske bolesti ili osteoartritisi ( loša cirkulacija ili ubrzano propadanje hrskavica) daju tegobe bliže petnoj kosti.
Vrhunski sportisti procentualno imaju češće probleme sa rupturama ( pucanjem ) tetive kao posledicom prevelikog opterećenja.
Povrede ahilove tetive se češće dešavaju posle 30-e. godine života. Fizički aktivne osobe u većem procentu imaju tegobe u tetivi bliže mišiću, dok se kod fizički manje aktivnih osoba te tegobe lociraju bliže spoju ili na samom mestu pripoja na petnoj kosti.
Smatra se da od 5% do 33% sportista pre delimičnog ili potpunog pucanja tetive osete bol u listu potkolenice nakon napornog treninga koji najčešće prenebregnu. Ovo navodim zbog minimiziranja upozorenja koje samo telo sportiste šalje. Umesto da se tada jave lekaru, sportisti najčešće odu kod nekog masera ili još gore kod raznih nadrilekara i kostolomaca. Ne shvataju da pri tom ne samo što ugrožavaju svoju sportsku karijeru, ugrožavaju i svoje zdravlje u celini.
Oboljenja Ahilove tetive se javljaju u sportovima sa dosta trčanja i ponavljanim skokovima (fudbal, ragbi, rukomet košarka). Tendinopatije (povrede tetive) pripadaju grupi sindroma prenaprezanja, odnosno posledica su nesrazmere izmedju trenažnih opterećenja i perioda odmora izmedju treninga.
Uzroci nastanka povrede mogu biti vezani za sportistu ili za uslove treninga
Unutrašnji uzroci (sportista) – deformiteti stopala stvaraju poremećaj biomehanike pri kretanju što rezultira povećanim opterećenjem Ahilove tetive (udubljeno stopalo, ravna stopala), zategnutost Ahilove tetive (smanjena fleksibilnost mišića gastroknemiusa), deformiteti potkolenice (takozvana O kolena) povećavaju mehanički stres na Ahilovoj tetivi.
Spoljašnji uzroci (uslovi treninga) – neadekvatna sportska obuća (istrošena ili neprimerena oprema), nepravilna podloga (previše tvrda ili neravna), česte promene podloge i nepravilno doziranje treninga (nagla forsiranja intenziteta i obima treninga, nedovoljno odmora izmedju trening sesija, nezagrejanost, preskaknje istezanja na kraju treninga).
Sportista se žali na postepen početak bolova u predelu Ahilove tetive – bolovi koji se javljaju na početku fizičke aktivnosti i smanjuju se tokom treninga. Kasnije se javlja jutarnja ukočenost i bolovi u predelu tetive koji nestaju nakon nekoliko koraka, ponekad se javlja i osećaj škripanja u predelu tetive. Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka o početku bolesti i karakteristikama tegoba koje sportista oseća, kao i pregledom sportiste. Lokalno postoji otok tetive i osetljivost na dodir. Tačna dijagnoza se postavlja na osnovu ultrazvučnog pregleda tetive i eventualno magnetne rezonance.
Lečenje
Lečenje tendinitisa Ahilove tetive kao i tendinoze Ahilove tetive je neoperativno. Ako su simptomi intezivniji pacijent treba da hoda sa štakama i da nosi gipsanu čizmu ili plastičnu longetu. Lečenje se sprovodi modalitetima fizikalne terapije, u početku obavezno krioterapija tj hlađenje i primena nestereoidnih analgetika protiv bolova.
Indikovana je fizikalna terapija:
Aug 30, 2020 | Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Zadnja loža potkolenice se sastoji od dva glavna mišića m. Gastrocnemius i m. Soleus. Oba mišića se preko Ahilove tetive pripajaju na petnoj kosti.
