fbpx
Ahilova tetiva – povrede i lečenje

Ahilova tetiva – povrede i lečenje

Ahilova tetiva je najveća i najsnažnija tetiva u našem telu koja je sačinjena od grupe vlaknastih tkiva. Ona spaja mišić lista i petnu kost, zahvaljujući čemu možemo da pomeramo i podižemo nogu tokom naših aktivnosti.

Posedujemo dve ovakve tetive, po jednu u svakoj potkolenici i njihova prosečna dužina je oko 15 centimetara. Međutim, kod nekih ljudi njihova dužina ide i do celih 26 centimetara.

Vrlo su čvrste, elastične i izdržljive, a mogu istrpeti četvorostruku težinu tela.

Funkcija Ahilove tetive

Funkcija Ahilove tetive je da prenosi snagu mišića lista u stopalo koje upravo zahvaljujući njoj možemo da podignemo sa poda. To je najjača tetiva u telu, piše istraživanje vodećeg ortopedskog medicinskog centra HSS.

Ahilova tetiva nam omogućava da:

  • Hodamo
  • Skačemo
  • Trčimo
  • Podižemo se na prste
  • Penjemo se uz stepenice

Delovi Ahilove tetive

Ahilova tetiva poseduje snažna kolagena vlakna i ona je poput ostalih tetiva obavijena tankom ćelijskom opnom koju nazivamo paratenon.

Paratenon omogućava protok krvi čime se tetiva konstantno podmazuje i omogućava se njena pokretljivost i fleksibilnost.

Prema standardnoj kvalifikaciji, Ahilovu tetivu možemo podeliti na sledeći način:

  • Neinserciona Ahilova tetiva – Ovo je najviši deo Ahilove tetive koji se nalazi u nivou mišića lista.
  • Srednja tetiva – Ima vrpčastu strukturu koja pripada najužem delu članka noge i donjem delu mišića lista.
  • Preinserciona Ahilova tetiva – Deo koji se nalazi tik iznad petne kosti.
  • Inserciona Ahilova tetiva – Tačka pripajanja između tetive i petne kosti.

Ahilova tetiva povrede

Pored toga što su vrlo izdržljive, do povreda Ahilove tetive dolazi pre svega zbog prenapregnutosti i prevelikog opterećenja. Usled navedenog, praksa pokazuje da su sportisti vrlo ranjiva kategorija.

Statistički posmatrano, čak četvrtina sportista u nekom trenutku svoje karijere doživi neki vid povrede Ahilove tetive.

Oboljenja Ahilove tetive se javljaju u sportovima sa dosta trčanja, u kojima ima mnogo ponavljanja određenih pokreta koji ne prijaju tetivi (fudbal, ragbi, rukomet, košarka).

Povrede idu od upala preko “pucanja” Ahilove tetive, pa sve do degenerativnih promena.

Tendinopatije (povrede tetive) pripadaju grupi sindroma prenaprezanja, odnosno posledica su nesrazmere izmedju trenažnih opterećenja i perioda odmora između treninga.

Svi problemi i promene na Ahilovoj tetivi nazivaju se tendinopatija Ahilove tetive. Ovi poremećaji uključuju:

  • Tendinitis Ahilove tetive
  • Entezitis Ahilove tetive
  • Tendinoza Ahilove tetive
  • Ahilov paratenonitis
  • Burzitis zadnjeg dela Ahilove tetive
  • Burzitis prednjeg dela Ahilove tetive
  • Ruptura Ahilove tetive

Upala Ahilove tetive

Preterano naprezanje ima za cilj da se mikronaprsline u tkivu tetive sabiraju do momenta dok ne počne sam upalni proces. Najčešći oblici upale Ahilove tetive su:

  • Tendinitis Ahilove tetive – je akutna upala tetive do koje dolazi zbog istovremenog delovanja nekoliko faktora (veliko trenažno opterećenje, neravna podloga, nedovoljno odmora). Uzrokuje oticanje Ahilove tetive i neugodan bol.
  • Entezitis Ahilove tetive – je upalni proces lokalizovan na samom pripoju tetive za petnu kost. Ova tendinopatija je upornija od tendinitisa i zahteva duže lečenje. Udruženo sa ovim stanjem može biti i pojava retrokalkanealnog burzitisa, odnosno burzitisa zadnjeg dela Ahilove tetive.
  • Tendinoza Ahilove tetive – razvija se kao posledica hroničnih oštećenja tetive kada se upalni proces ne zaustavi u akutnoj fazi. Ovo stanje je rezultat ponavljanih opterećenja na tetivi tokom dužeg vremena što stvara promenu strukture tetive. Tetiva je zadebljala, tvrđa, prisutni su čvorići u tetivi, a ovaj sindrom se javlja kod sportista srednjih godina i rekreativaca.
  • Retrokalkanealni burzitis ili Burzitis zadnjeg dela Ahilove tetive – ekstremno naprezanje Ahilove tetive, povreda pete ili reumatoidni artritis. Dovodi do upale burze koja se nalazi između zadnjeg dela petne kosti i Ahilove tetive
  • Burzitis prednjeg dela Ahilove pete – reč je o upali burze koja se nalazi između kože na frontalnom delu petne kosti i Ahilove tetive.
  • Ahilov paratenonitis – do upale paratenona, odnosno upale paratenonskog omotača, dolazi zbog neudobne obuće, ponavljajućih pokreta i preterane upotrebe i forsiranja.

Ruptura ili pucanje Ahilove tetive

Trčanje uzbrdo ili naglo menjanje pravca i brzine može dovesti do parcijalnog ili kompletnog pucanja Ahilove tetive.

Pucanje Ahilove tetive prilično je česta povreda kod profesionalnih sportista, ali i kod rekreativaca.

Statistika kaže da se ruptura ove tetive najčešće dešava između 30. i 40. godine života, kao i da muškarci ovu neugodnu povredu češće doživljavaju od žena.

Uzroci rupture Ahilove tetive

Ne moraju samo sportisti i fizički aktivni ljudi da imaju problema sa kidanjem tetive.

Pucanje Ahilove tetive dešava se i prilikom naizgled bezazlenih radnji i pokreta – saplitanjem ili promašajem stepenika kada silazite niz stepenice. Ali i kada hodate po neravnom terenu i izvrnete članak.

Fizički aktivne osobe u većem procentu imaju tegobe u tetivi bliže mišiću. Fizički manje aktivne osobe te tegobe lociraju bliže spoju ili na samom mestu pripoja na petnoj kosti.

