Sep 6, 2015 | Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je fizikalna terapija?
Fizikalna terapija predstavlja metodu lečenja koja se koristi prilikom problema koji ograničavaju kretanje, pokret i otežavaju kvalitet života i obavljanje svakodnevnih zadataka i aktivnosti. Njenom primenom ublažavamo bol, poboljšavamo funkcionisanje lokomotornog aparata.
Cilj fizikalne terapije je da omogući i olakša obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Na primer može olakšati hodanje, penjanje uz stepenice ili ustajanje i leganje u krevet.
Fizikalna terapija se takođe koristi i u toku postoperativnog oporavka. Može se koristiti kao jedino sredstvo lečenja ili u kombinaciji sa drugim metodama.
Nakon pregleda, formira se individualni program za svakog pacijenta, Cilj je kao što je pomenuto, smanjiti bol i obnoviti funkcionisanje u što je većoj meri moguće. Cilj je takođe poboljšati pokretljivost zglobova i vratiti fleksibilnost mišićima kao i snagu, izdržljivost, koordinaciju i ravnotežu.
U većini slučajeva, fizikalna terapija podrazumeva neki oblik vežbi. Mogu biti vežbe istezanja, jačanja, vežbe sa lakim opterećenjima, hodanje i slično. Takođe je moguće napraviti program koji bi pacijent pratio i kod kuće.
Kada fizikalna terapija može da pomogne?
Oporavak nakon povreda – Fizikalna terapija može pomoći prilikom oporavka nakon povreda i prevencije kako se povrede ne bi ponovile. Pomaže prilikom otklanjanja bola u mišićima tetivama ili ligamentima, jača mišiće, povećava fleksibilnost i amplitudu pokreta.
Hronični problemi – Fizikalna terapija olakšava tegobe kod hroničnih problema i može pomoći poboljšanju kvaliteta života. Može značajno doprineti poboljšanju kod Parkinsonove bolesti, Spinalne stenoze, artritisa…
Fizikalna terapija u Poliklinici Galetić
U Poliklinici Galetić se primenjuje najkompletnija i najmodernija fizikalna terapija:
- Kineziterapija,
- Radijalna-shock wave terapija,
- Elektroterapija(TENS, Interferentne struje, Dijadinamske struje, Galvanizacija, Elektrostimulacija..),
- Magnetoterapija,
- Laseroterapija,
- Fototerapija,
- Ultrazvučna terapija,
- Sonoterapija,
- Krioterapija,
- Termoterapija, sa najsavremenijim medicinskim aparatima kojima rukuje stručno osoblje
Sep 2, 2015 | Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je Bekerova cista – otok u zatkolenoj jami?
Bekerova cista se karakteriše otokom sa zadnje strane kolena, u zatkolenoj jami koje se pojavljuje kao rezultat povreda u zglobu kolena poput pucanja meniskusa.
Meniskusi kolena, unutrašnji i spoljašnji mogu pretrpeti ošećenje iznenada, akutno usled nekog nepravilnog pokreta ili se mogu vremenom istrošiti usled ponovljenih neadekvatnih pokreta. Uzroci mogu biti dizanje i nošenje prevelikog tereta, uvrtanjem, rotacijom, padom ili nezgodnim doskokom. Kada dođe do povrede unutar kolena, otok se obično pojavljuje unutar kapsule zgloba kolena, ponekad i unutar burze, obično sa zadnje strane kolena. Ovo stanje se obično naziva Bekerova cista.
Uzroci pojave Bekerove ciste
Bekerova cista se obično pojavljuje nakon što nastupe degenerativne promene u zglobu kolena poput povrede meniskusa, osteoartritisa ili hroničnih oštećenja nastalih usled preopterećenja zgloba kolena. Povrede se često dešavaju u disciplinama koje zahtevaju naglu i brzu promenu pravca kretanja i kretanja koje uvrću koleno, ponekad i kretanja u koja spadaju naglo pregibanje ili opružanje u zglobu kolena. To su discipline poput fudbala, košarke, skijanja… Povrede meniskusa se dešavaju kad je stopalo čvrsto oslonjeno na zemlju a na koleno deluje sila koja uvrće koleno, na primer kada u toku utakmice protivnički igrač padne na nogu drugog igrača. Povrede meniskusa mogu nastati usled dugotrajnih napora poput maratona.