Kod dece koja nisu završila sa koštanim razvojem, na mestu pripoja Ahilove tetive i petne kosti nalazi se hrskavičava obloga. Prilikom kontrakcije mišića zadnje lože potkolenice, sila deluje preko Ahilove tetive povlači taj hrskavičavi deo. Ukoliko je sila koja deluje prevelika ili učestala, može doći do pojave bola i stvaranja koštanog ispupčenja. Ovo stanje je poznato pod nazivom Severova bolest ili Apofizitis petne kosti (Calcaneal Apophysitis). Apofizitis petne kosti – Severova bolest se često pojavljuje kod dece i adolescenata posebno u periodima naglog rasta i razvoja. Uzrok ove pojave je nnagli rast koji dovodi do povećane zategnutosti mišića i naglog rasta i izduženja kostiju koji kao rezultat imaju povećanje tenzije koja deluje na hrskavičavi nastavak Ahilove tetive na petnoj kosti.
Uzroci
Calcaneal Apophysitis je stanje koje se najčešće javlja usled dugotrajnog i prevelikog opterećenja ahilove tetive u periodima naglog rasta. Aktivnosti koje utiču na pojavu ovog stanja su dugotrajno hodanje, trčanje, skakanje kao i nedovoljan oporavak nakon povrede skočnog zgloba, loše biomehanike pokreta i neadekvatne obuće. Kod sportista ovo stanje se često viđa u disciplinama koje u svojim kretanjima sadrže najviše trčanja i skokova, kao što su fudbal, košarka i atletika.
Simptomi
Pacijenti kod koji pate od apofizitisa petne kosti obično osete bol u predelu pete ili Ahilove tetive. Kod lakših slučajeva pacijenti mogu osetiti samo blag bol i ukočenost u predelu pete koja se povećava u periodu odmora, posebno noću ili nakon ustajanja ujutro. Takođe se simptomi pojavljuju u toku aktivnosti koje zahtevaju ponavljajuće kontrakcije ili snažne kontrakcije mišića zadnje lože potkolenice, kao što je trčanje uzbrdo i skakanje. Kako se stanje pogoršava simptomi se pojavljuju i prilikom stajanja na prstima ili istezanja mišića potkolenice.
Prognoza i oporavak
Pacijenti koji pate od Severove bolesti obično je izrastu u periodu od 6 do 12 meseci, mada je nekad moguće da se osete simptomi i do dve godine. Uz odgovarajuće tretmane moguće je osloboditi se simptoma u periodu od nekoliko nedelja. Najčešće se vremenom simptomi izgube i funkcija pete i skočnog zgloba se vrati u potpunosti.
Terapija
Kod Apofizitisa petne kosti mogu se primenjivati sledeće metode:
Aug 30, 2020 | Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je bol u preponama – Osteitis Pubis
Stanje kod kojeg se javlja bol u preponama – Osteitis Pubis predstavlja hronično oštećenje usled dugotrajnih opterećenja koje deluju na područje prepona, mada je moguće i da zrok bude akutna povreda.
Ovo stanje se obično primeti u poodmakloj fazi pošto spoj preponskih kostiju počinje da se značajno oštećuje i slabi.
Uzroci
Osnovni i glavni uzrok pojave ovog stanja je slabljenje i nestabilnost spoja preponskih kostiju. Stabilnost biva narušena kada nejednake sile deluju na pojedine strane prepona odnosno karlice, kao što može biti slučaj kod trčanja i naglih promena pravca kretanja tokom trčanja uz naglo ubrzavanje i usporavanje kao i u toku udaraca nogom, šutiranje u fudbalu ili udarci u pojedinim borilačkim sportovima. Ove aktivnosti se sportisti sa dobrom karličnom stabilnošću bez problema uspevaju da kompenzuju dok oni sa slabim mišićima karlice i lošom kontrolom i stabilnošću nisu u stanju da to adekvatno kompenzuju što rezultuje pojavom prevelikih i nekontrolisanih sila koje dovode do povrede.
Simptomi
Bol se obično pojavljuje u predelu spoja preponskih kosti i preponska oblast je osetljiva na dodir. Takođe kontrakcije mišića primicača i pregibača kuka rezultuju pojavom bola. Istezanje, kašljanje, kijanje ili izvođenje trbušnjaka takođe može izazvati pojavu bola
Terapija
Apsolutna je preporuka posetiti lekara i pridržavati se uputstava. Povratak svakodnevnim aktivnostima se preporučuje uz savetovanje sa lekarom ako bi se izbegla ponovna pojava bola u preponama.