Važno je naglasiti kako određeni antibiotici i steroidne injekcije dovode do slabljenja Ahilove tetive. To dalje dovodi do većeg rizika od njenog pucanja.

Ovo su neki od čestih uzroka pucanja Ahilove tetive:

  • Intenzivna fizička aktivnost.
  • Ravni tabani.
  • Slabije razvijeni mišići nogu.
  • Zgrčeni i nedovoljno istegnuti mišići zbog nepotpunog zagrevanja pre aktivnosti.
  • Loš izbor patika i terena za trčanje.
  • Reumatske bolesti ili osteoartritis (loša cirkulacija ili ubrzano propadanje hrskavica).

Simptomi rupture Ahilove tetive

Pucanje Ahilove tetive se u nekim situacijama može čak i čuti, ali se ova povreda pre svega odnosi na neugodni osećaj bola.

Uobičajeni simptomi su:

  • Oštar i iznenadni bol u zadnjem delu članka blizu pete.
  • Oticanje i pojava modrica i hematoma u zadnjem delu članka blizu pete.
  • Bol prilikom hodanja, naročito uzbrdo.
  • Bolna osetljivost na delu gde je došlo do pucanja tetive.

Ukoliko dođe do pucanja Ahilove tetive, takvo stanje zahteva profesionalnu lekarsku intervenciju. Ukoliko se problem zanemari i ne dođe do propisanog oporavka i zalečenja postoji veliki rizik da ponovo dođe do rupture, zbog čega se morate obratiti profesionalnom ortopedu.

Rizične grupe i faktori rizika

Logično, s obzirom da je najčešći uzrok visoki intenzitet fizičkog napora, u najrizičniju grupu spadaju sportisti. Oni se svakodnevno izlažu mogućnosti potencijalne povrede tokom svojih treninga, utakmica ili mečeva.

Tu su i rekreativci koji usled neaktivnosti naglo krenu sa treniranjem, često i bez detaljnog zagrevanja i istezanja. Neadekvatan trening predstavlja rizik za upalu ili rupturu Ahilove tetive.

Uvek treba voditi računa o udobnoj obući, naročito ako ste fizički aktivni, kako bi se umanjio pritisak na Ahilovu tetivu.

Upalu tetive češće imaju i pronatori, to jest osobe sa ravnim tabanima kod kojih je svod stopala spušten.

Ovo su još neki faktori rizika koji mogu dovesti do povrede Ahilove tetive:

  • Starost, odnosno godine života – najčešće između četvrte i pete decenije života.
  • Pol – već je naglašeno da muškarci češće imaju problema sa Ahilovom tetivom.
  • Gojaznost – višak kilograma stvara veći pritisak i na Ahilovu tetivu.
  • Steroidne injekcije – doktori ubrizgaju ove injekcije kako bi npr. umanjili oticanje članka. Steroidi mogu uticati na slabljenje tetive, što podiže rizik od rupture.

Dijagnostika i testovi

Tačna i pravovremena dijagnoza je najvažniji segment lečenja bilo koje bolesti ili povrede.

Dijagnoza počinje sa nekoliko kratkih testova fizičke pokretljivosti i granice bola, naročito delova oko zglobova, pete i mišića lista.

Stručno lice će pre svega pregledati i potražiti:

  • Izraslinu, kvrgu ili čvor na donjem delu noge ili masnicu preko mesta gde se tetiva proteže. Ovo je prvi pokazatelj da li je eventualno došlo do kidanja tetive.
  • Oticanje, bolna osetljivost ili crvenilo kao naznake potencijalnog tendinitisa, burzitisa tetive ili Ahilovog paratenonitisa.
  • Zadebljanja ili izbočine kao naznake tendinoze Ahilove tetive.

Doktori se nakon inicijalnog pregleda i kratkih provera pokretljivosti i granica bola odlučuju za drugačije, specijalizovane testove. Oni mnogo bolje i preciznije mogu otkriti stepen potencijalne povrede Ahilove tetive.

Povreda se pogrešno dijagnostikuje kao uganuće skočnog zgloba kod čak 20 do 25 odsto pacijenata.

Dalja provera najčešće se vrši uz:

  • Tompsonov test – ukoliko se stopalo ne savije na dole kada lekar pritisne mišić lista to je znak da je kod pacijenta došlo do pucanja Ahilove tetive.
  • Matlesov test – kada lekar pacijentu savije koleno bolne noge pod uglom od 90 stepeni, a prsti na nogama budu upereni suprotno od potkolenice. To može biti znak da je došlo do rupture Ahilove tetive.
  • Magnetnu rezonancu – zahvaljujući ovom preciznom snimku lekar može videti pravo stanje u kom se noga nalazi. Snimak može otkriti pucanje ili neki drugi problem koji postoji sa Ahilovom tetivom
  • Ultrazvuk – snimak koji takođe može otkriti potencijalno pucanje ili neki drugi problem sa Ahilovom tetivom
  • Rendgen – rendgenski snimak može otkriti rupturu ili neku drugu, pa čak i degenerativnu promenu na nozi i stopalu.

Ahilova tetiva lečenje

Lečenje Ahilove tetive umnogome zavisi od starosti pacijenta, njegovog opšteg zdravstvenog stanja, pridruženih bolesti i stepena povrede tetive.

Lečenju i tretiranju Ahilove tetive može se pristupiti na dva potpuno različita principa – operativni i neoperativni.

Mladi pacijenti koji su inače u dobroj fizičkoj kondiciji, poput sportista, često biraju operativne metode kako bi u potpunosti obnovili pokidanu Ahilovu tetivu. Nešto stariji i manje aktivni pacijenti odlučuju se na neoperativne metode lečenja.

Neoperativni tretman

Neoperativni tretmani se pre svega odnose na brojne terapije i vežbe koje pacijent može raditi i u kućnim uslovima.

Lečenje tendinitisa Ahilove tetive kao i tendinoze Ahilove tetive je neoperativno.

Ovo su neki uobičajeni neoperativni pristupi:

  • Ledene obloge.
  • Lekovi protiv bolova.
  • Bandažiranje noge i gipsana čizma.
  • Izdignuti nogu – jastukom ili podizačem pete koji se namešta na cipelu i patiku na oboleloj nozi.
  • Kineziterapija, vežbe blagog i progresivnog istezanja mišića i tetiva i jačanja bolne noge.
  • Fizikalne terapije.

