Aug 30, 2020 | Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Svi u toku života nebrojeno puta osetimo bol i činimo razne stvari koje uzrokuju bol. Svaki čovek oseća bol na svoj način, prag tolerancije bola takođe nije isti za sve ljude, individualan je.
U suštini Bol je neprijatni telesni i emocionalni osećaj koji nastaje usled postojećeg ili pretećeg oštećenja tkiva. Najčešći je simptom, tj. znak oboljenja u medicini i glavni razlog zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru.
Ujedno bol predstavlja prvu liniju odbrane organizma i jasan prvi znak da nešto nije u redu.
Tipovi bola
Bol najčešće delimo na neuropatski i nociceptivni.
Neuropatski bol se javlja prilikom povrede – oštećenja ili bolesti koja pogađa nervni sistem. Bol se može javiti usled direktne povrede ili iritacije nerava – živaca poput uklještenja. Takođe po podeli može biti periferni ukoliko je neki od živaca perifernog nervnog sistema povređene ili centralni ukoliko je pogođena kičmena moždina ili mozak.
Nociceptivni bol je posledica aktivacije receptora za bol u koži i mekim tkivima usled oštećenje tih tkiva. To mogu biti posekotine, ogrebotine, udarci, uštinuće i slično koji takođe nazivamo somatski i može se pojaviti prilikom oštećenja nekog od unutrašnjih organa i tada se klasifikuje kao visceralni.
Takođe razlikujemo akutni i hronični bol.
Akutni bol je povezan sa nastankom povrede.
Hronični bol traje duži vremenski period, duže od tri meseca i obično nije povezan sa nastankom povrede i oštećenjem tkiva. Hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatkse i psihosocijalne posledice, zbog stalnog narušavanja kvaliteta života bolesnika, međutim mogu indirektno biti pogođeni i oni koji zajedno žive u okruženju sa bolesnikom. Hronični bol, umanjuje fizičku aktivnost i dovodi do slabljenja mišića i narušava funkciju zglobova.
Primenom sredstava fizikalne terapije značajno možemo doprineti ublažavanju i otklanjanju bola.
U svrhu ublažavanja bola najčešće se primenjuju:
Najbolji rezultat u jačanju mišića i eliminisanju bola kod fibromijalgije postiže Shockwave i Kompjutersko jačanje mišića
Aug 30, 2020 | Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je iščašenje lakta?
Iščašenje lakta je stanje koje karakteriše oštećenje i istegnuće ili kidanje vezivnog tkiva koje okružuje zglob lakta uz pomeranje kosti iz ležišta tako da ne stoje više u pravilnom položaju. Iščašenje lakta je jedna od najozbiljnijih povreda ovog zgloba.
Podlaktica se sastoji iz dve kosti koje su smeštene jedna pored druge. Ove dve kosti (radijus i ulna) zajedno sa kosti nadlakta formiraju zglob lakta. Zglob se sastoji od jakog vezivnog tkiva koje ga okružuje. Velik broj mišića koji okružuje zglob lakta daje mu dodatnu stabilnost.
Usled određenih pokreta sile koje opružaju zglob deluju na lakat. Ukoliko su te sile prevelike dolazi do kidanja vezivnog tkiva. Ovakvo oštećenje omogućava kostima da se pomere iz svog normalnog položaja. Kada se to desi dolazi do povrede koju nazivamo iščašenje lakta.
Pošto su za ovakva oštećenja potrebne izuzetno velike sile, iščašenje se često dešava u kombinaciji sa drugim povredama poput kidanja mišića, ligamenata, povreda zgloba ručja i slično. Moguća su i oštećenja krvnih sudova što značajno pogoršava stanje i nivo povrede.
Uzroci
Iščašenje se obično dešava traumatski, naglo usled na primer direktnog udarca u saobraćajnim nesrećama, kontaktnim sportovima, pada na tvrdu površinu sa opruženom rukom.
Znaci i simptomi
Pacijenti koji dožive iščašenje u zglobu lakta, obično osete jak, parališući bol. Takođe je prisutan osećaj pomeranja u kostiju u zglobu lakta u trenutku povrede. Mesto je osetljivo na dodir i veoma bolno. Ponekad pacijenti mogu osetiti i utrnuće podlaktice, nakon povrede. Nedostatak pulsa u podlaktici je signal da je neki od krvnih sudova pritisnut i izuzetno je važno obratiti se lekaru odmah.
Nakon što se lakat vrati na mesto od strane lekara, pacijenti mogu osetiti slabot ili ukočenost u zglobu lakta i bol prilikom pokreta. Većina ovih simptoma nestaje vremenom uz odgovarajuću terapiju. Međutim, pošto je ova povreda izuzetno ozbiljna pacijenti mogu osetiti krutost, slabost u zglobu duže vremena nakon same povrede.
Oporavak i tretman
Ova povreda zahteva brzu reakciju i odlazak kod lekara. Ukoliko dođe do oštećenja krvnih sudova, posledice mogu biti izuzetno ozbiljne. Pravilna dijagnoza obično zahteva rentgenski snimak, zatim ukoliko nema većih oštećenja prelazi se na ponovno vraćanje kosti na njihovo mesto.
Fizikalna terapija je od ključnog značaja kako bi se pacijenti sa iščašenjem lakta što pre oporavili. Fizikalna terapija ubrzava proces oporavka i osigurava optimalni oporavak. Tretmani koji se koriste priliko iščašenja su:
Aug 30, 2020 | Dečija rehabilitacija, Fizikalna terapija, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Osteohondroza butne kosti je bolest koja se javlja u detinjstvu i pogađa zglob kuka, na mestu gde se spajaju glava butne kosti i karlična kost u zglobnoj čašici kuka.
Problem se javlja usled privremene loše prokrvljenosti glave butne kosti koja usled toga lakše propada, oštećuje se i teže zaceljuje.
Simptomi
Simptomi kod pojave ove bolesti kod dece mogu biti:
- Bol i ukočenost u predelu kuka
- Ograničen opseg pokreta u zglobu kuka
- „Šepanje“
Stanje se pojavljuje obično u jednom kuku. Drugi kuk može biti takođe problematičan ali retko su oba pogođena bolešću istovremeno.
Ukoliko se kod dece pojavi bol u zglobu kuka, šepanje, bol u preponama ili kolenu, preporuka je da se poseti lekar. Ukoliko su simptomi ozbiljniji poput temperature ili nemogućnosti oslanjanja na nogu, potrebno je odmah otići kod lekara.
Takođe postoje neke opšte karakteristike kad se bolest javlja:
- Godine – Bolest može pogađati decu svih uzrasta, najčešće se javlja u periodu između četvrte i osme godine života.
- Pol deteta – Pojavljuje se do pet puta više kod dečaka nego kod devojčica
- Istorija bolesti u porodici – U malom broju slučajeva bolest se češće pojavljuje ukoliko je neko u porodici bolovao od ove bolesti.
Lečenje
Osteohondroza butne kosti je bolest koja napreduje. Cilj lečenja i tretmana je održati glavu butne kosti što je moguće zdravijom i pravilnog okruglog oblika.
Operacija obično nije potrebna kod dece mlađe od šest godina, pošto se deca razvijaju i ima dovoljno vremena kako bi se kost oporavila.
Ukoliko je dete starosti između šest i sedam godina, lekar će najčešće pratiti stanje, preporučiti kretanje, istezanje i vežbe.
U najčešće korišćene nehirurške metode spada fizikalna terapija:
Aug 30, 2020 | Povrede ruke, Uncategorized, Vesti
Šta je sindrom Karpalnog tunela?
Zglob ručja se sastoji od osam kostiju, takozvanih karpalnih kostiju sa donje strane, koje su povezane međusobno jakim ligamentima, a gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo. Ova striktura je poznata pod nazivom karpalni tunel.
Kroz karpalni tunel prolaze tetive mišića pregibača koji pokreću prste i Nervus Medianus. Opna koja oblaže tetive naziva se sinovijalana opna. Njena funkcija je omogućavanje nesmetanog funkcionisanje tetiva, „podmazivanje“ tetiva. Opna je izuzetno osetljiva na dugotrajne napore. Nerv Medianus je zadužen za osećaj i kontrolu pokreta šake. Usled napora, karpalni tunel može da se suzi i time počen da pritiska nerv Medianus. Kada dođe do oštećenja sinovijalne opne ili tetiva koje prolaze kroz karpalni tunel , dolazi do otoka i upale tetiva i time se prostor u karpalnom tunelu sužava i počinje da pritiska nerv Medianus. Ovo stanje je poznato kao sindrom karpalnog tunela.
Oštećenje tetiva pregibača koje prolaze kroz karpalni tunel se obično događa usled dugotrajnih aktivnosti u kojima su pregibači prstiju često angažovani. Ukoliko je napor velik i preterano dugotrajan, dolazi do postepnog trošenja i otoka i može se pojaviti sindrom karpalnog tunela.
Iako se sindrom može pojaviti u bilo kom periodu, najčešće se pojavljuje posle pedesete godine života. Takođe se češće pojavljuje kod žena i pogađa dominantnu ruku.
Uzroci pojave sindroma karpalnog tunela
Sindrom karpalnog tunela pogađa osobe koje u svojim svakodnevnim aktivnostima često naprežušake i time opterećuju tetive mišića pregibača prstiju i šake. To su aktivnosti poput gimnastike, biciklizma ili profesije poput stolara, tesara, slikara, zidara, zatim aktivnosti poput cepanja drva, česta upotreba šrafcigera, vibracionih mašina, šivenja i rada na računaru. Stanje se može razviti i usled drugih aktivnosti u kojma se često upotrebljava hvatanje, vučenje odnosno u kojima se nprežu šake.
Obično dolazi do pojave sindroma usled naglog povećanja aktivnosti koje naprežu tetive i mišiće šake. Povremeno se sindrom karpalnog tunela može raviti naglo, iznenada, usled povrede, pada na šaku ili usled energičnog pokreta dizanja ili vučenja.
Znaci i simptomi
Simtomi se razvijaju vremenom, u početku je prisutan bol u zglobu usled aktivnosti koje naprežu mišiće i tetive pregibača prstiju. Bol se obično oseti uveče ili odmah ujutro. Kako se stanje pogoršava, bol ili osećaj toplote, pečenja se pojavljuje svaki dan prilikom aktivnosti u kojima koristimo šaku poput, nošenja kesa, namirnica, otvaranja flaše, tegle, rukovanja i upotrebe kompjutera. Osećaj trnjenja i slabost se takođe može pojaviti u prstima i palcu izuzev malog prsta. Pacijenti često osećaju ukočenost zgloba i prstiju ujutro.
Lečenje i terapija
U većini slučajeva, sindrom karpalnog tunela može u potpunosti da se izleči primenom metoda fizikalne terapije. Ovo podrazumeva pregled lekara specijaliste i utvrđivanje pod kojim uslovima je došlo do pojave i razvoja stanja.
Od ključnog značaja je saradnje pacijenta i pridržavanje saveta lekara. Veoma je važan odmor, odnosno, odsustvo opterećenja na zglob ručja i uzdržavanje od aktivnosti koje izazivaju bol i opterećuju tetive. To podrazumeva, izbegavanje aktivnosti u kojima ima pokreta bacanja, hvatanja, vučenja…
Ignorisanje bola i stav „nije to ništa, proći će“ obično vode do hroničnih stanja koja se mnogo teže saniraju i leče.
Fizikalna terapija daje najbolje rezultate u lečenju sindroma karpalnog tunela. Primenjuju se razne metode fizikalne terapije poput:
Najbolji rezultati se postižu primenom Wristrac uređaja. Wristrac je medicinski uređaj koji nehirurškim putem pomaže oslobađanju od bola kod karpalnog sindroma. Wristrac je lak i pokretljiv uređaj, koji angažuje linearnu trakciju sile preko obolelog zgloba, u kratkom vremenskom periodu od 10 minuta.