Simptomi Bekerove ciste
Pacijenti koji pate od Bekerove ciste, osete obično čvrst otok sa zadnje strane kolena. Kod pacijenata sa manjim cistama, ponekad i nema simptoma koji ukazuju na pojaviu ciste. Kako se cista razvija pacijenti osete bol u zatkolenoj jami i često osete ukočenost, posebno pri pokušaju da saviju ili opruže nogu u zglobu kolena. Osetljivost na dodir se takođe može pojaviti.
Moguća je pojava i drugih simptoma poput zvuka, škljovanje, žuljanje i slično, zatim slabost u zglobu, bolovi ujutro i uveče i nemogućnost oslanjanja na koleno koje je zahvaćena cistom.
Lečenje
U prvih 48 do 72 sata preporučuje se odmor, elevacija i hlađenje kako bi se smanjio otok. Pacijenti sa Bekerovom cistom bi trebalo da praktikuju vežbe gipkosti i jačanja koje ne izazivaju bol. Vežbe će naravno preporučiti lekar specijalista, nikako ne treba vežbe raditi na svoju ruku. Pacijentima koji ne reaguju na fizikalnu terapiju, može se preporučiti drenaža ciste. Operacija je potrebna u izuzetno malom broju slučajeva.
Većina pacijenata se u potpunosti oporavi uz primenu fizikalne terapije i mogu se vratiti svojim sportskim i svakodnevnim aktivnostima.
Terapija
Fizikalna terapija ubrzava i omogućava lakši oporavak. Primenjuju se sledeće metode fizikalne terapije:
Ukoliko je pacijentu potrebna operacija, metode fizikalne terapije se koriste kako bi se pacijent što pre oporavio.
Ukoliko se pacijent vrati svojim sportskim aktivnosta bez odgovarajuće rehabilitacije i sa nepotpuno saniranom povredom, ponovna pojava Bekerove ciste je veoma izvesna.
Jul 10, 2015 | Fizikalna terapija, Lečenje povreda i bolova kičme, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je kineziterapija?
Fizikalna terapija – kineziterapija predstavlja primenu pokreta u lečenju bolesnika. Kineziterapija se primenjuje zato što je ona osnova funkcionalnog lečenja i osposobljavanja pacijenata nakon povreda i bolnih stanja. Bez kineziterapije se ne može zamisliti lečenje povreda u rehabilitaciji.
Kineziterapija predstvalja lečenje pokretom i ima:
- opšte,
- refleksno
- i lokalno dejstvo na organizam pacijenta.
Opšte dejstvo kineziterapije
- odlikuje se povećanom brzinom i prilivom cirkulišeće krvi u sva tkiva lokomotornog aparata.
- Pojačava se rad srca i krvnih sudova,
- ubrzava aktivnost pluća,
- povećava disajni volumen i razmena gasova.
Vežbe povećavaju:
- snagu,
- otpornost
- elastičnost mišića, zglobova i ligamenata,
- koordinaciju pokreta.
Vežbe povoljno utiču na apetit i san, pomažu odbrambene snage organizma i stimuliše mehanizme zarastanja. Refleksno dejstvo kineziterapije ima uticaj tako da vežbanje jednog segmenta izaziva refleksno povećanje cirkulacije krvi i metabolizma u drugom kontralateralnom segmentu tela, čak i kad taj deo tela miruje. Lokalno dejstvo kineziterapije odlikuje se poboljšanjem smanjenih i oslabljenih funkcionalnih sposobnosti lokomotornog aparata. Primana kineziterapije dovodi do povećanja:
- obima pokreta,
- snage,
- brzine,
- koordinacije.
Rano sprovođenje kineziterapije u povredjenoj regiji sprečava prekomerno stvaranje ožiljaka, skvrčavanje ligamenata i zglobnih čaura.
