Kifoza – Šojermanova bolest
Kifoza je stanje deformisanosti gornjeg dela leđa. Odlikuje ga abnormalna zaobljenost i pogrbljenost torakalnog, odnosno grudnog dela kičme.
Nažalost, ova vrsta deformiteta ne bira svoje “žrtve” po godinama starosti i njena pojava moguća je u bilo kom životnom dobu. Međutim, zahvaljujući iskustvima iz prakse može se reći da se kifoza najčešće javlja tokom puberteta.
Zanimljivo je da ne postoje jasni razlozi i uzroci pojave kifoze kod pacijenata. Ipak, postoje razna objašnjenja – od genetskih predispozicija preko slabosti skeleta i traumatskih oštećenja do upalnih procesa kičmenih pršljenova.
Kifoza se dijagnostikuje u situacijama kada je zakrivljenje kičme veće od ugla od 50 stepeni. Zaobljenost i pogrbljenost koje dostiže do ugla od 45 stepeni se prema stručnim nalazima smatra normalnom pojavom.
Poznata je činjenica da naša leđa stoje uspravno zahvaljujući kičmi i njenim pršljenovima. Oni nam zbog svoje strukture, odnosno odvojenosti jedan od drugog, omogućavaju savijanje i nesmetano kretanje.
Kičmu osim pršljenova, podupiru i diskovi, ligamenti i mišići, a kičmu odnosno kičmeni stub možemo razvrstati po regijama:
- Cervikalni (vratni) deo
- Torakalni (grudni) deo
- Lumbalno-sakralni deo
Kifoza pogađa upravo grudni odnosno torakalni deo kičme. U retkim slučajevima dešava se da ovaj deformitet pojavi u cervikalnom, odnosno u vratnom delu kičmenog stuba.
Tipovi kifoze
Postoje različiti tipovi kifoze koja se deli na osnovu uzroka koji su doveli do ovog deformiteta.
Kifoze u odnosu na kliničku sliku mogu biti:
Funkcionalne
- Mogu se voljno korigovati i u ležećem položaju iščezavaju.
- Nisu deformitet torakalnog dela kičme, već poremećaj držanja tela.
Strukturalne
- Kod strukturalnih kifoza krivina na kičmi ne iščezava u ležećem položaju.
- Uslovljena je genetskim faktorima, kao i telesnom konstitucijom.
- Može se stabilizovati sa završetkom procesa rasta kostiju.
Sa pojavom kifoze nastaje smanjena pokretljivost malih zglobova kičme i može se javiti bol pri izvođenju određenih pokreta.
Takođe, moguće je da dodje i do respiratorne insuficijencije, a samim tim su češće i respiratorne infekcije.
Ovo stanje karakteriše i stvaranje spondilotičnih promena na prednjem delu kičmenih pršljenova.
Tri vrste kifoze najčešće nepovoljno utiču na decu i adolescente, dok je stečena kifoza podvrsta koja se može razviti i u zrelijim godinama.
- Kongenitalna kifoza
- Posturalna kifoza
- Šojermanova kifoza
- Stečena kifoza
Kongenitalna kifoza
Predstavlja urođeni deformitet. Neretko se razvija još kod fetusa, iako postoje slučajevi kada se ovo stanje ne može dijagnostikovati prilikom rođenja.
Do kongenitalne kifoze dolazi jer se kičmeni stub fetusa nije razvio na potpuno ispravan način u utrobi majke. Do ovog poremećaja dolazi usled nepravilnog razvoja prednjeg ili zadnjeg segmenta kičmenog pršljena.
Kongenitalna kifoza vrši konstantan pritisak i kompresiju na kičmenu moždinu. Nažalost, stanje se pogoršava tokom odrastanja deteta.
Preporuka lekara je da se deca sa kongenitalnom kifozom podvrgnu hirurškom zahvatu u ranom detinjstvu ili tokom adolescencije kako bi se deformitet ublažio.
