Uprkos pojavljivanju I ogromnoj popularnosti koju stiče snoubording od pojave devedesetih godina prošlog veka, alpsko skijanje je i dalje najpopularnija aktivnost na snegu. Oko dve trećine ljudi koji uživaju u snegu praktikuju upravo alpsko skijanje. Unapređenjem opreme, samih skija koje omogućavaju bolju kontrolu i lakše savaladavanje tehnike skijanja, zatim lakše manevre, bolju pokretljivot i kontrolu prilikom zaokreta i izvođenja raznih “trikova” i figura, ova aktivnost ostaje i dalje prva na listi većini koja posećuje ski centre. Proizvođači opreme rade bez predaha na istraživanju, projektovanju i pronalaženju novih rešenja koja unapređuju i pomeraju granice ka naprednom dizajnu skija i vezova.
Dok su nova rešenja i ideje dobrodošle, potrebno je da prođe nekoliko godina da se njihova sigurnost i efikasnost u prevenciji povreda na skijanju potvrde u praksi.
VEZOVI
Deo opreme o kojem se često ne razmišlja i koji se uzme zdravo za gotovo su vezovi. Ako malo bolje pogledamo podešavanje vezova je prilično kompleksan posao. Vezovi ne samo0 da trebaju da drže skije prilikom spuštanja niz padinu, zaokreta i slično, već trebaju da “prepoznaju” ključni momenat u kojem treba da otpuste skije sa nogu kako bi se skijaš sačuvao od povreda.
Vezovi koji su danas u upotrebi dizajnirani su da zaštite prelome potkolenice a ne povrede kolena. Vezovi su podešeni da reaguju na prekomernu silu koja deluje na spoj cipele i skije, a ne na silu koju trpi koleno u tom trenutku. Drugim rečima, ono što vezovi “osete” nije isto što oseti i trpi koleno skijaša. Od početka upotrebe vezova šezdesetih godina prošlog veka, drastično je smanjen broj preloma potkolenice ali su povrede zgloba kolena I dalje prilično česte na skijanju.
POVREDE KOLENA
Povrede kolena su veoma česte na skijanju. Povrede bočnih kolateralnih ligamenata kolena su prilično česte, ali su šanse za oporavak vrlo dobre i u najvećem broju slučajeva skijaš se u potpunosti oporavi. Povrede se dešavaju obično kada se potkolenica izvrne ka napolje I dođe do istegnuća ligamenata.
Povreda prednjih ukrštenih ligamenata kolena je daleko ozbiljnija i često može da dovede do završetka skijaške karijeje ukoliko se ne postavi prava dijagnoza na vreme i ukoliko se ne primene adekvatne metode lečenja.
Povrede meniskusa su takođe moguće, međutim najvažnije kod povreda je postaviti pravu dijagnozu i primniti odgovarajuće metode lečenja što je pre moguće. Time povećavamo šanse za potpuni oporavak.
POVREDE GLAVE
Povrede glave mogu da variraju od manjih čvoruga pa sve do povreda koje izazivaju velike trauma koje mogu biti opasne po život. Povrede prvenstveno zavise od brzine prilikom udarca i objekata koji učestvuju u sudaru. Kamen, dvro, neki drugi skijaš, žičara i slično, sve ovo mogu biti objekti koji uzrokuju povrede. Na sreću većina ovakvih povreda su lakše povrede koje izazovu kontuziju, otok i slično, mada i one znaju da izazovu mučninu, nesvesticu, glavobolje i drugo. Većinu povreda bi trebao da proceni lekar. U slučajevima gde je došlo do gubitka svesti, ili se pojavljaju drugi simptomi, trebalo bi otići u bolnicu na dalje pretrage. Kod dece se preporučuje odlazak u bolnicu da bi se izbegle bilo kakve komplikacije.
Pored kontuzija pojavljuju se i posekotine prilikom sudara sa objektima ili skijašima ali svu u većini slučajeva lake i brzo se saniraju.
Diskusija oko upotrebe kaciga prilikom skijanja se nastavlja. Podaci govore da kacige mogu da sačuvaju skijaše od većeg broja lakših povreda međutim neće mnogo učiniti ukoliko skijaš udari u nepokretan objekat prosečnom brzinom kojom se skijaši kreću.
Nastaviće se…
