Bol u vratu i ramenima obično nastaje kao posledica zgrčenih mišića koji vremenom remete normalno funkcionisanje zglobova. Bol u vratu i ramenima je često jedna od posledica stresa ili dugotrajnog sedenja u vožnji, ored računarom… Deceniije, savijanja, podizanja, okretanja, uvrtanja mogu ostaviti traga na vratu. Uzimajući u obzir sav taj stres koji se ponavlja iz dana u dan, nije čudno što ok dve trećine ljudi oseti bolove u vratu u nekom periodu života.
Cervikalni sindrom je mnogo više od samog bola u vratu. Degenerativni procesi mogu prouzrokovati zrakasto širenje bola, utrnulost i slabost u ramenima, rukama i šakama. Ovaj neprijatan osećaj i gubitak pokretljivosti može ostaviti značajan trag u vašoj karijeri, porodičnom životu i uopšte uticati na kvalitet života.
Cervikalni sindrom obuhvata grupu simptoma i znakova koji nastaju usled kompresije i iritacije spinalnih nervnih korenova i krvnih sudova u vratu, i dovode do senzitivnih, motornih i vaskularnih poremećaja.
Učestalost cervikalnog sindroma odnosno bolova u vratu je velika i povećava se sa godinama života. Preko 90 % ljudi je makar jednom u životu osetilo bolove u vratu. Kao i kod lumbalnog sindroma najčešći uzrok bolnog vrata su degenerativne promene na vratnom delu kičme.
Bol u vratu i ramenima često remeti svakodnevno sfunkcionisanje i stvara konstantan osećaj umora. Ukoliko se bol u vratu i ramenima često javlja, pozovite nas i zakažite pregled i tretman.
Pregled i tretman možete zakazati na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211
Šta uzrokuje bol u vratu i ramenima
Glavnu ulogu nastanka cervikalnog sindroma imaju degenerativne promene, koje se najpre javljaju na intervertebralnim diskusima dovodeći do postepenog sužavanja i.v prostora a na ivicama pršljena se dolazi do stvaraja osteofita.
Kod osoba sa degenerativno izmenjenim koštano-zglobnim strukturama vratnog dela kičme i najmanja trauma, nagli pokreti glave, nepovoljni položaj vrata u toku spavanja ili nekih profesionalnih aktivnosti može dovesti do subluksacije ovih zglobova i i još većeg sužavanja tesnog intervertebralnog prostora i na taj način izazivaju iritaciju i kompresiju nervnih korenova ili vertebralnih arterija.
Lečenje bola u vratu i ramenima
Osnovna mera koju treba primeniti u akutnom stadijumu bolnog vrata je uklanjanje bola. Potrebno je obezbediti imobilizaciju i rasterećenje vratne kičme pomoću specijalnog okovratnika (Šancova kragna) koja smanjuje bol i mišićni spazam. Okovratnik se može improvizovati od peškira i obmotati oko vrata a nosi se i tokom dana i noći.
Mogu se koristiti lekovi iz grupe analgetika, nesteroidnih antireumatika, sedativi, miorelaksansi.
U programu lečenja bolova u vratnu tj cervikalnog sindroma najvažniju ulogu ima primena Fizikalne terapije koja dovodi do poboljšanja cirkulacije, popuštanja mišićnog spazma (grča) i smanjenja i nestanka bolova.
Skanlab
Odlične rezultate postižemo upotrebom Skanlab terapije. Scanlab Bodywave je Norveški pronalazak u kome je primenjena nova tehnologija – prvi put primena dugotalasne dijatermije u lokalnoj terapiji za lečenje povreda i oboljenja mišića, ligamentnog aparata i mišićnih ovojnica. Scanlab proizvodi optimalnu toplotu koja prodire duboko u tkiva, pa samim tim smanjuje bol i poboljšava njihovu elastičnost.
Kompjutersko jačanje mišića
Kompjutersko jačanje oslabljenih mišića predstavlja najnoviji i najkvalitetnijiji metod jačanja svih grupa mišića. Kompjutersko jačanje oslabljenih mišića je najbolje rešenje :
- Nakon povrede, imobilizacije i duže neaktivnosti.
- Za snažno jačanje kompletne muskulature bez gubljenja vremena u fitness centrima.
- Brzi i vidljivi rezultati već posle nekoliko tretmana.
- Bez ikakvog napora i naprezanja, kompjuter vežba umesto Vas.
Pored gore izdvojenih metoda, takođe uspešno primenjujemo sve metode analgezije:
Nakon smirivanja akutne bolne faze sprovodi se kineziterapija u vidu korektivnih vežbi i vežbi za jačanje paravertebralnih mišića.
U Poliklinici Galetić primenjujemo najkompletniju fizikalnu terapiju u lečenju bolova u vratu- Cervikalnog sindroma.
Manuelna repozicija je kod starih osoba sa hroničnim cervikalnim sindromom kontraindikovana.
Hirurško lečenje cervikalnog sindroma se veoma retko primenjuje. Jedina apsolutna indikacija za hiruršku intervenciju ja kompresija kičmene moždine usled hernijacije diskusa u toku trzajnih povreda vrata u saobraćajnim nesrećama.
Prevencija bola u vratu
Najveći značaj ima uklanjanje faktora rizika koji dovode do novih akutnih epizoda ove bolesti. Neophodna je edukacija bolesnika o sprovođenju zaštitnih mera u toku obavljanja dnevnih aktivnosti kao što su izbegavanje naglih pokreta vrata i nepovoljnog položaja glave i vrata, svakodnevno sprovođenje korektivnih vežbi i vežbi za jačanje mišića rameno-lopatične regije.