Takođe, važno je naglasiti da se kongenitalna kifoza obično povezuje i sa nekim drugim urođenim zdravstvenim problemima, kao što su bolesti srca ili bubrega, navodi Američka akademija ortopedskih hirurga.
Posturalna kifoza
Ovo je vrsta funkcionalne kifoze. Posturalna kifoza je najčešći oblik ove vrste deformiteta i istovremeno predstavlja najmanje opasan, odnosno najmanje problematičan tip kifoze.
Javlja se najčešće u adolescenciji kao posledica negativnih pojava modernog doba, odnosno lošeg držanja kičme i predugog sedenja ispred računara.
Upravo se vreme ispred računara i sedenje u nepravilnom položaju karakteriše kao osnovni uzrok funkcionalne kifoze. To je razlog zbog kog se kičma i podržavajući mišići ne razvijaju na ispravan način u adolescentskom periodu.
Posturalna kifoza je obično bezbolna i tokom vremena se stanje najčešće ne pogoršava, a uzrokuje fleksibilno zakrivljenje kičme.
Upornim vežbanjem i fizikalnim terapijama može se popraviti stanje i nastali mišićni i konstitucioni disbalans.
Šojermanova bolest
U pitanju je urođeni poremećaj rasta sa mikrotraumama.
Najčešće se javlja u ranoj adolescenciji i ima tendenciju napredovanja u narednom periodu.
Šojermanova kifoza uzrokuje kruto zakrivljenje kičme, pa pacijent ne može da se u potpunosti ispravi tokom pregleda kod stručnog lica za razliku od pacijenata sa posturalnom kifozom.
Ova vrsta kifoze poznata je i pod drugim nazivom – Juvenilna kifoza.
Ovaj tip kifoze razotrkivaju abnormalni oblici kičmenih pršljenova u donjem torakalnom delu. Kifotična krivina zahvata najmanje tri do pet pršljenova donjeg dela torokalne kičme.
Umesto normalnog, pravougaonog oblika kičmenih pršljenova, deformitetom oni dobijaju klinasti oblik.
Zbog toga kičma trpi pritisak savijanja ka napred, pa kičma dobija karakterističan zaobljen oblik.
Bolovi su za razliku od posturalne kifoze mogući prilikom dugog stajanja ili sedenja, kao i tokom određenih aktivnosti i pokreta.
Kada je dijagnostikovan teži oblik Šojermanove kifoze, obične vežbe i terapije ne mogu popraviti stanje. U takvim slučajevima operacija se nameće kao jedino moguće rešenje.
Šojermanova bolest dobila je ime po radiologu Holgeru Šojermanu koji je otkrio i definisao ovaj tip kifoze.
Stečena kifoza
Stečene kifoze najčešće se javljaju kao posledica slabosti celokupne muskulature leđa.
Takođe, ovaj tip kifoze može biti deo reumatskih ili respiratornih oboljenja ili posledica neke druge vrste zdravstvenih tegoba.
Simptomi kifoze
Simptomi kifoze mogu biti potpuno različiti i svaka individua ovo stanje može doživeti i osećati na potpuno drugačiji način.
Ovo su samo neki od najčešćih simptoma kifoze:
- Različita visina (nivo) ramena.
- Glava je previše nagnuta ka napred u odnosu na ostatak tela.
- Različita visina ili pozicija lopatica.
- Prilikom savijanja vidi se uzvišenje gornjeg dela leđa.
- Osećaj prezategnutosti zadnjeg dela butina.
- Bol u leđima je moguć, ali obično ne utiče nepovoljno na normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Uzroci nastanka kifoze
Kifoza nema jedan jasan uzrok nastanka, već je često posledica delovanja više različitih faktora – od genetskih do stečenih.
Jedna od teorija zagovara ideju da problem deformiteta nastaje zbog otežanog dotoka krvi u kičmene pršljenove što ometa njihov normalan rast i razvitak.
