Ortopedija i rehabilitacija svih vrsta povreda

Ortopedija i rehabilitacija svih vrsta povreda

Iskusni ortopedi i traumatolozi Poliklinike Galetić uz pomoć najmodenije opreme leče konzervativno i operativno sve vrste povreda kostiju, zglobova i mišića, kao i hronična degenerativna i zapaljenska oboljenja koštano-zglobnog sistema. Takođe naši ortopedi vrše pripremu pacijenata za operativne zahvate (operacije kuka, kolena..).

U POLIKLINICI “GALETIĆ”sprovodimo kompletne preglede, dijagnostiku i lečenje ortopedskih pacijenata:

Ortopedija (grč- orthos-ravan, uspravan; paidiondete) je medicinska specijalnost koja se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem povreda, bolesti i deformacija sistema za kretanje. Danas je ortopedija pretežno hirurška grana zbog aktivnog, operativnog pristupa u terapiji mnogih stanja, ali je isto tako blisko sarađuje sa medicinskim specijalnostima koje se bave neoperativnim (konzervativnim) lečenjem kao što su fizikalna medicina I rehabilitacija, sportska medicina, neurologija, reumatologija, inerna medicina itd.

Hirurg – ortoped:

Mr sc.med Aleksandar Marcikić

Specijalista dečije hirurgije i ortopedije, član udruženja dečjih hirurga Srbije i Svetskog udruženja dečjih hirurga, Sekcije za sportsku medicinu i stalni sudski veštak. Uže se bavi problemima sa spuštenim stopalima kao i deformitetima stopala kod dece i odraslih, deformitetima kičmenog stuba, tortikolisom,ultrazvučnim i ekspertnim ultrazvučnim pregledom kukova kod dece i odraslih, svim oblicima traumatizma i lečenja, kao i rehabilitacijom povredjenih pacijenata, sportskim povredama, kompletnom hirurgijom preloma, hirurgijom mladeža, fibroma lipoma, uraslih noktiju, primenom PRP kod povreda, lečenje cista različite etiologije kod dece i odraslih.

Prelomi kostiju i rehabilitacija

Prelomi kostiju se smatraju urgentnim stanjima i zahtevaju što ranije započinjanje lečenja.

Osnovni cilj lečenja preloma je da koštano tkivo i okolna povređena meka tkiva što pravilnije i brže zarastu.

Prelom kosti se kvalifikuje kao teška telesna povreda. Najteži prelomi mogu izazvati visok stepen nesposobnosti i invalidnosti,a kod većine preloma se može očekivati određen stepen funkcionalnog oštećenja.

Klasični – lokalni znaci preloma kosti su:

  • Bol (dolor),
  • Otok (tumor),
  • Povišenje lokalne temperature (calor),
  • onemogućena funkcija (functio laesa),
  • patološka pokretljivost- pomeranje fragmenata kosti pasivno,
  • Krepitacija (škripanje),
  • Hematom – izliv krvi u tkivo.

Najbolju informaciju o koštanom prelomu daje radiografska dijagnostika.

Prelom se obavezno snima u dva pravca (anteroposteriorno i iz profila)  a može i u dopunskim pravcima (kosi snimak).

Povoljni činioci za zarastanje kostiju su:

  • Dobar položaj koštanih fragmenata bez dislokacije,
  • Dobra cirkulacija krvi,
  • Neznatno povređeno okolno meko tkivo,
  • Lokalizacija preloma,
  • Dobra fiksacija fragmenata,
  • Mlađa životna dob
  • dobro opšte stanje povređenog.

Nepovoljni činioci za zarastanje kostiju:

  • dislokacija (pomeranje) fragmenata,
  • loša cirkulacija krvi,
  • veliko oštećenje okolnog tkiva,
  • loša i labava fiksacija fragmenata,
  • višestruki kominutivni prelomi,
  • infekcija kosti ili mekog tkiva,
  • loše opte stanje
  • starija životna dob pacijenta.

Metode lečenja preloma su:

  • neoperativno
  • i operativno.

