fbpx
Kriv vrat – Tortikolis

Kriv vrat – Tortikolis

Kriv vrat – Tortikolis predstavlja deformaciju koja se karakteriše nagnutošću glave i vrata u jednu stranu a licem okrenutim u suprotnu stranu. Uzroci zbog se tortikolis javlja su različiti. Mogu biti usled grčenja mišića, deformacija ili anomalija vratnih pršljenova, usled upalnih procesa, neurolški i slično.

Urođeni tortikolis nastaje kod dece odnosno beba usled lošeg položaj au stomakuu poslednjim mesecima trudnoće. Takođe mogu nastati usled neke porođajne traume usled istezanja mišića vrata ukoliko glava prebrzo izađe ili ukoliko je porođoj težak i potrebno izvući bebu i u tom slučaju može doći do pucanja mišića i hematoma.

Pored nagnutosti glave na jednu i okretanja lica u suprotnu stranu takođe može doći i do pojave asimetrije lica i čela.

Lečenje

Lečenje totikolisa kod dece započinje odmah, od prvog kontakta sa bebom i postavljanja dijagnoze. Kod posmatranja i postavljanja dijagnoze dečji fizijatar posebno vodi računa o:

  • Položaj glave u odnosu na ramena, ruke i kičmu
  • Pokretljivost glave u različitim pravcima
  • Kontrola glave ( u zavisnosti od motoričkog razvoja i zrelosti)

Dobro postavljena dijagnoza je od suštinske važnosti kako bi se propisala odgovarajuća terapija. Terapija obično obuhvata:

  • Povećavanje elastičnosti
  • Povećavanje amplitude pokreta
  • Pozicioniranje
  • Uspostavljanje kontrole glave
  • Stimulacija psihomotornog razvoja
  • Edukacija roditelja kako bi postavili dete u korektivan položaj i bavljenje sa detetom

Korekcija položaja glave

Najlakši i najefikasniji način da s beba postavi u pravilan položaj je tokom sna, ali i dok je beba budna. Uobičajeni načini su:

  • Ukoliko je beba na boku, postavljamo tkaninu pod glavu bebi sa stran koja je zahvaćena tortikolisom
  • Dok je dete budno, postavimo ga na stomak sa glavom okrenutom na suprotnu stranu od skraćenog mišića.
  • Jedan od trikova koji može poslužiti je postavljanje deteta licem ka zidu. Uobičajeno je da će dete okrenutio glavu da gleda ka prostoriji i ka izvoru zvuka te će najčešće samo okrenuti glavu u željeni položaj.

Vežbe

U sklopu vežbi koje se praktikuju u cilju lečenja i terapije, obično se koriste pasivne vežbe poput:

  • Fleksije – pregibanja glave u napred lagano dok bradom ne dodirnemo grudnu kost
  • Bočno pregibanje- laterofleksija gde se trudimo da uho i rame sa zdrave strane približimo jedno drugom što je više moguće.
  • Rotacija – Glava se rotira ka skraćenoj strani

Kod Aktivnih vežbi koje započinju između drugog i trećeg meseca života pošto u tom periodu beba može da fiksira predmet pogledom i da prati predmet pogledom po horizontali i vertikali.

Posetite nas i obavite neophodan pregled i učinite najbolje za Vaše najmlađe.
Zakažite pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211

Bez bola u leđima – saveti za svakodnevni život

Bez bola u leđima – saveti za svakodnevni život

Bol u leđima je izuzetno česta pojava kod današnje populacije i zbog svoje učestalosti takođe je nazivaju i bolešću civilizacije. Većina ljudi usled modernog načina života tegobe počinje da oseća već posle tridesete godine života. U toku života otprilike 75% ljudi se požali na bol u leđima otprilike polovina radno sposobnih ljudi se obrati lekaru za pomoć usled pojave bola u leđima.

Bol u vratu – Cervikalni sindrom je mnogo više od samog bola u vratu. Degenerativni procesi mogu prouzrokovati zrakasto širenje bola, utrnulost i slabost u ramenima, rukama i šakama. Ovaj neprijatan osećaj i gubitak pokretljivosti može ostaviti značajan trag u vašoj karijeri, porodičnom životu i uopšte uticati na kvalitet života.

Cervikalni sindrom obuhvata grupu simptoma i znakova koji nastaju usled kompresije i iritacije spinalnih nervnih korenova i krvnih sudova u vratu, i dovode do senzitivnih, motornih i vaskularnih poremećaja.

