fbpx
Fizikalna terapija – Lečenje bola u kuku

Fizikalna terapija – Lečenje bola u kuku

Obolenja kuka predstavljaju grupu najčešćih obolenja populacije širom sveta. Iako je došlo do značajnog napretka u dijagnostici i lečenju mnogih od ovih stanja, produženje života, povećanje fizičke aktivnosti, posebno u oblasti sporta, doveli su do porasta ukupnog broja pacijenata koji se svakodnevno javljaju lekaru sa različitim tegobama.

U starijoj populaciji uglavnom je dominirala povreda kuka, ređe degenerativna stanja. Sa razvojem moderne medicine, učestalost patoloških stanja kuka kod dece je značajno smanjena, neka obolenja su gotovo iskorenjena čak.

Sa druge strane, produženje životnog veka dovelo je degenerativna stanja zglobova, posebno kuka i kolena, u prvi plan. Danas se smatra da već nakon 55 godina života oko 80% populacije ima radiografske znakove osteoartroze, a da 25% ima i kliničku manifestaciju, dok nakon 70 godina života preko 95% ima radiografsku, a preko 60% i kliničku manifestaciju ove bolesti. Ako se zna da je u većini razvijenih i zemalja u razvoju prosečni životni vek preko 75 godina sa tendencijom produženja, možemo smatrati da će u 21. veku svaki čovek, pre ili kasnije, osetiti tegobe vezane za degeneraciju jednog ili više zglobova.

Pored degenerativnih obolenja u velikom porastu je i učestalost povreda lokomotronog Sistema posebno kod sportista.

Navešćemo nekoliko karakterističnih momenata kada je u pitanju bol u kuku, ali ovaj članak svako ne treba koristiti da biste sebi postavili dijagnozu, uvek posetite lekara.

Terapija

Fizikalna terapija je od ključnog značaja kako bi se simptomi i dalje napredovanje stanja odložilo i zaustavilo i poboljšalo funkcionisanje zgloba kuka. Terapija se može sastojati od sledećih metoda fizikalne terapije:

Osteoartritis

Simptomi osteoartritisa mogu se razlikovati od osobe do osobe, ali u ukoliko je kuk pogođen, najčešće će uzrokovati sledeće simptome:

  • Blago zapaljenje tkiva oko zgloba kuka
  • Oštećenje na hrskavici
  • Koštane izrasline – osteofite, koji se mogu pojaviti na ivici zgloba

Ovo može dovesti do bola, ukočenosti I teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Simtomi se mogu ublažiti raznim tretmanima a operacija u većini slučajeva nije neophodna.

Uzroci koji se javljaju ređe

U manjem broju slučajeva uzroci bolova u kukovima mogu biti:

  • Međusobno trenje kostiju usled nepravilnog razvitka kostiju
  • Naprsnuća u hrskavičnom prstenu koji okružuje zglobnu površinu
  • Displazija kuka
  • Infekcija
  • Upala I otok burze kuka
  • Upala ligamenata

Kada potražiti pomoć lekara

U većini slučajeva bol će nestati vremeno, posebno posle perioda odmora. Međutim posetite svog lekara ukoliko:

  • Bol u kuku ne prastaje ni posle nedelju dana odmora
  • Imate temperature
  • Bol se pojavljuje I u drugim zglobovima
  • Bol uzrokovan povredom ili traumom (pad, udarac…)
  • Nemogućnost pomeranja kuka ili oslanjanja na nogu

Bolovi u kukovima se često pojavljuju kod sportista I rekreativaca. Ukoliko spadate u ovu grupu, preporuka je držati se nekih pravila kao što su:

  • Uvek se zagrejati pre aktivnosti – treninga
  • Pokušati sa vežbama koje manje opterećuju kukove poput plivanja ili vožnje bicikla
  • Smanjiti obim I intenzitet vežbanja
  • Ukoliko trčite, činite to na ravnoj mekoj podlozi, ne na betonu
LORDOZA

LORDOZA

Ovaj deformitet kičmenog stuba često srećemo kod gojazne dece, ali nije retkost ni kod mršave gde imamo neočekivano veliki stomak, što je u stvari opuštena trbušna muskulatura.

