Artroza kuka predstavlja dugotrajno hronično stanje koje karakteriše oštećenje hrskavice zgloba kuka. Promene na sinovijalnim opnama nisu uobičajene ali se mogu pojaviti kao sekundarni simptom. Artroze obično zahvataju jedan zglob a najčešće se pojavljuju na međupršljenskim zglobovima, kolenima, kuku, prstima šake.
Hrskavica se najviše oštećuje u centralnom delu zglobne površine, postaje izbrazdana, neravna sa udubljenjima i drugim oštećenjima. Takođe se javljaju i promene na koštanim delovima zglobnih površina, obično postaju tvrđe.
Kod zdravog kuka, zglobne površine su glatke i na zglobnim površinama kostiju se nalazi hrskavica koja omogućava ublažavanje sila koje deluju na zglob i omogućava glatko i lako kretanje zglobnih površina.
Kada dođe do povrede, ili oštećenja usled trošenja hrskavice ili neke traume, oštećuje se hrskavica i smanjuje sposobnost za ublažavanje stresa koji trpi zglob. Kako se stanje pogoršava a hrskavica tanji i troši, zglobne površine prestaju da budu glatke i dolazi do otežanog izvođenja pokreta. Takođe je moguća pojava promena na kostima u vidu osteofita. Ovo stanje naziva se artritis kuka.
Artroza kuka se obično javljaju posle četrdesete godine života, vremenom se njihova učestalost povećava, a češće se javljaju kod žena.
Artroza kuka – znaci i simptomi
Simptomi se vremenom pojačavaju. U početnom stadijumu gotovo da i nema simptoma. Kako se stanje pogoršava, pšojavljuju se bolovi u kuku i u preponskom delu, zatim krutost zgloba, teže izvođenje pokreta, posebno ujutro ili nakon dužeg perioda odmora. Vremenom je moguća pojava jakih bolova, smanjena fleksibilnost i pokretljivost kuka, pojava bolova noću, osećaj trenja, kao da nešto „melje“ ili „preskače“ se takođe može pojaviti. Bol usled artroze kuka se obično pojavljuje u preponskom delu, sa prednje strane kuka ili u sedalnom delu. Ponekad se bol može prenositi duž butine do kolena. Simptomi se obično pojačavaju kako nastupa hladnije vreme.
Faktori koji mogu uticati na pojavu artroze
Postoji više faktora kojij mogu uticati na pojavu artroza kuka i njen razvoj:
- Godine (40 i više godina starosti)
- Gojaznost
- Genetika
- Ranije povrede zgloba kuka
- Nedostak kondicije (slabi mišići butni i sedalni mišići)
- „Sedeći“ poslovi
- Neodgovarujaća obuća
- Neadekvatni periodi odmora nakon treninga
- Loša ishrana
Prognoza za oporavak
Pošto je artroza kuka progresivno stanje, odnosno do pogoršanja dolazi kako vreme prolazi, često nije moguće u potpunosti otkloniti sve simptome. Kod lakših slučajeva, većina pacijenata uz odgovarajući tretman može nastaviti nesmetano sa svojim svakodnevnim aktivnostima. Kod težih slučajeva gde fizikalna terapija nije dala željene rezultate, može se preporučiti hirurški zahvat.
Terapija
Fizikalna terapija je od ključnog značaja kako bi se artroza kuka, simptomi i dalje napredovanje stanja odložilo i zaustavilo i poboljšalo funkcionisanje zgloba kuka. Terapija se može sastojati od sledećih metoda fizikalne terapije:
