Jan 9, 2015 | Akcija, Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Zglobovi predstavljaju spojeve, veze između kostiju. Oni obezbeđuju pokretljivost različitih delova tela i bilo kakav problem, bole, oštećenje ili povreda mogu uzrokovati otežano kretanje i pokrete i izazvati bol.
Različiti su uzroci koji dovode do bolova u zglobovima, počev od osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, povreda i slično. Bol u zglobovima se često javlja kod velikog broja ljudi. Otrilike jedna trećina odraslih osoba se žali na bolove u zglobovima. Jedan od najčešćih mesta gde se bol javlja je zglob kolena. Prate ga bol u ramenu i bol u kuku. Međutim bolovi u zglobovima mogu uticati na bilo koji deo tela, od skočnog zgloba do ramena. Kako prolaze godine i kako čovek stari, bolovi u zglobovima postaju češći.
Bolovi u zglobovima imaju različit intenzitet, od blage nelagode do intenzivnih i iscrpljujućih bolova. Možemo ih takođe podeliti na akutne koji nestanu nakon nekoliko nedelja i hronične koji mogu da traju mesecima. Čak i kratkoročni bol i otok na zglobu utiče na kvalitet života. U većini slučajevaa, bolove u zglobovima je moguće rešiti metodama fizikalne terapije.
Lekar prvo postavlja dijagnozu, zatim tretira i otklanja uzrok bola. Lečenje bola u zglobovima ima za cilj smanjiti bol i upalne procese i očuvati funkciju zgloba.
BOLOVI U ZGLOBU RAMENA
Bolni sindrom ramena obično srećemo u horničnoj fazi, najčešće zbog zanemarivanja simptoma od strane samog bolesnika.Tegobe najčešće nastaju postepeno i polako napreduju. Kod ortopeda se obično dolazi na kraju. Posle više meseci bolova i ograničenja pokreta u ramenu. Obično se pacijent ne seća kako su počeli bolovi u ramenu ili ako da, onda je to bilo posle nekog nenaviknutog posla gde su ruke bile po više sati u pokretu.
BOL UZGLOBU LAKTA
Zglob lakta je izuzetno značajan u našem telu. Pokreti ruke u velikoj meri zavise od funkcionisanja zgloba lakta. Zglob lakta je u toku aktivnosti izložen velikom stresu i ključan je za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Kao takav sklon je povredama usled stresa i sila koje deluju na njega. Bol u laktu često je velika prepreka u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Česta povreda koja se javlja u zglobu lakta je takozvani teniski lakat. Teniski lakat je bolno stanje lakta, pripada grupi sindroma preopterećenja (overuse syndrome), obično je uslovljen dugotrajnim preopterećenjem mišića, tetiva i njihovih pripoja u predelu lakta i podlaktice. Saznajte više…
BOL UZGLOBU RUČJA
Zglob ručja se sastoji od osam kostiju, takozvanih karpalnih kostiju sa donje strane, koje su povezane međusobno jakim ligamentima, a gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo. Ova striktura je poznata pod nazivom karpalni tunel. Kroz karpalni tunel prolaze tetive mišića pregibača koji pokreću prste i Nervus Medianus. Opna koja oblaže tetive naziva se sinovijalana opna i izuzetno osetljiva na dugotrajne napore. Usled napora, karpalni tunel može da se suzi i time počen da pritiska nerv Medianus. Kada dođe do oštećenja sinovijalne opne ili tetiva koje prolaze kroz karpalni tunel , dolazi do otoka i upale tetiva i pritiska na nerv Medianus. Ovo stanje je poznato kao sindrom karpalnog tunela. Saznajte više…
BOL U ZGLOBU KUKA
Obolenja kuka predstavljaju grupu čestih obolenja populacije širom sveta u 21. veku. Iako je došlo do značajnog napretka u dijagnostici i lečenju mnogih od ovih stanja, produženje života, povećanje fizičke aktivnosti, posebno u oblasti sporta, zatim saobraćajni i drugi traumatizam doveli su do porasta ukupnog broja pacijenata koji se svakodnevno javljaju lekaru sa različitim tegobama od strane kuka.