Neoperativno se leče rupture Ahilove tetive kod starijih osoba, kao i kod parcijalnih (delimičnih) ruptura.

Lečenje se sprovodi različitim modalitetima fizikalne terapije. U samom početku obavezna je krioterapija, odnosno terapija hlađenjem i primena nestereoidnih analgetika protiv bolova.

Indikovana je fizikalna terapija:

  • Elektroterapijom
  • Ultrazvučnom terapijom
  • Laseroterapijom
  • Hidroterapijom

Nakon 6 do 8 nedelja pacijent jača mišić i tetivu progresivno, hoda i vežba u bazenu, vozi bicikl i izvodi PNF vežbe snage i balansa.

Program se završava pliometričnim vežbama pre postepenog vraćanja u puni sportski trening.

Posle 4 do 6 meseci pacijent može da počne sa trčanjem, kada snaga mišića povređene noge dostigne oko 70 odsto snage zdrave noge.

Operativna intervencija

Hirurško lečenje prekida Ahilove tetive se primenjuje kod totalnih ruptura, uglavnom kod mladih, aktivnih osoba i sportista.

Operacija bi trebala da se izvede u roku od 4 nedelje od trenutka kada je povreda nastupila. Hirurg obično pravi mali rez na stražnjoj strani skočnog zgloba nakon čega spaja pokidanu Ahilovu tetivu.

Zavisno od stepena povrede, lekar u određenim situacijama vezuje druge tetive kako bi ojačao osetljivo područje.

Ova hirurška intervencija kreće se između 80 i 90 procenata uspešnosti, a komplikacije obično uključuju potencijalno oštećenje nerava i postoperativne infekcije.

Oporavak i rehabiliticija

Bez obzira kojim principom se povreda Ahilove tetive tretira, operativnim ili neoperativnim, nakon lečenja sledi period oporavka i aktivne rehabilitacije.

Oporavak može potrajati nekoliko meseci, sve u zavisnosti od stepena pretrpljene traume.

Rehabilitacija uključuje neki od vidova fizikalne terapije kako bi se ojačala noga i povređena Ahilova tetiva.

Vežbe jačanja prilično su važne jer se time skraćuje period potpunog oporavka.

Funkcionalna rehabilitacija se fokusira na koordinaciju delova tela kako bi se pacijent uz pomoć profesionalnog fizijatra čim pre vratio na maksimum svojih fizičkih performansi.

Veoma je važno ne požurivati stvari i postepeno se vraćati fizičkim aktivnostima.

Nemojte se vraćati starim navikama sve dok:

  • Ne pomerate povređenu nogu istim intenzitetom kao i zdravu.
  • Ne osećate da Vam povređena ima istu snagu kao i nepovređena noga.
  • Ne osećate nikakvu bol prilikom hodanja, trčanja ili skakanja.

Ukoliko požurite i ne dozvolite da period oporavka prođe planski i studiozno, rizikujete ponovnu pa čak i hroničnu povredu Ahilove tetive.

Prevencija

Ne postoji šansa da se povreda Ahilove tetive predvidi i da se nekom vrstom prevencije ona izbegne.

Ipak, postoje određeni koraci, odnosno vežbe koje možemo uvrstiti u svoje redovne aktivnosti kako bi smanjili šansu da dođe do povrede, upale ili pucanja tetive.

Ovo su neki uobičajene preventivne radnje koje možemo preduzeti:

  • Redovno se istežite, naročito mišiće lista.
  • Izbegavajte trčanje uzbrdo.
  • Prekinite sa vežbanjem ili nekom drugom aktivnosti ukoliko osetite zatezanje u listu.
  • Pre vežbanja ili treninga obavezno odradite zagrevanje i istezanje.
  • Postepeno povećavajte intenzitet treninga.
  • Trudite se da uvek birate odgovarajuću obuću.
  • Izbegavajte aktivnosti i treninge na neravnim površinama.

Vežbe

Vežbe su izuzetno važne kako u prevenciji, tako i u oporavku već povređene Ahilove tetive.

Izdvojili smo nekoliko vrlo jednostavnih vežbi koje možete praktikovati u kućnim uslovima.

Vežba 1

  • Sedite na tvrdu i ravnu površinu sa bolnom nogom ispruženom ispred Vas.
  • Previjte taban bolne noge peškirom ili nekom trakom tako da krajeve peškira hvatate sa obe ruke.
  • Vucite peškir ka telu tako da noga i koleno ostanu ispravljeni na podu.
  • Zadržite se u ovoj poziciji 30 sekundi.
  • Vežbu ponovite od 3 do 5 puta.

Vežba 2

  • Stanite kako inače stojite, sa oba stopala čvrsto prilepljena za tvrdu i ravnu podlogu.
  • Svu težinu prebacite na pete tako da se prsti na nogama podignu od poda.
  • Zadržite se u ovoj poziciji 5 sekundi, a zatim se vratite u početni položaj.
  • Vežbu uradite u 3 serije po 10 ponavljanja.

Vežba 3

  • Stanite kako inače stojite, sa oba stopala čvrsto prilepljena za tvrdu i ravnu podlogu.
  • Podignite se na nožne prste.
  • Zadržite se u ovoj poziciji 5 sekundi, a zatim se vratite u početni položaj.
  • Vežbu uradite u 3 serije po 10 ponavljanja.

Vežba 4

  • Stanite sa obe noge na ravnu površinu, isto kako inače stojite.
  • Podignite povređenu nogu u kolenu, iza svojih leđa, balansirajući bez ikakve podrške i pomoći.
  • Vežbu u početku radite otvorenih očiju.
  • Nakon nekog vremena pokušajte da vežbu praktikujete sa zatvorenim očima.
  • Zadržite se u balansu do 30 sekundi.
  • Vežbu uradite u 3 serije.

Vežba 5

  • Stanite ispred zida.
  • Obe ruke naslonite na zid u nivou očiju.
  • Povređenu nogu stavite pozadi, a zdravu savijte u kolenu ispred sebe i na nju se lagano oslanjajte i balansirajte telesnu težinu.
  • Stopalo povređene noge neka bude prilepljeno za tvrdu i ravnu podlogu.
  • Naslanjanjem rukama na zid (guranjem zida) osetićete zatezanje u mišiću lista.
  • Ne forsirajte i zadržite se u toj poziciji 30 sekundi.
  • Ovu vežbu možete ponavljati nekoliko puta u toku dana.

Zanimljivosti

Ime je dobila po Ahilu, sinu Peleja i Tetide, jednom od junaka iz Ilijade, grčkog epa koji se pripisuje Homeru.

Legenda kaže da je majka Tetida uronila Ahila u močvarnu vodu Stiksa. Na taj način je postao neranjiv po celom telu, osim na peti za koju ga je majka držala.

Ahil je poginuo kada ga je Paris pogodio u petu strelom koju je usmerio Apolon.

Ahilova tetiva, odnosno Ahilova peta, u prenesenom smislu označava nečiju slabu tačku.

Zaključak

Ahilova tetiva je najveća tetiva u ljudskom telu koja čoveku omogućava da podiže stopalo, da hoda, skače i nesmetano trči.

Čovek u svom telu ima dve Ahilove tetive, po jednu u svakoj potkolenici, a one su vrlo čvrste i elastične. Ipak, nije retkost da zbog fizičke preopterećenosti dođe do neugodne povrede, upale ili rupture.

Naročito su ranjivi profesionalni i rekreativni sportisti zbog čega je neophodno da se povreda sanira pod nadzorom najboljih stručnjaka.

Poliklinika Dr Galetić ima višedecenijsko iskustvo u rešavanju ovog i sličnih zdravstvenih problema.

Naši iskusni i stručni lekari koriste najmodernije pristupe u lečenju pacijenata vodeći računa o svakom pojedinačnom slučaju i individualnim karakteristikama svakog pacijenta.

Povreda Ahilove tetive može predstavljati veliku nelagodnost, ali ukoliko se obratite stručnjacima sa naše polikinike budite sigurni da će lečenje i oporavak biti siguran, bezbedan i maksimalno ubrzan proces.

Proverite zbog čega smo najbolji u Srbiji.

Fizikalna terapija – Povrede kolena

Fizikalna terapija – Povrede kolena

Koleno je jedan od najkompleksinijih zglobova u ljudskom telu i zbog svoje specifičnosti često je izložen povredama. Koleno pri uspravnom stavu nosi oko 70% telesne težine a pri savijenim nogama čak 90% naše težine. Tkođe su izuzetno opterećeni u samom treningu ili u toku nadmetanja gde na njih deluju izuzetno velike sile. Takođe ovaj zglob obzirom da ima jednostavan pokret fleksije mora da osigura nepomičnost u drugim smerovima, na stranu i nazad.

Zglob kolena čine tri kosti – butne, potkolene i čašice (femura, tibije i patele). Pored toga između potkolene i butne kosti nalaze se dva jastučića – meniskusi, i dva ukršena ligamenta.

Uzroci bola u kolenu mogu biti različiti. Najčešće su to zapaljenski procesi, degenerativni procesi, povrede, statičke deformacije . Ove bolove imaju i meteoropate, kao i mladi nekada pri naglom rastu. U postavljanju dijagnoze veoma je važna anamneza, pregled reumatologa koji utvrdjuje prisustvo otoka, lokalnog crvenila, bola, lokalno povećane temperature kolena kao i obim pokreta. Zatim slede snimanja ultrazvukom i magnetna rezonanca koja daje najviše odgovora, kao i artroskopija.

Uobičajeni problemi su:

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata – Prednji ukršteni ligamenti imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju stabilnosti kolena. Sačinjeni su od čvrstog fibroznog tkiva i imaju funkciju kontrole preteranih pokreta u zglobu kolena. Jedna od najčešćih povreda zgloba kolena je upravo povreda prednjih ukrštenih ligamenata i ujedno pucanje ligamenata je jedna od najozbiljnijih povreda. Fizikalna terapija daje najbolje razultate u ubrzavanju oporavka.  Saznajte više…

Osgood-Schlaterova bolest – Osgood-Schlaterova bolest predstavlja pojavu osetljivog, bolnog izbočenja na mestu spoja patelarne tetive sa kostima potkolenice. Najčešće se pojavljuje kod adolescenata prilikom bavljenja sportskim aktivnostima. Stanje predstavlja upalni proces usled prevelikih i dugotrajnih napora u toku kojih sile dugotrajno deluju preko tetive na spoj sa kostima. Iako je Osgood – Schlaterova bolest prilično neuobičajena, predstavlja prilično iscrpljujuću povredu koja se pojavljuje kod dece i adolescenata. Fizikalna terapija daje najbolje razultate u ubrzavanju oporavka Saznajte više

Tendonitis patele – skakačko koleno Tendonitis patele – skakačko koleno je stanje koje nastaje usled prenaprezanja i i karakterišu ga patološke promene na pripoju tetive butnog mišića i zgloba kolena. Stanje se javlja najčešće kod sportista koji se bave disciplinama u kojima su česti skokovi poput odbojke, košarke, skok u vis, zatim discipline sa dugotrajnim trčanjem, fudbalu zatim biciklizmu, tenisu. Skakačko koleno je jedna od najčešćih povreda, prema istraživanju češća od povrede meniskusa ili povrede ukrštenih ligamenata kolena. Fizikalna terapija daje najbolje razultate u ubrzavanju oporavka Saznajte više…

Bekerova cista, bol u zatkolenoj jami  – Bekerova cista se karakteriše otokom sa zadnje strane kolena, u zatkolenoj jami koje se pojavljuje kao rezultat povreda u zglobu kolena poput pucanja meniskusa. Meniskusi kolena, unutrašnji i spoljašnji mogu pretrpeti ošećenje iznenada, akutno usled nekog nepravilnog pokreta ili se mogu vremenom istrošiti usled ponovljenih neadekvatnih pokreta. Uzroci mogu biti dizanje i nošenje prevelikog tereta, uvrtanjem, rotacijom, padom ili nezgodnim doskokom. Kada dođe do povrede unutar kolena, otok se obično pojavljuje unutar kapsule zgloba kolena, ponekad i unutar burze, obično sa zadnje strane kolena. Ovo stanje se obično naziva Bekerova cista. Fizikalna terapija daje najbolje razultate u ubrzavanju oporavka  Saznajte više…

