Aug 30, 2020 | Razno, Uncategorized
Bol u potkolenici – trkačka potkolenica je stanje poznato pod nazivom medijalni tibijalni stresni sindrom, označava bol i patološki proces u donjoj trećini kosti potkolenice- golenjače, sa njene unutrašnje strane. Bol se javlja u toku ili nakon fizičke aktivnosti koja uključuje trčanje ili skokove. Osetljivost na dodir i bol se obično pojavljuje na samom rubu kosti i mekim tkivima odmah pored kosti. Upalni proces najčešće zahvata mišić tibialis posterior a može biti zahvaćen i fleksor digitorum longus.
Svaki peti sportista pati od takozvane trkačke potkolenice. Discipline u kojima je pojava trkačke potkolenice česta su sportovi koji uključuju skokove i trčanje poput rukometa, fudbala, atletike i borilačke veštine.
Kao i svi sindromi prenaprezanja i medijalni tibijalni stresni sindrom nastaje usled prenapregnutosti i prevelikog delovanja sila na pripoje mišića i kosti. U jednom momentu dolazi do pojave upalnih procesa a sa njim i pojave bola koji ometa normalan proces treninga. Bolovi se mogu javljati na početku treninga, da bi nakon zagrevanja prošli i ponovo se pojavili nakon završetka treninga.
Ovo stanje predstavlja upalni proces koji je lokalizovan sa unutrašnje strane potkolenice. Akutno stanje u kojem se javlja bol i ometa normalno kretanje. Ukoliko se stanje ne leči i ignoriše bol stanje može preći u hronično.
Terapija
Terapija može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci do potpunog povratka u proces treninga.
Nakon postavljanja dijagnoze, potrebno je smanjiti fizičke aktivnosti ili ih u potpunosti ukinuti. Uz to potrebno je sprovoditi protiv upalnu terapiju od obloga, limfne drenaže pa do analgetika ukoliko je to potrebno.
Fizikalna terapija značajno doprinosi izlečenju i koriste se sledeće metode fizikalne terapije:
Aug 30, 2020 | Razno, Uncategorized
Plivačko rame predstavlja termin koji pokriva čitav spektar oštećenja u zglobu ramena kojinastaju usled dugotrajnih i velikih naprezanja. Pošto postoji mnoštvo različitih delova zgloba ramena koji se mogu oštetiti i na koje može uticati zamah kod plivanja, bol može biti lokalnog karaktera u blizini samog zgloba pa sve do bola koji se prostire celom dužinom od vrata niz ruku do šake.
Ova povreda – oštećenje ne nastaje akutno već dugotrajnim ponavljanjem pokreta i stalnim naprezanjem. Više od trećine vrhunskih plivača iskusi bol u predelu ramena za vreme svoje karijere.
Zglob ramena
Zglob ramena čine kost nadlaktice i lopatična kost. Zglobna površina kosti nadlaktice je konveksna, zaobljena dok je zglobna površina lopatične kosti konkavna odnosno udubljena. Glavu kosti nadlaktice i čašicu lopatične kosti okružuju i vezuju ligamenti koji daju čvrstinu i drže zglob ramena na mestu.
Rame je izuzetno pokretljiv zglob i mora biti dobro kontrolisan od strane mišića i ligamenata koji okružuju zglob. Zamor, pretreniranost, loša tehika zamaha, loša gipkost, ranije povrede zgloba…sve su ovo uzroci koji mogu dovesti do oštećenja čašice zgloba, burzitisa, oštećenja kapsule ramena, hrskavice i slično.
Lečenje
Plivačko rame je česta povreda, odnosno oštećenje. Čašica ramena ima izuzetno važnu funkciju i mišići moraju da je drže stabilnom i „na mestu“. Ukoliko to nije slučaj može doći do povreda poput subluksacije iščašenja i burzitisa.
Najčešće metode koje se koriste u lečenju plivačkog ramena su:
Aug 30, 2020 | Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena?
Kičma je izuzetno složena i sastoji se od međusobno spojenih kostiju koje nazivamo kičmenim pršljenovima. Kod oko 5% odraslih dolazi do sitnih pucanja u nekom od pršljenova. Usled konstantnog delovanja sila na pršljenove u lumbalnom delu ove sitne pukotine ne zarastaju kao druge kosti i javlja se Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena.
Spondiloslisteza obično ne uzrokuje nikakve probleme ukoliko se pacijent ne bavi sportom, Ponekad se desi da pršljen sa naprsnućem sklizne preko pršljena koji se nalazi ispod. Kada se to desi, dolazi do pojave bola i nelagodnosti.
Najčešće do spondilolisteze dolazi na spoju lumbalnog pršljena L5 i S1 odnosno sakralne kosti.
