Apr 9, 2015 | Dečija rehabilitacija, Fizikalna terapija, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Zadnja loža potkolenice se sastoji od dva glavna mišića m. Gastrocnemius i m. Soleus. Oba mišića se preko Ahilove tetive pripajaju na petnoj kosti.
Kod dece koja nisu završila sa koštanim razvojem, na mestu pripoja Ahilove tetive i petne kosti nalazi se hrskavičava obloga. Prilikom kontrakcije mišića zadnje lože potkolenice, sila deluje preko Ahilove tetive povlači taj hrskavičavi deo. Ukoliko je sila koja deluje prevelika ili učestala, može doći do pojave bola i stvaranja koštanog ispupčenja. Ovo stanje je poznato pod nazivom Severova bolest ili Apofizitis petne kosti (Calcaneal Apophysitis). Apofizitis petne kosti – Severova bolest se često pojavljuje kod dece i adolescenata posebno u periodima naglog rasta i razvoja. Uzrok ove pojave je nnagli rast koji dovodi do povećane zategnutosti mišića i naglog rasta i izduženja kostiju koji kao rezultat imaju povećanje tenzije koja deluje na hrskavičavi nastavak Ahilove tetive na petnoj kosti.
Prognoza i oporavak
Pacijenti koji pate od Severove bolesti obično je izrastu u periodu od 6 do 12 meseci, mada je nekad moguće da se osete simptomi i do dve godine. Uz odgovarajuće tretmane moguće je osloboditi se simptoma u periodu od nekoliko nedelja. Najčešće se vremenom simptomi izgube i funkcija pete i skočnog zgloba se vrati u potpunosti.
Terapija
Kod Apofizitisa petne kosti mogu se primenjivati sledeće metode:
Uzroci
Calcaneal Apophysitis je stanje koje se najčešće javlja usled dugotrajnog i prevelikog opterećenja ahilove tetive u periodima naglog rasta. Aktivnosti koje utiču na pojavu ovog stanja su dugotrajno hodanje, trčanje, skakanje kao i nedovoljan oporavak nakon povrede skočnog zgloba, loše biomehanike pokreta i neadekvatne obuće. Kod sportista ovo stanje se često viđa u disciplinama koje u svojim kretanjima sadrže najviše trčanja i skokova, kao što su fudbal, košarka i atletika.
Simptomi
Pacijenti kod koji pate od apofizitisa petne kosti obično osete bol u predelu pete ili Ahilove tetive. Kod lakših slučajeva pacijenti mogu osetiti samo blag bol i ukočenost u predelu pete koja se povećava u periodu odmora, posebno noću ili nakon ustajanja ujutro. Takođe se simptomi pojavljuju u toku aktivnosti koje zahtevaju ponavljajuće kontrakcije ili snažne kontrakcije mišića zadnje lože potkolenice, kao što je trčanje uzbrdo i skakanje. Kako se stanje pogoršava simptomi se pojavljuju i prilikom stajanja na prstima ili istezanja mišića potkolenice.
Apr 5, 2015 | Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Bol u leđima kod pacijanata kod kojih je ovo stanje prisutno, ne prestaje ni tokom noći. Spavanje odnosno ležeći polažaj i bolovi u leđima mogu biti međusobno povezani. Ponekad se bol u leđima može pogoršati usled lošeg polažaja prilikom spavanja.
Uzroci bola
Uzroci bola u leđima tokom sna nisu uvek jasni. Pored povreda, uzroci mogu biti sledeći:
- Problemi i oštećenja međupršljenskih diskova
- Povrede poput istegnuća ili preloma
- Bolesti ili stanja kao što su kriva kičma – skolioza, spinalna stenoza – suženje kičmenog kanala, Šojermanova bolest, razni oblici artritisa i slično.
- Podloga na kojoj spavate
Ukoliko dušek na kome spavate ima znake habanja, probadanja, omekšao je ili je vidno deformisan na mestu gde obično ležite, bilo bi dobro uraditi nešto po tom pitanju. Neki saveti govore o potrebi da se dušek menja na svakih 5 do 7 godina. Otprilike 63% obuhvaćenih istraživanjem potvrdilo je da ima pozitivne promene nakon promene ležaja koji daje optimalnu udobnost i podršku telu.