Hondromalacija patele ili patelo-femoralni sindrom – Hondromalacija patele – patelo-femoralni bolni sindrom je naziv za upalni proces tkiva u zglobu kolena između patele (čašica) i glave butne kosti. Patelofemoralni sindrom je česta pojava kod atletičara, trkača, pogađa adolescente u periodu intenzivnog rasta i češće se pojavljuje kod devojčica. Kod starijih pacijenata je obično uzrokovan degenerativnim procesima usled starenja. Fizikalna terapija daje najbolje razultate u ubrzavanju oporavka Saznajte više…

Povrede ligamenata – Zglob kolena je najveći i najsloženiji zglob ljudskog tela, predstavlja u funkcionalnom pogledu donjeg ekstremiteta, ključnu sponu koja obezbeđuje uspravan hod. Zbog svoje kompleksne i suptilne građe veoma je neotporan prema štetnim faktorima, što često dovodi do sportske povrede kolena. Povreda ligamenta kolena je, u poslednje vreme kod sportista, u porastu. U sportskoj literaturi odomaćio se termin sportsko koleno. Sportista može primetiti različite simtome i tegobe vezane za zglob kolena. Obično se radi o diskretnim i jedva primetnim tegobama, mada se nekada mogu pojaviti i ozbiljni problemi i simptomi. Fizikalna terapija daje najbolje razultate u ubrzavanju oporavka  Saznajte više…

Povrede meniskusa – Povreda meniskusa predstavlja  čestu povredu kolena. Meniskus (lat. meniscus) je disk u obliku latiničnog slova C, ili polumeseca , koji omogućava stabilnost kolenu balansirajući težinu tela preko kolena. Svako koleno ima 2 mesniskusa ( jedan na spoljašnjoj ivici kolena, i jedan na unutrašnjoj). Povređen meniskus izaziva značajan problem u funkciji Vašeg kolena. Fizikalna terapija daje najbolje razultate u ubrzavanju oporavka  Saznajte više…

Dečija ortopedija

Dečija ortopedija

Dečija ortopedija  je grana ortopedija koja se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem povreda, bolesti i deformacija sistema za kretanje. Danas je dečija ortopedija pretežno hirurška grana zbog aktivnog, operativnog pristupa u terapiji mnogih stanja, ali je isto tako blisko sarađuje sa medicinskim specijalnostima koje se bave neoperativnim (konzervativnim) lečenjem kao što su fizikalna medicina i rehabilitacija, sportska medicina, neurologija, reumatologija, inerna medicina itd.

Dečija ortopedija predstavlja zasebnu granu ortopedije i najčešće se bavi lečenjem deformiteta, povreda zglobova, kostiju i mišića u dečijem uzrastu.

Česte su povrede ili deformiteti kod dece i svaku povredu ili deformitet dečija ortopedija kao grana medicine uspešno leči.

Koristimo najsavremenije metode lečenja poput: PRP TERAPIJE KRVNOM PLAZMOM, SKANLAB, KOMPJUTERSKOG JAČANJA MIŠIĆA I SHOCKWAVE TERAPIJE zatim SCHROTH METODE lečenja deformiteta kičmenog stuba i mnoge druge!

Zakažite svoj pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Dečija ortopedija – Stanja i povrede

Deformiteti kičmenog stuba

Rezultati sistematskih pregleda dece u osnovnim i srednjim školama govore da su deformiteti kičmenog stuba u porastu iz godine u godinu. Koštano-mišićni sistem dece u razvoju pod uticajem unutrašnjih i spoljašnjih faktora podložan je defomacijama. Nasleđe i loše navike u držanju, preteške školske torbe, kratkovidost, neadekvatne školske klupe i stolice, nedovoljna fizička aktivnost dovode do poremećene statike kičmenog stuba što za rezultat ima pojavu kifoze, skolioze i lordoze. Nagli rast dece u pubertetu nepovoljno utiče na razvoj već prisutnih deformacija. Najčešći deformiteti kičmenog stuba su: kifoza, lordoza i skolioza Najfeikasnija metoda lečenja skolioze trenutno je primena Schroth metode.

DEFORMITETI KIČMENOG STUBA – saznajte više

SCHROTH METODA – saznajte više

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Ultrazvučni pregled kukova kod beba

Pri prvoj poseti lekaru ili savetovalištu za bebe, nezaobilazan je i pregled kukova kod novorođenčadi. Upravo u tom periodu javlja se jedan od tri najčešća problema u zglobu kuka kod dece. Ukoliko je dijagnoza postavljena na vreme i ukoliko se započne sa terapijom, poremećaj se koriguje bez posledica.

Kod razvojne displazije kuka radi se se o nedovoljno razvijenoj zglobnoj čašici iz koje zglobna glava butne kosti izlazi. U slučaju da glava kosti ostane u nepravilnom položaju dolazi do poremećaja funkcije kuka.

Kliničkim pregledom kod pedijatra moguće je otkriti potpunu dislokaciju kuka. Sumnja na iščašenje se postavlja ako pri pregledu deteta koje leži na leđima na ravnoj podlozi pri savijanju spojenih nogu u kuku pod uglom od 90 stepeni, jedna noga izgleda kraća. U tom slučaju potrebno je uraditi ultrazvuk kukova koji će u potpunosti otkloniti ili potvrditi sumnje.

ULTRAZVUČNI PREGLED KUKOVA – saznajte više

ZAKAŽITE PREGLED

Ravni tabani

Kod većine ljudi kada stoje bosi možemo primetiti da im je luk stopa uzdignut od površine i da postoj prostor „rupa“ između svoda stopala i podloge. Kod zdravih i normalnih stopala luk stopala je odvojen od poda. Kod ravnih stopala ili ravnih tabana kako se još nazivaju, luk stopala je spušten znatno bliže podlozi ili čak ne postoji luk uopšte. Kod ljudi sa ravnim tabanima, stopalo usled spuštenog luka je znatno izbočenije upolje i lako uočljivo prilikom stajanja ili hodanja.

Većina ljudi koji imaju rava stopala nema bolove usled tog stanja i obično nema probleme u svakodnevnom životu. Nekolicina može imati bolove u stopalima, posebno kada su mišići i ligamenti stopala napeti ili zategnuti kao na primer prilikom stajanja na prstima. U zglobovima nogu takođe je moguća pojava bola. Ukoliko je luk stopala spušten, napetost se prenosi na skočni zglob i koleno i moguća je pojava bola u tim zglobovima.

Ravni tabani se mogu pojaviti u detinjstvu usled lošeg razvoja, a mogu se pojaviti i u zrelom dobu na primer kod žena posle trudnoće. Postoji nekoliko jednostavnih rešenja kojima možemo sprečiti razvoj i komplikacije kod pojave ravnih stopala.