Ciljevi kineziterapije
Ciljevi kineziterapije su:
- Poboljšanje obima pokreta i funkcije zglobova
- Povećanje mišićne snage
- Održavanje pravilnog položaja tela
- Istezanje skraćenih mišića
Stručni i obrazovni kadar fizioterapeuta je u svakom momentu pored pacijenta, pokazuje vežbe, pomaže i obučava Vas da posle tretmana kod nas možete samostalno da vežbate i sami u kućnim uslovima. Na taj način ste u potpunosti sigurni u rukama profesionalaca.
Ciljevi u fazi imobilizacije su:
- poboljšati vaskularizaciju i stimulaciju regenerativnih procesa
- sprečiti atrofiju povredjenog tkiva
- poboljšati lokomotorne sposoobnosti neoštećenih segmenata ekstremiteta i trupa
Sve to ostvarujemo takozvanom mobilizacijom u imobilizaciji- sistematskim kontrahovanjem izometrično, po 6 sekundi kontrakcije i 10 sekundi relaksacije.
Za to vreme drugi neimobilisani tj nepovredjeni zglobovi se vežbaju u punoj amplitudi pokreta.
Ciljevi kineziterapije u fazi posle imobilizacije su:
- Povećanje obima pokreta
- Ojačanje mišićne snage
- Poboljšanje izdržljivosti i koordinacije pokreta
Mobilizacija ličnosti pacijenta
Vidljiv je pozitivan efekat kineziterapije jer se pomoću ovih vežbi postiže jačanje muskulature, povećana pokretljivost i dodatna stabilnost zgloba. Kineziterapija predstavlja vežbanje tj. lečenje bolesnika pokretom. Vrste terapeutskih vežbi mogu biti:
- Pasivne vežbe
- Aktivne vežbe (aktivno -potpomognute vežbe, aktivne (nepotpomognute) vežbe, aktivne vežbe sa opterećenjem)
Pasivne vežbe
Pasivne vežbe se rade kada bolesnik ne može da kontrakuje tj. pokrene svoje mišiće pa terapeut obavlja pokrete u zglobu bez aktivacije mišića bolesnika.
Potpomognute vežbe se rade kada bolesnik može delimično da kontrakuje svoje mišiće, a terapeut mu pomaže da obavi pun pokret.
Najviše se koriste za sprečavanje kontraktura zglobova i u postoperativnom oporavku.
Koriste se pasivni pokreti ekstremiteta.
Ove pokrete pacijent nije u stanju sam da izvede, zbog odsustva kontrakcije svojih mišića, već druga osoba koja vežba sa pacijentom. Pacijent eventualno može da izvede pokret koristeći mišićnu snagu zdravog ekstremiteta. Pasivne vežbe se koriste uglavnom kod stanja perifernih oduzetosti, kada mišić ima ocenu 0 ili 1 pri manuelno mišićnom testu (MMT). Pasivne vežbe ne treba primenjivati nakon preloma kostiju lečenih gipsanom imobilizacijom jer može doći do cepanja adhezija što je praćeno bolom, spazmom mišića i produženjem lečenja. Takođe primena pasivnih vežbi se ne preporučuje kod zapaljenskih reumatskih oboljenja, pre svega kod reumatskog artritisa gde treba primenjivati samo aktivne vežbe.
Aktivne vežbe
Aktivne vežbe predstavljaju rezultat voljne mišićne aktivnosti i one čine najvažniji deo kineziterapije. One obezbeđuju kako motornu edukaciju tako i reedukaciju pacijenta. Aktivne vežbe predstavljaju samostalnu kontrakciju mišića, kada bolesnik može samostalno da kontrakuje svoje mišiće i vrši pun obim pokreta.
Aktivno-potpomognute vežbe
se izvode onda kada je mišićna snaga slaba i nedovoljna da se savlada opterećenje koje predstavlja zemljina teža, tj kada pri MMT takav mišić ima ocenu 2.
Pomaganje pri izvođenju vežbi može biti:
- pridržavanjem od strane terapeuta koji vežba sa pacijentom,
- korišćenjem suspenzije,
- izvođenjem vežbi u vodi,
- potpomaganjem od strane druge (neoštećenje ruke).
Aktivne (nepotpomognute) vežbe
Predstavljaju glavni element kineziterapije i primenjuju se kada je mišić u stanju da izvede pokret u punom obimu uz savlađivanje zemljine teže.