Wristrac uređaj se najviše koristi u ranim fazama oboljenja, ali je veoma efikasan i kod pacijenata u podmakloj fazi. Poliklinika Galetić trenutno je jedini medicinski centar koji na raspolaganju ima Wristrac uređaj.
Uprkos primeni fizikalne terapije, u pojedinim slučajevima ne dolazi do poboljšanja. Kada se to dogodi, lekar može savetovati snimanje magnetnom rezonancom, injekcije kortikosteroida i uputi pacijenta kod hirurga kako bi se razmotrile i druge mogućnosti.
U najvećem broju slučajeva, sindrom karpalnog tunela se u potpunosti izleči uz primenu fizikalne terapije.
Aug 30, 2020 | Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je bol u ručnom zglobu, upala tetiva – Tendonitis?
Bol u ručnom zglobu, upala tetiva – Tendonitis, predstavlja često oštećenje usled dugotrajnog naprezanja i pogađa jednu ili više tetiva u zglobu ručja. Karakteriše ga bol, otok i upala tetiva.
Podlakticu čine dve kosti Radijus i Ulna koje su preko kostiju zgloba ručja kojih ima osam, povezane sa šakom. Većina mišića šake se pripaja na kostima podlaktice, prelaze preko zgloba ručja gde se pripajaju na kostima šake preko tetiva. Ovi mišići pripadaju dvema grupama, pregibačima i opružačima šake i prstiju. Pregibači su zaduženi za savijanje – pregibanje šake i prstiju a opružači za ispravljanje, odnosno opružanje šake i prstiju. Ove dve grupe mišića zajedno su zadužene za pokrete šake, hvatanje i kretanje šake u svim smerovima.
Prilikom kontrakcije mišića šake, sila se prenosi preko tetiva zgloba ručja. Prilikom dugotrajnog delovanja prevelikih sila na tetive, dolazi do oštećenja tetiva. Tendonitis, odnosno upala tetiva ručnog zgloba je stanje koje se prati upala tetiva i bol u ručnom zglobu. Ovo se obično dešava kod dugotrajnih napora i postepenog trošenja usled preterane upotrebe i velike sile koja deluje na tetive zgloba. Može biti i akutno usled neke nezgode koja izazove povredu.
Uzroci bola u ručnom zglobu – Tendonitisa
Upala tetiva u ručnom zglobu je često povezana za dugotrajne i svakodnevne napore koje trpi zglob. To mogu biti razne sportske aktivnostipoput gimanstike, golfa ili poslovi stolara, slikanje, cepanje drva, zdanje, česta upotreba čekića, šrafcigera, vibrirajućih mašina (bušilice, razbijač betona), šivenje pa čak i rad na računaru. Tendonitis se takođe može razviti kod svih aktivnosti koje su povezane sa čestim hvatanjem i stezanjem šake.
Ova stanje se obično dešavaju kod pacijenata koji naglo povećaju aktivnosti kod kojih sile dugotrajno deluju na zglob ručja. Ponekad se može stanje razviti naglo, akutno, usled udarca ili pada na zglob ručja, podizanja teškog tereta i slično.
Znaci i simptomi
Simptomi se vremenom razvijaju. U početku to mogu biti bolovi u laktovima, krutost zgloba usled neke specifične aktivnosti. Kako oštećenje napreduje, bol se javlja svakodnevno prilikom aktivnosti u kojima se koriste šaka i prsti, poput nošenja tereta, torbe, kese, otvaranja tegli, rukovanja ili rada na računaru. Takođe se pojavljuje otok i osetljivost na dodir.
Povreno je moguće pojavljivanje trnjenja u prstima praćeno sa slabošću. To može otežati izvođenje preciznih i finih pokreta šake i prstiju, smanjiti stisak i povećati ispadanje objekata iz ruku.
Lečenje i terapija
U većini slučajeva, upala tetiva ručnog zgloba se smiri nakon primene fizikalne terapije. Od ključnog značaja je saradnje pacijenta i pridržavanje saveta lekara. Veoma je važan odmor, odnosno, odsustvo opterećenja na zglob ručja i uzdržavanje od aktivnosti koje izazivaju bol i opterećuju tetive. To podrazumeva, izbegavanje sportskih aktivnosti u kojima ima pokreta bacanja, hvatanja, vučenja…
Ignorisanje bola i stav „nije to ništa, proći će“ obično vode do hroničnih stanja koja se mnogo teže saniraju i leče.