Mora se najpre obezbediti repozicija- nameštanje koštanog fragmenta u normalan fiziološki položaj i retencija – učvršćavanje fragmenta u reponiranom položaju. 

Neoperativno lečenje preloma

Neoperativne metode lečenja su repozicija, imobilizacija i trakcija.

Imobilizacija

Povređenog segmenta ili ekstremiteta se radi po principu obuhvatanja dva susedna zgloba u funkcionalnom položaju.

Privremena imobilizacija se izvodi sa privremenim pomagalima, šinama od metala (Kramerova, Tomasova), materijalima od plastike drveta itd.

Repozicija

Izvodi se uglavnom u opštoj anesteziji ne samo da bi se izbegla bolnost već i da bi postojala totalna relaksacija mišića.

Kada se uspostavi zadovoljavajuća repozicija tj  položaj fragmenata, postavlja se odgovarajuća gipsana imobilizacija, a za lakše prelome bez dislokacije dovoljna je i longeta.

Postoje i specifične varijante imobilizatora kao što su viseći gips za prelome dijafize humerusa, gips za hodanje za prelome kostiju donjeg ekstremiteta. 

Fizikalno lečenje preloma

Fizikalno lečenje preloma se odvija u dve faze:

  1. za vreme imobilizacije
  2. i nakon skidanja imobilizacije.

Period za vreme imobilizacije se zasniva na principu “mobilizacije u imobilizaciji” – kineziterapijom izometričkim vežbama i aktiviranjem svih imobilisanih mišića. Aktivnim vežbama se poboljšava vaskularizacija i sprečava brza atrofija mišića.

Počinje odmah nakon postavljanja imobilizacije, istog dana.
Imobilizacija obezbeđuje dobro zarastanje ali smanjuje vaskularizaciju i metabolizam svih tkiva, dok mišićno tkivo brzo atrofiše i slabi.

Ako je povreda teže prirode i dovodi do brze atrofije mišića, koristi se elektromiostimulacija tj. kompjutersko jačanje mišića kroz otvore na gipsu.

Zarastanje preloma se stimuliše magnetoterapijom i elektroterapijom, a bolovi se smanjuju sa laseroterapijom.

 

Period posle imobilizacijenam ostavlja mogućnost za mnogo složeniji i kompleksniji program fizikalnog lečenja i rehabilitacije.

Imobilizaciju skidamo što je moguće ranije- čim se na radiografskom (RTG) snimku pokažu znaci stvaranja koštanog kalusa tj.nove kosti.

Ako se na RTG snimku pokazao oskudan kalus i usporene zarastanje mora se skinuti imobilizacija i proveriti klinički znaci.

Bolnost, povišena lokalna temperatura, pokretljivost na mestu preloma zahtevaju nastavak imobilizacije.
Pacijent se mora uključiti na fizikalni tretman stimulacije koštanog zarastanja i obezboljavanja kao i na proces kineziterapije da bi se prevenirao nastanak ukočenosti susednih zglobova tj.kontrakture.

Posle imobilizacije neminovno dolazi do nastanka kontrakture – ograničenja pokreta imobilisanog zgloba.

Pacijent sprovodi vežbe za povećanje obima pokreta aktivno i aktivno-potpomognuto pod nadzorom fizioterapeuta, a kasnije i vežbe za jačanje snage mišića.

Pored metoda kineziterapije, veoma je dragocena primena hidrokineziterapije u bazenu ili kadama zbog lakšeg izvođenja pokreta i povoljnog uticaja vode na organizam.

Nakon imobilizacije se mogu primeniti skoro sve metode fizikalne terapije koje pomažu u regeneraciji i boljoj vaskularizaciji imobilisane regije.
Prelomi kostiju su posebna indikacija za primenu magnetoterapije i TENS-a jer daju najbolje rezultate u stimulaciji zarastanja preloma i u lečenju kontraktura.

Kod preloma donjih ekstremiteta veoma je važno određivanje vremena i inteziteta oslonca na imobilisani ekstremitet.