Aktivne vežbe sa opterećenjem
se prvenstveno koriste u cilju povećanja mišićne snage i naknadne hipertrofije mišića. Da bi se postiglo povećanje mišićne snage, treba da se primeni pravilo masksimalnog opterećenja.
Prvi osnovni metod kineziterapije su vežbe istezanja i povećanja obima pokreta. Istezanje je proces koiji mora biti redovan, ritmičan i u kontinuitetu. Vežbe istezanja relaksiraju mišiće, sprečavaju stvaranje priraslica, smanjuju bolnost i povećavaju vaskularizaciju.
Drugi osnovni vid kineziterapije su vežbe snage. Tipovi mišićnih kontakcija za vežbe snage su:
- izometrične,
- izodinamične
- i izokinetične vežbe.
Izometrične (tonične) vežbe
Predstavljaju kontrakcije mišića bez pokretanja zglobnih površina. Rade se zbog održavanja snage mišića ali ne mogu da dovedu do povećanja izdržljivosti. Proizvode napetost u mišiću pri čemu se dužina mišića ne menja već ostaje ista. Mišić se voljno kontrahuje pri čemu se poluge zgloba ne pomeraju. Kontrakcija traje 5-6 sekundi a pauza 10 sekundi. Ove vežbe se prvenstveno koriste kod imobilisanih mišića da bi se povećala vaskularizacija, i kod bolnih stanja nakon povreda kada aktivne vežbe povećavaju bol.
Izodinamične (izotonične) vežbe
Predstavljaju kontrakcije mišića sa pomeranjem zglobova. Izvide se tako što se mišići kontrahuju protiv spoljašnjeg otpora i izvode pokret sličnom tenzijom kroz puni obim pokreta. Izodinamične vežbe mogu biti koncentrične ako se mišić kontrakcijom skraćuje i ekscentrične ako se mišić kontrakcijom izdužuje. To su vežbe koje najčešće radimo kod podizanja tegova, džakova sa peskom i pomoću mehaničkih traka.
Izokinetične vežbe
Izokinetične vežbe predstavljaju kontrakciju mišića protiv otpora gde se vrši maksimalan pokret. Izokinetične vežbe su dinamične i izvode se istom brzinom protiv otpora koji se menja tokom kontrakcije. Mogu se izvoditi samo na specijalnim aparatima konstruisanim da taj otpor pruže. Na tim aparatima se mogu testirati mišićna snaga i izdržljivost. Do povećanja snage i hipertrofije mišića dovodi kontrakcija mišića protiv velikog otpora ponovljena samo nekoliko puta. Do povećanja izdržljivosti mišića dovodi kontrakcije mišića protiv malog otpora koje se izvodi sa mnogo ponavljanja.
Zašto kineziterapija?
Pošto pacijenti sa reumatološkim oboljenjima kao i sa raznim vrstama povreda imaju sniženu mišićni snagu i atrofiju muskulature, potrebno je primenjivati kineziterapiju. Takođe neadekvatne vežbe mogu da povećaju zapaljenje zglobova pa kineziterapija mogla biti individualno dozirana za svakog pacijenta.
Postoji mogućnost vežbanja u bazenu koja obezbeđuju lakše pokrete tako da se preporučuje kod teže pokretnih pacijenata zbog smanjene gravitacije u vodi.
UPolikinici Galetić kombinujemo kineziterapiju sa mnogim drugim fizikalnim procedurama da bi postigli najbolje rezultate i u najkraćem roku izlečili naše pacijente što nam je primarni cilj. Takođe Poliklinika Galetić jedina tretman kineziterapije upotpunjuje se kompjuterskim jačanjem mišića sa najmodernijim aparatima za elektomiostimulaciju i na taj način dovodi do kompletnog i bržeg izlečenja.
Jul 8, 2015 | Akcija, Fizikalna terapija, Povrede noge, Povrede ruke, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Plazma Bogata Trombocitima (Platelets Rich Plasma / PRP) je deo krvne plazme bogat trombocitima, koji u sebi sadrže faktore rasta i druge supstance koje aktivno ucestvuju u lecenju i obnavljanju oštecenog i-ili obolelog tkiva.
