Bol u vratu i cervikalni sindrom

Šta je i kako nastaje cervikalni sindrom

Cervikalni sindrom je kompikovana dijagnoza i ne predstavlja samo bol u vratu i glavi. To je zapravo grupa simptoma koji se javljaju nakon iritacije krvnih sudova i pritiska na nerve u vratnom delu.

Ukočenost vrata i bolovi koji sprečavaju čovekovo normalno funkcionisanje mogu nestati. Neugodan bol u vratu i ramenima rešava fizijatar iz Novog Sada u Poliklinici Galetić sa višedecenijskim iskustvom.

Uzroci ovakvih bolova su mnogobrojni:

• Napetost u mišićima – stres, nepravilno držanje tela ili pojačana fizička aktivnost
• Povreda – snažni udarci, prelomi ili uganuća mogu dovesti do bolnih perioda
• Osteoartritis – degenerativno oboljenje zglobova je moguć uzročnik bolova u vratu
• Diskus hernija – zbog izbočine na unutrašnjem delu diska nervi trpe pritisak, javlja se bol i ukočenost vrata

Klinička slika i podela

Cervikalni sindrom deli se u nekoliko vrsta. U zavisnosti od stepena problema razvija sledeće kliničke slike:

Cervikalni sindrom

• Bol u vratu i ramenima
• Ukočenost vrata i glavobolja
• Bolovi u vratnim žilama
• Bol u potiljku
• Spazam leđnih mišića

Cervikobrahijalni sindrom

• Bolovi u vratnim žilama
• Bolovi u vratu i ramenima
• Utrnulost šake i prstiju

Cervikocefalični sindrom

• Bolovi u vratu i glavi
• Upaljen vratni deo kičme
• Bol u potiljku koji se širi prema temenu

Vertebrobazilarni sindrom

• Zujanje u ušima
• Glavobolja
• Bolovi u vratu i vrtoglavica

Simptomi

Cervikalni sindrom se ne reflektuje bolom isključivo u predelu vrata, već se bol prenosi i na druge delove tela. Dakle, postoje i nešto drugačiji simptomi:

• Bol u vratu i glavi
• Bol u ramenima i vratu
• Bol u vratnim žilama
• Upaljenost nerva u vratu
• Bol u potiljku
• Ukočenost vrata
• Teška pokretljivost vrata
• Slabost mišića
• Utrnuće ruku, šaka i prstiju

Bol u vratu i glavi

Bol u vratu i glavi javlja se pre svega kao nelagoda jer nas sprečava da živimo funkcionalno i da normalno obavljamo svoje redovne aktivnosti.

Uzroci mogu biti različiti – od povreda, preko stresa i neuroloških problema do izlaganja teškom fizičkom radu.

Bol u ramenima

Kao i u prethodnoj koloni, bol u ramenima i vratu takođe ima vrlo slične okidače. Pre svega, to su stres i napetost, ali neretko je u pitanju i neugodna povreda.

Iz vratnog dela bol se vrlo često prenosi dalje preko ramena, pa sve do ruku i prstiju šake.

Bolovi u vratnim žilama

Bolovi u ovoj regiji često su povezani sa krvnim sudovima, njihovim suženjem ili proširenjem, kao i drugim vidovima oštećenja.

Pacijenti ovu bol opisuju kao pulsirajuću, dok su prateći simptomi glavobolja, pa čak i ozbiljnije pogoršanje vida.

Upaljen nerv u vratu

Upaljen nerv u vratnom delu spada u red bolnijih i nelagodnijih.

Do ove nelagodnosti dolazi pritiskom na nervna vlakna vratnog dela. Zbog ovog pritiska pacijent oseća nekada i vrlo oštru bol duž vrata, ramena pa sve do ruku, šaka i prstiju.

Bol u potiljku

Karakteriše ga nekada oštra bol, nekada pritisak i napetost, koja zapravo kreće od vrata ka zadnjem delu glave, odnosno potiljku.

