BOL U ZGLOBOVIMA USLED PROMENE VREMENA

Aug 30, 2020 | Saveti Lekara, Uncategorized

Najpodložniji meteoropatiji su svakako hronični bolesnici, ali ipak svako na promene reaguje u većoj ili manjoj meri. Najčešći simptomi mogu biti psihičke i fizičke prirode.

• U psihičke simptome spadaju:
  • umor,
  • nagle promene raspoloženja,
  • nedostatak koncentracije,
  • bezvoljnost,
  • razdražljivost i nesanica.
• U fizičke
  • glavobolja,
  • migrena,
  • mučnina,
  • vrtoglavica,
  • reumatske tegobe
  • i bolovi u mišićima.

Vremenske promene, variranje temperature i promena vazdušnog pritiska mogu da utiču na promenu raspoloženja kod ljudi.

Međutim, promena vremena ne utiče samo na promenu raspoloženja, već i na osećaj bolova u zglobovima i mišićima.

Ove tegobe nastaju uglavnom usled čestih i naglih promena vremena.

Visok vazdušni pritisak prouzrokuje povećanu vlažnost i niže temperature, koje su najveći krivac za pogoršanje postojećih reumatskih oboljenja.

Bolove imaju i osobe koje su imale hirurške zahvate na zglobovima (operacije kukova, kolena), zatim oni koji su nekada imali prelom kostiju bilo kakve vrste.

Najgori period za ove ranjive osobe je prolećni, jer su vremenske varijacije najčešće i nagle.

Ni jesen nije izuzetak, tako da dobar deo godine ovim osobama predstavlja otežavajuću okolnost.

Istraživanja objašnjavaju da osećaj bolova u zglobovima uzrokuje vazduh u izolovanim šupljinama kostiju, koji se širi i pritiskuje nerve koji prožimaju kosti. Neki naučnici tvrde, da uzrok mogu biti i elektromagnetni impulsi, tako što je prirodni elektromagnetizam dovoljno jak da izazove vremenske promene i direktno utiče i na naše stanje.

Kako se izboriti sa tim, a ne dozvoliti da nam to bude izgovor za neaktivnost i nervozu?

Savet je da treba da se maksimalno adaptiramo na vremenske promene i provodimo duže vreme napolju po svim vremenskim prilikama i neprilikama.

Šetnja, ili bilo kakva fizička aktivnost je prekopotrebna i deluje stimulativno, što na mišiće i nerve, što na naše opšte i dobro zdravlje.

Stimulacija u vidu sauna i tuširanja naizmenično toplo-hladnom vodom je takođe preporučljiva, sem osobama koje su osetljivijeg srca.

Ako su bolovi neizdržljivi, ne uzimajte analgetike ili druge lekove protiv bolova na svoju ruku, već idite kod lekara i posavetujte se sa njim oko terapije.

Poznato je da hladnoća pojačava bolove u zglobovima kod bolesnika sa degenerativnim reumatizmom, a visoka vlažnost vazduha i nizak atmosferski pritisak tegobe kod bolesnika sa zapaljenskim reumatskim bolestima

KAKO PREPOZNATI REUMATSKE BOLOVE?

Osobe sa degenerativnim reumatizmom (artroze) najčešće se žale na bolove u velikim nosećim zglobovima, kao što su:

• kolena,
• kukovi,
• skočni zglobovi,
• ali i na bolove u vratnom i slabinskom delu kičme.

Za ove bolove kaže se da imaju mehanički karakter, tj. da se pre svega javljaju pri kretanju (kolena i kukovi) ili savijanju (kičmeni stub).

Bolesnici sa zapaljenskim reumatskim bolestima (artritis) imaju najizraženije bolove ujutro, pre nego što ustanu, a tokom dana kada se zglobovi aktiviraju, bolovi polako prolaze.