Postoje, naravno, genetski i nasledni faktori koji utiču na razvoj kifoze, jer se ovo stanje može i periodično pojaviti u porodičnoj liniji.
Kifoza može biti uzrokovana i lošim držanjem kičme tokom razvoja ili ometenim razvojem kičmenih pršljenova. Ovo stanje dovodi do njihovog abnormalnog oblikovanja.
Nepravilno držanje
Pognutost prilikom hodanja, nepravilno sedenje ili nošenje teških školskih rančeva samo su neki primeri u zanemarivanju pravilnog držanja kičme. Oni dovode do istezanja mišića i ligamenata, bitnih za podupiranje i podršku kičmenim pršljenovima.
Na ovaj način, može doći do “ispadanja” torakalnih pršljenova van njihovih normalnih i uobičajenih pozicija što na kraju rezultira kifozom.
Kifoza nastala nepravilnim držanjem kičme naziva se posturalna kifoza.
Abnormalno oblikovanje kičmenih pršljenova
Kifoza može nastati i nepravilnim oblikovanjem kičmenih pršljenova tokom razvoja.
Zbog ovoga, pršljenovi dobijaju klinast, umesto pravilni pravougaoni oblik.
Pršljenovi na ovaj način dolaze na pogrešnu poziciju, a ovo stanje naziva se Šojermanova kifoza.
Kod pacijenata sa Šojermanovom kifozom ligamenti koji okružuju kičmene pršljenove mogu biti zategnutiji i deblji nego u normalnim stanjima. Navedeno dodatno doprinosi pogoršanju opšteg stanja.
Stanja koja dovode do nastanka kifoze su:
- Osteoporoza – kosti postaju slabe i krhke što predstavlja opasnost za njihovu frakturu.
- Cervikalna spondiloza – stanje povezano sa procesom starenja. Dolazi do habanja i okoštavanja ligamenata, diskova i kostiju kičme.
- Spina bifida – proces formiranja kičme nije u potpunosti završen. Ovo stanje zapravo predstavlja rascep kičmenog stuba zbog čega dolazi do nepotpunog zatvaranja kičmene moždine.
- Povreda kičme – može biti jedan od uzročnika pojave kifoze.
- Pagetova bolest kostiju – druga najčešća hronična bolest kostiju. Ometenost u razvoju novih koštanih ćelija rezultira slabim i krhkim kostima.
- Neurofibromatoza tip 1 – genetski poremećaj koji utiče na nervni sistem.
- Mišićna distrofija – genetski poremećaj koji dovodi do progresivnog slabljenja mišića.
- Tuberkuloza – bakterijska infekcija pluća.
- Kancer – može se razviti u kičmi ili metastazirati na kičmu sa nekog drugog dela tela ili organa.
Rizične grupe i faktori rizika za kifozu
Kao što je već rečeno u prethodnom delu teksta, ne postoji jedan precizan uzrok koji objašnjava pojavu kifoze. Doktori i dalje ne mogu sa sigurnošću da tvrde zbog čega se kod nekih ljudi kifoza razvija, a kod drugih ne.
Izražene faktore rizika poseduju ljudi sa:
- Osteoporozom
- Genetskim predispozicijama
Posturalna kifoza je najčešći oblik ovog deformiteta. Ona se najčešće javlja kod:
- Adolescenata
- Ljudi iznad 40 godina
- Žena
Sa druge strane, Šojermanova bolest je češća kod muškog pola jer statistički je duplo više muškaraca obolelo od ovog tipa kifoze u odnosu na nežniji pol.
Zanimljivo je da se Šojermanova kifoza najčešće otkrije u ranom adolescentskom periodu i to između 13. i 16. godine.
Stečena ili kifoza povezana sa godinama se razvija kod odraslih osoba, naročito kod obolelih od osteoporoze.
Kod zrelijih žena osteoporoza je neretka pojava nakon menopauze. U tom stanju dolazi do snižavanja nivoa estrogena, što omogućava razvoj ove zdravstvene tegobe.