PRP terapija je odlično rešenje za ubrzanje procesa ozdravljenja povređenih tetiva i osteoartritisa na prirodan način bez podvrgavanja pacijenta većim zahvatima. Sam princip predstavlja jednu od poslednjih dostignuća u medicini i koristi prirodnu sposobnost organizma da se izleči. Danas se terapija plazmom bogatom trombocitima često koristi za ubrzanje izlečenja tetiva i hrskavice.
Koristeći krv pacijenta, posebnim metodama izdvajaju se trombociti (krvne pločice) koje se potom ubrizgavaju na povređeno mesto. Kako bi se obezbedilo ubrizgavanje na tačno željeno mesto koristi se ultrazvuk koji omogućuje lakše i preciznije određivanje mesta za ubrizgavanje. Kada na primer dođe do neke posekotine, odbrambena reakcija tela je da privlači trombocite na mesto povrede i time ubrzava proces zarastanja.
Trombociti nakon ubrizgavanja oslobađaju supstance (Faktori rasta) koje potpomažu proces zarastanja i zaceljenja. Koncentracijom trombocita na jedno mesto povećavamo količinu supstanci koje utiču na rast i potpomažu proces zarastanja.Ljudsko telo ima neverovatnu moć isceljenja i upotrebom sopstvenih trombocita značajno potpomažemo i ubrzavamo proces izlečenja.
Gde se PRP Terapija primenjuje?
PRP Terapija se primenjuje kod stanja u kojima želimo da stimulisemo brži oporavak i lecenje tkiva. Kod povreda muskuloskeletnog sistema (povrede mišica, ligamenata, tetiva…), kod degenerativnih promena na zglobovima (kukovima, kolenima, skocnim zglobovima…), u lecenju hronicnih rana, estetskoj medicini itd.
Kako se PRP Terapija izvodi?
Pacijentu se iz vene uzima 10-40 ml pune krvi, koja se specijalnom metodom preradjuje da bi se izdvojila odredjena, potrebna kolicina trombocita (Platelets). Dobijeni produkt se injekcijom infiltrira na ranije definisano obolelo (povredjeno) mesto. Cela procedura traje 15-30 min.
Spada u veoma bezbedne intervencije. Jedine neugodnosti koje pacijent može da ima su tipicne za davanje bilo koje vrste injekcije (bol, krvarenje, crvenilo i otok na mestu uboda).
Sačuvati zaštitu i ne kvasiti mesto davanja injekcije 24sata.
Tehnologija
RegenLab S.A. je renomirani švajcarski R&D proizvođač bio-tehnolgije. Ova kompanije je poznata kao vodeći snabdevač patentirane tehnologije za proizvodnju Autologne plazme sa puno trombocita (A-PRP). Tehnologija se zasniva na preradi sopstvene krvi pacijenta, sa ciljem upotrebe trombocita, ćelija i proteina za indikacije u različitim medicinskim disciplinama kao što su sportska medicina, lečenje rana i estetika.
Neophodno je pomenuti da nije sva PRP istog kvaliteta, moguće su pojave crvenih i belih krvnih zrnaca, promenljiv broj trombocita, umogome zavisi od tehnologije kojom se trombociti izdvajaju iz krvi.
Izdvajanje trombocita se vrši putem centrifuge nakon koje se komponente krvi izdvaju prema gustini. Crvena krvna zrnca i bela krvna zrnca se izdvaju ispod gela za separaciju. Sa gornje strane gela izdvajaju se trombociti koji se potom vraćaju plazmu i PRP je spreman za upotrebu.
Upotreba RegenLab sistema za izvajanje PRP-a ima sledeće prednosti:
- Brza i jednostavna za upotrebu – Potrebno je svega nekoliko koraka za izdvajanje 4 do 5 mililitara PRP-a
- Sigurna – Koristi se krv pacijenta i time se izbegava rizik od zaraze HIV-om i ostalim infektivnim bolestima.
- Mala količina krvi – Potrebna je mala količina krvi, svega 8 mililitara krvi
- Optimalno izdvajanje trombocita – Do 80% trombocita se izdvaja
- Optimalna separacija od crvenih i belih krvnih zrnaca – Do 99,7% ćelija krvnih zrnaca se odstrani
Kako tretirati bol posle PRP Terapije?