Oslonac na stopalo se dozvoljava progresivno i postepeno kada smo uvereni da je prelom zarastao.

Oslonac predstavlja i način tretmana jer se kompresijom na fragmente protiv zemljine teže ubrzava zarastanje i stimuliše osteogeneza.

Posle skidanja gipsa pacijent hoda uz pomoć štaka i sa minimalnim osloncem koji se postepeno povećava.

Posle štaka pacijent prelazi na hod sa štapom a zatim i na potpuno oslobađanje od pomagala.

Program funkcionalnog osposobljavanja i rehabilitacije pacijenata nakon preloma se završava sa vežbama snage i koordinacije. 

Fizikalna terapija – shockwave terapija

Fizikalna terapija – shockwave terapija

Fizikalna terapija

Fizikalna terapija predstavlja metodu lečenja koja se koristi kod problema sa mišićno-skeletnim sistemom, kada dođe do povređivanja, ili pojave bola, ograničenja kretanja koji  otežavaju kvalitet života i obavljanje svakodnevnih zadataka i aktivnosti. Njenom primenom ublažavamo bol, poboljšavamo funkcionisanje lokomotornog aparata.

Cilj fizikalne terapije je da omogući i olakša obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Na primer može olakšati hodanje, penjanje uz stepenice ili ustajanje i leganje u krevet.

Fizikalna terapija se takođe koristi i u toku postoperativnog oporavka. Može se koristiti kao jedino sredstvo lečenja ili u kombinaciji sa drugim metodama.

Nakon pregleda, formira se individualni program za svakog pacijenta, Cilj je kao što je pomenuto, smanjiti bol i obnoviti funkcionisanje u što je većoj meri moguće. Cilj je takođe poboljšati pokretljivost zglobova i vratiti fleksibilnost mišićima kao i snagu, izdržljivost, koordinaciju i ravnotežu.

U većini slučajeva, fizikalna terapija podrazumeva neki oblik vežbi. Mogu biti vežbe istezanja, jačanja, vežbe sa lakim opterećenjima, hodanje i slično. Takođe je moguće napraviti program koji bi pacijent pratio i kod kuće.

Shockwave terapija

Fizikalna terapija – shockwave terapija radijalnim udarnim talasima je moderan i visoko efektivan metod lečenja povreda i bolova.

Shock Wave predstavlja pulsiranje mehaničkog pritiska koji se širi kao talas u sredini, a to su čujni visoko energetsko zvučni talasi..

Shockmaster je izvanredan za pacijente sa hroničnim bolom i on je apsolutno brilijantna inovacija. Shockwave terapija ubrzava proces ozdravljenja aktivacijom snage isceljenja organizma pacijenta. Stimuliše metabolizam i poboljšava krvnu cirkulaciju. Oštećeno tkivo se postepeno regeneriše i zaceljuje.

Efekti Shockwave terapije:
  • smanjenje bola
  • ubrzanje metabolizma
  • poboljšana krvna cirkulacija (neovaskularizacija)
  • smanjenje kalcifikata
  • smanjenje mišićne napetosti
  • bolja pokretljivost
  • efekti na vezivno tkiva
Prednosti koje shockwave terapija pruža pacijentima su sledeće:
  • Široka rasprostranjenost primene
  • Ne zahteva upotrebu anestetika. Tretman je nežan i siguran
  • Poboljšava pokretljivost i kvalitet života
  • Već posle 2, 3 tretmana preko 80% pacijenata oseća potpuno olakšanje ili znatno smanjen bol
  • Kratko trajanje tretmana i zadovoljni pacijenti
 