ZAKAŽITE PREGLED

Povrede

Deca su svakodnevno izložena potencijalnom povređivanju. Tokom igre, treninga i škole često dolazi do pada i povreda koje mogu biti i ozbiljnije prirode. Po medicinskim statistikama deca se povređuju desetak puta češće nego odrasli. To je izuzetno značajan podatak, a Poliklinika Galetić ima najbolju statistiku lečenja bolova, povreda i deformiteta kod dece jer delujemo brzo, efikasno i kvalitetno.

ZAKAŽITE PREGLED

Dry Needling ili suva punkcija

Dry Needling ili suva punkcija

Dry Needling ili suva punkcija je relativno nova metoda za tretiranje bolnih sindroma mišića. Terapiju sprovode obučeni fizioterapeuti i lekari u rešavanju bolnih sindroma triger tačaka mišića i eliminaciju bola.

Slično akupunkturi, uključuje postavljanje odnosno ubadanje tankih igala kako bi se stimulisali zaceljujući procesi mekih tkiva poput mišićnih „triger tačaka“, fascija mišića, tetiva, ligamenata i slično i rezultuje smanjenjem i uklanjanjem bola i vraćenje normalne funkcije.

Istraživanja pokazuju da Dry Needling umanjuje napetost mišića, vraća biohemijske procese mišića u normalu, normalizuje bioelektričku disfunkciju motornih neurona koji inervišu mišić i ubrzava proces oporavka.

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Dry Needling – lečenje bola mišića

Dry needling je tehnika koja je superiorna u odnosu na druge procedure eliminacije bola i nervno mišićne disfunkcije koja uzrokuje bolove u mišićima i narušava normalno funkcionisanje mišića. Kod primene Dry Needling tehnike, koriste se tanke igle i većina pacijenata ne oseti penetraciju igle pod kožu. Zdrav i funkcionalan mišić takođe najčešće ne reaguje na postavljanje igle, dok mišić kojem je funkcija narušena obično reaguje i moguće je osetiti grč ili trzanje mišića.

Pacijenti takođe mogu osetiti priliko postavljanja igle isti bol koji inače imaju u oštećenom mišiću. To takođe pomaže da se postavi pravilna dijagnoza i uzrok bola u mišićima. Prilikom Dry Needling terapije pacijenti brzo prepoznaju ovakve senzacije i ne reaguju na njih pošto one vode do uklanjanja bola i neprijatnosti i vraćnja mišića u normalnu funkciju.

Šta je „Triger tačka“

Miofascijalna triger tačka je hiper iritabilna tačka skeletnog mišića povezana sa sa takozvanim hišersenzitivnim „čvorom“ . Na tim čvorovima se obično pojavljuje bol i moguće je predvideti obrazac kako se bol širi.

Razlika između Dry Needling i Akupunkture

Cilj i metodologija Dry Needling terapije nije bazirana na tradicionalnoj kineskoj medici. Primena Dry Needling terapije svoje osnove nalazi u zapadnoj medicini i modernoj neuro anatomiji kao i naučnim studijama mišićmo-koštanog i nervnog sistema.

Jedina sličnost je što obe tehnike i Akupunktura i Dry Needling koriste isti alat, odnosno tanke igle.

Da li je Dry terapija bolna?

Uobičajeno, postavljanje igala pacijenti ne osećaju. Trzanje mišića može izazvati nelagodnost, ali obično nema bola.

Na koja stanja se primenjuje Dry Needling?

Različita bolna stanja i problemi sa skeletnim mišićima mogu imati koristi od primene Dry Needling terapije, poput:

  • Bola u vratu
  • Bola u leđima
  • Tendinitis
  • Spazam mišića
  • Išijas
  • Istegnuća mišića
  • Fibromijalgija
  • Teniski lakat
  • Oštećenja usled preteranog napora

Da li postoje kontraindikacije?

Jedine poznate kontraindikacije mogu biti blaga osetljivost na dodir i manji otok tretirane tačke.

Lečenje svih vrsta bolova u leđima, vratu, zglobovima, mišićima i tetivama

Lečenje svih vrsta bolova u leđima, vratu, zglobovima, mišićima i tetivama

Različiti su uzroci koji dovode do bolova u leđima, vratu, zglobovima, od degenerativnih promene, povreda i slično. Pojava bolova u leđima, vratu, zglobovima se često javlja kod velikog broja ljudi. Otrilike jedna trećina odraslih osoba se žali na pojavu bolova u leđima, vratu, zglobovima.

Bolovi u zglobovima i mišićima imaju različit intenzitet, od blage nelagode do intenzivnih i iscrpljujućih bolova. Možemo ih takođe podeliti na akutne koji nestanu nakon nekoliko nedelja i hronične koji mogu da traju mesecima. Čak i kratkoročni bol i otok na zglobu utiče na kvalitet života. U većini slučajeva, za  lečenje bola u zglobovima i mišićima primenjuju se metode fizikalne terapije.

Koristimo najsavremenije metode lečenja poput: PRP TERAPIJE KRVNOM PLAZMOM, SKANLAB, KOMPJUTERSKOG JAČANJA MIŠIĆA I SHOCKWAVE TERAPIJE pomoću kojih ćete se osloboditi tegoba i rešiti bola!

Zakažite svoj pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

BOLOVI U LEĐIMA

Fibromijalgija

Fibromijalgija predstavlja poremećaj koji karakteriše bol u mišićima i osećaj zamora. Pacijenti koji pate od fibromijalgije često imaju osetljive tačke na dodir. Ova osetljiva mesta se najčešće nalaze na vratu, ramenima, leđima… Koliko se te tačke pritisnu, bol može biti prilično jak.

Fibromijalgiju je prilično teško dijagnistikovati., međutim procenjuje se da pogađa oko 5% populacije s tim da se češće javlja kod žena i obično se pojavljuje u srednjim godinama. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Bol u ramenu

Rame je izuzetno pokretljiv zglob i mora biti dobro kontrolisan od strane mišića i ligamenata koji okružuju zglob. Zamor, pretreniranost, loša tehika zamaha, loša gipkost, ranije povrede zgloba…sve su ovo uzroci koji mogu dovesti do oštećenja čašice zgloba, burzitisa, oštećenja kapsule ramena, hrskavice i slično.