Ukoliko budžet ne dozvoljava kupovino novog ležaja pokušajte sa nekoliko sledećih saveta:
- Dodavanje tvrde površine ispod dušeka, ili premeštanje dušeka na pod može doprineti podršci vašeg tela tokom spavanja.
- Postavljanje jastuka ispod kolena u toku ležanja na leđima ili postavljanje jastuka između kolena prilikom ležanja po strance. Ovakav položaj ispravlja kičmeni stub i omogućava optimalan položaj kičme.
Leganje i ustajanje
- Prilikom leganja u krevet ili ustajanja, izbegavajte nagle pokrete. Nikad nemojte ustajati naglo, uz trzaj.
- Prilikom leganja najbolje je sesti sa strane krevetai pridržavajući se rukama, saviti kolena i kontrolisano spustiti svoje telo u ležežeći položaj.
- Prilikom ustajanja preporučuje se okrenuti se postance, saviti kolena, i podići se rukama dok se porkolenice spuštaju pored kreveta na pod. Potrebno je izbegavati savijanje u struku koje može opteretiti kičmu.
Kod bola u leđima dobri razultati se postižu primenom različitih metoda fizikalne terapije:
Najbolji rezultat u jačanju mišića i eliminisanju bola u leđima postiže se uz pomoć Shockwave terapije i Kompjuterskog jačanja mišića
Apr 1, 2015 | Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Uprkos pojavljivanju I ogromnoj popularnosti koju stiče snoubording od pojave devedesetih godina prošlog veka, alpsko skijanje je i dalje najpopularnija aktivnost na snegu. Oko dve trećine ljudi koji uživaju u snegu praktikuju upravo alpsko skijanje. Unapređenjem opreme, samih skija koje omogućavaju bolju kontrolu i lakše savaladavanje tehnike skijanja, zatim lakše manevre, bolju pokretljivot i kontrolu prilikom zaokreta i izvođenja raznih “trikova” i figura, ova aktivnost ostaje i dalje prva na listi većini koja posećuje ski centre. Proizvođači opreme rade bez predaha na istraživanju, projektovanju i pronalaženju novih rešenja koja unapređuju i pomeraju granice ka naprednom dizajnu skija i vezova.
Dok su nova rešenja i ideje dobrodošle, potrebno je da prođe nekoliko godina da se njihova sigurnost i efikasnost u prevenciji povreda na skijanju potvrde u praksi.
VEZOVI
Deo opreme o kojem se često ne razmišlja i koji se uzme zdravo za gotovo su vezovi. Ako malo bolje pogledamo podešavanje vezova je prilično kompleksan posao. Vezovi ne samo0 da trebaju da drže skije prilikom spuštanja niz padinu, zaokreta i slično, već trebaju da “prepoznaju” ključni momenat u kojem treba da otpuste skije sa nogu kako bi se skijaš sačuvao od povreda.
Vezovi koji su danas u upotrebi dizajnirani su da zaštite prelome potkolenice a ne povrede kolena. Vezovi su podešeni da reaguju na prekomernu silu koja deluje na spoj cipele i skije, a ne na silu koju trpi koleno u tom trenutku. Drugim rečima, ono što vezovi “osete” nije isto što oseti i trpi koleno skijaša. Od početka upotrebe vezova šezdesetih godina prošlog veka, drastično je smanjen broj preloma potkolenice ali su povrede zgloba kolena I dalje prilično česte na skijanju.
POVREDE KOLENA
Povrede kolena su veoma česte na skijanju. Povrede bočnih kolateralnih ligamenata kolena su prilično česte, ali su šanse za oporavak vrlo dobre i u najvećem broju slučajeva skijaš se u potpunosti oporavi. Povrede se dešavaju obično kada se potkolenica izvrne ka napolje I dođe do istegnuća ligamenata.
Povreda prednjih ukrštenih ligamenata kolena je daleko ozbiljnija i često može da dovede do završetka skijaške karijeje ukoliko se ne postavi prava dijagnoza na vreme i ukoliko se ne primene adekvatne metode lečenja.