Simptomi spondilolisteze
Spondilolisteza ne mora izazvati nikakve tegobe godinama, možda ih ne izazove nikad, međutim ukoliko se pojave simtomi, oni mogu biti sledeći:
- Bol u lumbalnom delu
- Bol u sedalnom delu
- Utrnulost, sevajući bolovi, probadanja
- Krutost mišića
- Slabost mišića
- Povećano naginjanje unazad
- Hramanje, šepanje
Ovi simptomi se pogoršavaju ukoliko pacijent dugo stoji, hoda, trči ili ukoliko se bavi aktivnostima koje u svojim kretnjama sadrže hiperekstenziju poput gimnastike. Odmor dovodi do ublažavanja simptoma i do olakšanja.
Dijagnoza
Spondilolistezija se može dijagnostikovati najčešće palpacijom i praćenjem ranijih rezultata lekarskih pregleda. Takođe snimanje može dati najbolju sliku i pomoću u postavljanju dijagnoze. Ipak ima slučajeva gde je na snimku teško videti da li postoji problem, pa su dodatne pretrage moguće.
Magnetna rezonanca može jasno pokazati da li postoje pukotine ili nepravilnosti na kostima koje su mogle uzrokovati pojavu spondilolisteze.
Ukoliko se utvrdi postojanje spondilolisteze, ona se klasifikuje po stepenima od 1 do 4 u zavisnosti od pomeranja pršljena koji je skliznuo.
Lečenje
Ukoliko lekar utvrdi pojavu spondilolisteze, uobičajeno je početi sa nehirurškim tretmanima poput:
- Odmora i uzdržavanja od kretanja i položaja koji uzrokuju bol
- Antiinflamatornim lekovima
- Analgeticima
- Fizikalnom terapijom
Fizikalna terapija
Osnovna metoda koja se koristi su vežbe kako bi se ojačali duboki mišići kičmenog stuba koji drže pršljenove u pravilnom položaju.
Od odtalih metoda fizikalne terapije najčešće se koriste:
Aug 30, 2020 | Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Svi u toku života nebrojeno puta osetimo bol i činimo razne stvari koje uzrokuju bol. Svaki čovek oseća bol na svoj način, prag tolerancije bola takođe nije isti za sve ljude, individualan je.
U suštini Bol je neprijatni telesni i emocionalni osećaj koji nastaje usled postojećeg ili pretećeg oštećenja tkiva. Najčešći je simptom, tj. znak oboljenja u medicini i glavni razlog zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru.
Ujedno bol predstavlja prvu liniju odbrane organizma i jasan prvi znak da nešto nije u redu.
Tipovi bola
Bol najčešće delimo na neuropatski i nociceptivni.
Neuropatski bol se javlja prilikom povrede – oštećenja ili bolesti koja pogađa nervni sistem. Bol se može javiti usled direktne povrede ili iritacije nerava – živaca poput uklještenja. Takođe po podeli može biti periferni ukoliko je neki od živaca perifernog nervnog sistema povređene ili centralni ukoliko je pogođena kičmena moždina ili mozak.
Nociceptivni bol je posledica aktivacije receptora za bol u koži i mekim tkivima usled oštećenje tih tkiva. To mogu biti posekotine, ogrebotine, udarci, uštinuće i slično koji takođe nazivamo somatski i može se pojaviti prilikom oštećenja nekog od unutrašnjih organa i tada se klasifikuje kao visceralni.
Takođe razlikujemo akutni i hronični bol.
Akutni bol je povezan sa nastankom povrede.
Hronični bol traje duži vremenski period, duže od tri meseca i obično nije povezan sa nastankom povrede i oštećenjem tkiva. Hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatkse i psihosocijalne posledice, zbog stalnog narušavanja kvaliteta života bolesnika, međutim mogu indirektno biti pogođeni i oni koji zajedno žive u okruženju sa bolesnikom. Hronični bol, umanjuje fizičku aktivnost i dovodi do slabljenja mišića i narušava funkciju zglobova.
Primenom sredstava fizikalne terapije značajno možemo doprineti ublažavanju i otklanjanju bola.
U svrhu ublažavanja bola najčešće se primenjuju:
Najbolji rezultat u jačanju mišića i eliminisanju bola kod fibromijalgije postiže Shockwave i Kompjutersko jačanje mišića
Aug 30, 2020 | Lečenje povreda i bolova kičme, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je spinalna stenoza – suženje kičmenog kanala?
Spinalna stenoza predstavlja suženje spinalnog kanala, rezultat toga je suženje kanala kroz koji prolaze nervi i pritisak na korene nerava i kičmenu moždinu.
Spinalnu stenozu obično uzrokuju degenerativni procesi usled starenja kičme. Kako nastupa proces starenja, ligamenti i vezivno tkivo počinje polako da se zadebljava i kalcifikuje što može dovesti do suženja kičmenog kanala i pritiska na kičmenu moždinu i korene nerava.
Usled prosesa starenja, kosti se takođe mogu uvećati što opet može dovesti do suženja kanal kroz koji prolaze nervi.
Međupršljenski diskovi vremenom takođe propadaju, dehidrirajui gube na svojoj visini što takođe utiče na smanjenje prostora i pritiskanje nerava.