Dobra vest je da prevencija osteoporoze može započeti mnogo pre menopauze i kasnijeg razvitka ovog oboljenja. Bez obzira na godine, savetuje se da na vreme krenete sa jačanjem koštanog sistema i gustine kostiju.
Dijagnostika kifoze
Dijagnoza kifoze se obično uspostavlja tek nakon detaljnog pregleda kičme i rendgenskog snimka od strane stručnog lica.
Pregled i testiranje
Tokom pregleda Vaš izabrani lekar može zatražiti da uradite više kratkih vežbi i testova kako bi mogao da proceni Vaš telesni balans i pokretne mogućnosti.
Lekar Vam može zatražiti i da legnete na leđa kako bi uvideo stepen zakrivljenosti Vaše kičme kao i da li je ona uzrokovana lošim držanjem ili strukturalnim problemima.
Ukoliko u ležećem položaju zakrivljenje kičme nestane onda je reč o najčešćem obliku kifoze koji nastaje zbog nepravilnog držanja tela – posturalnoj kifozi.
Ukoliko, pak, zakrivljenje kičme ne iščezne prilikom ležećeg položaja pacijenta, onda je najverovatnije reč o Šojermanovoj ili kongenitalnoj kifozi.
Rendgen i skener
Rendgenski snimak može potvrditi dijagnozu, odagnati sumnje i otkriti uzrok zbog kojeg je deformitet nastao.
Kasnija snimanja i skeniranje se zakazuje samo kod težih slučajeva, pred operaciju ili u slučaju da postoje neki dodatni simptomi koji utiču na rad nervnog sistema poput utrnuća nogu ili ruku.
Ukoliko su dodatna skeniranja potrebna najverovatnije ćete biti upućeni na:
- CT skener – reč je o kompjuterizovanoj tomografiji pri kojoj se serijom rendgenskih snimaka dolazi do trodimenzionalnog snimka Vaše kičme.
- Magnetnu rezonancu – jako magnetno polje se koristi za nastanak detaljnog snimka unutrašnjosti Vaše kičme.
Kifoza – dijagnostika kod odraslih
Ukoliko Vam se stanje kifoze razvija u zrelijim godinama, sigurno ćete biti podvrgnuti dodatnom testiranju kako bi se otkrio uzročnik.
U zavisnosti od simptoma koje imate zavisiće i vrsta testova.
Testovi mogu uključivati:
- Test krvi – može otkriti infekciju poput tuberkuloze.
- Merenje gustine kostiju – preporučuje se ženama u menopauzi. Reč je o vrsti rendgenskog snimka koji otkriva koliko su Vam čvrste kosti. Ovaj snimak može biti od izuzetne koristi u otkrivanju stanja osteoporoze ili Pagetove bolesti kostiju.
- CT skener ili magnetnu rezonancu.
Kifoza – dijagnostika kod dece
Ukoliko roditelji, pedijatar ili stručno lice tokom sistematskog pregleda posumnja da dete ima problem sa kifozom. najbolje je da se potraži pomoć licenciranog ortopeda. On će specijalističkim pregledom i kratkim testovima utvrditi da li deformitet zaista postoji i koji je njegov stepen uznapredovalosti.
Nakon inicijalnog pregleda i nekoliko kratkih testova i vežbi, ortoped će gotovo uvek zatražiti i rendgenski snimak zarad potvrde svoje prvobitne procene.
Snimak bi trebalo da pokaže da li zakrivljenje postoji, koliki je stepen deformiteta, kao i koji je njegov uzročnik. Od ovih podataka zavisi i tretman koji će doktor prepisati.
Ovo su uobičajeni testovi na kojima ortopedi obično insistiraju u zavisnosti od svakog pojedinačnog slučaja:
- CT skener – kombinacijom rendgena i računarske tehnologije dobija se trodimenzionalan i vrlo detaljan snimak kičme, mišića, kostiju i organa. Snimak načinjen CT skenerom mnogo je detaljniji u odnosu na obične rendgenske snimke.
