Spondiloza

Spondiloza je stanje koje se odnosi na degenerativne promene kičme, njeno okoštavanje i smanjenu elastičnost kičmenog stuba. Ona predstavlja jedan od prvih znakova oštećenja koštanog sistema.

Iako se spondiloza obično vezuje za godine pacijenta i njegovo starenje, ona se može javiti već u dvadesetim godinama života i opisuje reumatski proces trošenja kostiju, diskova i hrskavica, a statistika kaže da od nje boluje čak 85 odsto ljudi starijih od 60 godina.

Individualni pristup lečenju je od izuzetne važnosti kako bi se izašlo u susret specifičnim potrebama svakog pacijenta i njegovom opštem zdravstvenom stanju.

Šta je spondiloza i kako nastaje?

Spondiloza predstavlja degenerativno stanje kičme i kičmenih pršljenova i široko je rasprostranjena u svetskoj populaciji, naročito kod ljudi starijih od 60 godina. Naš koštani sistem sa godinama stari i propada, dolazi do takozvanog okoštavanja i trošenja kostiju, dehidratacije diskova i hrskavica, a ovaj proces mogu ubrzati nezdrave životne navike.

Spondiloza je poznata i kao bolest savremenog čoveka, odnosno neaktivne osobe koja dugo sedi ili stoji u nepravilnom položaju. Ona je genetski uslovljen proces koji se ubrzava kod osoba koje dugo vremena provode za računarom, za volanom ili imaju prekomernu telesnu težinu.

U ovom mučnom procesu deformacije diskova i zglobova na njima se pojavljuju koštane izrasline koje se nazivaju osteofite. One nepovoljno utiču na nerve, a na taj način i na pokretljivost osobe s obzirom na bol koju pacijent konstantno oseća.

Postoji nekoliko osnovnih faktora zbog kojih se može pokrenuti proces spondiloze:

1. Degenerativna promena ili povreda intervertebralnog diska – nalaze se između kičmenih pršljenova čija je svrha da poput jastučića apsorbuju udarce kako ne bi lako dolazilo do preloma, kao i da podupiru elastičnost i pokretljivost kičme. Vremenom ovi međupršljenski diskovi gube svoju prirodnu elastičnost, dolazi do njihovog istanjivanja čime postaju podložni za teža fizička oštećenja. Upravo je ova degenerativna promena najčešći uzrok nastanka spondiloze. 
2. Osteoartritis – je takođe okidač za spondilozu, a sam termin označava stanje upaljenosti kičmenih zglobova i međupršljenskih diskova.
3. Koštane izrasline – odnose se na već pomenute osteofite, a one nastaju usled trošenja i gubljenja fleksibilnosti kičme kada telo autonomno formira nove, dodatne kosti kao odgovor na propadanje koštanog sistema. Kako se najčešće formiraju na samim ivicama pršljenova, osteofite pritiskaju i oštećuju okolna tkiva što dovodi do pokretanja procesa poznatog kao spondiloza.

Tipovi spondiloze

Postoje različite vrste spondiloza i one se razlikuju u odnosu na deo tela, odnosno deo kičme na kojem se proces okoštavanja razvija.

1. Cervikalna spondiloza – nastaje u predelu vrata, odnosno vratnog dela kičme. Stradaju vratni pršljenovi, a osnovni simptomi su bol i ukočenost vrata, trnjenje ruku i česte glavobolje
2. Lumbalna spondiloza – pogađa donji deo leđa i kičmenog stuba. Osim bola u donjem delu leđa, prouzrokuje trnjenje nogu i znantno otežava kretanje
3. Torakalna spondiloza – direktno pogađa samu sredinu kičmenog stuba, grudni deo kičme, a bol koji se javlja pacijentu otežava disanje, ograničava pokretljivost i stvara osećaj utrnuća u predelu grudi
4. Višestepena ili multisegmentalna spondiloza – kao što sam termin otkriva, napada više delova kičme i odnosi se na degenerativne promene koje se istovremeno mogu javiti u predelu vrata, donjih i gornjih delova leđa, odnosno donjih i gornjih delova kičmenog stuba

Rizične grupe

Spondiloza se može javiti u svim starosnim kategorijama stanovništva, ali neke grupe ili zanimanja imaju veći rizik obolevanja.

