fbpx
Najbolji rezultati u lečenju skolioze – Schroth metoda

Najbolji rezultati u lečenju skolioze – Schroth metoda

Skolioza – kriva kičma (Scoliosis) predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni. Skoliotično loše držanje (skolioza) karakteriše različita visina ramena i lopatica i asimetrija trouglova stasa. Teže se uočava jer dete nije pogrbljeno pa nekada prođe jako mnogo vremena dok deformitet ne postane vidljiv. Najbolji rezultati u lečenju skolioze postižu se primenom Schroth metoda.

Schroth metod je sistem vežbanja koji se primenjuje u savremenoj kineziterapiji kod skolioze. Cilj ovog metoda je zaustavljanje progresije krivine i njena korekcija, smanjenje bola uzrokovanog postojećom skoliozom, povećanje vitalnog kapaciteta pluća, poboljšanje posture, kao i osposobljavanje pacijenta da dugotrajno održi postignutu korekciju i time izbegne hiruršku intervenciju. Klinički je dokazano da svakodnevne vežbe po Schrot metodi u trajanju od 30 minuta dnevno inhibiraju mehaničke sile, koje nastaju usled lošeg držanja i gravitacije, a koje bi inače vremenom dovele do daljeg povećanja krivine (takozvani ”začarani krug”), čak i nakon završenog rasta. Schroth metod daje pacijentima potrebno znanje i sredstva kojima mogu doživotno da drže pod kontrolom stanje svoje kičme.

Skolioza je najčešći deformiteti kičmenog stuba kod dece. Nastaje kao posledica deformiteta jednog ili više kičmenih pršljenova, međupršljenskuh diskusa i mišićno-ligamentarnih struktura. Dolazi do pojave primarne i sekundarne krivine koje pomeraju kičmeni stub bočno uz rotaciju kičmenih pršljenova formirajući „C“ ili „S“ krivinu.

Kako je nastala Schroth metoda?

Schrot koncept je priznat kao najpotpunija metoda procena skolioze, klasifikacije i načina vežbanja. Nastala je u Nemačkoj 1920-te godine. Ime je dobila po autoru Katharini Schroth (1894-1985) koja je i sama imala skoliozu te je na sebi osetila problem I postavila osnove funkcionalne dijagnostike , terapije koji su njeni sledbenici razradili . Metoda je postala standard nehiruške terapije skolioza u Nemačkoj. Podržana je od državnog sistema zdravstvenog osiguranja . Ortopedi I hirurzi rutinski upućuju pacijente na terapiju. Schroth vežbama. Schroth koncept se sprovodi u ASKLEPIOS KATHARINA SCHROTH KLINIK ( BAD SOBERNHAEM, NEMAČKA). Pored stacionarne rehabilitacije pacijenata sa skoliozom, na Klinici se vrše edukacije terapeuta iz cele Evrope. Sertifikovani terapeuti pružaju ovaj vid terapije širom Evrope, SAD-a, i delovima Srednjeg istoka

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, doctor Rigo započeo je trening programe za terapeute I uskoro je postao jedan od najuticajnijih međunarodnih instruktora. Originalni program je doneo u Ameriku I Englesku šireći na taj način znanje širom sveta zajedno sa autorom I Istražujući efekte koji se postižu ovom metodom. Na taj način je Schroth metoda postala danas priznata širom sveta.

Razvoj Schroth metode

Način rehabilitacije se danas promenio, a proteze su razvijene tako da pružaju najveću sigurnost i napredak u tretmanu. Trening je skraćen  modifikacijama prvobitne tehnike i uvođenjem nove forme držanja, kao što su sagitalne korekcije, ADL korekcije. Program je i dalje baziran na prvobitnom trodimenzionalnom pristupu Katarine Schroth koji karakteriše primena specifične korekcije držanja tela, korekcija obrazaca disanja kod skolize i korekcija u odnosu na osu tela.

Kako se bliži kraj perioda u kojem se koriste proteze, predlaže se intenzivnija upotreba fizikalne terapije. Današnji program se fokusira na aktivnosti koje se obavljaju u svakodnevnom životu,  odnosno ADL (activities of daily living) da bi se izbegao gubitak kontrole pravilnog držanja tela u svakodnevnim aktivnostima. 30 minuta vežbanja u toku dana je nedovoljno kada je kičma opterećena uobičajenim aktivnostima u toku dana.

Rasterećenje kičmenog stuba I primarni cilj novog programa koji je nastao. Vežbe danas su namenjene prvenstveno za sticanje kontrole držanja tela. Program je unapređen i fokusira se na unapređenje položaja tela u sagitalnoj ravni a rezultati koji se postižu su neverovatni čak I kod izuzetno velikih krivljenja kičme

Takozvani “Novi Schroth program” ima za cilj korekciju krivina do 70°, međutim kada krivljenje kičme premaši 70° primenjuje se originalni Schroth program koji kako iskustva pokazuju postiže najbolje rezultate.

Novi program se prvenstveno koristi kod manjih krivljenja kičme a skraćen je period rehabilitacije pacijenata. Osnovni principi po kojima je formiran prvi Schroth program se koriste i danas. Prvobitni program je bio i ostao najbolji program za rešavanje problema velikih krivina kičmenog stuba, prvenstveno u grudnom delu.

Samo učestalim i stručnim sistematskim pregledima dece može se dijagnostikovati ovaj ozbiljan problem.