Veliki broj mališana, zbog nedovoljne fizičke aktivnosti i nepravilnog sedenja, pati od deformiteta kičmenog stuba, što značajno utiče na njihov psihofizički razvoj.

Ukoliko roditelji reaguju na vreme, ovaj problem može da se reši korektivnim vežbama.

Lordoza (lordosis) predstavlja krivinu kičme u sagitalnoj ravni sa konveksitetom okrenutim napred u lumbalnoj rediji.

Lordotična krivina se fiziološki nalazi u vratnom i slabinskom predelu.

Od fiziološke lordoze u lumblanom delu se razlikuje po tome što prelazi 5 cm.

UZROCI LORDOZE

Mogu biti:

  • Urođeno iščašenje kuka,
  • Mišića distrofija,
  • Infeksija kuka
  • I druga stanja.
  • Lordoza može nastati i kada V lumbalni pršljen sklizne preko sakruma, tkz spondilolisteza.

KLINIČKA SLIKA

Osnovne kliničke karakteristike lordoze su:

  • Glava zabačena unazad,
  • Izražena lordotična krivina u lumbalnoj (slabinskoj) regiji,
  • Prednji nagib karlice,
  • Relaksacija prednjeg trbušnog zida,
  • Rekurvatum deformitet kolena.

LEČENJE LORDOZE

JEDINI KOMBINUJEMO KINEZITERAPIJU TJ VEŽBE INDIVIDUALNO PRILAGOĐENO SVAKOM PACIJENTU SA KOMPJUTERSKIM JAČANJEM MIŠIĆA I IZRADOM POSEBNIM ORTOZA-MIDERA ZA KIČMU PO MERI DETETA.

U terapiji lordoze važno  mesto zauzima kineziterapija, tj korektivne vežbe za korekciju lordoze.

Radi se na jačanju oslabljene trbušne muskulature, istezanju antigravitacione muskulature i smanjenju prednjeg nagiba karlice.

U prevenciji lordoze značajno mesto imaju adekvatne sportske aktivnosti deteta.

U Poliklinici Galetić se radi najsavremija terapija za korekciju lordoze i lošeg  držanja tela.

Radimo stručne preventivne sistematske preglede dece.

Veoma je važno da se na vreme pregleda i otkrije deformitet kičme i odmah reaguje.

KIFOZA

KIFOZA

Kifoza (kyphosis) predstavlja krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni i najčešće je lokalizovana u toraklanoj ili torako-lumbalnoj regiji. 

Često se javlja u kombinaciji sa lordozom, jer odstupanja u jednom segmentu dovode do odstupanja u drugom segmentu kičmenog stuba. 

Fiziološka kifoza torakalnog dela kičme iznosi od 20-35 stepeni mereno po Cobbu.

VRSTE KIFOZA

Kongenitalne kifoze

  • Nastaju usled nepravilnog razvoja prednjeg ili zadnjeg segmenta tela kičmenog pršljnena.
  • Prisutne su na rođenju i progrediraju tokom rasta deteta. 

Stečene kifoze

  • Nastaju zbog slabosti leđne muskulature, ili kao posledica iscrpljujućih bolesti, respiratornih oboljenja, reumatskih bolesti itd.

Šojermanova bolest

  • Takođe veoma je zastupljena juvenilna kifoza- Šojermanova bolest.
  • U pitanju je urođeni poremećaj rasta sa mikrotraumama.
  • Kifotična krivina zahvta najmanje tri do pet pršljenova donjeg dela torakalne kičme i primećuje se prednji klinasti deformitet tela pršljena.

Kifoze u odnosu na kliničku sliku mogu biti:  

Funkcionalne

  • Funkcionalne kifoze se mogu voljno korigovati i u ležećem položaju iščezavaju.

Strukturalne

  • Kod strukturalnih kifoza krivina ne iščezava. 

Kifotično držanje tela predstavlja stanje kada je pacijent u stanju da zauzme pravilno držanje i aktivno ispravi svoju kifozu.