Pre svega, spondiloza napada stariju populaciju, ali se u moderno doba sve češće i mlađi ljudi suočavaju sa ovom neugodnom dijagnozom, pre svega zbog nezdravog načina života, odnosno dugog sedenja za računarom, manjka aktivnosti, preterane gojaznosti ili zbog nekih neugodnih i nepredviđenih povreda kičme.

Postoji nekoliko glavnih faktora rizika, a važno je naglasiti da oni ne moraju nužno da znače obolevanje od spondiloze jer uvek postoji prevencija, odnosno redovne vežbe i zdrave aktivnosti koje će umnogome preduprediti mogućnost da se ovo nimalo ugodno stanje razvije u punom kapacitetu.

Glavni faktori rizika su:

• Starost – ovo je najčešći faktor rizika zato što je okoštavanje potpuno prirodan proces jer, kao što svi već znamo, naše telo ima neki nepisani rok trajanja. Starenje neminovno vodi do degenerativnih promena, a samim tim i ka spondilozi
• Genetika – ovo je drugi najučestaliji razlog koji za posledicu ima spondilozu kao dijagnozu
• Genetski materijal ne možemo birati, ali aktivnim stilom života i revnosnim vežbanjem možemo uticati na sam proces napretka, odnosno usporavanja spondiloze u našem organizmu
• Povreda – ovo se odnosi na ljude koji su u prethodnom periodu života doživeli povredu kičmenog stuba, pršljenova ili diskova. Neretko ovakve povrede kasnije tokom života mogu izazvati pojavu spondiloze
• Prekomerna telesna težina (gojaznost) – Nekontrolisanost i neumerenost u ishrani može dovesti do gojaznosti, a telo i kičmeni stub često popuštaju pod tim snažnim pritiskom. Viškom kilograma ubrzavamo promene koje označavamo kao degenerativne, čime se stvaraju svi uslovi za razvitak spondiloze
• Nepravilan položaj tela – ovo može biti okidač ukoliko se steknu loše navike u držanju tela, u nepravilnom sedenju tokom kojih najviše trpi uglavnom donji deo leđa i vrat. Iz tog razloga je vrlo važno kod sebe razviti svest kako bi se autokorekcijom trudili i disciplinovali da vodimo računa o položaju svoga tela

Simptomi spondiloze

Glavni simptomi cervikalne spondiloze, takozvane spondiloze vrata, su:

• bolovi u predelu vrata
• osećaj utrnuća
• slaba pokretljivost, otežavajuće pokretanje ruku i prstiju
• glavobolje
• pojava problema sa sluhom i sa vidom

Glavni simptomi lumbalne spondiloze:

• bolovi u donjem, lumbalnom delu leđa
• bol koji se širi duž noge, sve do stopala
• utrnuće nogu i stopala
• ukočenost i bol prilikom savijanja
• slabljenje motoričkih sposobnosti i slaba pokretljivost

Glavni simptomi torokalne spondiloze:

• Bol u srednjem, grudnom delu kičme
• Ograničena pokretljivost kičmenog stuba i otežana pokretljivost torza
• Osećaj slabosti u leđnim mišićima
• Otežano disanje
• Zakrivljenost kičme i pogrbljenost

Glavni simptomi višestepene ili multisegmentalne spondiloze:

• Bol u kičmi
• Slaba pokretljivost i poteškoće prilikom svakodnevnih pokreta
• Utrnulost u rukama i nogama
• Problemi sa ravnotežom i povećan rizik od padova
• Nekontrolisano mokrenje i pražnjenje creva

Tokom pregleda fizijatar nekada može i golim okom da uspostavi dijagnozu, u zavisnosti od stručnosti i stepena deformiteta. Ipak, najčešće se lekari odlučuju za različite testove, kako bi u krajnjem slučaju kao opciju isključili više nego zloćudni tumor kičme.

Rendgen je početna tačka od koje će doktor krenuti u analizu zdravstvenog stanja pacijenta kako bi došao do prave dijagnoze.