Česte tegobe kada je zglob kuka u pitanju su deformiteti kodm mlađe populacije, zatim traume odnosno povrede i degenerativna stanja kod starije populacije. Saznajte više…
BOL UZGLOBU KOLENA
Uzroci bola u kolenu mogu biti razliciti. Najcesce su to zapaljenski procesi, degenerativni procesi, povrede, staticke deformacije . Ove bolove imaju i meteoropate, kao i mladi nekada pri naglom rastu. U postavljanju dijagnoze veoma je vazna anamneza, pregled reumatologa koji utvrdjuje prisustvo otoka, lokalnog crvenila, bola, lokalno povecane temperature kolena kao i obim pokreta. Zatim slede snimanja ultrazvukom i magnetna rezonanca koja daje najvise odgovora, kao i artroskopija.
Uobičajeni problemi su:
BOL U SKOČNOM ZGLOBU
Gornji skočni zglob (articulatio talocruralis) je spoj između donjih okrajaka kostiju potkolenice (tibia et fibula) i tela skočne kosti (talus). Fibroznu opnu zglobne čahure pojačavaju unutrašnja pobočna veza, označena kao deltasta veza (lig. deltoideum) i spoljašnje pobočne veze. Gornjim skočnim zglobom izvode se pokreti pregibanja (flexio), pri kome se gornja strana stopala kreće ka potkolenici, i opružanja (extensio), pri kome se gornja strana stopala kreće u suprotnom smeru, odnosno udaljava se od prednje strane potkolenice.
Najčešće povrede skočnog zgloba su:
Fizikalna terapija
Predstavlja najefikasniji način lečenja bola.
Sprovodimo sve modaliteti fizikalne terapije
Takođe se različitim uspehom koristi i akupunktura. Poliklinika Galetić jedina koristi i kombinuje nekoliko vrsta akupunkture (iglena, elektoakupunktura, dauer akupunktura) koje u kombinaciji sa ostalim vidovima lečenja daje jako dobre rezultate u rešavanju lumbalnog bola.
Jedini u regionu primenjujemo terapiju scanlab aparatom. Scanlab proizvodi optimalnu toplotu koja prodire duboko u tkiva, pa samim tim smanjuje bol i poboljšava njihovu elastičnost. Njegovi klinički dokazani efekti i vrhunska tehnologija omogućavaju:
- brzu,
- efikasnu
- svrsishodnu pomoć obolelima i povređenima
JEDINO POLIKLINIKA GALETIĆ EFIKASNO SPROVODI JAČANJE MIŠIĆA NAJNOVIJIM APARATIMA (COMPEX CEFAR ULTRATON) . DA BI TEGOBE NESTALE,KIČMENI STUB MORA DA BUDE OJAČAN I RELAKSIRAN, A TO NE MOŽETE SAMO VEŽBANJEM.
U kombinaciji sa kineziterapijom – vežbama pod kontrolom naših stručnih terapeuta rešava te se bola i svih tegoba, a istovremeno ojačate ceo kičmeni mider i muskulaturu leđa, nogu, stomaka i na taj način sprečite da se bolovi i tegobe vrate!
Jan 3, 2015 | Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Istegnuće butnog mišića Kvadricepsa i parcijalna ruptura mišića prednje lože buta su česte pojave u sportovima koji u svojoj osnovi sadrže trčanje i šutiranje.
Prednja loža mišića buta se sastoji od četvoroglavog mišića Quadriceps Femoris-a. Kvadriceps se sastoji od četiri glave koje se pripajaju na kostima karlice I butnoj kosti i preko čašice kolena se pripajaju na potkoleničnoj kosti – Golenjači.