Protiv bolova koristiti SAMO propisani lek. Lokalni tretman zavisi od vrste indikacije tretiranog podrucja (sportska povreda, oboljenja, estetske procedure itd).
NIKAKO NE UPOTREBLJAVATI NESTEROIDNE ANTIINFLAMATORNE LEKOVE! (brufen, ibuprofen, naproksen, ketonal, voltaren, advil, aspirin, andol itd).
Kada se PRP Terapija NE SME primenjivati?
Za primenu PRP tretmana postoje apsolutne i relativne kontraindikacije. U apsolutne kontraindikacije, kada se tretman ne sme primeniti, spadaju:
- Maligna oboljenja
- Sistemska oboljenja krvi
- Akutna infektivna stanja
U relativne kontraindikacije, kada se uz adekvatnu pripremu pacijenta tretman može sprovesti, spadaju:
- Autoimuna oboljenja koštano-zglobnog sistema
- Hronična oboljenja jetre i bubrega
- Operativne intervencije u poslednjih 30 dana
- Pacijenti na antikoagulantnoj terapiji
- Primena kortikosteroida 4-6 nedelja pre intervencije
- Primena NSAI lekova u poslednjih 7 dana
U POLIKLINICI GALETIĆ KORISTIMO TEHNOLOGIJU RENOMIRANOG ŠVAJCARSKOG PROIZVOĐAČA REGENLAB KOJA JE VODEĆI SNABDEVAČ TEHNOLOGIJE ZA PROIZVODNJU AUTOLOGNE PLAZME SA PUNO TROMBOCITA.
Jul 2, 2015 | Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Šta je ruptura – pucanje Ahilove tetive?
Zadnja loža mišića potkolenice sastoji se iz dva velika mišića, Gastrocnemius I Soleus, oba mišića se preko Ahilove tetive pripajaju na petnu kost stopala.
Ahilova tetiva je tetiva koja se nalazi na zadnjoj strani potkolenice. Ona je najsnažnija tetiva u telu čoveka i dugačka je oko 15 cm. Mišići zadnje lože potkolenice preko ahilove tetive vrše funkciju pregibanja stopala omogućavajući razne položaje poput stajanja na prstima ili pokrete poput odraza pri trčanju.
Kontrakcijom mišića zadnje lože otkolenice, sila se prenosi preko ahilove tetive. Ukoliko je sila prevelika usled preteranog broja ponavljanja ili usled preterane kontrakcije, može doći parcijalnog ili potpunog pucanja Ahilove tetive, odnosno rupture. Povreda može biti minimalna, usled pucanja nekoliko vlakana, blagog bola I minimalnog uticaja na funkciju skočnog zgloba. Takođe povreda može biti daleko teže kod potpune rupture ili pucanja koja često zahteva hiruršku intervenciju kako bi se povreda u potpunosti sanirala.
Uzroci rupture Ahilove tetive
Pucanje Ahilove tetive se najčešće događa prilikom pokušaja naglog, eksplozivnog kretanja u napred iz stanja mirovanja, kao na primer u tenisu, skvošu, karateu… Povremeno se ruptura može dogoditi tokom dugotrajnog ponavljanja istog pokreta usled zamora, na primer dugotrajno trčanje poput maratona.
Znaci i simptomi rupture
Parcijalna ruptura
Pacijenti prilikom delimične rupture osete snažan oštar bol, koji se povećava kako vreme odmiče ukoliko nastave sa aktivnostima. Simptomi se pogoršavaju prilikom svakog kretanja koje opterećuje Ahilovu tetivu, kao što je hodanje, trčanje, penjanje ili silaženje niz stepenice… Takođe je prisutan otok i bolno mesto na dodir.
Uz odgovarajući tretman i pravovremeno lečenje, pacijenti sa manjom parcijalnom rupturom se obično oporave u roku od jedne do tri nedelje. Kod većih parcijalnih ruptura, zavisi od težine povrede, u pojedinim slučajevima se preporučuje i hirurška intervencije, praćena odgovrujućim metodama fizikalne rehabilitacije.