Kao i u prethodnim slučajevima, nelagodnost ove podvrste izazvana je takođe stresom, lošim držanjem tela pri stajanju i sedenju, kao i napetošću čitavog tela.

Ukočenost vrata

Ukočenost vrata može dovesti do potpune blokade, gotovo nemogućeg pokretanja i otežanog funkcionisanja. Pogled u stranu i nekada jednostavan pokret postaje toliko bolan da će te danima želeti samo život bez bola.

Uzroci su isti – stres, napetost, loše držanje tela ili nezgodan udarac i povreda.

Rizične grupe, faktori rizika i dijagnostika

Od cervikalnog sindroma i bolova u vratu i ramenima svi mogu oboleti. Međutim, pojedine grupe su posebno ugrožene:

• Zaposleni koji puno sati provode sedeći za volanom ili računarom
• Ljudi koji koristeći računar često prave iste pokrete (tipkanje na tastaturi ili kliktanje mišem)
• Osobe koje dugo vremena stoje u mestu
• Osobe koje su pretrpele povrede vrata poput sportista ili građevinskih radnika
• Osobe kod kojih je započeo proces degenerativnih promena

Osim toga, određene fizičke aktivnosti mogu razviti cervikalni sindrom:

• Sportske discipline koje iziskuju nagle pokrete vrata poput boksa
• Sve aktivnosti u kojima dolazi do ponavljanja identičnih pokreta
• Povrede u vožnji, tokom treninga ili takmičenja
• Povrede izazvane padovima, naročito za ljude u godinama

Dijagnoza bola u vratu uspostavlja se na sledeće načine:

• Dobro poznavanje kliničke slike pacijenta
• Radiografski snimak vratnog dela kičme u dva pravca
• Ultrazvučni snimak muskulature vrata i ramena
• ORL pregled samo kod postojanja nesvestice, vrtoglavice, zujanja u ušima
• Elektromioneurografija (EMNG pregled) pokazuje stepen oštećenja nervnog korena
• Magnetna rezonanca vratnog dela kičme koja je i dalje najpreciznija u otkrivanju dijagnoze

Lečenje bola u vratu, terapija i ortopedska pomagala

Osnovna mera koju treba primeniti u akutnom stadijumu bolnog vrata je, sasvim logično, uklanjanje bola.

Potrebno je obezbediti imobilizaciju i rasterećenje vratne kičme pomoću specijalnog okovratnika.

Šancova kragna

Šancova kragna smanjuje bol i mišićni spazam. Okovratnik se može improvizovati od peškira i obmotati oko vrata, a nosi se i tokom dana i noću.

U programu lečenja bolova u vratu, odnosno u lečenju cervikalnog sindroma, najvažniju ulogu ima primena fizikalne terapije.

Fizikalna terapija

Fizikalna terapija dovodi do poboljšanja cirkulacije, popuštanja mišićnog spazma (grča) i smanjenja i nestanka bolova.

Mogu se koristiti i lekovi iz grupe:

• Analgetika
• Nesteroidnih antireumatika
• Sedativa
• Miorelaksanata

Skanlab

Odlične rezultate postižemo upotrebom Skanlab terapije. “Scanlab Bodywave” je norveški pronalazak u kome je primenjena nova tehnologija – prvi put primena dugotalasne dijatermije u lokalnoj terapiji za lečenje povreda i oboljenja mišića, ligamentnog aparata i mišićnih ovojnica.

Scanlab proizvodi optimalnu toplotu koja prodire duboko u tkiva, pa samim tim smanjuje bol i poboljšava njihovu elastičnost.

Kompjutersko jačanje mišića

Kompjutersko jačanje oslabljenih mišića predstavlja najnoviji i najkvalitetnijiji metod jačanja svih grupa mišića.