Pvrede koje često pogađaju zglob ramena se dešavaju ukoliko su sile koje deluju na rame prevelike, dolazi do istegnuća ili kidanja vezivnog tkiva. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Bolovi u vratu – cervikalni sindrom

Cervikalni sindrom je mnogo više od samog bola u vratu. Degenerativni procesi mogu prouzrokovati zrakasto širenje bola, utrnulost i slabost u ramenima, rukama i šakama. Ovaj neprijatan osećaj i gubitak pokretljivosti može ostaviti značajan trag u vašoj karijeri, porodičnom životu i uopšte uticati na kvalitet života.

Cervikalni sindrom obuhvata grupu simptoma i znakova koji nastaju usled kompresije i iritacije spinalnih nervnih korenova i krvnih sudova u vratu, i dovode do senzitivnih, motornih i vaskularnih poremećaja. O bolu u vratu i metodama lečenja saznajte više ovde

Lumbalni bol

Lumbalni bolni sindrom podrazumeva pojavu bola u donjem delu leđa, odnosno slabinskom delu kičmenog stuba. Moderan nezdrav način života i neprilagođenost uspravnog stava kičmenog stuba na velika opterećenja koja se fokusiraju upravo u slabinskom delu kičme, dovodi do oštećenja slabinskih pršljenova.

Tokom života preko 90 % ljudi su barem jednom osetili bol u leĐima, a više od polovine radno sposobnih ljudi zbog istih tegoba zatraži lekarsku pomoć. Zbog tolike učestalosti ovaj problem nazivamo bolest modernog doba. O lumbalnom bolu i metodama lečenja saznajte više ovde.

Lumboishialgia – išijas

Ako ste osetili da vas preseče jak i oštar bol od leđa, pa sve preko nogu do stopala ili ako ste  primetili  da se neprijatno žiganje i pritisak pojačavaju pri svakom, pa i najmanjem naprezanju. Pritom još niste posetili lekara, trebalo bi to odmah da uradite jer uzrok vašeg upornog bola može da bude išijas, oboljenje od kojeg pati čak 98 odsto ljudi.

Išijas je bolest najdužeg živca u organizmu –nervus ishiadikusa. Karakteiše ga nespecifični lumbalni bol (više od 95%) – bol u krstima od donjih rebara do glutealne linije. O išijasu i metodama lečenja SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

BOLOVI U ZGLOBOVIMA

Bolovi u ramenu

Bolni sindrom ramena obično srećemo u horničnoj fazi, najčešće zbog zanemarivanja simptoma od strane samog bolesnika.Tegobe najčešće nastaju postepeno i polako napreduju. Kod ortopeda se obično dolazi na kraju.  Posle više meseci bolova i ograničenja pokreta u ramenu. Obično se pacijent ne seća kako su počeli bolovi u ramenu ili ako da, onda je to bilo posle nekog nenaviknutog posla gde su ruke bile po više sati u pokretu. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Bolovi u kolenu

Uzroci bola u kolenu mogu biti razliciti. Najcesce su to zapaljenski procesi, degenerativni procesi, povrede, staticke deformacije . Ove bolove imaju i meteoropate, kao i mladi nekada pri naglom rastu. U postavljanju dijagnoze veoma je vazna anamneza, pregled reumatologa koji utvrdjuje prisustvo otoka, lokalnog crvenila, bola, lokalno povecane temperature kolena kao i obim pokreta. Zatim slede snimanja ultrazvukom i magnetna rezonanca koja daje najvise odgovora, kao i artroskopija. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Bolovi u skočnom zglobu

Gornji skočni zglob (articulatio talocruralis) je spoj između donjih okrajaka kostiju potkolenice (tibia et fibula) i tela skočne kosti (talus). Fibroznu opnu zglobne čahure pojačavaju unutrašnja pobočna veza, označena kao deltasta veza (lig. deltoideum) i spoljašnje pobočne veze. Gornjim skočnim zglobom izvode se pokreti pregibanja (flexio), pri kome se gornja strana stopala kreće ka potkolenici, i opružanja (extensio), pri kome se gornja strana stopala kreće u suprotnom smeru, odnosno udaljava se od prednje strane potkolenice. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Bolovi u kuku

Obolenja kuka predstavljaju grupu čestih obolenja populacije širom sveta u 21. veku. Iako je došlo do značajnog napretka u dijagnostici i lečenju mnogih od ovih stanja, produženje života, povećanje fizičke aktivnosti, posebno u oblasti sporta, zatim saobraćajni i drugi traumatizam doveli su do porasta ukupnog broja pacijenata koji se svakodnevno javljaju lekaru sa različitim tegobama od strane kuka.

Česte tegobe kada je zglob kuka u pitanju su deformiteti kodm mlađe populacije, zatim traume odnosno povrede i degenerativna stanja kod starije populacije. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Povrede na snegu i ledu, prelomi, iščašenja, uganuća

Povrede na snegu i ledu, prelomi, iščašenja, uganuća

Pojava prvog snega obično znači radost za decu, međutim starijim ljudima često zadaje probleme. Zdravstveni radnici tokom zime imaju pune ruke posla. Često se javljaju povrede na snegu i ledu, prelomi, išćašenja, uganuća… Prelomi, iščašenja, uganuća, se najčešće javljaju kod dece usled aktivnosti na snegu, igranja, skijanja, klizanja i kod starijih osoba usled nesigurnog hoda, padova a njihove kosti su zbog godina često sklonije povredama usled pojave osteoporoze i drugih degenerativnih promena koje nastaju sa godinama. Najčešće povrede koje se javljaju su prelomi, iščašenja i uganuća.

Ortopedija i Stimulacija zarastanja preloma imaju za cilj, dijagnostiku i lečenje preloma. Danas je ortopedija pretežno hirurška grana zbog aktivnog, operativnog pristupa u terapiji mnogih stanja, ali je isto tako blisko sarađuje sa medicinskim specijalnostima koje se bave neoperativnim (konzervativnim) lečenjem kao što su fizikalna medicina i rehabilitacija, sportska medicina, neurologija, reumatologija, inerna medicina itd.

Iskusni ortopedi i traumatolozi Poliklinike Galetić uz pomoć najmodenije opreme leče sve vrste povreda kostiju, zglobova i mišića, kao i hronična degenerativna i zapaljenska oboljenja koštano-zglobnog sistema. Takođe naši ortopedi vrše pripremu pacijenata za operativne zahvate (operacije kuka, kolena..).