Sa pojavom kifoze nastaje smanjena pokretljivost malih zglobova kičme i javlja se bol pri izvođenju pokreta. Može da dodje i do respiratorne insuficijencije a samim tim su češće respiratorne infekcije. Takođe dolazi i do stvaranja sponduilotičnih promena na prednjem delu kičmenih pršljenova. 

DIJAGNOZA KIFOZE

Se postavlja na osnovu kliničke slike i RTG snimka kičmenog stuuba  gde se nalaze pršljenovi sa prednjom klinastom deformacijom a ugao krivine meren po Cobbu iznosi preko 45 stepeni. 

Klinički znaci uznapredovale kifoze su:

  • Protruzija glave,
  • Povijena ramena prema napred,
  • Abdukovane i široko postavljene lopatice,
  • Relaksacija prednjeg trbušnog zida,
  • Simetrični gibusi pri antefleksiji,
  • Skraćena antigravitaciona muskulatura i dr.

LEČENJE KIFOZE

U terapiji kifoze najvažnija je kineziterapija, tj intezivne korektivne vežbe.

Pored ove klasične terapije upotrebljavaju se i ortotska pomagala kao što su mideri i to u slučajevima kada kifotična krivina iznosi preko 50 stepeni. U slučaju zapuštene i veoma velike kifotične krivine preko 60 stepeni po Cobbu priimenjuje se hirurško lečenje.

U Poliklinici Galetić se radi najsavremija terapija za korekciju kifoze i lošeg kifotičnog držanja tela.

Radimo stručne preventivne sistematske preglede dece.

Veoma je važno da se na vreme pregleda i otkrije deformitet kičme i odmah reaguje da bi se zaustavio rast i razvoj krivine a uz ozbiljnu i stručnu terapiju i smanji krivina kičmenog stuba a dete mišićno ojača i dovoljno istegne. 

  • Ako se terapija ne sprovodi pravilno i blagovremeno, može doći do težih posledica kao što su:
  • bačvast grudni koš,
  • kardiopulmonalna insuficijenciuja,
  • pojava degenerativnih reumatskih oboljenja i drugo. 

JEDINI SPROVODIMO KOMBINACIJU KINEZITERAPIJE TJ VEŽBI INDIVIDUALNO PRILAGOĐENO SVAKOM PACIJENTU SA KOMPJUTERSKIM JAČANJEM MIŠIĆA I IZRADOM POSEBNIM ORTOZA-MIDERA ZA KIČMU PO MERI DETETA. 

 

SKOLIOZA- KRIVA KIČMA

SKOLIOZA- KRIVA KIČMA

SKOLIOZU JE TEŠKO UOČITI, PA SU REDOVNI PREGLEDI KIČME KOD DECE OD VELIKOG ZNAČAJA.

ČAK 1/3 ĐAKA U SRBIJI IMA NEKI PROBLEM SA KIČMOM.

Kada lekar pregleda dete i pre nego što se razvije bilo kakav deformitet, u prilici je da svojim preventivnim savetima smanji šansu za njegov nastanak, zato je izuzetno važno voditi decu na sistematske preglede.

Skolioza (Scoliosis) predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni.

Skoliotično loše držanje (skolioza) karakteriše različita visina ramena i lopatica i asimetrija trouglova stasa.

Teže se uočava jer dete nije pogrbljeno pa nekada prođe jako mnogo vremena dok deformitet ne postane vidljiv.

VRSTE SKOLIOZA

Skolioze se mogu podeliti u dve velike grupe:

  • Funkcionalne skolioze
  • Strukturalne skolioze

FUNKCIONALNE SKOLIOZE

  • Nemaju strukturalne promene na kođtanim delovima kičmenog stuba.
  • Pri prednjem pretklonu trupa se koriguju.
  • Najčešće nastaju sekundarno kao posledica razlike u dužini ekstremiteta, urođenog išćešenja kuka i stečene loše navike pri sedenju i stajanju…

Bitno je napomenuti da ove skolioze iako su “benigne”, posle određenog vremena ako nisu uočene i lečene adekvatno mogu postati strukturalne.