Najvažnija je pravovremena i ozbiljna terapija u vidu korektivnih specijalnih vezbi, kao i novih metoda kompjuterksog jačanja oslabljenih i spastičnih misića. Kod težih slučejeva preporučuje se najdelotvornija metoda lečenja- metoda po Schrotu.

Osim neophodnog tretmana korektivnim vežbama Poliklinika Galetić jedino primenjuje najmodernije lečenje i korekciju posture deteta kombinacijom kineziterapije i kompjuterskog jačanja oslabljene muskulature (elektromiostimulacija).

Na taj način se dobijaju najbolji rezultati u najkraćem mogućem roku. Mišićne grupe deteta su ojačane, elastičnije, izdužene i dete nakon ovog tretmana samo treba da nastavi da radi naučene vežbe u kućnim uslovima .

KOD NAS SE UVEK RADE INDIVIDUALNI TRETMANI SA STRUČNIM TERAPEUTIMA KAKO BI SE POSVETILA MAKSIMALNA PAŽNJA NAŠIM PACIJENTIMA.

Zakažite svoj pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211

TAKOĐE PRIMENJUJEMO I SCHROTH METODU KOD TEŽIH SLUČAJEVA SKOLIOZE

Ova metoda je posebno uspešna kod dece u razvoju.

Ključ metode predstavlja dinamičke vežbe pod kontrolom fizioterapeuta, specijalizovanog za tu vrste terapije.

Pored dinamičkih vežbi  uče se posebno i vežbe disanja prevashodno sa jednim plućnim krilom radi korekcije rotatornih deformiteta grudnog segmenta kičmenog stuba.

Kriv vrat – Tortikolis

Kriv vrat – Tortikolis

Kriv vrat – Tortikolis predstavlja deformaciju koja se karakteriše nagnutošću glave i vrata u jednu stranu a licem okrenutim u suprotnu stranu. Uzroci zbog se tortikolis javlja su različiti. Mogu biti usled grčenja mišića, deformacija ili anomalija vratnih pršljenova, usled upalnih procesa, neurolški i slično.

Urođeni tortikolis nastaje kod dece odnosno beba usled lošeg položaj au stomakuu poslednjim mesecima trudnoće. Takođe mogu nastati usled neke porođajne traume usled istezanja mišića vrata ukoliko glava prebrzo izađe ili ukoliko je porođoj težak i potrebno izvući bebu i u tom slučaju može doći do pucanja mišića i hematoma.

Pored nagnutosti glave na jednu i okretanja lica u suprotnu stranu takođe može doći i do pojave asimetrije lica i čela.

Lečenje

Lečenje totikolisa kod dece započinje odmah, od prvog kontakta sa bebom i postavljanja dijagnoze. Kod posmatranja i postavljanja dijagnoze dečji fizijatar posebno vodi računa o:

  • Položaj glave u odnosu na ramena, ruke i kičmu
  • Pokretljivost glave u različitim pravcima
  • Kontrola glave ( u zavisnosti od motoričkog razvoja i zrelosti)

Dobro postavljena dijagnoza je od suštinske važnosti kako bi se propisala odgovarajuća terapija. Terapija obično obuhvata:

  • Povećavanje elastičnosti
  • Povećavanje amplitude pokreta
  • Pozicioniranje
  • Uspostavljanje kontrole glave
  • Stimulacija psihomotornog razvoja
  • Edukacija roditelja kako bi postavili dete u korektivan položaj i bavljenje sa detetom

Korekcija položaja glave

Najlakši i najefikasniji način da s beba postavi u pravilan položaj je tokom sna, ali i dok je beba budna. Uobičajeni načini su:

  • Ukoliko je beba na boku, postavljamo tkaninu pod glavu bebi sa stran koja je zahvaćena tortikolisom
  • Dok je dete budno, postavimo ga na stomak sa glavom okrenutom na suprotnu stranu od skraćenog mišića.
  • Jedan od trikova koji može poslužiti je postavljanje deteta licem ka zidu. Uobičajeno je da će dete okrenutio glavu da gleda ka prostoriji i ka izvoru zvuka te će najčešće samo okrenuti glavu u željeni položaj.

Vežbe

U sklopu vežbi koje se praktikuju u cilju lečenja i terapije, obično se koriste pasivne vežbe poput:

  • Fleksije – pregibanja glave u napred lagano dok bradom ne dodirnemo grudnu kost
  • Bočno pregibanje- laterofleksija gde se trudimo da uho i rame sa zdrave strane približimo jedno drugom što je više moguće.
  • Rotacija – Glava se rotira ka skraćenoj strani

Kod Aktivnih vežbi koje započinju između drugog i trećeg meseca života pošto u tom periodu beba može da fiksira predmet pogledom i da prati predmet pogledom po horizontali i vertikali.

Posetite nas i obavite neophodan pregled i učinite najbolje za Vaše najmlađe.
Zakažite pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211

Ravni tabani – ravna stopala

Ravni tabani – ravna stopala

Ravna stopala ili ravni tabani su naizgled beznačajan oblik deformiteta koji u zrelijim godinama može imati ozbiljnije posledice po fizičko zdravlje pojedinca. Ovaj deformitet karakterišu spuštena stopala pri hodu što za posledicu ima urušavanje pravilnog držanja tela pojedinca. Ovo dalje uzrokuje nelagodu i osetnu bol, a kasnije i mogući deformitet kičme.

Ravna stopala odnose se na promenu pravilnog oblika stopala zbog čega taban nema zdrav oslonac prilikom stajanja.