Učestalost cervikalnog sindroma odnosno bolova u vratu je velika i povećava se sa godinama života. Preko 90 % ljudi je makar jednom u životu osetilo bolove u vratu. Kao i kod lumbalnog sindroma najčešći uzrok bolnog vrata su degenerativne promene na vratnom delu kičme.

Lumbalni bolni sindrom podrazumeva pojavu bola u donjem delu leđa, odnosno slabinskom delu kičmenog stuba. Bol se  može javiti naglo ili postepeno a karakteriše ga često pojavljivanje. Zbog velike učestalosti pojave ovih bolova kod odrasle populacije često ovo stanje nazivaju i bolešću civilizacije. Moderan nezdrav način života i neprilagođenost uspravnog stava kičmenog stuba na velika opterećenja koja se fokusiraju upravo u slabinskom delu kičme, dovodi do oštećenja slabinskih pršljenova.

Tokom života preko 90 % ljudi su barem jednom osetili bol u ledjima, a više od polovine radno sposobnih ljudi zbog istih tegoba zatraži lekarsku pomoć. Zbog tolike učestalosti ovaj problem nazivamo bolest modernog doba.

Išijas – Ako ste osetili da vas preseče jak i oštar bol od leđa, pa sve preko nogu do stopala ili ako ste  primetili  da se neprijatno žiganje i pritisak pojačavaju pri svakom, pa i najmanjem naprezanju. Pritom još niste posetili lekara, trebalo bi to odmah da uradite jer uzrok vašeg upornog bola može da bude išijas, oboljenje od kojeg pati čak 98 odsto ljudi.

Išijas je bolest najdužeg živca u organizmu –nervus ishiadikusa. Karakteiše ga nespecifični lumbalni bol (više od 95%) – bol u krstima od donjih rebara do glutealne linije.

Kako biste sprečili pojavu bola u leđima, preporučujemo da se pridržavate sledećih saveta:

  • Imajte podršku za leđa tokom dugih perioda sedenja ili vožnje
  • Često menjajte položaj tokom sedenja ili stajanja
  • Smanjenjem telesne težine smanjićete opterećenje na mišiće leđa
  • Trudite se da leđa ispravite tokom sedenja ili stajanja
  • Vežbajte, bavite se fizičkim aktivnostima
  • Nemojte podizati velike terete
  • Obratite pažnju na ležaj na kom spavate
Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena

Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena

Šta je Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena?

Kičma je izuzetno složena i sastoji se od međusobno spojenih kostiju koje nazivamo kičmenim pršljenovima. Kod oko 5% odraslih dolazi do sitnih pucanja u nekom od pršljenova. Usled konstantnog delovanja sila na pršljenove u lumbalnom delu ove sitne pukotine ne zarastaju kao druge kosti i javlja se Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena.

Spondiloslisteza obično ne uzrokuje nikakve probleme ukoliko se pacijent ne bavi sportom, Ponekad se desi da pršljen sa naprsnućem sklizne preko pršljena koji se nalazi ispod. Kada se to desi, dolazi do pojave bola i nelagodnosti.

Najčešće do spondilolisteze dolazi na spoju lumbalnog pršljena L5 i S1 odnosno sakralne kosti.

Simptomi spondilolisteze

Spondilolisteza ne mora izazvati nikakve tegobe godinama, možda ih ne izazove nikad, međutim ukoliko se pojave simtomi, oni mogu biti sledeći:

  • Bol u lumbalnom delu
  • Bol u sedalnom delu
  • Utrnulost, sevajući bolovi, probadanja
  • Krutost mišića
  • Slabost mišića
  • Povećano naginjanje unazad
  • Hramanje, šepanje

Ovi simptomi se pogoršavaju ukoliko pacijent dugo stoji, hoda, trči ili ukoliko se bavi aktivnostima koje u svojim kretnjama sadrže hiperekstenziju poput gimnastike. Odmor dovodi do ublažavanja simptoma i do olakšanja.

Dijagnoza

Spondilolistezija se može dijagnostikovati najčešće palpacijom i praćenjem ranijih rezultata lekarskih pregleda. Takođe snimanje može dati najbolju sliku i pomoću u postavljanju dijagnoze. Ipak ima slučajeva gde je na snimku teško videti da li postoji problem, pa su dodatne pretrage moguće.

Magnetna rezonanca može jasno pokazati da li postoje pukotine ili nepravilnosti na kostima koje su mogle uzrokovati pojavu spondilolisteze.

Ukoliko se utvrdi postojanje spondilolisteze, ona se klasifikuje po stepenima od 1 do 4 u zavisnosti od pomeranja pršljena koji je skliznuo.