Četiri glave (mišića) koji formiraju Kvadriceps su:
- Rectus Femoris
- Vastus Medialis
- Vastus Lateralis
- Vastus Intermedius
Četvoroglavi mišić kvadriceps ima funkciju u opružanju potkolenice u zglobu kolena, kontroli pokreta u zglobu kuka i najvažniju ulogu u trčanju, sprint, šutiranju, skakanju. Prilikom kontrakcije butnog mišića sila I napetost se prenosi kroz mišićna vlakna Kvadricepsa. Ukoliko je tenzija, odnosno sila prevelika usled preteranog broja ponavljanja I Zamora ili velike sile, mišićan avlaka mogu pući. Kada dođe do pucanja jednog ili više vlakan u delobima butnog mišića javlja se stanje poznato kao istegnuće butnog mišića kvadriceps.
Pucanja vlakan mogu biti deliična gde je ne dolazi do značajnog narušavanja funkcije mišića I velikog bola, do potpune rupture koja je izuzetno teška povreda I ne spade pod klasifikaciju istegnuće nego rupture (kidanja).
Postoje tri stepena povrede butnog mišića:
- Prvi stepen: pucanje manjeg broja mišićnih vlakana koje rezultuje blagim osećaj bola i nelagode ali nema gubitka funkcije mišića
- Drugi stepen: veći broj pokidanih mišičnih vlakana, pojava bola i delimičmni gubitak funkcije mišića
- Treći stepen: ruptura kompletnog mišića i potpuni gubitak funkcije
Pod istegnućem se smatraju stepen jedan i dva.
Uzroci
Istegnuće butnog mišića se obično dešava kod naglih i iznenadnih kontrakcija mišića, posebno prilikom opružanja i istezanja kao kod šutiranja. Često se dešavaju i kod skokova. Ovo su karakteristična kretanja kod trčanja, naglog ubrzanja odnosno sprinta, šutiranja u fudbalu a događaju se obično nakon neadekvatnog zagrevanja pre aktivnosti. Često se viđaju kod sportista koji se bave fudbalom i atletikom.
Znaci i simptomi
Pacijenti obično osete jak bol u trenutku povrede odnosno istegnuća ili pucanja. Ponekad pacijent bude u mogućnosti da nastavi sa aktivnostima nakon povrede ali se simptomi nakon perioda odmora pogoršavaju. Kod teških slučajeva pacijenti mogu iskusiti izuzetno jak bol, grčenje mišića i nemogućnost nastavljanja sa aktivnostima i gubitak funkcije mišića. Bol se pojavljuje prilikom aktivnosti u kojim dolazi do naprezanja butnog mišića kao što su penjanje ili silaženje niz stepenice, skakanje, trčanje, čučanj i slično. Mesto povrede takođe može biti osetljivo na dodir i moguća je pojava otoka.
Prognoza i oporavak
Uz odgovarajući tretman povređenog mišića, većina pacijenata sa manjim povredama se oporavi u periodu od jedne do tri nedelje. Kod većih povreda oporavak može trajati četiri do osam nedelja u zavisnosti od stepena oštećenja.
Fizikalna terapija je od izuzetno velikog značaja kako bi se oporavak ubrzao i kako bi oporavak bio potpun. Obično se koriste sledeće metode fizikalne terapije:
Dec 11, 2014 | Lečenje povreda i bolova kičme, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
BOL U VRATU – CERVIKALNI SINDROM
Ništa ne traje večno, posebno ne ljudsko telo. Deceniije, savijanja, podizanj, okretanja, uvrtanja mogu ostaviti traga na vratu. Uzimajući u obzir sav taj stres koji se ponavlja iz dana u dan, nije čudno što ok dve trećine ljudi oseti bolove u vratu u nekom periodu života.
Cervikalni sindrom je mnogo više od samog bola u vratu. Degenerativni procesi mogu prouzrokovati zrakasto širenje bola, utrnulost i slabost u ramenima, rukama i šakama. Ovaj neprijatan osećaj i gubitak pokretljivosti može ostaviti značajan trag u vašoj karijeri, porodičnom životu i uopšte uticati na kvalitet života.