Ravni tabani su prilično uobičajena pojava, naročito kod dece. Nastaju zbog labavosti tetiva koje zglobovi u stopalu drže zajedno.

Tkiva, odnosno tetive se zatežu formirajući luk stopala u procesu rasta kod dece, sve do navršene 3. godine.

Kod većine ljudi se do zrelog doba formira pravilan luk stopala. Međutim, kod jednog broja osoba taj luk možda nikada ne završi proces normalnog formiranja.

Istraživanje “Medline” internet servisa Nacionalne biblioteke za medicinu pod pokroviteljstvom Vlade SAD-a navodi da postoje i urođene dijagnoze koje utiču na nepravilno formiranje stopala:

  • Ehlers-Danlosov sindrom
  • Marfanov sindrom

Tipovi ravnih stopala

Ravna stopala mogu razviti zdravstvene probleme bilo u detinjstvu, bilo u zrelom periodu života.

Postoji više tipova ravnih stopala koji uključuju:

  • Fleksibilna ravna stopala
  • Fiksna ravna stopala
  • Stopalo sa stečenim padajućim lukom
  • Vertikalni talus

 

Fleksibilna ravna stopala

 

 

Fleksibilna ravna stopala su najčešći oblik ravnih tabana. Ona imaju vidljiv luk kada osoba ne stoji, ali prilikom stajanja taj vidljivi luk nestaje. Fleksibilna ravna stopala pojavljuju se tokom detinjstva ili u periodu adolescencije.

 

 

Ona pogađaju oba stopala i stanje se postepeno pogoršava tokom odrastanja. Karakterističnost za fleksibilna ravna stopala predstavlja mogućnost istezanja, cepanja ili oticanja ligamenata i tetiva. Iz ovih razloga se preporučuje profesionalna fizijatrijska ordinacija u rešavanju problema.

 

 

Fiksna ravna stopala

 

 

Osoba sa fiksnim ravnim stopalima nema vidljiv luk stopala prilikom stajanja niti prilikom sedenja. Ovo stanje obično se razvija i napreduje tokom tinejdžerskog doba, a sa godinama se pogoršava.

 

 

Karakteristika ovog stanja je bol u predelu nogu i stopala. Savijanje stopala u bilo koju stranu stoga je prilično bolan i teško izvodljiv pokret. Takođe, ovaj deformitet može nepovoljno uticati na oba ili samo jedno stopalo.

 

 

Stopalo sa stečenim padajućim lukom

 

 

Kod stopala sa stečenim padajućim lukom karakterističan je neočekivani pad, odnosno iznenadno urušavanje luka tabana. Padajući luk tabana izrazito je bolan i može uzrokovati pojavu okretanja tabana spolja.

 

 

Kao i kod fiksnih ravnih stopala i ovo stanje može nepovoljno uticati kako na oba, tako i isključivo na jedno stopalo.

 

 

Najčešći razlog za pojavu ove vrste deformiteta stopala je upala ili kidanje tetiva koje služe kao podrška i oslonac za luk tabana.

 

 

Vertikalni talus

 

 

Pojedine bebe imaju urođenu manu nazvanu vertikalni talus koji sprečava luk tabana da se u potpunosti formira. Karakteristiku ovog stanja predstavlja razvitak talusne, odnosno skočne kosti u zglobu na pogrešnom mestu.

 

 

Taban zbog toga dobija deformisan oblik koji podseća na dno stolice za ljuljanje, zbog čega se često naziva klackasto stopalo.

 

 

Ravna stopala – uzroci

 

 

Tipično ljudsko stopalo ima 33 zgloba koji služe kao podrška držeći zajedno 26 različitih kostiju. Uz to, stopalo ima preko 100 mišića, tetiva i ligamenata.

 

 

Sa druge strane, struktura luka tabana definiše način na koji osoba hoda podržavajući težinu tela zajedno sa nogama i stopalima.

 

 

Luk tabana istovremeno mora biti i čvrst i elastičan, kako bi se bez previše problema adaptirao na različite površine.

 

 

Uzroci za pojavu ravnih stopala mogu biti nasledni, ili se oni pod uticajem spoljnih faktora mogu razviti tokom života.

 

 

Što se tiče naslednih faktora veoma je važna genetika i da li je neko od roditelja ili najbližih srodnika imao isti ili sličan deformitet. Sa druge strane, spoljašnji faktori mogu biti raznoliki.

 

 

Ovo su samo neki spoljašnji uzroci pojave ravnih stopala:

 

 

  • Slaba fizička aktivnost
  • Gojaznost
  • Povreda
  • Starenje
  • Trudnoća

 

 

Dakle, ravni tabani su deformitet koji se razvija kako kod dece, tako i kod odraslih pojedinaca.

 

 

Ravna stopala kod dece

 

 

Deca se rađaju sa minimalno vidljivim lukom tabana, pa je potrebno vreme za njegov razvitak i bolji uvid u stanje potencijalnog deformiteta.

 

 

Ukoliko dete ima fleksibilno ravno stopalo ono će se u razviti tek nakon 5. godine života. 

 

 

Najveći broj dece sa ravnim stopalima će luk stopala razviti do 10. godine života. Važno je naglasiti da ukoliko dete tokom ranog detinjstva ima ravne tabane to ne znači da će i u kasnijim godinama imati isti problem.