Osteoartritis je jedna od najčešćih bolesti i oblika artritisa koji se često dešava u poznim godinama. To je hronični degenerativni proces trošenja kičmenih pršljenova i često u kombinaciji sa uvećanim kostima dovodi do pojave spinalne stenoze i spondiloze.
Simptomi
Pacijenti koji boluju od spinalne stenoze obično osete utrnulost, slabost, usporene reakciju – reflekse ili uopšteno bol u rukama i nogama. Simptomi obično zavise od dela kičem u kom je došlo do suženja. Uobičajena mesta gde dolazi do suženja kičmenog kanala su u vratnom i lumbalnom delu, mada do suženja može doći u bilo kom predelu kičme.
U slučaju da do stenoze dođe u lumbalnom delu, simptomi su bol, utrnulost i slabost koja se proteže od donjeg dela leđa preko zadnjice do dogu obično u toku aktivnosti.
U slučaju stenoze u vratnom delu, dolazi do slabosti i trnjenja u rukama.
Za razliku od išijasa kod kog je takođe uklješten nerv, kod stenoze do olakšanja dolazi ako se prekine sa aktivnostima i odmori.
Pacijentima koji boluju od stenoze, sedenje, saginjanje i savijanje kičme obično donosi olakšanje. Pozicije u kojima se kičma savija „otvaraju“ kičmeni kanal i uvećavaju prostor u kojem se nalaze nervi time olakšavajući i smanjujući pritisak na nerve.
Lečenje
Nakon što se postavi dijagnoza i utvrdi da pacijent boluje od spinalne stenoze, prvi korak je eliminacija bola. Nakon što se bol eliminiše prelazi se na vraćanje funkcionalnosti kičmenog stuba.
Uobičajeni tretmani su iz domena fizikalne terapije:
Aug 30, 2020 | Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je iščašenje lakta?
Iščašenje lakta je stanje koje karakteriše oštećenje i istegnuće ili kidanje vezivnog tkiva koje okružuje zglob lakta uz pomeranje kosti iz ležišta tako da ne stoje više u pravilnom položaju. Iščašenje lakta je jedna od najozbiljnijih povreda ovog zgloba.
Podlaktica se sastoji iz dve kosti koje su smeštene jedna pored druge. Ove dve kosti (radijus i ulna) zajedno sa kosti nadlakta formiraju zglob lakta. Zglob se sastoji od jakog vezivnog tkiva koje ga okružuje. Velik broj mišića koji okružuje zglob lakta daje mu dodatnu stabilnost.
Usled određenih pokreta sile koje opružaju zglob deluju na lakat. Ukoliko su te sile prevelike dolazi do kidanja vezivnog tkiva. Ovakvo oštećenje omogućava kostima da se pomere iz svog normalnog položaja. Kada se to desi dolazi do povrede koju nazivamo iščašenje lakta.
Pošto su za ovakva oštećenja potrebne izuzetno velike sile, iščašenje se često dešava u kombinaciji sa drugim povredama poput kidanja mišića, ligamenata, povreda zgloba ručja i slično. Moguća su i oštećenja krvnih sudova što značajno pogoršava stanje i nivo povrede.
Uzroci
Iščašenje se obično dešava traumatski, naglo usled na primer direktnog udarca u saobraćajnim nesrećama, kontaktnim sportovima, pada na tvrdu površinu sa opruženom rukom.
Znaci i simptomi
Pacijenti koji dožive iščašenje u zglobu lakta, obično osete jak, parališući bol. Takođe je prisutan osećaj pomeranja u kostiju u zglobu lakta u trenutku povrede. Mesto je osetljivo na dodir i veoma bolno. Ponekad pacijenti mogu osetiti i utrnuće podlaktice, nakon povrede. Nedostatak pulsa u podlaktici je signal da je neki od krvnih sudova pritisnut i izuzetno je važno obratiti se lekaru odmah.
Nakon što se lakat vrati na mesto od strane lekara, pacijenti mogu osetiti slabot ili ukočenost u zglobu lakta i bol prilikom pokreta. Većina ovih simptoma nestaje vremenom uz odgovarajuću terapiju. Međutim, pošto je ova povreda izuzetno ozbiljna pacijenti mogu osetiti krutost, slabost u zglobu duže vremena nakon same povrede.
Oporavak i tretman
Ova povreda zahteva brzu reakciju i odlazak kod lekara. Ukoliko dođe do oštećenja krvnih sudova, posledice mogu biti izuzetno ozbiljne. Pravilna dijagnoza obično zahteva rentgenski snimak, zatim ukoliko nema većih oštećenja prelazi se na ponovno vraćanje kosti na njihovo mesto.
Fizikalna terapija je od ključnog značaja kako bi se pacijenti sa iščašenjem lakta što pre oporavili. Fizikalna terapija ubrzava proces oporavka i osigurava optimalni oporavak. Tretmani koji se koriste priliko iščašenja su:
Recent Comments