Kompjutersko jačanje oslabljenih mišića je najbolje rešenje:

• Nakon povrede imobilizacije i duže neaktivnosti
• Za snažno jačanje kompletne muskulature bez gubljenja vremena u fitnes centrima
• Brzi i vidljivi rezultati već posle nekoliko tretmana
• Bez ikakvog napora i naprezanja, kompjuter vežba umesto Vas

Pored gore izdvojenih metoda, takođe uspešno primenjujemo sve metode analgezije:

• Elektroterapija – je terapija u kojoj se primenjuje električna struja na telo pacijenta kako bi došlo do određenih poboljšanja. Ova terapija električnim impulsima poboljšava cirkulaciju, relaksira mišiće i razbija upale i spazam
• Laseroterapija – modernija metoda koja koristi lasere, odnosno snopove laserskih zrakova da ublaži simptome, upale i bol, a podstiče cirkulaciju i regeneraciju
• Ultrazvučna terapija – metod u kojem se koriste visoke frekvencije zvučnih talasa za ublažavanje upale i bola, za poboljšanu cirkulaciju. Posebnim aparatom se ka telu emituju zvučni talasi koji ubrzavaju proces rehabilitacije i regeneracije
• Magnetoterapija – reč je o metodi koja koristi magnetna polja u terapijske svrhe. Bolna mesta pacijenta tretiraju se magnetnim poljima sa određenom frekvencijom i intenzitetom
• Akupunktura – deo je tradicionalne kineske medicine koja se i dan danas koristi u čitavom svetu. Probadanjem tankih igli u posebno određene energetske tačke pacijenta podstiče se protok energije, cirkulacija i ublažava se bol i mišićni spazam

Kineziterapija

Kineziterapija je poseban terapeutski pristup koji koristi različite metode, vežbe pokreta i istezanja kojima se poboljšavaju motoričke sposobnosti, kretanje, funkcionalnost, cirkulacija, a ovim tretmanom znatno se ubrzava proces rehabilitacije.

Nakon smirivanja akutne bolne faze sprovodi se kineziterapija u vidu korektivnih vežbi i vežbi za jačanje paravertebralnih mišića.

Fizioterapeut koji tretmane izvodi kineziterapijom, ciljano pokušava pacijentu da pomogne u ojačavanju neophodnih mišića kako bi se izvukao maksimum iz oporavka i procesa rehabilitacije.

U Poliklinici Galetić primenjujemo najkompletniju fizikalnu terapiju u lečenju bolova u vratu – Cervikalnog sindroma.

Manuelna repozicija je kod starih osoba sa hroničnim cervikalnim sindromom kontraindikovana.

Hirurško lečenje cervikalnog sindroma se veoma retko primenjuje. Jedina apsolutna indikacija za hiruršku intervenciju je kompresija kičmene moždine usled hernijacije diskusa u toku trzajnih povreda vrata u saobraćajnim nesrećama.

Prevencija

Najveći značaj u prevenciji cervikalnog sindroma i bolova u regiji vrata zapravo ima uklanjanje faktora rizika koji dovode do novih akutnih epizoda ove bolesti.

Edukacija je vrlo važna, kao i saznanje obolelih, ali i zdravih, kakve sve preventivne mere možemo preduzeti prilikom obavljanja svakodnevnih poslova kako se ne bi dogodilo da zbog naglih pokreta, nepravilnog položaja leđa, vrata i glave dođemo u stanje ukočenosti.

Takođe, redovno vežbanje i jačanje mišića leđa, ramena i vrata uspešno sprečava mogućnost obolevanja.

Redovno jutarnje istezanje od desetak minuta može biti sasvim dovoljno da se predupredi težak period ukočenosti i bola, koji je neminovan ukoliko ne vodimo računa o svom fizičkom zdravlju.

Moderno doba polako uzima danak fizičkom propadanju čoveka, a upravo je u vežbama i istezanju ključ.

Trudite se da što više hodate, da kvalitetno odmarate i ponekada sebi priuštite profesionalnu masažu. Pomoću ovih metoda telo ćete podržavati dovoljno fleksibilnim, sa minimalnom količinom stresa i napetosti.