 

 

Nažalost, ukoliko dete ima ravne tabane zbog nepravilnog razvitka kostiju ili drugog problema kao što je spina bifida, odnosno rascep kičmenog stuba, pedijatrijski fizijatri će morati da se uključe u proces kako bi se na najbolji mogući način rešila ovakva osnovna dijagnoza koja kao posledicu ima i problem sa ravnim stopalima.

 

 

Ovo su samo neki od uobičajenih uzroka ravnih stopala kod dece:

 

 

  • Genetika
  • Labavost ligamenata
  • Zategnuta Ahilova tetiva
  • Nedostatak vežbi za stopala

 

 

Ravna stopala kod odraslih

 

 

Odrasli ljudi mogu se suočiti sa ravnim stopalima zbog povreda, prezategnutosti Ahilove tetive, abnormalno formiranih zglobova, kontinuiranog opterećenja na tabanima i njihovim lukovima ili pak zahvaljujući prirodnom procesu starenja.

 

 

Kada se ravna stopala razviju u odraslim godinama ona obično nastaju usled nekog većeg zdravstvenog problema.

 

 

Neki od uobičajenih uzroka za razvitak ravnih tabana u zrelom dobu mogu biti:

 

 

  • Kontraktura Ahilove tetive
  • Koalicija zadnjeg skočnog zgloba (Tarzalna koalicija)
  • Povreda tetive
  • Artritis
  • Marfanov sindrom
  • Dijabetes
  • Gojaznost
  • Trudnoća
  • Preveliki napor
  • Povreda ili fraktura

 

 

Simptomi ravnih tabana

 

 

Najčešći simptom ravnih tabana je umanjen luk tabana ili njegov potpuni nedostatak.

 

 

Takođe, bol ili osećaj zamora u unutrašnjem delu stopala se može javiti. Ipak, kod mnogih osoba ravni tabani nikada ne izazovu bolne tegobe.

 

 

Tegobe koje ravni tabani mogu da izazovu uključuju:

 

 

  • Zapaljenje mekog tkiva
  • Zamor nogu, stopala ili luka tabana
  • Grčevi u nogama
  • Bol u stopalu, članku ili skočnom zglobu
  • Bol u kolenu, kuku ili donjem delu leđa
  • Nepravilan hod
  • Čukljevi
  • Čekićast prst
  • Artritis
  • Petni trn
  • Oštećenje zadnje tibijalne tetive

 

 

Ravni tabani mogu načiniti štetu prilikom rasporeda telesne težine, odnosno štednje jedne strane tela.

 

 

Zbog toga možete primetiti kako se obuća sa jednog stopala troši brže nego ona sa drugog, a to je zapravo benigna posledica. Postoji opasnost od težih telesnih povreda i deformiteta nakon kontinuiranog perioda tokom kojeg se nepravilno hoda.

 

 

Dijagnoza i faktori rizika

 

 

Stručno lice postavlja dijagnozu posmatrajući simptome i izučavajući način na koji se luk tabana ponaša prilikom hodanja, stajanja i sedenja.

 

 

Lekari će iz tog razloga insistirati na nekoliko prostih i kratkih testiranja kako bi ustanovili da li je reč o problemu ravnih tabana:

 

 

  • Doktor će posmatrati stopalo na čvrstoj i ravnoj podlozi sa prednje, zadnje i bočne strane. Stopala će biti paralelna, odnosno spojena ili blago razmaknuta, a doktor će gledati položaj u kojem se nalazi Ahilova tetiva i peta
  • Lekar će zatražiti da podignete pete i zadržite se na svojim prstima. Ukoliko se Ahilova tetiva u tom trenutku ispravi to znači da je korekcija ravnih tabana moguća
  • Lekar će sa strane posmatrati kakav je odnos između potkolenice i stopala u pokušaju da odredi koliki je stepen spuštenosti, odnosno pada stopala
  • Doktor će takođe zatražiti da podignete jednu nogu održavajući balans na drugoj kako bi uočio ponašanje uzdužnog svoda, odnosno luka stopala pod uticajem telesne težine. Ukoliko se uzdužni svod formira i održava to znači da su promene i korekcije moguće jer se problemi stvaraju samo na mišićima. Ukoliko se pak luk stopala samo pojavi i kratko zadrži, to znači da su promene u deformitetu uznapredovale, te da će se većim angažmanom stanje moći korigovati. Nažalost, ukoliko se luk ne pojavi i stopalo bude ravno i pribijeno uz pod, to onda označava trajne promene koje se ne mogu korigovati.

 

 

Takođe, u komplikovanijim slučajevima dijagnoza se može uspostaviti nakon rendgenskog snimka kako bi se eventualno uočile skrivene anomalije.

 

 

Faktori rizika

 

 

Postoji nekoliko osnovnih faktora rizika:

 

 

  • Gojaznost
  • Dijabetes
  • Trudnoća
  • Godine života
  • Preopterećenje stopala
  • Genetika, nasledni faktor
  • Razvitak zdravstvenog problema sa uticajem na tetive

 

 

Nasledni faktor je među osnovnim faktorima rizika koji mogu dovesti do ravnih tabana, a ukoliko ste fizički aktivni postoji opasnost od povreda koji mogu dovesti do ovog stanja.

 

 

Lečenje i korekcija za ravna stopala

 

 

Lečenje u cilju korekcije ravnih stopala može biti raznoliko i obuhvatati lagane vežbe koje se mogu izvoditi svakoga dana, preko lekova i terapija, pa sve ozbiljnijih hirurških zahvata.