Odmor je od ključne važnosti za uspešan i brz oporavak. Ovo takođe podrazumeva prekid aktivnosti poput trčanja i šutiranja ili izvođenja nožnih udaraca u borilačkim veštinama. U ponekim težim slučajevim čak zahteva upotrebu štaka kako bi se izbegla pojava bola.
Povećanje stabilnosti i kontrole karlične regije uz pomoć vežbi se takođe preporučuje.
Fizikalna terapija ubrzava i omogućava lakši oporavak. Primenjuju se sledeće metode fizikalne terapije:
Nije neuobičajeno da proces oporavka traje i do tri meseca. Ova povreda je izuzetno komplikovana za lečenje i poseta lekaru i pridržavanje njegovih saveta je apsolutno preporuka.
Aug 30, 2020 | Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Bol u kuku – artroza kuka predstavlja dugotrajno hronično stanje koje karakteriše oštećenje hrskavice zgloba kuka. Promene na sinovijalnim opnama nisu uobičajene ali se mogu pojaviti kao sekundarni simptom. Artroze obično zahvataju jedan zglob a najčešće se pojavljuju na međupršljenskim zglobovima, kolenima, kuku, prstima šake.
Hrskavica se najviše oštećuje u centralnom delu zglobne površine, postaje izbrazdana, neravna sa udubljenjima i drugim oštećenjima. Takođe se javljaju i promene na koštanim delovima zglobnih površina, obično postaju tvrđe.
Kod zdravog kuka, zglobne površine su glatke i na zglobnim površinama kostiju se nalazi hrskavica koja omogućava ublažavanje sila koje deluju na zglob i omogućava glatko i lako kretanje zglobnih površina.
Kada dođe do povrede, ili oštećenja usled trošenja hrskavice ili neke traume, oštećuje se hrskavica i smanjuje sposobnost za ublažavanje stresa koji trpi zglob. Kako se stanje pogoršava a hrskavica tanji i troši, zglobne površine prestaju da budu glatke i dolazi do otežanog izvođenja pokreta. Takođe je moguća pojava promena na kostima u vidu osteofita. Ovo stanje naziva se artritis kuka.
Artroze se obično javljaju posle četrdesete godine života, vremenom se njihova učestalost povećava, a češće se javljaju kod žena.
Znaci i simptomi
Simptomi se vremenom pojačavaju. U početnom stadijumu gotovo da i nema simptoma. Kako se stanje pogoršava, pšojavljuju se bolovi u kuku i u preponskom delu, zatim krutost zgloba, teže izvođenje pokreta, posebno ujutro ili nakon dužeg perioda odmora. Vremenom je moguća pojava jakih bolova, smanjena fleksibilnost i pokretljivost kuka, pojava bolova noću, osećaj trenja, kao da nešto „melje“ ili „preskače“ se takođe može pojaviti. Bol usled artroze kuka se obično pojavljuje u preponskom delu, sa prednje strane kuka ili u sedalnom delu. Ponekad se bol može prenositi duž butine do kolena. Simptomi se obično pojačavaju kako nastupa hladnije vreme.
Faktori koji mogu uticati na pojavu artroze
Postoji više faktora kojij mogu uticati na pojavu artroze i njen razvoj:
- Godine (40 i više godina starosti)
- Gojaznost
- Genetika
- Ranije povrede zgloba kuka
- Nedostak kondicije (slabi mišići butni i sedalni mišići)
- „Sedeći“ poslovi
- Neodgovarujaća obuća
- Neadekvatni periodi odmora nakon treninga
- Loša ishrana
Prognoza za oporavak
Pošto je artroza progresivno stanje, odnosno do pogoršanja dolazi kako vreme prolazi, često nije moguće u potpunosti otkloniti sve simptome. Kod lakših slučajeva, većina pacijenata uz odgovarajući tretman može nastaviti nesmetano sa svojim svakodnevnim aktivnostima. Kod težih slučajeva gde fizikalna terapija nije dala željene rezultate, može se preporučiti hirurški zahvat.
Terapija
Fizikalan terapija je od ključnog značaja kako bi se simptomi i dalje napredovanje stanja odložilo i zaustavilo i poboljšalo funkcionisanje zgloba kuka. Terapija se može sastojati od sledećih metoda fizikalne terapije:
Recent Comments