Vežbe za bolove u vratu i ramenima

Bolovi u vratu, ramenima i vratnim žilama mogu se u velikoj meri olakšati praktikovanjem jednostavnih vežbi koje možete obavljati kod svoje kuće i tokom radnog vremena:

Vežba 1

Prebacite svoju desnu ruku preko grudi i pridržavajte je levom rukom u predelu lakta. Zadržite ovu poziciju otprilike jedan minut, pa zatim sve isto uradite sa suprotnom rukom.

Ovo ponovite od 3 do 5 puta sa svake strane.

Vežba 2

Sa obe šake lagano pritiskajte potiljak tako da bradu gurate ka grudima. Osetićete prijatnost pri istezanju zadnjeg dela vrata. Nakon toga lagano nagnite glavu ulevo kako biste istegli desnu stranu vrata i rame.

Zadržite se u ovoj poziciji do jednog minuta pa isto ponovite i na drugoj strani.

Sa svake strane uradite od 3 do 5 ponavljanja.

Vežba 3

Stanite uspravno i uhvatite traku za vežbanje, peškir ili kaiš, pa ga sa obe ruke istegnite iza leđa. Nastavite tako dok se lopatice pomeraju jedna prema drugoj. Obavezno podignite bradu i gledajte iznad vas. Zadržite taj položaj do 30 sekundi.

Napravite od 3 do 5 ponavljanja.

Vežba 4

Ustanite i naslonite se dlanovima na zid zarad stabilnosti. Isturite i malo savijte desnu nogu u kolenu, a levu nogu vratite nazad za otprilike jedan korak. Ispružite i ispravite levu nogu koliko je moguće, sa zategnutim listovima i zadnjom ložom.

Oba stopala moraju biti čvrsto na podlozi.

Kada istegnete levu nogu, isto uradite sa desnom. Ponovite istezanje obe noge po 3 puta.

Vežba 5

Sedite na stolicu i ispravite leđa. Gledajte pravo sa opuštenim ramenima. Okrećite glavu ka svom levom ramenu koliko god ne osećate bilo kakav bol i osećate se udobno. Držite tu poziciju oko 5 sekundi, pa vratite glavu u početni položaj. Ponovite sve isto i sa okretanjem glave na desnu stranu.

Uradite levu i desnu stranu istezanja u 3 serije.

Vežba 6

Sedite ispravljenih leđa, gledajte pravo i uhvatite levo rame svojom desnom rukom. Zatim polako spuštajte glavu na desnu stranu i dalje držeći rame i spuštajući ga ka dole.

Ponovite to isto sa suprotne strane. Zadržite svaku poziciju po 5 sekundi i ponovite sa svake strane po 3 puta.

Vežba 7

Ustanite i ispravite leđa. Raširite stopala u širini kukova i stavite ruke sa strane. Zatim desnu ruku iz ramena celom dužinom spuštajte ka dole i neka to spuštanje prati cela desna strana tela. Laganim pokretima. Poenta je da osetite istezanje na suprotnom kuku.

Zadržite do 5 sekundi, pa prebacite i isto uradite sa levom rukom.

Sve ovo ponovite po 3 puta sa svake strane.

Zaključak

Bol u vratu i ramenima, stručnog naziva cervikalni sindrom, postao je sastavni deo života savremenog čoveka. Svakodnevica je puna neizvesnosti, a svaki stres pre ili kasnije se pojavi kao problem u ili na našem telu.

Bol u vratu, leđima ili ramenima nikako se ne može podvesti pod naročito prijatno iskustvo. Preventiva je ključ zdravlja, a to je posebno tačno kada govorimo o fizičkim bolovima kao što su spazam, utrnuće ili ukočenost.

Ukoliko ste ipak došli u susret sa ovakvim problemima, bez oklevanja kontaktirajte ortopeda i Polikliniku Dr Galetić. Naši stručnjaci će vas u najkraćem roku rešiti bola i naučiti šta je neophodno činiti u budućnosti kako bi se drastično umanjila šansa da se taj neugodan bol ponovi.

Poliklinika sa tradicijom dužom od 30 godina i mnoštvom zadovoljnih klijenata ima rešenje za Vaše zdravstvene probleme.