Najčešće se koristi:
  • kod povreda i bolova u ramenu sa i bez kalcifikata
  • kod povreda i bolova lakta (teniski i golferski lakat)
  • kod povreda i bolova kolena i kuka – tendinopatija, skakačko koleno,koksartroza, gonartroza.
  • kod povreda i bolova mišića i tetiva (ahilodinia)
  • kod povreda i bolova vrata i leđa
  • kod Petnog trna i Plantarnog fascilitisa
  • Miofascijalne triger tačke
  • Drugi poremećaji zapaljenja tetiva
Razlozi zbog kojih je primena radijalne shockwave terpije u rehabilitacionom procesu pacijenata značajna je i to što dolazi do smanjenja bola, ubrzavanja metabolizma, revaskularizacije tkiva, i normalizacije mišićnog tonusa.
  • Revaskularizacija Radijalni shockwave talasitokom terapije podstiču revaskularizaciju tretiranog tkiva, što dovodi do regeneracije.
  • Analgetski efektiUblažavanje i eliminacija bola. Pacijent nakon primene shockwave tretmana oseća znatno smanjenje bola.
  • Ubrzavanje procesa rehabilitacije Primenom shockwave terpije u znatnoj meri se ubrzava proces rehabilitacije pacijenata i njihovo vraćanje u funkcionalno stanje pre povrede
  • Pospešivanje razvoja kolagena Terapija shockwaveaparatom stimuliše proizvodnju kolagena u dubljim slojevima tkiva.
  • Ubrzavanje metabolizmaRadijalni shockwave talasi deluju na tkivo na ćelijskom nivou. Slobodni radikali koje emituje shockwave aparat utiču na hemijsko okruženje stimulišući ćelije da počnu da emituju supstance koje smanjuju bol i umanjuju zapaljenske procese.
  • Obnavljanje pokretljivostiUz pomoć terapije radijalnim shockwave talasima rastvaraju se stvrdnuti fibroplasti i započinje biohemijska dekalcifikacija, čime se povećava pokretnost tretiranog segmenta.
  • Eliminisanje ukočenostiSchockwave može da pruži efekat masaže, čime se uspešno rešava ukočenost trapezoidnih mišića leđa
  • Tretman celulitaShockwave talasima Terapija shockwave talasi koriste kinetičku energiju, koja se posebnom tehnologijom pretvara u akustični talas velikog pritiska za tretiranje dva najveća uzroka za pojavu celulita kod žena: fibrozu vezivnog tkiva oko koje se gomilaju masne naslage i protruziju masnoće u donje slojeve dermisa.
Fizikalna medicina i fizikalna terapija

Fizikalna medicina i fizikalna terapija

Fizikalna medicina i fizikalna terapija terapija predstavljaju ključne metode pomuću kojih je moguće ublažiti bol. Primarni cilj fizikalne medicine i terapije je prevencija povreda i ublažavanje simptoma nakon nastanka povreda i brz oporavak i povratak normalnog funkcionisanja organizma.

Fizikalna terapija se takođe koristi i u toku postoperativnog oporavka. Može se koristiti kao jedino sredstvo lečenja ili u kombinaciji sa drugim metodama.

Nakon pregleda, formira se individualni program za svakog pacijenta, Cilj je kao što je pomenuto, smanjiti bol i obnoviti funkcionisanje u što je većoj meri moguće. Cilj je takođe poboljšati pokretljivost zglobova i vratiti fleksibilnost mišićima kao i snagu, izdržljivost, koordinaciju i ravnotežu.

U većini slučajeva, fizikalna terapija podrazumeva neki oblik vežbi. Mogu biti vežbe istezanja, jačanja, vežbe sa lakim opterećenjima, hodanje i slično. Takođe je moguće napraviti program koji bi pacijent pratio i kod kuće.

Primena fizikalne terapije

Oporavak nakon povreda – Fizikalna terapija može pomoći prilikom oporavka nakon povreda i prevencije kako se povrede ne bi ponovile. Pomaže prilikom otklanjanja bola u mišićima tetivama ili ligamentima, jača mišiće, povećava fleksibilnost i amplitudu pokreta.