 

 

Postoje i anatomski ulošci koji se dodaju na dno obuće kako bi se prilikom hodanja postepeno vršio pritisak na luk stopala. Ukoliko je uzrok ravnih tabana preterana gojaznost, onda se u ceo proces uključuje i dijetalni program u cilju gubljenja viška kilograma.

 

 

Metode lečenja mogu biti aktivne i pasivne. U aktivne metode spada upotreba vežbi kineziterapije, dok u pasivne metode spada upotreba ortopedskih uložaka i fizikalna terapija.

 

 

Kod pacijenata sa ravnim stopalima često se primenjuju metode kineziterapije, razne vežbe koje aktiviraju tkiva mišića tetiva i ligamenata stopala.

 

 

Kineziterapija

 

 

Ovaj tretman daje odlične rezultate u najkraćem mogućem roku.

 

 

Cilj je ojačati mišićne grupe, načiniti ih elastičnim i izduženim, nakon čega dete ili zrelija osoba mora nastaviti sa vežbama i u kućnim uslovima.

 

 

Ortopedski ulošci

 

 

Ovo je jedan od prvih koraka u rešavanju problema ravnih tabana.

 

 

Ortopedski ili anatomski ulošci stavljaju se na dno obuće kao podrška stopalu. 

 

 

Ortoped može savetovati za decu specijalizovane cipele, sa ili bez izdignute pete, kao podršku do kompletnog završetka procesa formiranja stopala.

 

 

Promena životnih navika

 

 

Gojaznost je jedan od faktora rizika za problem ravnih tabana. Ukoliko do ovog stanja dođe, gojaznim osobama preporučuju se dijetalni programi kako bi izgubili višak kilograma zbog kojih je problem i nastao.

 

 

Uz dijetu, preporučuje se i pojačana fizička aktivnost kako bi se zahvaljujući procesu mršavljenja smanjio pritisak na stopala i tabane.

 

 

Lekovi

 

 

U zavisnosti od stanja stopala i stepena deformiteta mogući su teško podnošljivi bolovi i upalni procesi.

 

 

Zbog toga lekari mogu prepisati i neke antiinflamatorne i lekove protiv bolova.

 

 

Operacija

 

 

Operacija stopala u mnogo ozbiljnijim slučajevima i obično predstavlja poslednji korak u pokušaju rešavanja problema ravnih tabana.

 

 

Ortopedski hirurg može hirurškim putem napraviti svod odnosno luk tabana, obnoviti pokidane tetive ili spojiti kosti ili zglobove.

 

 

U slučaju da pacijent ima prekratke Ahilove tetive, ortopedski hirurg ih može produžiti kako bi umanjio bolove pacijentu.

 

 

I u slučaju operacije postoje faktori rizika koje ona donosi sa sobom:

 

 

  • Infekcija
  • Slaba pokretljivost članka
  • Nepravilno lečenje i srastanje kostiju
  • Uporna bol

 

 

Lečenje ravnih tabana kod dece

 

 

Pre bilo kakvog lečenja važna je provera zdravlja deteta, a u skladu sa time i stanja njegovih stopala. Ukoliko se uoči bilo kakva nepravilnost važno je što hitnije kontaktirati fizijatra ili drugo stručno lice.

 

 

Najčešći razlog ravnih stopala kod dece potiče iz genetskih predispozicija. Nasledni faktor i u ovom slučaju igra veliku ulogu, kao i kod mnogih drugih zdravstvenih stanja ili bolesti.

 

 

Kod dece se obično radi o fleksibilnim ravnim tabanima, pa su moguće opcije tretiranja problema:

 

 

  • Odgovarajući ortopedski ulošci po meri
  • Proteze
  • Odgovarajuća obuća
  • Vežbe
  • Hirurška intervencija – neretko odličan način da se spreče veće komplikacije u budućnosti

 

 

Lečenje ravnih tabana kod odraslih

 

 

Kod odraslih ravni tabani se mogu javiti i u kasnijim godinama. Uzroci pojave su različiti, kao i mogućnosti lečenja.

 

 

Postoji i opcija nehirurškog lečenja i sprečavanja razvitka kasnijih komplikacija problema ravnih stopala i pratećih simptoma:

 

 

  • Ulošci ili drugo pomagalo po meri
  • Povezivanje i učvršćivanje
  • Specijalizovana obuća
  • Lekovi
  • Vežbe
  • Fizikalna terapija
  • Mršavljenje
  • Promena obrasca ponašanja i pojačana fizička aktivnost
  • Odmor i mirovanje

 

 

Ulošci za ravne tabane i ortopedska obuća

 

 

Ortopedski ulošci i specijalno dizajnirana ortopedska obuća pokazala se izuzetno efikasnom kod problema ravnih tabana.

 

 

Međutim, vrlo je važno voditi računa koje i kakve anatomske uloške ili posebnu obuću biramo za našu decu ili nas same.

 

 

Odabrali smo 4 stavke o kojima treba voditi računa pri odabiru prave obuće:

 

 

  • Vrsti anatomske obuće
  • Hipoalergijskom materijalu
  • Dizajnu obuće
  • Odgovarajućoj veličini i broju

 

 

Vrsta anatomske obuće

 

 

Možda i najvažni faktor pri odabiru adekvatne anatomske obuće. Odabir naravno pre svega zavisi od problema koji imate i stepena deformiteta.

 

 

Sa druge strane, postoji obuća za svakodnevnu upotrebu koja pruža osećaj lagodnosti i opuštenosti tokom hodanja i trčanja.