- Magnetna rezonanca – kombinovanim delovanjem velikih magneta, radiofrekvencije i računarske tehnologije dobija se detaljna slika tela i unutrašnjih organa. Pregled magnetnom rezonancom traje duže od CT skenera, ali se dobija još detaljniji snimak koji može pomoći da se otkriju abnormalnosti na kičmenom stubu.
- Snimak kostiju – služi za otkrivanje svih degenerativnih promena na kostima i zglobovima, za otkrivanje fraktura i infekcija, potencijalnih tumora i bolesti kostiju, kao i za otkriće razloga bola u kostima i uzroka njihovog zapaljenja.
- Test krvi – iako nije standardni deo dijagnostike kod kifoze, test krvi se može koristiti za otkrivanje osnovnih bolesti. To je slučaj kod tuberkuloze koja može biti jedan od uzročnika kifoze.
- Test funkcije pluća – kao i kod testa krvi, ni ovaj test nije deo standardne dijagnostike za kifozu. Međutim, pomenuta tuberkuloza može ostaviti posledice i na ovu vrstu ortopedskog deformiteta, pa je važno otkriti pravi uzročnik abnormalnosti kičme.
Lečenje i tretmani kifoze
Lečenje i tretmani kifoze umnogome zavise od simptoma koje pacijent oseća. Svi tipovi kifoze osim kongenitalne mahom se mogu sanirati ne ostavljajući za sobom teže posledice na vitalne organe pacijenta.
Lečenje zavisi od stepena zakrivljenosti kičme, dodatnih simptoma poput bola u leđima, kao i prikrivenih dijagnoza koje uzrokuju deformitet kičme.
S toga, lečenje i tretmani kifoze kod dece u suštini zavise od sledećih faktora:
- Godina deteta i njegovog sveopšteg zdravstvenog stanja.
- Fizičke razvijenosti i preostalih godina prognoziranog rasta.
- Vrste kifoze.
- Ozbiljnosti slučaja i zakrivljenosti kičmenog stuba.
Ciljevi lečenja i tretmana su:
- Zaustavljanje progresije kifoze kod dece koja još uvek rastu.
- Prevencija budućeg deformiteta.
- Korekcija kičmenog deformiteta kod adolescenata i mladih koji su dostigli svoju maksimalnu visinu.
Lečenje uglavnom ne podrazumeva hirurški zahvat, osim u zaista ozbiljnim slučajevima deformiteta izazvanih kongenitalnom kifozom.
Nehirurški pristup preporučuje se kod posturalne kifoze, kao i kod pacijenata sa Šojermanovom kifozom čiji je stepen zakrivljenosti kičme manji od 75 stepeni.
Nehirurški pristup uglavnom uključuje:
- Opservaciju
- Fizikalnu terapiju
- Učvršćivanje kičme steznikom
- Lečenje primarnih dijagnoza
- Nesteroidne antiinflamatorne lekove
- Vežbe
Opservacija
Kod slučajeva blage kifoze doktor može preporučiti strpljenje i posmatranje kako bi zaključio koji je stepen napredovanja zakrivljenja kičme.
Ukoliko proces zakrivljenja ne napreduje i ne uzrokuje nijedan drugi simptom, moguće je da doktor donese zaključak kako dalji tretmani nisu potrebni.
Fizikalna terapija
Podrazumeva specifične vežbe za jačanje leđnih i trbušnih mišića koji podupiru kičmu i pravilno držanje tela.
Kineziterapija može biti vrlo korisna u prevazilaženju problema uzrokovanih kifozom.
Steznik za kičmu
Kod nekih pacijenata sa Šojermanovom kifozom koji su još uvek u procesu rasta doktori mogu preporučiti steznik za kičmu.
Steznik podupire kičmu kako bi ona mogla da raste na svojoj tipičnoj poziciji, istovremeno preventivno delujući na dalji napredak kičmene zakrivljenosti.
Lečenje primarnih dijagnoza
Ovo se odnosi na pacijente u zrelijim godinama koji pate od osteoporoze ili nekog drugog oboljenja koje uzrokuje slabost i menjanje oblika kičme.
Lečenje te inicijalne dijagnoze obično daje pozitivne rezultate i u tretiranju kifoze. Ukoliko se osteoporoza otkrije na vreme, veća je šansa za pozitivan rezultat lečenja.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi
Primena analgetika prepisuje se samo u slučaju kada kifoza izaziva bolove kod pacijenta.
Ukoliko bolovi otežavaju svakodnevni život pacijenta doktor će savetovati primenu analgetika. Važno je ponoviti da kifoza u velikoj većini slučajeva prolazi bezbolno te da se treba obratiti lekaru kako bi se otkrilo da li bolovi potiču od nekog drugog prikrivenog uzroka
Vežbe
Pored fizikalne terapije preporučuju se i vežbe za jačanje mišića leđa i trbušnih mišića.
Ukoliko pacijent ima problema sa viškom kilograma preporučuje se aktivnije vežbanje i dijeta kako bi se smanjio pritisak na kičmu.
Takođe, korisne aktivnosti mogu biti joga i pilates.
Hirurški pristup lečenju
Operacija se najčešće preporučuje osobama koje pate od kongenitalne kifoze ili pacijenata sa Šojermanovom kifozom i stepenom zakrivljenosti kičme većim od 75 stepeni.
Kod pacijenata sa kifozom u donjem, torakolumbalnom delu kičme operacija se preporučuje ukoliko zakrivljenje prelazi ugao od 25 stepeni.
Spinalna fuzija je hirurški zahvat povezivanja dva ili više kičmenih pršljenova i ona je najčešća operacija kojom se tretira kifoza.
Ciljevi spinalne fuzije su:
- Smanjenje zakrivljenosti kičme.
- Prevencija daljeg napredovanja zakrivljenja kičme.
- Uspostava procesa napretka u procesu izlečenja.
- Ublažavanje bolova ukoliko postoje.
Kineziterapija kao metod lečenja Šojermanove bolesti
Kičmeno zakrivljenje uzrokovano Šojermanovom kifozom, poznate i pod nazivom juvenilna kifoza, izaziva intenzivne promene na kičmi, ramenom i karličnom pojasu. Nvedeno dovodi do negativnih implikacija na telesno držanje pacijenta.
Promene na kičmi i kičmenim pršljenovima mogu voditi do spazma, malaksalosti i opšte slabosti prenategnutih mišića i ligamenata.
Osnovni cilj kineziterapije u tretiranju Šojermanove bolesti je povratak normalne mišićne ravnoteže istezanjem napregnutih i jačanjem slabih mišića.
Postoje i vežbe čiji je cilj poboljšanje pokretljivosti zglobova, te saznanje pacijenta da održava ispravno držanje tela.
Vežbe za kifozu i ispravljanje kičme
Vežbe za ispravljanje kičme i saniranje kifoze pre svega se odnose na istezanje i jačanje trbušnih i leđnih mišića koji podupiru kičmu i njeno ispravno držanje.
Izdvojili smo tri vežbe za saniranje kifoze koje preporučuju fizijatri i profesionalni fizioterapeuti.
Vežba 1
- Lezite na leđa i savijte kolena tako da tabanima čvrsto dodirujete tvrdu podlogu.
- Iz tog položaja pomerajte kolena u jednu stranu dok ne osetite zatezanje u kičmi.
- Zadržite taj položaj nekoliko sekundi.
- Isto to uradite i pomeranjem kolena u drugu stranu.
- Ponovite vežbu po 5 puta sa jedne i sa druge strane.
Vežba 2
- Lezite na leđa i savijte kolena tako da tabanima čvrsto dodirujete tvrdu podlogu.