Lečenje

Ukoliko lekar utvrdi pojavu spondilolisteze, uobičajeno je početi sa nehirurškim tretmanima poput:

  • Odmora i uzdržavanja od kretanja i položaja koji uzrokuju bol
  • Antiinflamatornim lekovima
  • Analgeticima
  • Fizikalnom terapijom

Fizikalna terapija

Osnovna metoda koja se koristi su vežbe kako bi se ojačali duboki mišići kičmenog stuba koji drže pršljenove u pravilnom položaju.

Od odtalih metoda fizikalne terapije najčešće se koriste:

Šta je bol?

Šta je bol?

Svi u toku života nebrojeno puta osetimo bol i činimo razne stvari koje uzrokuju bol. Svaki čovek oseća bol na svoj način, prag tolerancije bola takođe nije isti za sve ljude, individualan je.

U suštini Bol je neprijatni telesni i emocionalni osećaj koji nastaje usled postojećeg ili pretećeg oštećenja tkiva. Najčešći je simptom, tj. znak oboljenja u medicini i glavni razlog zbog kojeg se pacijenti  javljaju lekaru.

Ujedno bol predstavlja prvu liniju odbrane organizma i jasan prvi znak da nešto nije u redu.

Tipovi bola

Bol najčešće delimo na neuropatski i nociceptivni.

Neuropatski bol se javlja prilikom povrede – oštećenja ili bolesti koja pogađa nervni sistem. Bol se može javiti usled direktne povrede ili iritacije nerava –  živaca poput uklještenja. Takođe po podeli može biti periferni ukoliko je neki od živaca perifernog nervnog sistema povređene ili centralni ukoliko je pogođena kičmena moždina ili mozak.

Nociceptivni bol je posledica aktivacije receptora za bol u koži i mekim tkivima usled oštećenje tih tkiva. To mogu biti posekotine, ogrebotine, udarci, uštinuće i slično koji takođe nazivamo somatski i može se pojaviti prilikom oštećenja nekog od unutrašnjih organa i tada se klasifikuje kao visceralni.

Takođe razlikujemo akutni i hronični bol.

Akutni bol je povezan sa nastankom povrede.

Hronični bol traje duži vremenski period, duže od tri meseca i obično nije povezan sa nastankom povrede i oštećenjem tkiva. Hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatkse i psihosocijalne posledice, zbog stalnog narušavanja kvaliteta života bolesnika, međutim mogu indirektno biti pogođeni i oni koji zajedno žive u okruženju sa bolesnikom. Hronični bol, umanjuje fizičku aktivnost i dovodi do slabljenja mišića i narušava funkciju zglobova.

Primenom sredstava fizikalne terapije značajno možemo doprineti ublažavanju i otklanjanju bola.

U svrhu ublažavanja bola najčešće se primenjuju:

Najbolji rezultat u jačanju mišića i eliminisanju bola kod fibromijalgije postiže Shockwave i Kompjutersko jačanje mišića

Spinalna stenoza – suženje kičmenog kanala

Spinalna stenoza – suženje kičmenog kanala

Šta je spinalna stenoza – suženje kičmenog kanala?

Spinalna stenoza predstavlja suženje spinalnog kanala, rezultat toga je suženje kanala kroz koji prolaze nervi i pritisak na korene nerava i kičmenu moždinu.

Spinalnu stenozu obično uzrokuju degenerativni procesi usled starenja kičme. Kako nastupa proces starenja, ligamenti i vezivno tkivo počinje polako da se zadebljava i kalcifikuje što može dovesti do suženja kičmenog kanala i pritiska na kičmenu moždinu i korene nerava.

Usled prosesa starenja, kosti se takođe mogu uvećati što opet može dovesti do suženja kanal kroz koji prolaze nervi.

Međupršljenski diskovi vremenom takođe propadaju, dehidrirajui gube na svojoj visini što takođe utiče na smanjenje prostora i pritiskanje nerava.

Osteoartritis je jedna od najčešćih bolesti i oblika artritisa koji se često dešava u poznim godinama. To je hronični degenerativni proces trošenja kičmenih pršljenova i često u kombinaciji sa uvećanim kostima dovodi do pojave spinalne stenoze i spondiloze.

Simptomi

Pacijenti koji boluju od spinalne stenoze obično osete utrnulost, slabost, usporene reakciju – reflekse ili uopšteno bol u rukama i nogama. Simptomi obično zavise od dela kičem u kom je došlo do suženja. Uobičajena mesta gde dolazi do suženja kičmenog kanala su u vratnom i lumbalnom delu, mada do suženja može doći u bilo kom predelu kičme.