 

 

Ako kojim slučajem patite od dijabetesa koji povećava pritisak na donje ekstremitete izazivajući moguću pojavu utrnulosti, ali i čireva, potreban Vam je drugi tip specijalno dizajnirane obuće koja služi u prevenciji pomenutih stanja.

 

 

Postoji i posebno dizajnirana obuća koja služi u prevenciji artritisa. Ona olakšava i umanjuje bol izazvanu postojećim deformitetom.

 

 

Hipoalergijski materijal obuće

 

 

Ova stavka vrlo je važna ukoliko je naše stopalo previše sati “zatvoreno” u obući. Nakon dužeg vremena provedenog obuveni može doći do oticanja stopala i neugodnih mirisa.

 

 

Postoji opasnost od iritaciije, osipa i svraba po tabanu i prstima.

 

 

Ukoliko imate problema sa nekim od ovih pojava važno je da uz svoju anatomsku obuću birate i materijal od kojeg je izrađena.

 

 

Poželjna je prirodna koža, kao i pamuk, a u poslednje vreme je popularno tretiranje unutrašnjosti obuće aloja verom.

 

 

Dizajn obuće

 

 

Iako dizajn nema mnogo veze sa anatomijom, možete priuštiti sebi odabir po sopstvenom izboru ukoliko nemate osetnijih problema sa ravnim stopalima. Jedina “mana” je činjenica da ne postoji preveliki izbor različitih modela anatomske obuće,

 

 

Ukoliko nemate naglašenih problema sa bolovima i ravnim tabanima, možete odabrati obuću po ukusu, sa zaobljenim ili špicastim vrhom, naročito ukoliko niste u obavezi da dugo stojite. Ista je logika i u odabiru ženske obuće.

 

 

Veličina i broj

 

 

Ovo je takođe vrlo bitna stavka jer je udobnost obuće preduslov zdravog razvoja stopala.

 

 

Pažljivo birajte broj jer se čak i veličina stopala minimalno menja tokom dana zbog otečenosti. Prilikom kupovine uvek se savetuje za pola broja veći broj ukoliko je to moguće.

 

 

Prevencija

 

 

Ravni tabani su često nasledni, a za nasledni faktor ne postoji prevencija. Ipak, postoji mogućnost prevencije pogoršanja stanja i zaustavljanja napredovanja potencijalnog deformiteta.

 

 

Kao prevencija se savetuje odabir odgovarajućih anatomskih cipela i neophodnih uložaka ili drugih anatomskih i ortopedskih pomagala.

 

 

Ukoliko ravni tabani izazivaju samo minimalan bol u nogama možete probati i samo sa:

 

 

  • Odmorom – Izbegavajte opterećujuće aktivnosti poput trčanja
  • Ulošcima za tabane – Dostupni su i bez recepta, a mogu olakšati bol i nelagodnost
  • Lekovima – Ibuprofen je jedna od opcija koja može da pomogne u bolnim fazama
  • Gubitkom kilograma – Pomaže da se smanji pritisak na stopala i tabane
  • Vežbanjem – Pokušajte da aktivirate telo i radite specijalizovane ortopedske vežbe

 

 

Vežbe za ravna stopala

 

 

Fizijatar i fizikalni terapeuti mogu preporučiti specijalne vežbe kao odgovor na prateće simptome koji idu uz ravna stopala.

 

 

U jednoj od kliničkih studija, istraživači su otkrili da su učesnici koji su radili specijalizovane vežbe za stopala imali vidljiva poboljšanja već nakon 8 nedelja.

 

 

Američka Akademija ortopedskih hirurga predlaže određene vežbe kako bi se unapredila snaga i fleksibilnost u stopalima i člancima, što može pomoći da se osoba oslobodi bola i neugodnih simptoma.

 

 

Istezanje pete

 

 

Zategnuta Ahilova tetiva može uzrokovati izvrtanje stopala. Cilj istezanja pete je razvitak elastičnosti Ahilove tetive i lista.

 

 

Za ovu vežbu neophodno je da:

 

 

  • Osoba stane uspravno, okrenuta zidu, a zatim postavi jednu ruku na zid u visini očiju.
  • Stavi nogu kojoj je potrebno istezanje otprilike jedan korak iza druge noge i postavi je tako da celim tabanom stoji čvrsto na zemlji
  • Savije koleno prednje noge dok ne oseti istezanje u drugoj nozi
  • Zadrži taj položaj na ivici bola 30 sekundi, a onda odmori 30 sekundi
  • Ponovi ceo proces još devet puta.

 

 

Ključno je da se izbegne krivljenje tela i kičme i da se vežbe rade pravilno. Ovu vežbu ponoviti dva puta u toku dana.

 

 

Kotrljanje loptice za golf

 

 

Ova vežba zahteva jednostavnu “scenografiju”.

 

 

Potrebna je jedna stolica i loptica za golf.

 

 

  • Sedite na stolicu sa oba stopala čvrsto na zemlji.
  • Stavite lopticu za golf ispod izabranog stopala i rolajte je napred-nazad uzdužnim svodom, odnosno lukom stopala.
  • Ovo radite 2 minuta kako biste istegli taban, mišiće i ligamente.

 

 

Skupljanje klikera

 

 

Ova odlična vežba je vrlo popularna jer više podseća na dečiju igru.

 

 

  • Postavite od 10 do 20 klikera na pod i pored njih praznu činiju.
  • Potrudite se da sve klikere nožnim prstima vratite u činiju.
  • Savet je da se služite nožnim palcem kao vođom ove neobične nožne “misije”.