Hronični problemi – Fizikalna terapija olakšava tegobe kod hroničnih problema i može pomoći poboljšanju kvaliteta života. Može značajno doprineti poboljšanju kod Parkinsonove bolesti, Spinalne stenoze,  artritisa…

Fizikalna medicina predstavlja medicinsku disciplinu koja izučava biološko delovanje različitih oblika fizičke energije na čovečiji organizam, kao i primenu fizikalnih procedura radi profilakse, dijagnostike, terapije i medicinske rehabilitacije.

Pod fizikalnom terapijom se podrazumeva lečenje fizikalnim agensima kako prirodnim tako i veštačkim.

U odnosu na vrstu energije koju se koristimo, postoji mnogo vrsta fizikalnih procedura:

Fizikalni agensi ne izazivaju, kao pojedini lekovi, zavisnost niti alergiju, neželjena dejstva se pri pravilnoj primeni izuzetno retko javljaju.

U POLIKLINICI GALETIĆ imamo najviše znanja i iskustva u Fizikalnoj medicini i rehabilitaciji kod lečenja svih vrsta povreda i bolnih stanja:

  • Kod bolova i problema sa kičmom (išijas, lumbalni sindrom, diskus hernija, spondiloza ..)
  • Kod povreda i bolova u zglobovima i ligamentima (koleno, rame, lakat, skočni zglob..)
  • Kod povreda i bolova u mišićima (istegnuća, udarci, rupture ..)
  • Kod neuroloških oboljenja (cervikalni sindrom, moždani udar, neuralgije, glavobolje, migrene..)
  • Kod reumatskih oboljenja (degenerativna oboljenja zglobova-artroze, artritisi, giht …)
  • Kod rehabilitacije postraumatskih stanja (nakon preloma, povreda, operacija .)
Prednosti Shockwave terapije

Prednosti Shockwave terapije

Shockwave terapija predstavlja revolucionarnu terapiju u medicini, funkcioniše emitujući radijalne udarne talase koji putuju brže od zvuka. Najčešća upotreba shockwave terapije je u lečenju bolova i bolnih stanja koštano mišićnog sistema.

Jedna od prednosti Shockwave terapije je izuzetno široka primena u lečenju bola, posebno u slučaju oštećenja tkiva na pripojima sa kostima. Lečenje tegoba koje pacijenti imaju sa velikim zglobovima poput ramena, lakta kolena, kukovima uz pomoć shockwave aparata daju najbolje rezultate.

Klikom ispod na naziv tegobe saznajte više o načinu lečenja. Shockwave terapija daje najbolje rezultate u lečenju sledećih tegoba:

Ovu metodu treba izbegavati ukoliko pacijent boluje od tumora koštanog tkiva, zatim kod problema sa cirkulacijom i slično. Ne preporučuje se upotreba u trudnoći.

Ono što je ključno i što pravi razliku u efikasnosti delovanja je sam aparat, odnosno sonda koja se koristi. Kod standardnih aparata talasi prodiru oko 3 centimetra u tkivo.

Kod novih aparata talasi prodiru i do 6 CENTIMETARA  u tkivo, mnogo su bolje i uže fokusirani što omogućava daleko preciznije delovanje i skraćuje broj dolazaka i vreme koje je potrebno da se problem otkloni!

Shockwave – terapija radijalnim udarnim talasima je moderan i visoko efektivan metod lečenja povreda i bolova.

Shockwave termin se odnosi na pulsiranje mehaničkog pritiska koji se širi kao talas u sredini; oni su čujni visoko energetsko zvučni talasi.

Shockmaster je izvanredan za pacijente sa hroničnim bolom i on je apsolutno brilijantna inovacija.

Shockwave terapija ubrzava proces ozdravljenja aktivacijom snage isceljenja organizma pacijenta. Stimuliše metabolizam i poboljšava krvnu cirkulaciju.

Oštećeno tkivo se postepeno regeneriše i zaceljuje.

Razlozi zbog kojih je primena radijalne shockwave terpije u rehabilitacionom procesu pacijenata značajna je i to što dolazi do smanjenja bola, ubrzavanja metabolizma, revaskularizacije tkiva, i normalizacije mišićnog tonusa.