Povrede kolena

Povrede kolena su veoma česte na skijanju. Povrede bočnih kolateralnih ligamenata kolena su prilično česte, ali su šanse za oporavak vrlo dobre i u najvećem broju slučajeva skijaš se u potpunosti oporavi. Povrede se dešavaju obično kada se potkolenica izvrne ka napolje i dođe do istegnuća ligamenata.

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata kolena je daleko ozbiljnija i često može da dovede do završetka skijaške karijeje ukoliko se ne postavi prava dijagnoza na vreme i ukoliko se ne primene adekvatne metode lečenja.

Povrede meniskusa su takođe moguće, međutim najvažnije kod povreda je postaviti pravu dijagnozu i primniti odgovarajuće metode lečenja što je pre moguće. Time povećavamo šanse za potpuni oporavak.

Povrede glave

Povrede glave mogu da variraju od manjih čvoruga pa sve do povreda koje izazivaju velike trauma koje mogu biti opasne po život. Povrede prvenstveno zavise od brzine prilikom udarca i objekata koji učestvuju u sudaru. Na ulici se često ove povrede dešavaju usled padova.

U slučaju skijanja, kamen, dvro, neki drugi skijaš, žičara i slično, sve ovo mogu biti objekti koji uzrokuju povrede. Na sreću većina ovakvih povreda su lakše povrede koje izazovu kontuziju, otok i slično, mada i one znaju da izazovu mučninu, nesvesticu, glavobolje i drugo. Većinu povreda bi trebao da proceni lekar. U slučajevima gde je došlo do gubitka svesti, ili se pojavljaju drugi simptomi, trebalo bi otići u bolnicu na dalje pretrage. Kod dece se preporučuje odlazak u bolnicu da bi se izbegle bilo kakve komplikacije.

Pored kontuzija pojavljuju se i posekotine prilikom sudara sa objektima ili skijašima ali svu u većini slučajeva lake i brzo se saniraju.

Diskusija oko upotrebe kaciga prilikom skijanja se nastavlja. Podaci govore da kacige mogu da sačuvaju skijaše od većeg broja lakših povreda međutim neće mnogo učiniti ukoliko skijaš udari u nepokretan objekat prosečnom brzinom kojom se skijaši kreću.

Iščašenje ramena

Iščašenje se obično događa kod padova gde se opružena ruka rotira upolje. Dijagnoza je sa kliničkog aspekta prilično jednostavna pošto je karakteriše nekoliko stvari. Pacijent obično pridržava povređenu ruku i trpi jake bolove. Glava podlaktične kosti ne leži u zglobnoj površini što je palpacijom je vrlo lako utvrditi. Potrebno je što je pre moguće ruku odnosno zglob vratiti u prirodan položaj, naravno to ne znači da neko nestručan to treba da radi na licu mesta. Čim se vrati na mesto, pacijent oseti odmah olakšanje. Posle uspešnog vraćanja zgloba u pravilan položaj, rame se imobiliše I uz primenu fizikalne terapije, oporavak je relativno brz. Rizik od ponavljanja iščašenja je oko 85% pošto tkivo odnosno ligamenti koji drže zglobe površine na mestu ostaju blago oslabljeni u odnosu na stanje pre povrede. Mnogo je lakše zglob kod kojeg se ponavljaju iščašenja, vratiti u pravilan položaj. Neki pacijenti sami to nauče (naravno ne u stilu Mela Gibsona iz filma “Smrtonosno oružje”). Ukoliko se nastavi sa iščašenjima, operativnim putem se taj problem može rešiti.

Prelom ključne kosti

Prelomi ključne kosti su prilično česte povrede u zglobu ramena. Jednostavno ih je prepoznati po osetljivom mestu duž tela ključne kosti. Rentgenski snimak je često nepotreban. Lečenje podrazumeva odmaranje i neupotrebljavanje ruke i stavljanje  imobilizacije koji će rame držati u odgovarajućem položaju. Takođe s u toku lečenja primenjuju vežbe za rameni pojas koje pokreću rame unutar granice bola. Imobilizaciju obično možemo ukloniti nakon dve nedelje u zavisnosti od bola koju pacijent oseća. Ove povrede zaceljuju najčešće bez posledica na funkcionalnost ruke i ramena.

Prelom kosti nadlaktice

Prelom nadlaktične kosti se obično događa u slučajevima direktnog udarca ili pada na opruženu ruku. Palpacijom (dodirom) je relativno lako utvrditi prelom, pošto otkrijemo osetljivo mesto duž kosti (najbolje je to činiti sa unutrašnje strane nadlaktice, gde ima manje mišića koji mogu da smetaju i otežaju postavljanje dijagnoze). U ovim slučajevima snimak preloma je potreban. Operacija je potrebna u minimalnom broju slučajeva kad se dogode neke komplikacije. Najgori scenario bi bio kad neko pomisli da je ruka iščašena pa krene da vuče ruku ne bi li je vratio na mesto što će izaivati jak bol.

Povreda palca

Termin “Skijaški palace” se odnosi na povredu koja pogađa karpalni ligament. Povreda koja se često zapostavlja i od strane pacijenata I od strane lekara, bar u početku. Ako razgovarate sa nekim ko je povrdio palace videćete koliko je iscrpljujuće. Palac je izuzetno važan pri svakodnevnom funkcionisanjumada mu ni ne pridajemo veliki značaj i uzimamo sve to zdravo za gotovo.

Mehanika povrede je prilično jednostavna. Kada skijaš padne držeći štap u ruci, događa se da se štap ponaša kao tačka oslonca stvarajući moment sile koji deluje na palace I ligament biva istegnut. U zavisnosti od sile koja deluje, može doći do pucanja ligamnta. Da bude još čudnije, ukoliko je ligament u potpunosti prekinut, pacijent ne trpi preterane bolove. Save je da ukoliko dođe do povrede palca, ne treba je shvati olako, zglob palca je jedan od najvažnijih u zglobu šake!

Potrebno je snimite povredu da bi se isključio i eventualan prelo neke od kostiju palca.

Tradicija duga preko 30godina. Neka Poliklinika Galetić bude vaša kuća zdravlja!

POLIKLINIKA GALETIĆ JEDINI REFERENTNI MEDICINSKI CENTAR U REGIONU ZA LEČENJE SHOCKWAVE TERAPIJOM RADIJALNIM UDARNIM TALASIMA.

Call Now Button