Bolesnici sa vanzglobnim reumatizmom, koji po pravilu zahvata ramena i laktove (najčešće se radi o upalama tetiva), žale se na bolove samo pri pokretima zgloba u odredjenom pravcu (na primer samo pri podizanju ruke u ramenu).

KAKO MI POMAŽEMO NAŠIM PACIJENTIMA?

Poznati smo po brzini izlečenja i oporavka kod najtežih povreda i preloma kao i  u visokom procentu osposobljavanja za bavljenje u najtežim sportovima.

Rehabilitacija povredjenih pacijenata i sportista je vrlo komplikovana metoda i zahteva veliko iskustvo i kvalitet rada.

Uspeh i brzina rehabilitacije naših pacijenata se ogleda u kompleksnom i detaljnom načinu lečenja:

• Najpre uzimamo detaljnu anamnezu
• Vršimo klinički pregled pacijenta
• Zatim radimo (u najvećem broju slučajeva) ultrazvučno snimanje zgobova, mišića ili ligamenata i postavljamo konkretnu i preciznu dijagnozu.
• Nakon toga i bez čekanja uključujemo pacijenta u najdelotvorniju fizikalnu terapiju individualno prilagođenu njegovim trenutnim fizičkim stanjem.

Rehabilitacija može biti dug i bolan proces samo ako se ne postavi dobra dijagnoza i ne pristupi se svakom pacijentu individualno.

Izuzetno je važno da ako Vas boli bilo koji:

• zglob,
• mišić,
• ligament
• ili tetiva što pre javite i ne čekate da bolest uzme maha kako bi u što ranijoj fazi sanirali problem.

Našim terapijama i specijalnim tretmanima možemo da Vam omogućimo da se već kroz nekoliko dana vratite vašim svakidašnjim aktivnostima i zaboravite na bol.

UTICAJ SUNCA NA KOŽU

Aug 30, 2020 | Saveti Lekara, Uncategorized

Koža nije samo omotač tela. Ona sa svojim funkcijama ima važnu ulogu u ljudskom organizmu. Ona je najveći organ čoveka. Zato je važno negovati kožu po principima savremena medicine, lečiti oboljenja kože i sluzokože  u ranim fazama i sprečiti komplikacije i trajne posledice. Nemojte dozvoliti da zapustite svoju kožu i bolesti kože!

Našem telu neophodni su sunčevi zraci kako bi podstakli proizvodnju vitamina D, važnog za funkcionisanje celog organizma.

Zato, zaštitite svoju kožu i bezbedno se sunčajte tokom celog dana.

KAKO SUNCE UTIČE NA RAZLIČITE TIPOVE KOŽE?

UV zraci utiču na imunski sistem kože, nasledni materijal-DNK i tumorogenezu  dovodeći do hroničnog solarnog oštećenja i fotostarenja kože.

Tolerancija prema izlaganju sunčevom zračenju zavisi od količine melanina u koži i genetske predispozicije.

Na osnovu reakcije na sunčevo zračenje nakon prvog 30-minutnog izlaganja sunčevom zračenju za vreme leta i mogućnosti  tamnjenja kože razlikujemo 6 tipova kože:

• Tip 1 –  lako izgori, nikada ne pocrni.
• Tip 2 – obično lako izgori i minimalno potamni.
• Tip 3 – umereno gori, postepeno tamni.
• Tip 4 – minimalno izgori, uvek potamni.
• Tip 5 – retko izgori i intenzivno potamni – osobe sa tamnijom kožom
• Tip 6 – nikada ne izgori, crnci.

Koža koja je godinama hronično izlagana sunčevom zračenju ima karakterističan izgled sa fizičkim znacima koji se označavaju kao dermatohelioza ili heliodermatitis.