 

 

Hodanje na petama ili prstima

 

 

Takođe zanimljiva vežba koja se može začiniti sa puno osmeha ukoliko imate podršku bližnjih.

 

 

  • Hodajte po stanu isključivo na petama, sa prstima uvis, kako biste ojačali mišiće u stopalima i zglobovima.
  • Istu vežbu ponovite, ali ovoga puta po stanu hodajte isključivo na prstima, sa petama uvis.

 

 

Posledice i komplikacije u zrelim godinama

 

 

Komplikacije su još jedna od stavki koje se odlikuju raznovrsnošću.

 

 

Osobe sa određenim zdravstvenim problemima mogu uočiti da im ravni tabani samo otežavaju simptome i muke kroz koje prolaze zbog osnovnih dijagnoza.

 

 

Primeri su brojni:

 

 

  • Povreda Ahilove tetive
  • Artritis u zglobovima
  • Artritis u zglobu ili zglobovima
  • Čukljevi
  • Čekićasti prsti
  • Upaljeni ligamenti tabana
  • Upala ili povreda posteriornog tibijalnog mišića
  • Problemi sa cevanicom

 

 

Zaključak

 

 

Ravni tabani su česta pojava koja se u većini slučajeva može uspešno rešiti u zavisnosti od stepena deformiteta i godina života.

 

 

Ravna stopala često su nasledna kategorija, a preventivnim delovanjem se simptomi i posledice mogu umnogome preduprediti zahvaljujući terapijama, vežbama, ortopedskim pomagalima i adekvatnom anatomskom obućom.

 

 

Naravno, kada Vam zatreba profesionalac tu su stručni ljudi sa poliklinike Dr Galetić koji pored svog neupitnog znanja svojim pacijentima nude moderan pristup u rešavanju problema, kao i sve vrste pomoći u saniranju posledica koje proističu iz ravnih tabana.

 

 

Ortopedi i fizijatri sa poliklinike Dr Galetić imaju rešenje za zdravstvene probleme svojih pacijenata. Proverite zašto smo najbolji.

 

Bez bola u leđima – saveti za svakodnevni život

Bez bola u leđima – saveti za svakodnevni život

Bol u leđima je izuzetno česta pojava kod današnje populacije i zbog svoje učestalosti takođe je nazivaju i bolešću civilizacije. Većina ljudi usled modernog načina života tegobe počinje da oseća već posle tridesete godine života. U toku života otprilike 75% ljudi se požali na bol u leđima otprilike polovina radno sposobnih ljudi se obrati lekaru za pomoć usled pojave bola u leđima.

Bol u vratu – Cervikalni sindrom je mnogo više od samog bola u vratu. Degenerativni procesi mogu prouzrokovati zrakasto širenje bola, utrnulost i slabost u ramenima, rukama i šakama. Ovaj neprijatan osećaj i gubitak pokretljivosti može ostaviti značajan trag u vašoj karijeri, porodičnom životu i uopšte uticati na kvalitet života.

Cervikalni sindrom obuhvata grupu simptoma i znakova koji nastaju usled kompresije i iritacije spinalnih nervnih korenova i krvnih sudova u vratu, i dovode do senzitivnih, motornih i vaskularnih poremećaja.

Učestalost cervikalnog sindroma odnosno bolova u vratu je velika i povećava se sa godinama života. Preko 90 % ljudi je makar jednom u životu osetilo bolove u vratu. Kao i kod lumbalnog sindroma najčešći uzrok bolnog vrata su degenerativne promene na vratnom delu kičme.

Lumbalni bolni sindrom podrazumeva pojavu bola u donjem delu leđa, odnosno slabinskom delu kičmenog stuba. Bol se  može javiti naglo ili postepeno a karakteriše ga često pojavljivanje. Zbog velike učestalosti pojave ovih bolova kod odrasle populacije često ovo stanje nazivaju i bolešću civilizacije. Moderan nezdrav način života i neprilagođenost uspravnog stava kičmenog stuba na velika opterećenja koja se fokusiraju upravo u slabinskom delu kičme, dovodi do oštećenja slabinskih pršljenova.

Tokom života preko 90 % ljudi su barem jednom osetili bol u ledjima, a više od polovine radno sposobnih ljudi zbog istih tegoba zatraži lekarsku pomoć. Zbog tolike učestalosti ovaj problem nazivamo bolest modernog doba.

Išijas – Ako ste osetili da vas preseče jak i oštar bol od leđa, pa sve preko nogu do stopala ili ako ste  primetili  da se neprijatno žiganje i pritisak pojačavaju pri svakom, pa i najmanjem naprezanju. Pritom još niste posetili lekara, trebalo bi to odmah da uradite jer uzrok vašeg upornog bola može da bude išijas, oboljenje od kojeg pati čak 98 odsto ljudi.

Išijas je bolest najdužeg živca u organizmu –nervus ishiadikusa. Karakteiše ga nespecifični lumbalni bol (više od 95%) – bol u krstima od donjih rebara do glutealne linije.

Kako biste sprečili pojavu bola u leđima, preporučujemo da se pridržavate sledećih saveta:

  • Imajte podršku za leđa tokom dugih perioda sedenja ili vožnje
  • Često menjajte položaj tokom sedenja ili stajanja
  • Smanjenjem telesne težine smanjićete opterećenje na mišiće leđa
  • Trudite se da leđa ispravite tokom sedenja ili stajanja
  • Vežbajte, bavite se fizičkim aktivnostima
  • Nemojte podizati velike terete
  • Obratite pažnju na ležaj na kom spavate
Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena

Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena

Šta je Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena?