Fizikalna terapija daje najbolje rezultate u lečenju bola u zglobu ručja kod upale tetiva odnosno tendonitisa. Primenjuju se razne metode fizikalne terapije poput:
Aug 30, 2020 | Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je nestabilno rame?
Nestabilno rame je relativno česta pojava koju karakteriše slabljenje vezivnog tkiva koje okružuje zglob ramena, usled kojeg se kosti zgloba pomeraju iz ležišta.
Ukoliko su sile koje deluju na rame prevelike ili izazovu povredu, dolazi do istegnuća ili kidanja vezivnog tkiva. To omogućava zglobnim površinama da se odvoje jedna od druge više nego što je uobičajeno i tako nastaje nestabilan ili labav zglob. Kod pojave kao što je nestabilno rame, glava kosti nadlakta se pomera iz čašice i može izazvati subluksaciju ili dislokaciju odnosno iščašenje ramena. Labavo rame se obično pojavljuje sa jedne strane, odnosno u jednom zglobu ramena. U oba zgloba ramena može da se pojavi kod plivača.
Uzroci
Nestabilno rame se najčešće pojavljuje usled povrede poput iščašenja zgloba ramena. Iščašenje ramena je česta povreda posebno kod sportista za koju je karakteristično istegnuće i pucanje tkiva poput ligamenata i tetiva koje rame drže na mestu i koje za posledicu ima pomeranje glave kosti nadlaktice iz ležišta čašice lopatične kost.
Zglobna površina kosti nadlaktice je konveksna, zaobljena dok je zglobna površina lopatične kosti konkavna odnosno udubljena. Glavu kosti nadlaktice i čašicu lopatične kosti okružuju i vezuju ligamenti koji daju čvrstinu i drže zglob ramena na mestu.
U toku pojedinih kretanja sile istezanja deluju na zglob ramena i ukoliko su te sile veće od sile kojom ligamenti drže zglobne površine spojenim, dolazi do istegnuća ili kidanja ligamenata i ispadanja ramene kosti – kosti nadlaktice iz ležišta. Ova pojava se nazive iščašenje ramena.
Ova povreda je česta u kontaktnim sportovima poput ragbija, rvanja, džudoa zatim prilikom padova u toku skijanja, snoubordinaga i slično.
Iščašenje se dešava naglo usled sila koje deluju na zglob ramena gurajući glavu kosti nadlaktice iz ramene čašice. Ovo se obično dešava usled direktnog udarca ili češće usled pada.
Simptomi
Pacijenti sa nestabilnim ramenom često kad pokreću rame, primete zvuk kao da nešto preskače. Takođe je moguća pojava slabosti u toku nekih pokreta, zatim moguća je osetljivost na dodir. Takođe je moguća i pojava bola usled izvođenja pojedinih pokreta. Kod težih slučajeva česta je pojava subluksacije, delimičnog iščašenja, uz pojavu bola i slabosti koje običn0 prođe posle nekoliko minuta. Kod težih slučajeva moguće je da pacijenti namerno mogu pomeriti rame iz ležišta.
Terapija
Većina pacijenata se oporavi uz primenu odgovarajućih metoda fizikalne terapije. Potrebno je od nekoliko nedelja do nekoliko meseci da se postignu optimalni rezultati. U slučajevima kad pacijent ne reaguje na terapiju, može se preporučiti hirurški zahvat, koji je praćen rehabilitacijom. Pacijenti koji imaju oštećenja i na okolnom tkivu, hrskavici, kostima, tetivama, obično imaju znatno duži period oporavka.
Primena fizikalne terapije nakon iščašenja ramena je od ključnog značaja za brz oporavak i vraćanje zgloba u funkciju. Od metoda fizikalne terapije najčešće se primenjuju:
Recent Comments