U osnovi većine kliničkih znakova aktinično oštećenje kože (oštećenje kože izazvano hroničnom izlaganju sunčevom zračenju) je elastozna degeneracija derma. Najvažniji fizički znakovi hroničnog solarnog oštećenja kože su:

• zagasito žuta (“bolesna” boja) kože,
• solarna purpura (nalik modricama koje nastaju posle najmanjih trauma ),
• trokraki (zvezdasti) ožiljci,
• solarni lentigo,
• telangiektazije
• i crvena prebojenost obraza,
• plitke i duboke bore i brazde zbog sile gravitacije i gubitka elastičnosti i čvrstine kože.

Takođe izražena je suvoća i gruba tekstura kože i uvećanje lojnih žlezda.

Osnovna i najefikasnija mera prevencije hroničog oštećenja kože nastalog izlaganjem sunčevom zračenju je izbegavanje izlaganja sunčevom zračenju i upotreba zaštitnih mera i sredstava, pre svega odgovarajuće odeće i preparata za lokalnu primenu sa sposobnošću apsorpcije UV zraka.

Veoma je važno objasniti da je štetno dejstvo UV zračenja prisutno i pri dozama koje ne izazivaju eritem (crvenilo), da je efekat kumulativan i da svakoj pigmentaciji kože indukovanoj UV zracima prethodi oštećenje DNK.

KAKO SE ZAŠTITI?

Preventivni i terapijski postupci kod hroničnog aktiničnog (UV zracima izazvanog) oštećenja kože obuhvataju zaštitnu odeću, zaštitne naočare i sočiva, preparate za lokalnu primenu za apsorpciju UVA i UVB zračenja (preparati sa odgovarajućim fotoprotektivnim faktorom zavisno od uzrasta i tipa kože, koji treba da sadrže supstance za hemijsku i fizičku zaštitu od sunčevog zračenja, kao i da se nanesu u dovoljnoj količini za svaki deo tela i ponovo nanesu nakon dužeg boravka i vodi ili intenzivnijeg znojenja).

Ograničenje izlaganja sunčevom zračenju oko podneva tj. od 10 sati do 16 sati, izbegavanje arteficijalnih izvora UV zračenja-solarijumi, upotreba kozmetičkih preparata sa sredstvima za apsorpciju UV zračenja, lokalnu terapiju i hirurške metode u cilju rejuvenacije (“podmlađivanja”) sunčevim zračenjem oštećene kože ,rano otkrivanje tumora kože (samopregled kože i posete dermatologu u slučaju pojave asimetrije postojećih pigmentnih lezija, nepravilnih ivica, povećanje nevusa u kratkom periodu, povećanje nevusa iznad nivoa kože koji do skoro bio u ravni kože, pojava novih pigmentnih lezija).

ISTINE I ZABLUDE O SUNČEVOM UTICAJU NA KOŽU

1. Ukoliko je koža već osunčana (pri kraju odmora) nema opasnosti od opekotina i iritacija izazvanih suncem.

Maksimalni zaštitni faktor koji se dobija prirodnim putem, odnosno sunčanjem, može da iznosi između 4 ili 6 SPF.

Svakako, i pored tamnije boje kože, telo nije u stanju da vam pruži adekvatnu zaštitu kao što to čine proizvodi sa nižim SPF faktorom koji se preporučuju pri kraju sunčanja.

2. Iritirana, crvena koža će dobiti lepu, tamnu boju sledećeg dana.

Crvenilo (opekotine) je znak teškog oštećenja kože i prouzrokuje njeno ubrzano starenje uvećavajući mogućnost dobijanja raka kože.

Pojedini delovi kože koja je iritirana poprimiće tamniju nijansu kako bi se zaštitila od daljeg oštećenja nakon što prođe prvi talas upale, ali crvenilo (upala) neće postati smeđe na mestima koja su iritirana suncem.

3. Ne možete izgoreti ukoliko se nalazite u senci ili pod suncobranom.

Ovo nije istina jer većina suncobrana, kao i oblaci, ne blokiraju UV zračenje 100 %.

Pored toga, značajna količina sunčevih zraka reflektuje se o vodu, pesak ili druge površine, tako da je iritacija vaše kože moguća i ispod suncobrana.

4. Ako vam je koža iritirana i izgorela na suncu, možete otići do hlada na par sati, a kasnije na popodnevno kupanje i sve će biti u redu.

Opekotinama od sunca potrebno je nekoliko sati da se razviju i dostignu svoj vrhunac u iritaciji kože.

Kada na plaži primetite da vam je koža pocrvenela, već je kasno.

Preporuka – koristite preparate za pre i posle sunčanja kako biste izbegli i ublažili neželjene posledice.

5. Kada je oblačno, zaštita od sunca nije neophodna.

Ovo zavisi od mesta na kojem se nalazite.

Ukoliko ste, na primer, u Zapadnoj Evropi, pri potpuno oblačnom danu nije potrebna zaštita od sunca.

Međutim, što ste bliži ekvatoru, čak i pri oblačnom danu, ukoliko ne koristite zaštitu od sunca, može doći do iritacije jer je koža veoma osetljiva na visoka UV zračenja, koja oblaci ne mogu da blokiraju u potpunosti.

6. Moguće je produžiti trajanje zaštite kože na suncu pri ponovnom nanošenju proizvoda, pri čemu se postiže 100 % zaštita.

Ukoliko je vreme zaštite koju vam pruža proizvod isteklo, ne možete ga produžiti ni pod kojim uslovima.

U slučaju kupanja ili jednostavnim znojenjem nivo zaštite na koži se smanjuje, zato je potrebno ponovo naneti proizvod na celo telo.

POSLEDICE SUNČENJA

Izlaganje suncu pored pozitivnih strana (pravilan rast i razvoj kostiju), ima i negativnih dejstava na čoveka.

Tako, prekomerno izlaganje suncu može izazvati:

Opekotine

Opekotine – simptomi:

• napeta, crvena koža,
• bol,
• plikovi,
• a ponekad je moguća i visoka temperatura.

Simptomi se mogu ublažiti vlažnim oblogama, tuširanjem hladnom vodom i neutralnim ublažavajućim kremama.

Alergije

Alergije – neki ljudi razvijaju alergijsku reakciju od izlaganja suncu.

Ovakve alergije obično nestaju posle sunčanja.

Na delovima tela koji su bili dugo izloženi suncu pojavljuju se:

• otok,
• osipi,
• plikovi ili mrlje.

Važno je da kod nekih osoba alergije na sunce mogu da nastanu uzimanjem pojedinih lekova, kozmetičkih preparata i parfema.

Oštećenje očiju

Često se misli da zbog zabliještenja sunčeva svjetlost samo smeta očima, a manje je poznat njezin štetan učinak na oči.

Ugrožena su gotovo sva tkiva oka:

• spojnica (sluznica, odnosno konjunktiva),
• rožnica,
• leća
• i mrežnica.

Raznorazne degenerativne promene

• Maligne bolesti
• Rak kože – prouzrokuje ga prekomerna i dugoročna izloženost suncu kao i zadobijene opekotine prilikom sunčanja.

U više od 90 odsto slučajeva rak kože se pojavljuje na onim delovima tela koji su najviše izloženi suncu: vrat, uši, leđa, noge, brada…

Preplanula koža – iako mnogi ljudi misle da preplanulost znači zdrav i dobar izgled, dermatolozi smatraju da je taman i preplanuli ten znak oštećenja kože, koja sve pamti.

Posledice – prevremeno starenje.

Uticaj sunca na ljudski organizam je kumulativan, što znači da se posledice prekomernog sunčanja u detinjstvu ili mladosti odražavaju tek u starijim godinama.

UV zračenje i UV indeks

Sunčev spektar zračenja sastoji se od infracrvenih zraka, vidljivog svetla i ultraljubičastog (UV) zračenja.