Povrede meniskusa su takođe moguće, međutim najvažnije kod povreda je postaviti pravu dijagnozu i primniti odgovarajuće metode lečenja što je pre moguće. Time povećavamo šanse za potpuni oporavak.
POVREDE GLAVE
Povrede glave mogu da variraju od manjih čvoruga pa sve do povreda koje izazivaju velike trauma koje mogu biti opasne po život. Povrede prvenstveno zavise od brzine prilikom udarca i objekata koji učestvuju u sudaru. Kamen, dvro, neki drugi skijaš, žičara i slično, sve ovo mogu biti objekti koji uzrokuju povrede. Na sreću većina ovakvih povreda su lakše povrede koje izazovu kontuziju, otok i slično, mada i one znaju da izazovu mučninu, nesvesticu, glavobolje i drugo. Većinu povreda bi trebao da proceni lekar. U slučajevima gde je došlo do gubitka svesti, ili se pojavljaju drugi simptomi, trebalo bi otići u bolnicu na dalje pretrage. Kod dece se preporučuje odlazak u bolnicu da bi se izbegle bilo kakve komplikacije.
Pored kontuzija pojavljuju se i posekotine prilikom sudara sa objektima ili skijašima ali svu u većini slučajeva lake i brzo se saniraju.
Diskusija oko upotrebe kaciga prilikom skijanja se nastavlja. Podaci govore da kacige mogu da sačuvaju skijaše od većeg broja lakših povreda međutim neće mnogo učiniti ukoliko skijaš udari u nepokretan objekat prosečnom brzinom kojom se skijaši kreću.
Nastaviće se…
Mar 4, 2015 | Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Jedan od najčešćih uzroka bola u rebrima su kontuzije koje su uobičajene u vrlo čest u kontaktnim sportovima. Karakteriše ih bol i otok i obično nastaju usled direktnog udarca u nadmetanjima.
Grudni koš se sastoji od po dvanaest rebarnih kostiju sa obe strane. Saka rebarna kost se spaja sa kičmom sa zadnje strane i pripaja napred na grudnoj kosti, Prvih sedam rebara se direktno pripaja na grudnu kost dok se osmo deveto i deseto rebro preko hrskavičavog nastavka spajaju sa grudnom kosti. Jedanaesto i dvanaesto rebro se pripajaju samo na kičmenom stubu. Velik broj mišića trbušnog zida i ramenog pojasa svoje pripoje ima na rebarnim kostima. Međurebarni mišići predstavljaju grupu mišića koji se nalaze između rebarnih kostiju i koji imaju ulogu u pomeranju grudnog koša.
Usled direktnog udarca spreda, sa strane, ili otpozadi, može doći do povrede rebara. Povrede takođe mogu uticati i na međurebarne mišiće. Ukoliko je sila udarca prevelika, može doći i do naprsnuća ili preloma rebarnih kostiju. U teškim slučajevima prelom rebra takođe može izazvati povredu nekog od unutrašnjih organa poput slezine, pluća, jetre ili bubrega.
Uzroci
Povrede rebara se obično dešavaju usled direktnog udarca od strane nekog predmeta ili osobe. Ovo se obično dogaća u toku sudara u sportu, poput ragbija, američkog fudbala, borilačkih sportova, hokeja i slično.
Takođe su povrede rebara izuzetno česte kod saobraćajnih nesreća ili usled padova sa visine.
Znaci i simptomi
Pacijenti sa povredom rebara obično iskuse jak probadajući bol u grudima, najčešće u momentu nastanka same povrede. Kod manjih povreda bol može biti minimalan, dozvoljavajući nastavak aktivnosti.
Kod težih povreda moguća je pojava, jakog parališućeg bola i nemogućnost nastavka sa aktivnostima. Pojava otoka i osetljivost na dodir je takođe prisutna uz nemogućnost dubokog udaha prilikom kojeg se bol javlja. Pacijenti obično osete pojavu bola ujutro ili u večernjim časovima.