Terapija i lečenje

Spondiloza se ne može do kraja izlečiti, ali se njen napredak umnogome može preduprediti. Cilj lečenja je ublažavanje simptoma, skraćenje i prestanak bolnih faza, kao i poboljšanje elastičnosti i ukupne funkcionalnosti kičme i kičmenog stuba.

Lečenje je po pravilu dugo i podrazumeva korišćenje više različitih metoda, medikamenata, vežbi i fizikalnih terapija, a u nekim ekstremnim slučajevima može se pristupiti i operativnom zahvatu.

Ipak, operacija je zaista krajnja opcija zato što spada u red složenijih i nakon nje obično usledi period prilično dugog oporavka. Svakako, od mišljenja ortopeda i zdravstvenog stanja svakog pojedinačnog pacijenta zavisi da li je operacija smislena i kakvi će benefiti biti nakon nje.

“Operacije mogu uključivati uklanjanje koštanih izraslina, spajanje pršljenova ili stvaranje više prostora za kičmenu moždinu uklanjanjem delova pršljenova”, objašnjavaju između ostalog u tekstu istraživanja koje je sprovela “Cleveland clinic“, jedna od napoznatijih medicinskih ustanova na planeti.

Na početku je najvažnije pacijenta osloboditi bola, a kada prođe ta prva, akutna faza, može se pristupiti fizikalnoj terapiji, kineziterapiji ili akupunkturi.

Fizikalna terapija i oporavak pacijenta vrši se pod kontrolom lekara i fizioterapeuta, a cilj je ojačati mišiće leđa i vrata i učiniti ih znatno fleksibilnijim i pokretljivijim.

Terapijsko lečenje

Različiti oblici fizikalnih terapija pokazali su efikasnost u ublažavanju posledica spondiloze. Ona se može primenjivati bez obzira na pol i starost pacijenta.

Pozitivno dejstvo dokazano je praktikovanjem:

• Elektroterapije
• Hidroterapije
• Kineziterapije
• Različitih masaža i istezanja
• Imobilizacija od strane stručnih lekara i fizioterapeuta
• Akupunkture
• Toplotnih terapija

 Pomenućemo neke od onih najpraktikovanijih poslednjih godina:

• Elektroterapija – Korišćenjem struje niskih frekvencija umanjuje se bol pacijentu, mišići se opuštaju i poboljšava se cirkulacija. Postoji nekoliko različitih tehnika elektroterapije koje se primenjuju:

                    – Transkutana električna nervna stimulacija TENS

                    – Elektromiostimulacija

                    – Interferentna stimulacija

                    – Galvanska struja

• Kineziterapija – Probranim vežbama i istezanjima cilj je ojačati leđne i trbušne mišiće kako bi se poboljšala fleksibilnost kičme. Jačanjem mišića, kičma dobija čvrst oslonac i zaštitu čime se pritisak na nju smanjuje, a na ovoj terapiji kineziterapeut koriguje i držanje pacijenta kako se njegovo stanje ne bi iznova pogoršalo.

• Hidroterapija – terapija vodom koja različitom metodom takođe poboljšava cirkulaciju, umanjujući napetost i bol u mišićima. Za spondilozu je primenjivo nekoliko vrsta hidroterapije:

                        – Hidromasaža

                        – Kineziterapija u vodi

                        – Plivanje

• Akupunktura – kineska tradicionalna medicina bez sumnje može dati sjajne rezultate kod raznih oboljenja. Zabadanje tankih igli u specijalne tačke na telu kako bi se stimulisao energetski tok organizma može blagotvorno delovati na pacijenta ublažavanjem bolova i poboljšanjem sveopšteg stanja pacijenta koji ima problema sa spondilozom, odnosno okoštavanjem kičme, njenih pršljenova i zglobova.

Lekovi za spondilozu

U zavisnosti od faze u kojoj se nalazite, te da li ste u prvoj i najbolnijoj fazi, lekari mogu prepisivati različite nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL). Naravno, kao što smo ranije u tekstu naveli, izrazito je važno terapiju prilagoditi karakteristikama svakog pojedinačnog pacijenta, te održavati individualni pristup u lečenju.