- Laganim pokretima savijajte i podižite donji deo leđa tako da zadnjicu i gornji deo leđa ne pomerate sa tvrde podloge.
- Zadržite taj položaj nekoliko sekundi.
- Vratite se u početni položaj.
- Napravite takvih 5 ponavljanja.
Vežba 3
- Lezite na leđa i savijte kolena tako da tabanima čvrsto dodirujete tvrdu podlogu.
- Uhvatite jedno koleno sa obe ruke i lagano ga približavajte grudima maksimalno koliko možete.
- Zadržite taj položaj nekoliko sekundi.
- Vratite se u početni položaj pa isto učinite i sa drugim kolenom.
- Ponovite vežbu po 5 puta, sa levim i sa desnim kolenom.
Prevencija kifoze
Nije uvek moguće preventivno delovati protiv pojave kifoze. Ipak, vrlo je važno naglasiti da postoje načini da se umanje šanse za pojavu posturalne kifoze održavanjem ispravnog držanja tela i zdravlja Vaših leđa.
Ovi saveti obično uključuju:
- Redovno vežbanje za jačanje leđnih i trbušnih mišića.
- Izbegavanje pognutog položaja glave i vrata.
- Nameštanje radnog prostora, stola i stolice na ugodnu visinu i poziciju.
- Nabavku stolice koja podupire ispravno držanje tela.
- Uzimanje vitamina D i kalcijuma u dovoljnim količinama kako bi se stimulisao rast i snaga kostiju.
- Prestanak pušenja jer to povećava rizik od lakih fraktura kostiju.
- Smanjenje ili potpuni prestanak konzumiranja alkohola.
Kako ispravno držati kičmu tokom sedenja
Ovaj odeljak odnosi se pre svega na osobe koje previše svog vremena provode u sedećem položaju.
Kako bi se čuvala kičma i održavao ispravan stav leđa važno je da učinite sledeće:
- Namestite stolicu tako da dok sedite, obe noge Vam moraju biti u potpunosti prislonjene uz pod. Kolena moraju biti pod uglom od 90 stepeni. Ako je stolica previsoka ili koristite sto koji je previsok koristite oslonac za noge.
- Opustite ramena tako da nisu ni previše ka unutra niti previše povučena unazad. Stavite ruke na rukohvat stolice tako da su one u položaju uz telo, između 90 i 120 stepeni.
- Ukoliko koristite sto ili neku drugu površinu za rad dok sedite, vodite računa da je taj predmet u istoj ravni sa Vašim rukama.
- Koristite stolicu koja ima zakrivljenje na poziciji prislanjanja donjeg dela leđa. Ukoliko stolica nema taj zakrivljeni deo možete staviti jastuk ili neki drugi dodatak.
- Pravite redovne pauze kako biste se istegli.
Kako ispravno držati kičmu u stajaćem položaju
- Postavite stopala u širini ramena.
- Većinu težine tela prebacite na stopala.
- Stojite ravno i uspravno.
- Držite uspravno glavu i ramena.
- Odmarajte ramena pomeranjem ka gore i ka dole.
Zaključak
Kifoza je vrsta deformiteta koji najčešće pogađa torakalni deo kičme. Odlikuje ga stanje abnormalne zaobljenosti gornjeg dela leđa i najviše pogađa decu i adolescente. Ipak, može se javiti kod pacijenata svih starosnih kategorija.
Najčešće ne postoji potreba za hirurškim intervencijama, već se problem kifoze može sanirati uz pomoć fizikalne i kineziterapije, vežbi i svesnom korekcijom držanja tela.
Upravo zbog toga postoji poliklinika Dr Galetić sa višedecenijskim iskustvom u rešavanju Vaših zdravstvenih problema.
Uz pomoć naših vrhunskih stručnjaka saniraćemo problem kifoze kod dece i odraslih uz primenu najkvalitetnijih tehnologija i modernih pristupa lečenju.
Proverite zbog čega smo najbolji već više od 30 godina.
Recent Comments