Revaskularizacija Radijalni shockwave talasi tokom terapije podstiču revaskularizaciju tretiranog tkiva, što dovodi do regeneracije.

Analgetski efekti Ublažavanje i eliminacija bola Pacijent nakon primene shockwave tretmana oseća znatno smanjenje bola.

Ubrzavanje procesa rehabilitacije Primenomshockwave terpije u znatnoj meri se ubrzava proces rehabilitacije pacijenata i njihovo vraćanje u funkcionalno stanje pre povrede

Pospešivanje razvoja kolagena Terapija shockwave aparatom stimuliše proizvodnju kolagena u dubljim slojevima tkiva.

Ubrzavanje metabolizma Radijalni shockwave talasi deluju na tkivo na ćelijskom nivou. Slobodni radikali koje emituje shockwave aparat utiču na hemijsko okruženje stimulišući ćelije da počnu da emituju supstance koje smanjuju bol i umanjuju zapaljenske procese.

Obnavljanje pokretljivosti Uz pomoć terapije radijalnim shockwave talasima rastvaraju se stvrdnuti fibroplasti i započinje biohemijska dekalcifikacija, čime se povećava pokretnost tretiranog segmenta.

Eliminisanje ukočenosti Schockwave može da pruži efekat masaže, čime se uspešno rešava ukočenost trapezoidnih mišića leđa

Tretman celulita Shockwave talasima Terapija shockwave talasi koriste kinetičku energiju, koja se posebnom tehnologijom pretvara u akustični talas velikog pritiska za tretiranje dva najveća uzroka za pojavu celulita kod žena: fibrozu vezivnog tkiva oko koje se gomilaju masne naslage i protruziju masnoće u donje slojeve dermisa.

Najbolji rezultati u lečenju skolioze – Schroth metoda

Najbolji rezultati u lečenju skolioze – Schroth metoda

Skolioza – kriva kičma (Scoliosis) predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni. Skoliotično loše držanje (skolioza) karakteriše različita visina ramena i lopatica i asimetrija trouglova stasa. Teže se uočava jer dete nije pogrbljeno pa nekada prođe jako mnogo vremena dok deformitet ne postane vidljiv. Najbolji rezultati u lečenju skolioze postižu se primenom Schroth metoda.

Schroth metod je sistem vežbanja koji se primenjuje u savremenoj kineziterapiji kod skolioze. Cilj ovog metoda je zaustavljanje progresije krivine i njena korekcija, smanjenje bola uzrokovanog postojećom skoliozom, povećanje vitalnog kapaciteta pluća, poboljšanje posture, kao i osposobljavanje pacijenta da dugotrajno održi postignutu korekciju i time izbegne hiruršku intervenciju. Klinički je dokazano da svakodnevne vežbe po Schrot metodi u trajanju od 30 minuta dnevno inhibiraju mehaničke sile, koje nastaju usled lošeg držanja i gravitacije, a koje bi inače vremenom dovele do daljeg povećanja krivine (takozvani ”začarani krug”), čak i nakon završenog rasta. Schroth metod daje pacijentima potrebno znanje i sredstva kojima mogu doživotno da drže pod kontrolom stanje svoje kičme.

Skolioza je najčešći deformiteti kičmenog stuba kod dece. Nastaje kao posledica deformiteta jednog ili više kičmenih pršljenova, međupršljenskuh diskusa i mišićno-ligamentarnih struktura. Dolazi do pojave primarne i sekundarne krivine koje pomeraju kičmeni stub bočno uz rotaciju kičmenih pršljenova formirajući „C“ ili „S“ krivinu.

Kako je nastala Schroth metoda?