STRUKTURALNE SKOLIOZE

  • Su prisutne pri svim položajima tela i praćene su promenama na kičmenim pršljenovima.
  • Dolazi do rotacije pršljena i do trajnih promena u rastu pršljena a telo pršljena dobija klinast oblik.
  • Zbog rotacije pršljenova rebra su na konkavnoj strani potisnuta nazad i formiraju gibus  na zadnjoj strani grudnog koša.
  • Posledica ovoga je smanjenje kapaciteta pluća.
  • Krivina kičme se javlja u C ili S  formi (primarna i kompenzatorna).

Strukturalne skolioze se dele na:

  • Idiopatske- koje imaju najveći klinički značaj i čiji uzrok nije poznat, a one su i najčešče prisutne.
  • Kongenitalne- zbog nastajanja anomalija u razvoju kičmenog stuba,
  • Neuropatske- usled neurogenih bolesti
  • Miopatske- usled mišićnih bolesti,
  • Osteogene- i druge.

SKOLIOZE se takođe mogu podeliti prema uzrastu na:

  • Infantilne skolioze- javljaju se u toku prve 3 godine života i najčeđče se spontano povlače.
  • Juvenilne skolioze- javlaju se između 4 i 12 godine života i obično dovode to težih deformiteta.
  • Adolescentne skolioze- javlaju se u pubertetu i češće se javljaju kod devojčica.

KAKO POSTAVLJAMO DIJAGNOZU SKOLIOZE ?

Dijagnozu skolioze postavljmo na osnovu kliničkog pregleda i RTG snimka kičmenog stuba.

RTG snimak se radi nu dve projekcije u stojećem stavu.

Ugrao krivine se izražava u stepenima a određuje metodom po Cobbu.

Takođe možemo odrediti kolika je rotacija kičmenih pršljena prema stepenu pomeranja spinoznog nastavka od njegove središnje linije.

Postoje prvi, drugi i treći stepen rotacije.

Postoje testovi pomoću kojih odrfeđujemo koliko će još naši pacijenti sa skoliozom rasti što nam eje veoma važno da bi mogli da odredimo prognozu krive kičme.

Gledamo koliki je stepen osifikacije epifize kriste ilijačne kosti tkz. test po Risseru.

Može se odrediti i stepen osifikacije tela pršljenova i stepenj osifikacije ručnog zgloba i zglobnih prstiju. zatvorene epifize ukazuju da je rast završen.

Na prognozu skolioza utiče uzrast deteta, lokalizacija krivine i brzina rasta deteta.

Lošiju prognozu imaju krivine koje se javljaju u mlađem uzrastu i koje se nalaze u višim segmentima kičmenog stuba.

KAKO SE LEČI SKOLIOZA ?

Glavni ciljevi terapije skolioze su zaustavljanje progresije deformiteta i održavanje postignute korekcije.

Lečenje skolioze može biti konzervativno i hirurško.

U okviru konzervativnog (neoperativnog) tretmana sprovodi se FIZIKALNA TERAPIJA koju sačinjavaju:

Kineziterapija

  • tj grupne ili individualne korektivne vežbe sa fizioterapeutom,

Fizikalna terapija

  • sa modernim aparatima za jačanje paravertebralne (leđne) muskulature duž kičme,

Hidroterapija

  •  u hidromasažnoj kadi ili bazenu,

Ortoze (mideri)

  • po meri pacijenta za korekciju krivine i držanja tela.

Osim neophodnog tretmana korektivnim vežbama Poliklinika Galetić jedino primenjuje najmodernije lečenje i korekciju posture deteta kombinacijom kineziterapije i Kompjuterskog jačanja oslabljene muskulature (elektromiostimulacija).

Na taj način se dobijaju najbolji rezultati u najkraćem mogućem roku.

Mišićne grupe deteta su ojačane, elastičnije, izdužene i dete nakon ovog tretmana samo treba da nastavi da radi naučene vežbe u kućnim uslovima .

KOD NAS SE UVEK RADE INDIVIDUALNI TRETMANI SA STRUČNIM TERAPEUTIMA KAKO BI SE POSVETILA MAKSIMALNA PAŽNJA NAŠIM PACIJENTIMA.