Cervikalni sindrom obuhvata grupu simptoma i znakova koji nastaju usled kompresije i iritacije spinalnih nervnih korenova i krvnih sudova u vratu, i dovode do senzitivnih, motornih i vaskularnih poremećaja.
Učestalost cervikalnog sindroma odnosno bolova u vratu je velika i povećava se sa godinama života. Preko 90 % ljudi je makar jednom u životu osetilo bolove u vratu. Kao i kod lumbalnog sindroma najčešći uzrok bolnog vrata su degenerativne promene na vratnom delu kičme.
Glavna karakteristika vratnog dela kičme je postojanje unkovertebralnih (Luschine) zglobova. Promer medjupršljneskih otvora vratne kičme je značajno manji nego u ostalim delovima kičme zbog čega dolazi do neposrednog kontakta navedenih zglobova i nervih korenova. U toku degenerativnog procesa u zglobovima nastaje iritacija i kompresija nervnih korenova
Bočni produžeci unkorvertebralnih zglobova imaju zaštitnu ulogu jer sprečavaju protruziju i prolaps intervertebralnog diskusa tako da su akutne hernijacije diskusa vratnog dela kičme vrlo retke.
(more…)
Feb 10, 2014 | Fizikalna terapija, Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
KOLENO- Povrede ligamenta
Zglob kolena je najveći i najsloženiji zglob ljudskog tela, predstavlja u funkcionalnom pogledu donjeg ekstremiteta, ključnu sponu koja obezbeđuje uspravan hod. Zbog svoje kompleksne i suptilne građe veoma je neotporan prema štetnim faktorima, što često dovodi do sportske povrede kolena. Povreda ligamenta kolena je, u poslednje vreme kod sportista, u porastu. U sportskoj literaturi odomaćio se termin sportsko koleno. Sportista može primetiti različite simtome i tegobe vezane za zglob kolena. Obično se radi o diskretnim i jedva primetnim tegobama, mada se nekada mogu pojaviti i ozbiljni problemi i simptomi.
Tegobe u zglobu kolena najčešće se javljaju nakon povrede koje se sportista pouzdano seća – navodi da je osetio kao da je nešto puklo u kolenu, imao je osećaj da je koleno prošetalo, javio se bol.
Kako nastaju povrede?
Povrede ligamenata kolena najčešće se javljaju kada dođe do:
- prekoračenja pozicije stabilnosti kolenog zgloba.
- Nagla promena smera pri trčanju,
- usporavanje,
- doskok i slično često imaju za posledicu kidanje ( rupturu ) prednjeg ukrštenog ligamenta.
Često je povreda jednog ligamenta udružena sa povredama drugih delova kolena tj. drugih ligamenata ili same zglobne kapsule ili meniskusa ili hrskavice. Pri povređivanju ligamenta se može čuti zvuk koji podseća na lomljenje štapića.
Zglob kolena predstavlja zglob po tipu šarke, zbog čega spada u grupu manje pokretnih zglobova. U zglobu kolena se obavljaju pokreti savijanja (fleksije) i opružanja (ekstenzije), a pri savijenom kolenu moguća je i spoljašnja i unutrašnja rotacija. Stabilizatori kolena se dele na pasivne (ligamenti kolena i meniskusi) i aktivne (mišići kolena)
Povrede ligamenta kolena u sportskomedicinskoj praksi po učestalosti na prvom mestu su
- kolateralni ligamenti,
- prednji ukršteni ligamenti
- zadnji ukršteni ligamenti.
Povrede medijalnog kolateralnog ligamenta javljaju se u tri stepena u zavisnosti od težine povređivanja.
Simptomi koji ukazuju na povredu?
1) Istegnuće ligamenta Umereni bol sa unutrašnje strane kolena, bez izraženog otoka, podliva, koleno je stabilno. Bol se pojačava na pritisak.