Na UV zračenje otpada samo 10 odsto ukupnog zračenja, to je deo spektra sunčevog zračenja koji ne možemo osetiti našim čulima. Iako je u ukupnom zračenju udeo UV zračenja mali, problemi koje može izazvati, ako mu se previše izlažemo, jesu veliki.

Prema dužini zraka, sposobnosti stvaranja crvenila i tamnjenja kože, UV zračenje se deli na tri vrste:

• UVA – štetno deluje na oči,
• UVB – predstavlja najveću opasnost jer dovodi do degenerativnih i malignih oboljenja,
• UVC – ne dopire do zemlje jer ga apsorbuje ozonski omotač.

UV indeks predstavlja stepen opasnosti od UV zračenja. Izražava se u brojkama od 0 (niska opasnost), pa do 10 (vrlo velika opasnost).

Stepen opasnosti od UV zračenja za vedar dan sredinom leta:

• Velika opasnost (UV indeks veći od 9) – od 12 do 14 h.
• Visoka opasnost (UV indeks 7-9) – od 10 do 12 ujutru i od 14 do 16 popodne.
• Umerena opasnost (UV indeks 4-7) – od 8 do 10 sati ujutru i od 16 do 18 sati popodne.
• Mala opasnost (UV indeks manji od 4) – rano ujutru i kasno popodne kada ne postoji nikakva opasnost.

Kontrolišite mladeže

Sve promene i bolesti kože nastale pod uticajem sunčevih zraka se manje ili više leče bez značajnijih posledica za zdravlje, osim melanoma, zloćudnih tumora kože. Naime, brojnim studijama je utvrđeno da se učestalost melanoma neprekidno povećava i da je broj obolelih od ove vrste zloćudnog tumora najveći tamo gde je ultravioletno zračenje pojačano.

Ova vrsta tumora se razvija iz mladeža i ako se ne otkrije na početku vrlo brzo se rasejava po organizmu.

Može se pojaviti na vidljivim i skrivenim delovima kože, koji nisu bili izloženi suncu, čak i na sluznicama.

U slučaju bilo kakve promene na koži izuzetno je važno da se što pre javite dermatologu!

Ako ste po povratku sa letovanja primetili flekice na licu i telu, trebalo bi da znate da je to najverovatnije posledica velikog UV zračenja, ali i vašeg preteranog i neopreznog izlaganja sunčevim zracima.

Ipak, promene na koži u vidu pigmentacija i flekica ne znače nužno da ste izloženi riziku od dobijanja nekog kožnog ili drugog oboljenja.

Bez obzira na to, pregled i savet stručnjaka neće vam škoditi.

Ako ništa drugo, lekari će vam ukazati na to zbog čega je došlo do promena, šta treba da radite kako biste se sledeći put zaštitili, a ukoliko je nastalo neko ozbiljnije oštećenje, na vreme će vam odrediti terapiju i time vam olakšati život, i omogućiti oporavak.

U Poliklinici ’’Galetić’’ obavljamo radiotalasno uklanjanje promena na koži (kondiloma, kapilara, mekih fibroma, seboroičnih keratoza…), terapiju tečnim azotom i kriohirurgiju, dijagnostiku i lečenje psorijaze, akni, pigmentnih poremećaja kože, dijagnostiku i lečenje tumora kože.

Vrhunski tim dermatologa obavlja dermoskopski pregled mladeža i daje vam preporuke za očuvanje vašeg zdravlja.

Uzroci bola u vratu i leđima

Aug 30, 2020 | Saveti Lekara, Uncategorized

MISLILI STE DA ZNATE KOJI SU UZROCI BOLA U VRATU I LEĐIMA?

VREME JE DA SAZNATE ŠTA JE MIT A ŠTA ISTINA

Čak 60% odraslih ima bol u vratu, a oko 80% bol u ledjima. Bol u ledjima je jedan od najčešćih razloga zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru.