TAKOĐE PRIMENJUJEMO I SCHORTH METODU KOD TEŽIH SLUČAJEVA SKOLIOZE

Ova metoda je posebno uspešna kod dece u razvoju.

Ključ metode predstavlja dinamičke vežbe pod kontrolom fizioterapeuta, specijalizovanog za tu vrste terapije.

Pored dinamičkih vežbi  uče se posebno i vežbe disanja prevashodno sa jednim plućnim krilom radi korekcije rotatornih deformiteta grudnog segmenta kičmenog stuba.

HIRURŠKO LEČENJE

se sprovodi u zavisnosti od uzrasta pacijenta i stepena krivine, u slučajevima kad su isprobane sve mogućnosti neoperativnog lečenja koje nisu dale dobre rezultate.

LOŠE DRŽANJE TELA

LOŠE DRŽANJE TELA

POJAM LOŠE DRŽANJE TELA PODRAZUMEVA FUNKCIONALNO ODSTUPANJE OD PRAVILNE POSTURE, KOD KOGA NEMA STRUKTURALNIH PROMENA NA KIČMENOM STUBU.

LOŠE DRŽANJE TELA- UZROCI

Poremećaji pravilnog držanja tela nastaju dejstvom različitih urođenih ili stečenih faktora.

Važan faktor koji utiče na pojavu ložeg držanja tela je i savremen način života sa smanjenjem fizičkih aktivnosti.

Uzroci se grupišu u dve osnovne grupe:

  • Unutrašnji uzroci
  • Spoljašnji uzroci

Unutrašnje uzroke čine:

  • oboljenja mišića,
  • poremećaj nervne inervacije (pareze, paralize),
  • psihička stanja,
  • poremećaj opšteg zdravstvenog stanja itd.

Mnogo je veći broj spoljašnjih uzročnika lošeg držanja tela.

Tu se ubrajaju:

  • sportska neaktivnost,
  • loša postelja,
  • profesionalna opterećenja itd.

Loše držanja tela može da se javi u bilo kom uzrastu, ali postoje odreženi vremenski periodi u kojima je telo u razvoju izloženo posebnom opterećenju.

Prvi kritični period

se javlja u toku prve i druge godine života kada dolazi do intezivnog rasta i povećanja telesne mase deteta.

Drugi kritični period

je sedma godina života kada dete kreće u školu i izlaža se povećanim fizičkim opterećenjima (nošenje školske torbe..)

Treći kritični period

predstavlja pubertet u kojem dolazi do naglog rasta praćen intezivnim radom polnih žlezda.

KLINIČKA SLIKA DETETA SA LOŠIM DRŽANJEM TELA

Pri pregledu pacijenta, posmatramo ga sa prednje i zadnje strane ali najvažniji je pregled iz profila.

Pri pregledu uočavamo protruziju glave

  • Povijena ramena
  • Krilate i široko postavljene lopatice
  • Relaksacija prednjeg trbušnog zida
  • Predni nagib karlice
  • Rekurvatum deformitet kolena

Postoje dva oblika ložeg držanja tela:

NEUROLOŠKO LOŠE DRŽANJE TELA 

  • je posledica nezrelosti centralnog nervnog sistema i oldikuje se mišićnom hipotonijom i najčešće nestaje do 5 godine života.

Ovaj tip lošeg držanja tela ne zahteva tretman u vidu korektivnih vežbi.

KINEZIOLOŠKO LOŠE DRŽANJE TELA 

  • zahteva obavezan i blagovremeni korektivni fiziklani tretman zbog izraženog lošeg držanja tela i skraćenosti muskulature posebo ekstenzora leđa i antigravitacionih mišića.

KAKO IZGLEDA TRETMAN LOŠEG DRŽANJA TELA?

Primenjuju se korektivne vežbe – kineziterapija:

  • vežbe istezanja skraćenih misišnih struktura,
  • vežbe jačanja oslabljene muskulature,
  • vežbe posturalne svesnosti tj. pravilnog držanja tela,
  • vežbe disanja i relasacije.