U slučaju da do stenoze dođe u lumbalnom delu, simptomi su bol, utrnulost i slabost koja se proteže od donjeg dela leđa preko zadnjice do dogu obično u toku aktivnosti.

U slučaju stenoze u vratnom delu, dolazi do slabosti i trnjenja u rukama.

Za razliku od išijasa kod kog je takođe uklješten nerv, kod stenoze do olakšanja dolazi ako se prekine sa aktivnostima i odmori.

Pacijentima koji boluju od stenoze, sedenje, saginjanje i savijanje kičme obično donosi olakšanje. Pozicije u kojima se kičma savija „otvaraju“ kičmeni kanal i uvećavaju prostor u kojem se nalaze nervi time olakšavajući i smanjujući pritisak na nerve.

Lečenje

Nakon što se postavi dijagnoza i utvrdi da pacijent boluje od spinalne stenoze, prvi korak je eliminacija bola. Nakon što se bol eliminiše prelazi se na vraćanje funkcionalnosti kičmenog stuba.

Uobičajeni tretmani su iz domena fizikalne terapije:

Osteoporoza

Osteoporoza

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je progresivna metabolička bolest kostiju koja se karakteriše smanjenjem mineralne gustine kosti (gubitak kalacijuma iz kosti). To dovodi do smanjenja čvrstine kosti, povećanja fragilnosti i porasta rizika za nastanak preloma kosti. Iako osteoporoza može da zahvati bilo koju kost u telu, prvenstveno se javlja na ručnim zglobovima, kičmi i kukovima. Prelomi mogu nastati posle lakših trauma ili čak bez povrede (tkz. spontani prelomi).

To je “nema bolest”, počinje podmuklo, bez simptoma i najčešče se otkriva tek kad se desi prelom neke kosti. Zato je i zovu “tihi kradljivac kostiju”. Nekada se kao prvi simptomi mogu javiti bolovi u kostima, zglobovima I mišićima, ali se najčeće ne pomišlja na osteoporozu kao uzrok.

Osteoporoza pogađa kompletan skelet. Kod ovog oboljenja koštane supstance je sve manje, i to usled veće razgradnje nego stvaranja koštane mase, u većoj meri od normalne za tu starosnu dob i pol. Usled toga opadaju čvrstoća i elastičnost kostiju, a raste njihova lomljivost. Kod uznapredovale bolesti dolazi do pojačanih lomova i deformacija kostiju; naročito su ugrožene kosti kičme i vrata butne kosti. Na primer, tokom života se gustina vrata butne kosti kod žena smanji za skoro 69%, a kod muškaraca za skoro 40%. Zbog pojačane razgradnje koštane supstance tokom klimaksa, žene su više pogođene osteoporozom.

Prevencija i terapija

Najvažniji cilj lečenja jeste izbegavanje lomova kostiju, tako što će se usporiti dalja razgradnja i podstaći stvaranje kostiju. Svaka terapija lekovima mora da bude praćena programom kretanja, koji je primeren vama. Tek kretanjem kost se podstiče na maksimalno umnožavanje supstance. Najbolje moguće lečenje lekovima i individualno prilagođenim programom ishrane i kretanja dobićete ako dođe do saradnje više specijalista (lekar opšte prakse, internista, fizijatar, ortoped, ginekolog). Uravnotežena ishrana i dovoljno kretanja i sporta postavljaju još u detinjstvu temelj za „jake“ kosti.

Postavljanje dijagnoze

Postavljanje dijagnoze vrši se pomoću:

  • detaljne anamneze (uzimanje istorije bolesti)
  • fizičkog pregleda
  • RTG kičme • merenja gustine kost i
  • laboratorijskog ispitivanja lekar može da proceni rizik od osteoporoze odn. da prepozna postojeću bolest.

Samo merenje gustine kostiju nije dovoljno da se utvrdi postojanje osteoporoze!

Lečenje osteoporoze

Osteoporozu lečimo na daleko najsavremeniji način Američkom metodom koju sačinjavaju:

  • Specijalne vežbe koje se rade uz nadzor obučenih fizioterapeuta i sa najnovijom opremom Thera-Band i Terrasens.
  • Uzimanje originalnih Američkih suplemenata (jer se prodaju i apsolutno neaktivni lekovi)
  • Korekcija svakodnevne ishrane i saveti za zdrav način života
  • Terapija Magnetosolenoidom.

Sveukupni prikaz je rezultat saradnje sa Američkom školom za prevenciju, dijagnostiku i terapiju Osteoporoze, pa prema tome savetujemo da nam se što pre javite.

Call Now Button