Iako su u anatomskom smislu odvojeni vrat i ledja su funkcionalno povezani. Bol u ledjima je veoma česta pojava, može biti izuzetno dugotrajan, i kako bi se izbeglo narušavanje kvaliteta svakodnevnog života važno je na vreme se javiti lekaru.

BOL U VRATU

Istraživanja pokazuju da je bol u vratu jedan od najčešćih bolova na koje se ljudi žale. Bol u vratu najčešće nastaje usled itegnuća ili hroničnog naprezanja mišića vrata ili gornjeg dela ledja.

UZROCI BOLA U VRATU

• okoštavanje kičme
• zadebljanje i nestabilnost medjupršljenskih zglobova
• propadanje i izletanje diskusa iz ležišta( diskus hernija)
• nagli trzaj
• rad u nekomfornim uslovima
• dugo sedenje
• neadekvatno spavanje

BOL U GORNJEM( GRUDNOM DELU)

Uglavnom bolovi u gornjem grudnom delu ledja su mišićni bolovi.

UZROCI

• težak fizički rad
• preterivanje u sportskim aktivnostima( teretana)
• hronični zamor mišića
• hronični stres

BOL U DONJEM( SLABINSKOM) DELU LEDJA

Kada pacijent spomene bol u ledjima najčešće misli na bol u donjem delu ledja, jer se on javlja u najvećoj meri.

Ovaj bol može biti akutni( traje i do mesec dana) i hronični( trajanje duže od mesec dana).

Najrizičnija grupa po pitanju nastajanja ovog bola su muškarci starosti izmedju 40 i 60 godina.

UZROCI

• propadanje diskusa
• okoštavanje medjupršljenskih zglobova
• povreda
• infekcija
• tumor
• grčenje mišića
• težak fizički rad
• višak kilograma

BOL KOJI MUČI MNOGO LJUDI

U SAD-u se zbog bola u ledjima troši izmedju 35 i 50 milijardi dolara i radi oko 300.000 operacija godišnje. U Srbiji nemamo tačan podatak ali znamo da u Klinici za neorohirurgiju VMA operacije zbog bola u ledjima čina najmanje polovinu ukupnog broja,možemo slobodno zaključiti da imamo sličan problem kao SAD i druge zemlje.

DUGOTRAJNO SEDENJE ISPRED KOMPJUTERA IZAZIVA OZBILJNA OBOLJENJA

SAVETI ZA PROGRAMERE KAKO PRAVILNO SEDETI I IZBEĆI BOL U KIČMI

Dugotrajno sedenje ispred ekrana može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, praćena veoma jakim bolom.

Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponovljenih pokreta ili prinudnog( neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda nije predvidela ovakve aktivnosti kojih je sve više. Najčešći bolovi su u šaci, ledjima i vratu.

Osnovni rizici za nastanak bola u ledjima i vratu prilikom rada na računaru:

• loš polozaj tela
• preduga upotreba računara( više od 4 sata dnevno)
• izbegavanje pauza tokom rada na računaru
• izbegavanje vežbi
• nedovoljno spavanje
• stres
• nepravilno sedenje

Nepravilan položaj ledja tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja ledjnih mišića, odnosno do prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima to se manifestuje umerenim, prolaznim bolom u ledjima i vratu. U težim slučajevima, razvija se miofascijalni sindrom. Osnovne karakteristike miofascijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičkih promena.

KAKO SPREČITI BOLOVE USLED RADA NA RAČUNARU?

Od presudnog značaja je adekvatan položaj za vreme rada na računaru:

• sedeti tako da stopala celom površinom leže na podu
• kolena treba da su direktno iznad stopala
• karlica da je lako zabačena
• ledja pravilno naslonjena
• ramena opuštena
• glava uspravna
• tastatura treba da je postavljena iznad prepona tako da ruke budu blizu tela
• podlaktice paralelne sa podlogom
• laktovi i ramena moraju biti pod ugolom od 90 stepeni
• miš treba da je sa strane tastature i u istoj ravni sa njom
• monitor ispred glave a oči u visini ili nešto ispod gornje ivice ekrana.