Schrot koncept je priznat kao najpotpunija metoda procena skolioze, klasifikacije i načina vežbanja. Nastala je u Nemačkoj 1920-te godine. Ime je dobila po autoru Katharini Schroth (1894-1985) koja je i sama imala skoliozu te je na sebi osetila problem I postavila osnove funkcionalne dijagnostike , terapije koji su njeni sledbenici razradili . Metoda je postala standard nehiruške terapije skolioza u Nemačkoj. Podržana je od državnog sistema zdravstvenog osiguranja . Ortopedi I hirurzi rutinski upućuju pacijente na terapiju. Schroth vežbama. Schroth koncept se sprovodi u ASKLEPIOS KATHARINA SCHROTH KLINIK ( BAD SOBERNHAEM, NEMAČKA). Pored stacionarne rehabilitacije pacijenata sa skoliozom, na Klinici se vrše edukacije terapeuta iz cele Evrope. Sertifikovani terapeuti pružaju ovaj vid terapije širom Evrope, SAD-a, i delovima Srednjeg istoka

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, doctor Rigo započeo je trening programe za terapeute I uskoro je postao jedan od najuticajnijih međunarodnih instruktora. Originalni program je doneo u Ameriku I Englesku šireći na taj način znanje širom sveta zajedno sa autorom I Istražujući efekte koji se postižu ovom metodom. Na taj način je Schroth metoda postala danas priznata širom sveta.

Razvoj Schroth metode

Način rehabilitacije se danas promenio, a proteze su razvijene tako da pružaju najveću sigurnost i napredak u tretmanu. Trening je skraćen  modifikacijama prvobitne tehnike i uvođenjem nove forme držanja, kao što su sagitalne korekcije, ADL korekcije. Program je i dalje baziran na prvobitnom trodimenzionalnom pristupu Katarine Schroth koji karakteriše primena specifične korekcije držanja tela, korekcija obrazaca disanja kod skolize i korekcija u odnosu na osu tela.

Kako se bliži kraj perioda u kojem se koriste proteze, predlaže se intenzivnija upotreba fizikalne terapije. Današnji program se fokusira na aktivnosti koje se obavljaju u svakodnevnom životu,  odnosno ADL (activities of daily living) da bi se izbegao gubitak kontrole pravilnog držanja tela u svakodnevnim aktivnostima. 30 minuta vežbanja u toku dana je nedovoljno kada je kičma opterećena uobičajenim aktivnostima u toku dana.

Rasterećenje kičmenog stuba I primarni cilj novog programa koji je nastao. Vežbe danas su namenjene prvenstveno za sticanje kontrole držanja tela. Program je unapređen i fokusira se na unapređenje položaja tela u sagitalnoj ravni a rezultati koji se postižu su neverovatni čak I kod izuzetno velikih krivljenja kičme

Takozvani “Novi Schroth program” ima za cilj korekciju krivina do 70°, međutim kada krivljenje kičme premaši 70° primenjuje se originalni Schroth program koji kako iskustva pokazuju postiže najbolje rezultate.

Novi program se prvenstveno koristi kod manjih krivljenja kičme a skraćen je period rehabilitacije pacijenata. Osnovni principi po kojima je formiran prvi Schroth program se koriste i danas. Prvobitni program je bio i ostao najbolji program za rešavanje problema velikih krivina kičmenog stuba, prvenstveno u grudnom delu.

Samo učestalim i stručnim sistematskim pregledima dece može se dijagnostikovati ovaj ozbiljan problem.

Najvažnija je pravovremena i ozbiljna terapija u vidu korektivnih specijalnih vezbi, kao i novih metoda kompjuterksog jačanja oslabljenih i spastičnih misića. Kod težih slučejeva preporučuje se najdelotvornija metoda lečenja- metoda po Schrotu.

Osim neophodnog tretmana korektivnim vežbama Poliklinika Galetić jedino primenjuje najmodernije lečenje i korekciju posture deteta kombinacijom kineziterapije i kompjuterskog jačanja oslabljene muskulature (elektromiostimulacija).

Na taj način se dobijaju najbolji rezultati u najkraćem mogućem roku. Mišićne grupe deteta su ojačane, elastičnije, izdužene i dete nakon ovog tretmana samo treba da nastavi da radi naučene vežbe u kućnim uslovima .

KOD NAS SE UVEK RADE INDIVIDUALNI TRETMANI SA STRUČNIM TERAPEUTIMA KAKO BI SE POSVETILA MAKSIMALNA PAŽNJA NAŠIM PACIJENTIMA.

Zakažite svoj pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211

TAKOĐE PRIMENJUJEMO I SCHROTH METODU KOD TEŽIH SLUČAJEVA SKOLIOZE

Ova metoda je posebno uspešna kod dece u razvoju.

Ključ metode predstavlja dinamičke vežbe pod kontrolom fizioterapeuta, specijalizovanog za tu vrste terapije.

Pored dinamičkih vežbi  uče se posebno i vežbe disanja prevashodno sa jednim plućnim krilom radi korekcije rotatornih deformiteta grudnog segmenta kičmenog stuba.

Kriv vrat – Tortikolis

Kriv vrat – Tortikolis

Kriv vrat – Tortikolis predstavlja deformaciju koja se karakteriše nagnutošću glave i vrata u jednu stranu a licem okrenutim u suprotnu stranu. Uzroci zbog se tortikolis javlja su različiti. Mogu biti usled grčenja mišića, deformacija ili anomalija vratnih pršljenova, usled upalnih procesa, neurolški i slično.

Urođeni tortikolis nastaje kod dece odnosno beba usled lošeg položaj au stomakuu poslednjim mesecima trudnoće. Takođe mogu nastati usled neke porođajne traume usled istezanja mišića vrata ukoliko glava prebrzo izađe ili ukoliko je porođoj težak i potrebno izvući bebu i u tom slučaju može doći do pucanja mišića i hematoma.

Pored nagnutosti glave na jednu i okretanja lica u suprotnu stranu takođe može doći i do pojave asimetrije lica i čela.

Lečenje

Lečenje totikolisa kod dece započinje odmah, od prvog kontakta sa bebom i postavljanja dijagnoze. Kod posmatranja i postavljanja dijagnoze posebno se vodi računa o:

  • Položaj glave u odnosu na ramena, ruke i kičmu
  • Pokretljivost glave u različitim pravcima
  • Kontrola glave ( u zavisnosti od motoričkog razvoja i zrelosti)

Dobro postavljena dijagnoza je od suštinske važnosti kako bi se propisala odgovarajuća terapija. Terapija obično obuhvata:

  • Povećavanje elastičnosti
  • Povećavanje amplitude pokreta
  • Pozicioniranje
  • Uspostavljanje kontrole glave
  • Stimulacija psihomotornog razvoja
  • Edukacija roditelja kako bi postavili dete u korektivan položaj i bavljenje sa detetom

Korekcija položaja glave

Najlakši i najefikasniji način da s beba postavi u pravilan položaj je tokom sna, ali i dok je beba budna. Uobičajeni načini su:

  • Ukoliko je beba na boku, postavljamo tkaninu pod glavu bebi sa stran koja je zahvaćena tortikolisom
  • Dok je dete budno, postavimo ga na stomak sa glavom okrenutom na suprotnu stranu od skraćenog mišića.
  • Jedan od trikova koji može poslužiti je postavljanje deteta licem ka zidu. Uobičajeno je da će dete okrenutio glavu da gleda ka prostoriji i ka izvoru zvuka te će najčešće samo okrenuti glavu u željeni položaj.

Vežbe

U sklopu vežbi koje se praktikuju u cilju lečenja i terapije, obično se koriste pasivne vežbe poput:

  • Fleksije – pregibanja glave u napred lagano dok bradom ne dodirnemo grudnu kost
  • Bočno pregibanje- laterofleksija gde se trudimo da uho i rame sa zdrave strane približimo jedno drugom što je više moguće.
  • Rotacija – Glava se rotira ka skraćenoj strani

Kod Aktivnih vežbi koje započinju između drugog i trećeg meseca života pošto u tom periodu beba može da fiksira predmet pogledom i da prati predmet pogledom po horizontali i vertikali.

Posetite nas i obavite neophodan pregled i učinite najbolje za Vaše najmlađe.
Zakažite pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211