Bol se obično povećava ukoliko pacijent leži na strani koja je povređena. Tkođe se pojavljuje bol usled kašljanja, kijanja, ili velikih pomeranja grudnog koša poput saginjanja ili aktivnosti poput dizanja tereta, guranja ili vučenja.
Oporavak
Pacijenti sa povredama rebara se obično oporave u potpunosti u periodu od 4 do 6 nedelja. Povratak sportskim aktivnostima je moguć vrlo brzo, međutim uz mere opreza kako se povreda ne bi ponovila ili pogoršala.
U slučaju težih povreda, preloma ili slično, oporavak se produžava na period od nekoliko meseci.
Mar 3, 2015 | Dečija rehabilitacija, Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Mar 2, 2015 | Povrede noge, Razno, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Uganuće skočnog zgloba karakteriše povreda, odnosno oštećenje mekog tkiva i ligamenata zgloba. Obično nastaje iznenada u toku aktivnosti kada se zglob iskrene u neparvilan položaj. Stanje najčešće pogađa ligamente, posebno bočne ligamente zgloba.
Ligamenti predstavljaju snažno vezivno tkivo zglobova koji se pripaja na kostima. Lateralni, odnosno bočni ligamenti sprečavaju izvrtanje stopala ka unutra. Kada je sila koja deluje na zglob prevelika i ligamenti ne mogu da se odupru, dolazi do istegnuća ligamenata ili ukoliko je sila zaista velika može doći do rupture, odnosno kidanja ligamenata. Ovo stanje je poznato kao uganuće skočnog zgloba i može biti minimalno, sa veoma malim bolom i nelagodnošću do rupture ligamenata koji prouzrokuju jak bol i nemogućnost kretanja, odnosno funkcionisanja skočnog zgloba.
Razlikujemo tri kategorije uganuća:
- Istegnuće ili laceracija (prekid) nekoliko vlakana ligamenata koji rezultuje bolom, ali dozvoljava funkcionisanje zgloba
- Veći broj vlakana ligamenata je prekinut, bol se javlja i funkcionisanje zgloba je bolno i otežano
- Ruptura (kidanje) ligamenata, koje karakteriše jak bol i gubitak funkcije skočnog zgloba
U većini slučajeva dešavaju se povrede drugog stepena.
Uzroci uganuća skočnog zgloba
Uganuće se obično dešava prilikom aktivnosti koje uključuju skokove, doskok, posebno na neravnu površinu, zatim aktivnosti koje zahtevaju brzu promenu pravca kretanja. Najčešće se događaju u košarci, fudbalu, odbojci… Uobičajena mehanika povrede je preveliko uvratanje stopala uz snažan pritisak na dole prilikom oslanjanja na uvrnuti zglob. Povreda se često dešava prilikom doskoka na neravnu podlogu, nogu saigrača ukoliko se dešava u sportu.
Znaci i simptomi uganuća
Pacijenti u trenutku povrede mogu čuti krckanje ili zvuk kidanja uz naravno pojavu bola, kasnije i otoka. U lakšim slučajevima, pacijenti mogu nastaviti sa aktiovnostima nakon kojih se pojavljuje otok i bol.
Kod težih slučajeva, javlja se jak bol u trenutku povrede i brzo pojavljivanje otoka zgloba. Često pacijenti ne mogu pomerati zglob ili se osloniti na njega pošto je izuzetno bolno.
Prognoza i oporavak
Kod lakših slučajeva, povratak svakodnevnim aktivnostima se obično dešava u roku od šest nedelja uz naravno adekvatno lečenje.
Pacijenti sa većim povredama, na primer rupturom ligamenata, moraju se podvrgnuti adekvatnom lečenju tokom dužeg perioda kako bi se funkcija skočnog zgloba povratila.
Pacijenti često zanemarauju povrede skočnog zgloba, međutim one mogu biti veoma ozbiljne i značajno narušiti svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života. Skočnio zglob je izuzetno kompleksan i veoma značajan zglob u ljudskom telu, pošto je celokupna težina upravno na njemu.
Ukoliko pacijenti povrede zglob, apsolutno je preporuka posetiti lekara specijalistu. Zanemarivanje povrede često dovodi kasnije do veće štete na skočni zglob.
Recent Comments