Kičma je izuzetno složena i sastoji se od međusobno spojenih kostiju koje nazivamo kičmenim pršljenovima. Kod oko 5% odraslih dolazi do sitnih pucanja u nekom od pršljenova. Usled konstantnog delovanja sila na pršljenove u lumbalnom delu ove sitne pukotine ne zarastaju kao druge kosti i javlja se Spondilolisteza – skliznuće kičmenog pršljena.

Spondiloslisteza obično ne uzrokuje nikakve probleme ukoliko se pacijent ne bavi sportom, Ponekad se desi da pršljen sa naprsnućem sklizne preko pršljena koji se nalazi ispod. Kada se to desi, dolazi do pojave bola i nelagodnosti.

Najčešće do spondilolisteze dolazi na spoju lumbalnog pršljena L5 i S1 odnosno sakralne kosti.

Simptomi spondilolisteze

Spondilolisteza ne mora izazvati nikakve tegobe godinama, možda ih ne izazove nikad, međutim ukoliko se pojave simtomi, oni mogu biti sledeći:

  • Bol u lumbalnom delu
  • Bol u sedalnom delu
  • Utrnulost, sevajući bolovi, probadanja
  • Krutost mišića
  • Slabost mišića
  • Povećano naginjanje unazad
  • Hramanje, šepanje

Ovi simptomi se pogoršavaju ukoliko pacijent dugo stoji, hoda, trči ili ukoliko se bavi aktivnostima koje u svojim kretnjama sadrže hiperekstenziju poput gimnastike. Odmor dovodi do ublažavanja simptoma i do olakšanja.

Dijagnoza

Spondilolistezija se može dijagnostikovati najčešće palpacijom i praćenjem ranijih rezultata lekarskih pregleda. Takođe snimanje može dati najbolju sliku i pomoću u postavljanju dijagnoze. Ipak ima slučajeva gde je na snimku teško videti da li postoji problem, pa su dodatne pretrage moguće.

Magnetna rezonanca može jasno pokazati da li postoje pukotine ili nepravilnosti na kostima koje su mogle uzrokovati pojavu spondilolisteze.

Ukoliko se utvrdi postojanje spondilolisteze, ona se klasifikuje po stepenima od 1 do 4 u zavisnosti od pomeranja pršljena koji je skliznuo.

Lečenje

Ukoliko lekar utvrdi pojavu spondilolisteze, uobičajeno je početi sa nehirurškim tretmanima poput:

  • Odmora i uzdržavanja od kretanja i položaja koji uzrokuju bol
  • Antiinflamatornim lekovima
  • Analgeticima
  • Fizikalnom terapijom

Fizikalna terapija

Osnovna metoda koja se koristi su vežbe kako bi se ojačali duboki mišići kičmenog stuba koji drže pršljenove u pravilnom položaju.

Od odtalih metoda fizikalne terapije najčešće se koriste:

Šta je bol?

Šta je bol?

Svi u toku života nebrojeno puta osetimo bol i činimo razne stvari koje uzrokuju bol. Svaki čovek oseća bol na svoj način, prag tolerancije bola takođe nije isti za sve ljude, individualan je.

U suštini Bol je neprijatni telesni i emocionalni osećaj koji nastaje usled postojećeg ili pretećeg oštećenja tkiva. Najčešći je simptom, tj. znak oboljenja u medicini i glavni razlog zbog kojeg se pacijenti  javljaju lekaru.

Ujedno bol predstavlja prvu liniju odbrane organizma i jasan prvi znak da nešto nije u redu.

Tipovi bola

Bol najčešće delimo na neuropatski i nociceptivni.

Neuropatski bol se javlja prilikom povrede – oštećenja ili bolesti koja pogađa nervni sistem. Bol se može javiti usled direktne povrede ili iritacije nerava –  živaca poput uklještenja. Takođe po podeli može biti periferni ukoliko je neki od živaca perifernog nervnog sistema povređene ili centralni ukoliko je pogođena kičmena moždina ili mozak.

Nociceptivni bol je posledica aktivacije receptora za bol u koži i mekim tkivima usled oštećenje tih tkiva. To mogu biti posekotine, ogrebotine, udarci, uštinuće i slično koji takođe nazivamo somatski i može se pojaviti prilikom oštećenja nekog od unutrašnjih organa i tada se klasifikuje kao visceralni.

Takođe razlikujemo akutni i hronični bol.

Akutni bol je povezan sa nastankom povrede.

Hronični bol traje duži vremenski period, duže od tri meseca i obično nije povezan sa nastankom povrede i oštećenjem tkiva. Hronični bol, pored fizičkih patnji, prate i somatkse i psihosocijalne posledice, zbog stalnog narušavanja kvaliteta života bolesnika, međutim mogu indirektno biti pogođeni i oni koji zajedno žive u okruženju sa bolesnikom. Hronični bol, umanjuje fizičku aktivnost i dovodi do slabljenja mišića i narušava funkciju zglobova.

Primenom sredstava fizikalne terapije značajno možemo doprineti ublažavanju i otklanjanju bola.

U svrhu ublažavanja bola najčešće se primenjuju:

Najbolji rezultat u jačanju mišića i eliminisanju bola kod fibromijalgije postiže Shockwave i Kompjutersko jačanje mišića

Call Now Button