Potpuna ruptura
Prilikom potpune rupture pacijenti osete jak, oštar, parališući bol u predelu gde se ruptura dogodila. Bol je praćen nemogućnošću oslanjanja na nogu, takođe pacijenti često čuju karakterističan zvuk pucanja, odnosno kidanja, kao kad pukne konopac uz osećaj kao da su dobili udarac na mesto gde se ruptura desila.
Kod potpunih ruptura, najčešće se preporučuje hirurški zahvat kako bi se tetiva ponovo povezala. Nakon operacije potrebna je primena metoda fizkalne terapije kako bi se povreda sanirala i tetiva što pre vratila u funkciju.
Faktori koji utiču na pojavu rupture Ahilove tetive
Postoji nekoliko faktora koji utiču na pojavu rupture Ahilove tetive. Potrebno ih je pravilno sagledati, proceniti i eliminisati kako bi se smanjila šansa da do rupture dođe.
- Loša gipkost mišića zadnje lože potkolenice
- Nepravilan i preteran obim i intenzitet treninga
- Loša biomehanika stopala
- Loša obuća
- Nepravilono i nedovoljno zagrevanje pre aktivnosti
- Loša stabilnost
- Nedostatak opšte i specifične kondicije kod sportista
- Zamor
- Prekomerna telesna težina
Oporavak
Fizikalna terapija je od ključnog značaja za brz oporavak nakon povrede. Metode fizikalne terapije koje se koriste tokom rehabilitacije i oporavka nakon povrede su:
Jun 5, 2015 | Povrede noge, Saveti Lekara, Uncategorized, Vesti
Tendonitis patele – skakačko koleno je stanje koje nastaje usled prenaprezanja i i karakterišu ga patološke promene na pripoju tetive butnog mišića i zgloba kolena.
Stanje se javlja najčešće kod sportista koji se bave disciplinama u kojima su česti skokovi poput odbojke, košarke, skok u vis, zatim discipline sa dugotrajnim trčanjem, fudbalu zatim biciklizmu, tenisu. Skakačko koleno je jedna od najčešćih povreda, prema istraživanju češća od povrede meniskusa ili povrede ukrštenih ligamenata kolena.
Simptomi
Simptomi karakteristični za pojavu skakačkog kolena su bol u gornjem ili donjem delu čašice kolena a često se javlja i bol na pripoju patelarnog ligamenta ispod kolena. Bol može biti različitog intenziteta i obično se postepeno pojačava. U početku se bol javlja obično nakon treninga i posle perioda odmora nestaje. Kasnije pojava bola je učestala i prelazi u stalan bol koji je prisutan i tokom rada i odmora, javlja se takođe i posle dužeg sedenja sa savijenim kolenima na primer u toku vožnje.
Uzroci nastanka povrede
Pojava tendonitis patele je usko povezana sa brojem treninga, što je veći broj treninga šanse za veće oštećenje tetive i rizik pojave skakačkog kolena se povećava. Osim obima treninga jedan od uzroka pojave ove povrede je i neodgovarajuća podloga na kojoj se trenira. Tvrda podloga može doprineti pojavi i razvoju stanja.
Takođe osobine sportiste i njegove sposobnosti mogu uticati na pojavu i razvoj povrede. Nedostatak gipkosti mišića opružača potkolenice – kvadricepsa, neodgovarajući odnos snage između mišića pregibača i opružača i loš položaj ekstremiteta (krive noge, „X“ i „O“ noge), prekomerna težina vežbača i slično.
Tendonitis patele se češće javlja kod aktivnih sportista u odnosu na rekreativce, uz veću učestalost pojave kod muškaraca nego kod žena.
Terapija
Fizikalna terapija ubrzava i omogućava lakši oporavak. Primenjuju se sledeće metode fizikalne terapije:
Prognoza za oporavak
Kod lakših slučajeva vreme potrebno z oporavak i povratak aktivnostima je šest nedelja uz odgovarajuću terapiju. Kod težih slučajeva može doći do prekida aktivnosti i terapije u trajanju i do četiri meseca, nakon čega se postepeno počinje sa aktivnostima.
Recent Comments