Navika odredjenog broja ljudi da miš postavljaju ispod nivoa tastature je izuzetno pogrešna, kao i da monitor nikad ne treba postavljati tako da se vrat mora kriviti tokom rada.

I naravno značajna preventiva je doziranje rada. Ovo podrazumeva odgovarajući ritam rada i pauza.

NAJVEĆI MITOVI O BOLU U KIČMI

KIČMA JE KRUTA I PODLOŽNA POVREDAMA

Kičma je fleksibilna, dobroćudna i genijalna. Ona nam daje stabilnost i mobilnost, zahvaljujući njoj možemo da skačemo, igramo, plivamo…

Dodatna prednost je u tome što ona sama se štiti od trošenja. Jedino što joj ne prija je pasivnost. Sedenje a pogoto sa telom pognutim napred, slabe mišići kičme.

ŽENE I MUŠKARCI PATE OD ISTIH BOLOVA

Žene se češće javljaju lekaru zbog problema u vratnom delu, dok muškarci uglavnom imaju bolove u lumbalnom delu.

ČESTO POMAŽE SAMO OPERACIJA

Bolovi u ledjima nisu opasni po život, već upozoravaju na postojanje neravnoteže u telu. Potrebno je primenjivati masaže koje će datu regiju opustiti i ubrzati proces regeneracije.

AKO IMATE BOLOVE, TREBA DA LEŽITE

Kada Vas uhvate bolovi u ledjima, nipošto ne treba da mirjete. U više od 85% slučajeva uzrok bolova u ledjima je nedostatak kretanja. Ako legnete, samo ćete pogoršati stvati. Kao posledica ukočenog stava mišići će postati napeti i dobićete još jače bolove. Naravno važno je da se konsultujete sa lekarom kako bi procenio šta je uzrok bola i na koji način ga treba tretirati.

TVRDI DUŠECI SU BOLJI

Suviše tvrd dušek može da uzrokuje stvaranje luka u lumbalnom predelu i mišićnu napetost.

Suviše mekani dušeci se takodje ne preporučuju, jer ledjima daje neophodnu stabilnost.

KIČMA UVEK MORA DA BUDE PRAVA

Sigurno da ledjima prija kada se držimo pravo, ali ne i sve vreme i u svakoj situaciji. To što je kičma savitljiva ima svoje razloge. Ako ne pokrećete kičmu, rizikujete da Vam se mišići zgrče i da dobijete bolove. Važno je slušati svoje telo.

AKO VAS BOLE LEDJA IMATE PROBLEMA SA HRSKAVICOM

U 95% bolove u zglobovima pršljenova izazivaju slabi mišići i skraćeni i neelastični ligamenti.

PODIZANJEM TEŠKIH PREDMETA MOŽE DA SE POVREDI KIČMA

Nije bitno samo koliku težinu podižete nego na koji način. Naravno da ne treba da dižete ništa što bi moglo biti preteško za Vas. Kada podižete predmete, pridjite blizu objektu usptavljenih ledja i podignute glave, stojeći, podižite se nogama. Ne uvijajte telo dok podižete objekat.

Bol može nastati ako uvijate telo dok podižete olovku,važan je pravila položaj tela.

BOL U LEDJIMA POTIČE OD POVREDE

Nisu samo povrede kičme, mišića ili nerava oko kičme odgovorne za bol u ledjima. Degeneracija pršljena, neurološka oboljenja, infekcije i, čak, nasledna oboljenja mogu takodje prouzrokovati bol u ledjima.

MRŠAVI LJUDI NEMAJU PROBLEMA SA BOLOM U LEDJIM

Bilo ko može imati ove probleme, a oni koji imaju slabe kosti( osteoporoza, osteomalacija) posebno treba da vode računa, jer lakše može da dodje do povrede pršljenova