Neurologija – dijagnostika i lečenje nervnih bolesti

Neurologija

505ad03742842

U poliklinici Galetić vrhunski stručnjaci iz oblasti neurologije
dijagnostikuju,prate i leče niz stanja i bolesti počevši od glavobolja migrene,
pa do ozbiljnijih neuroloških poremećaja i bolesti.U izuzetno
prijatnom i exluzivnom ambijentu,naši doktori se posvećuju svakom
pacijentu kao da je jedini.

Neurologija je grana medicine koja se bavi bolestima centralnog i perifernog nervnog sistema. U neke od najčešćih neuroloških bolesti i stanja spadaju:

  • Moždani udar i druge cerebrovaskularne bolesti
  • Alchajmerova bolest
  • Parkinsonova bolest
  • Glavobolje (migrena i drugi oblici glavobolja)
  • Multipla skleroza
  • Lumboishijalgija
  • Polineuropatije
  • Neuropatski bol
  • Epilepsija
  • Vrtoglavice

slika 1Vaskularne bolesti mozga danas su među vodećim bolestima u pogledu učestalosti, stepenu onesposobljenosti i ceni lečenja. Od neobične važnosti je sprečavanje nastanka ovih bolesti korigovanjem faktora rizika, u prvom redu povišenog pritiska, šećerne bolesti, pušenja cigareta, gojaznosti i dr. Ultrazvuk krvnih sudova glave i vrata je osnovna dijagnostička metoda koja se koristi u prevenciji vaskularnih bolesti mozga. Sa druge strane, najefikasniji način lečenja vaskularnih bolesti mozga je fizikalna terapija. U Poliklinici Galetić dostupna je savremena ultrazvučna dijagnostika. Duplex scan karotidnih i vertebralnih arterija (naziva se i Doppler po starijoj i metodi) nezaobilazni je deo dijagnostičkog protokola cerebrovaskularnih bolesti uz druge neuroradiološke i laboratorijske metode. Naravno, neurološki ultrazvuk ima najveću vrednost ukoliko mu prethodi specijalistički neurološki pregled i ukoliko se nalaz tumači od strane neurologa.

Neurodegenerativne bolesti obuhvataju bolesti koje se uglavnom javljaju u starijoj životnoj dobi. Najčešća bolest iz ove grupe, ali i najčešća neurodegenerativna bolest uopšte, jeste Alchajmerova bolest.

slika2

Alchajmerova bolest

Ovu bolest, koja se naziva još i senilna demencija, karakteriše postepen i poremećaj pamćenja koji postepeno napreduje do stepena kada osoba više nije u mogućnosti da samostalno obavlja osnovne aktivnosti dnevnog života. Danas postoje lekovi kojima je moguće usporiti napredovanje bolesti i postići zadovoljavajući nivo osposobljenosti koji obezbeđuje obolelom lepu i mirnu starost.

 

Parkinsonova bolest

slika4je bolest koja se takođe obično, ali ne i isključitvo, javlja u odmaklim godinama života. Osnovna karakteristika ove bolesti je usporenost i nespretnost, koja je praćena poremećajima hoda i ravnoteže. Bolest počinje gotovo neprimetno i sporo napreduje dok ne dovede do značajnog ograničenja funkcionalnosti. Postoji više lekova koji se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti. Oni su veoma efikasni i bezbedni, i omogućavaju obolelima dobru pokretljivost i kvalitetan život tokom dugog niza godina.

U neurodegenerativne bolesti, pored Parkinsonove i Alchajmerove, spadaju i drugi poremećaji pokreta. Najčešći su tremorski poremećaji (drhtanje ruku, nogu ili brade), distonije, mioklonus, horeja i psihogeni poremećaji. Za lečenje svih ovih poremećaja neophodna je kvalitetna dijagnostika koja zahteva poznavanje poslednjih stavova iz ove oblasti, kao i pravilna primena lekova koji su na raspolaganju. Neurodegenerativne bolesti su neizlečive, ali uz savremen i pravilan pristup mogu dugo godina da budu pod kontrolom.

 

Glavoboljaslika3

je najčešća bolest čoveka. Svaka osoba bar jednom tokom života ima glavobolju. Ona može biti zasebna bolest, ali i znak neke druge bolesti. Pravovremeno i tačno postavljanje dijagnoze migrene, glavobolje tenzionog tipa, klaster i srodne glavobolje, kao i neuralgije (najčešće su trigeminalna i glosofaringealna) neophodno je za adekvatno lečenje.

 

 Multipla skleroza

je bolest u kojem dolazi do gubitka ovojnica nervnih vlakana. Ova bolest nepoznatog uzroka obično javlja se u mlađoj životnoj dobi. Tok bolesti je nepredvidiv, a terapijske opcije malobrojne. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike toka bolesti (karakteristična  poboljšanja i pogoršanja) i nalaza magnetne rezonance. Rehabilitacija ima važnu ulogu u terapiji.

 

Lumboishijalgijaslika6

je bol u leđima koji se karakteristično širi u nogu. Ovo izuzetno često i bolno stanje nastaje kao posledica mehaničke povrede korena ishijadičnog nerva. Na sličan način mogu biti oštećeni i nervni spletovi vrata, koji opet dovode do karakteristične distribucije bola. Terapija ovih bolesti je pre svega ublažavanje bola, a potom fizikalna terapija. Hirurška terapija se koristi retko, kao poslednja terapijska opcija.

 

 

Polineuropatija

slika7je bolest perifernih nerava koja se u današnje doba najčešće javlja kao komplikacija šećerne bolesti. Bol, osećaj paljenja i žarenja, karakteristično su raspoređeni kao „čarape i rukavice“. Pojava ovih simptoma povezuje se sa dužinom trajanja šećerne bolesti. Dugotrajno ublažavanje simptoma dijabetične polineuropatije danas je moguće primenom savremenih lekova.

 

 

 

Epilepsija

slika8predstavlja najčešću ozbiljnu neurološku bolest. Epileptični napad je osnovna karakteristika ove bolesti koja se obično javljaju u detinjstvu ili kasnije u mlađoj odrasloj dobi. Kada se javi u starijim godinama, epileptični napad predstavlja znak ozbiljnog moždanog oštećenja i zahteva hitno zbrinjavanje. Da bi se postavila dijagnoza neophodno je detaljno poznavanje principa epileptološke dijagnostike. Lekovi koji se koriste u lečenju efikasni su ukoliko se pravilno doziraju i redovno uzimaju.

 

 

Vrtoglavicaslika9

predstavlja najčešću halucinaciju, prilikom koje postoji doživljaj okretanja u prostoru. Dijagnoza i lečenje vrtoglavice predstavlja oblast u kojoj se sustiču neurologija i otorinolaringologija. Daleko najčešće vrtoglavica je uzrokovana poremećajem čula za ravnotežu i nerva za ravnotežu, što je tzv. periferni vertigo. Klinička slika je dramatična, praćena mučninom, povraćanjem i jako izraženom nestabilnošću, ali su stanja koja dovode do ovoga obično benigne prirode i oporavak je potpun. Centralni vertigo nastaje oštećenjem centralnog nervnog sistema. Pacijenti obično opisuju nestabilnost u hodu, bez mučnine i povraćanja. Tegobe su daleko manje izražene, ali uzrok može biti ozbiljan što zahteva i pravovremenu primenu odgovarajućih dijagnostičkih i terapijskih procedura.