Osim neophodnog tretmana korektivnim vežbama Poliklinika Galetić jedino primenjuje najmodernije lečenje i korekciju posture deteta kombinacijom kineziterapije i Kompjuterskog jačanja oslabljene muskulature (elektromiostimulacija).

Na taj način se dobijaju najbolji rezultati u najkraćem mogućem roku.

Mišićne grupe deteta su ojačane, elastičnije, izdužene i dete nakon ovog tretmana samo treba da nastavi da radi naučene vežbe u kućnim uslovima .

Program koretkivnih vežbi kao i program kompjuterskog jačanja oslabljene muskulature sprovodi se pod kontrolom naših stručnih fizioterapeuta, a deca imaju individualni tretman gde mu se u potpunosti posvetimo da što pre nauči program vežbi i oseti poboljšanje i olakšanje.

Savetujemo  da se deca obavezno bave sportom ali ne bilo kakvim već najbolje simetričnim sportovima koji koriste obe ruke. Naš predlog su plivanje, atletika (trčanje, skok u dalj..), karate, veslanje…

PRP tretman lica – podmlađivanje kože lica

PRP tretman lica – podmlađivanje kože lica

Šta je PRP tretman lica

Prp tretman lica je vrlo tražena i popularna estetska metoda podmlađivanja kože lica. PRP terapija predstavlja tretman kod kojeg se koristi krvna plazma bogata trombocitima, koja u sebi sadrži faktore rasta i druge supstance koje aktivno učestvuju u obnavljanju tkiva i ćelija i poboljšavaju elastičnost i volumen ćelija kože lica.

Koristeći krv pacijenta, posebnim metodama izdvajaju se trombociti (krvne pločice) koje se potom ubrizgavaju na tretirano mesto. Kada na primer dođe do neke posekotine, odbrambena reakcija tela je da privlači trombocite na mesto povrede i time ubrzava proces zarastanja.

Trombociti nakon ubrizgavanja oslobađaju supstance (Faktori rasta) koje potpomažu process obnavljanja. Koncentracijom trombocita na jedno mesto povećavamo količinu supstanci koje utiču na rast i potpomažu proces obnavljanja I podmlađivanja tkiva. Ljudsko telo ima neverovatnu moć isceljenja i upotrebom sopstvenih trombocita značajno potpomažemo i ubrzavamo proces obnavljanja tkiva.

Kako se izvodi PRP tretman lica

Pacijentu se iz vene uzima 8 do 10 ml pune krvi, koja se specijalnom metodom prerađuje da bi se izdvojila određena, potrebna količina trombocita (Platelets). Dobijeni produkt se injekcijom infiltrira na ranije definisano obolelo (povređeno) mesto. Cela procedura traje 15-30 min.

Sama procedura je je osmišljena da bude maksimalno komforna za pacijenta. 8 do 10 ml krvi se brzo uzima.

Kod nekih oblika PRP terapije uzima se od 40 do 100 mililitara krvi što je potpuno neetički i neopravdano jer jednostavno ne postoji prostor za ubrizgavanje plazme izdvojene iz te količine krvi.

Neophodno je naglasiti da je procedura BEZBOLNA.

Spada u veoma bezbedne intervencije pošto se daje pod lokalnom anestezijom.

Nakon terapije pacijent može nastaviti sa svojim svakodnevnim aktivnostima poput upravljanja vozilom, hodanja i slično.

Tretman se koristi kod:

  • Smanjenje bora oko očiju,
  • Smanjenje pušačkih bora
  • Uklanjanje ožiljaka od akni
  • Uklanjanje nazolabijalnih bora
  • Lifting lica

Kada su vidljivi rezultati

Prvi rezultati vidljivi su nakon 4 nedelje i period nakon toga rezultati polako postaju sve vise izraženi. Potrebo je određeno vreme kako bi se podstakli regenerativni procesi I oni se vremenom ubrzavaju. Prvi rezultan nakon što se uradi prp tretman lica je povećana elastičnost i hidratacija kože. Serija od tri tretmana može efekte produžiti i do dve godine.

Call Now Button