2) Parcijalno kidanje ligamenta Prisutan je bol koji se pojačava pri pokretu, prisutan je manji otok u predelu ligamenta, koleno je stabilno.
3) Kompletno kidanje ligamenta Jak bol, hod je značajno otežan, prisutan je izraženiji otok i podliv sa unutrašnje kolena, koleno je nestabilno.
Istegnuće ligamenta, a posebno prednje ukrštenog je česta sportska povreda. Njegov osnovni zadatak je da poveća stabilnost kolenog zgloba.
Istegnuće ligamenta se relativno brzo rešava, dok naprsnuća sa sobom povlače i kidanje hrskavice kolena (meniskusa, najčešće medijalnog). Povreda nastaje usled jakog i silovitog udarca u koleno i iskretanja kada je koleno savijeno i hiperekstenziji (kada je ispruženo).
Ova povreda je česta u:
- kontaktnim sportovima,
- sportovi sa loptom,
- zimskim sportovima,
- saplitanjem
- gaženjem fudbalske ili teniske lopte.
Javlja se bol, otok, i krv unutar kolena.
Kretanje je ograničeno, javlja se ukočenost kolena. Koleno je nestabilno, a simptomi se mogu razviti za nekoliko sati.
Dijagnostika
Povrede kolena se najpre dijagnostikuju kliničkim pregledom od strane lekara specijaliste sportske medicine ili rehabilitacije. Potrebno je uzeti opširnu anamnezu od pacijenta, posebno o mehanizmu povređivanja. Zatim uraditi detaljan klinički pregled zajedno sa testovima specifičnim za svaki ligamant i meniskus. Pored kliničkog pregleda neophodno je uraditi i neku od metoda dijagnostičke vizualizacije:
- Radiografiju (RTG),
- Ultrazvučno snimanje kolena,
- magnetna rezonanca (MR) kolenog zgloba
ili artroskopiju kako bi se tačno i sa sigurnošću utvrdilo kakva je povreda u pitanju i koliki je stepen oštećenja ligamenata ili meniskusa kolena.
Lečenje?
Lečenje zavisi od toga koji ligament je povređen i kolikog stepena je oštećenje.Lečenje koletaralnih ligamenata se u najvećem broju slučajeva vrši neoperativno, metodama fizikalne terapije.
Treba što pre krenuti sa lečenjem:
- najpre u početku,terapijom hlađenja-krioterapijom,
- analgetskim terapijama laserom
- elektroprocedurama
- kineziterapija
- magnetoterapija
- ultrazvučna terapija.
Lečenje ukrštenih ligamenata kolena može biti neoperativno- fizikalnim procedurama i operativno-hirurškim putem. Fizikalnom terapijom se leče povrede I i II stepena, nesportisti i rekreativci i osobe starije od 30 godina. Program lečenja je sličan programu koji se primenjuje posle povrede kolateralnih ligamenata. Obavezno koristimo ortozu za koleni zglob koja obezbeđuje stabilnost kolenog zgoba i obezbeđuje proces zarastanja ligamenata.
Koristimo sve modalitete fizikalne terapije. U početku je vaoma važna terapija hlađenjem tj.krioterapija.
Poseban akcenat u funkcionalnom oporavku pacijenata je na kineziterapiji tj vežbanjem pod stručnim nadzorom i obukom fizioterapeuta.
Tradicija duga preko 30 godina. Neka Poliklinika Galetić bude vaša kuća zdravlja!
Izuzetno stručan kadar doktora specijalista i fizioterapeuta posvećuje punu pažnju svakom pacijentu individualno i bez čekanja. Stojimo Vam na raspolaganju 24h dnevno, 7 dana u nedelji, jer nam je pacijent uvek na prvom mestu. Garantujemo Vam potpuno izlečenje, dođite i uverite se. Zakažite svoj pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211
Recent Comments