• Od NSAIL lekova često se koristi ibuprofen ili diklofenak koji opuštaju mišiće i ublažavaju bolove
• Analgetik kao što je paracetamol može pomoći pri blažim bolovima
• Mišićni relaksanti, odnosno neuromaskularni blokator ili spazmolitik može pomoći u bolnoj fazi
• Gelovi i kreme, uglavnom sa snažnom aromom mentola, nanošenjem na bolno područje mogu pomoći u privremenom popuštanju bolova

Vežbe za spondilozu

Spondiloza zahteva individualni pristup u lečenju, te je stoga vrlo važno izvoditi ih u konsultacijama i pod nadzorom stručnog lica na koje se možete osloniti u Poliklinici Galetić.

Ovo su samo neke kratke vežbe koje se obično mogu koristiti za jačanje i relaksaciju leđnih i trbušnih mišića.

Vežba 1

Zauzmite osnovni, ležeći položaj i savijte kolena tako da stopalima čvrsto dodirujete podlogu. Ovo je odlična vežba za ono što se često naziva spondiloza kičme. Iz osnovnog položaja gurajte leđa prema podu nekoliko sekundi, a nakon toga isti vremenski period iskoristite za opuštanje i disanje.

Ovo ponovite od 10 do 15 puta.

Vežba 2

Zauzmite osnovni položaj. Nakon toga se podignite u kukovima i zadržite se u toj pozi nekoliko sekundi. Iz tog, vratite se lagano u početni položaj, opustite se i dišite. Zapamtite, nema naglih pokreta.

I ovu vežbu uradite sa 10 do 15 ponavljanja.

Vežba 3

Takozvana spondiloza vrata zahteva primenu sledeće vežbice. Uspravite se i polako spuštajte bradu prema grudima. Sledeći pokret neka bude glavom prema unazad, te lagano zabacite glavu tako da gledate ka gore.

Ovu kombinaciju ponovite takođe od 10 do 15 puta.

Masaža

Kiropraktika kao alternativni vid terapije može dati pozitivne rezultate, ali je takođe od neizmerne važnosti da se primenjuje od strane stručnog lica.

Kiropraktičari koriste manipulativnu tehniku istezanja kičme, kičmenih pršljenova i diskova. Imajući u vidu veliki broj pozitivnih i negativnih iskustava koja opominju, vrlo je važno voditi računa da svoje zdravlje stavite u ruke proverenim i licenciranim stručnjacima.

Što se tiče masaža, postoji nekoliko osnovnih tipova masaža za koje se smatra da daju plodonosne rezultate u borbi protiv spondiloze:

• Terapeutska masaža – ciljano i fokusirano se tretiraju bolni predeli, mišići i tkiva pored obolelog dela kičme
• Masaža dubokog tkiva – fokus ovakve masaže je u tretiranju dubljih slojeva mišića i vezivnih tkiva čime se pacijentu smanjuju bolovi i podstiče se cirkulacija u bolnim regijama
• Sportska masaža – korisna kod tretiranja povređenih mišića prilikom oporavka, opušta mišić i umanjuje otok na bolnom mestu
• Miofascijalna tehnika – Tretiraju se najbolnije tačke kako bi se povećala pokretljivost tela i smanjila neuravnoteženost mišića

Prevencija

Ukoliko u porodici imate osobu koja ima problema sa spondilozom, važno je učiniti prvi korak. Naterajte sebe da preduzmete mere prevencije kako se ovaj niz ne bi nastavio i preko vaših leđa.

Takođe, ukoliko tokom dana previše vremena provodite u sedećem položaju, za volanom ili računarom, morate shvatiti rizik i okrenuti se vežbama istezanja i jačanja leđnih i trbušnih mišića.

Hodanje u laganom tempu i generalno što više kretanja uvek je preporučljivo kod prevencije spondiloze i sličnih oboljenja.

Na kraju, plivanje je verovatno nešto najbolje što možete učiniti za svoju kičmu, od vratnog do lumbalnog dela. Plivanje aktivira sve neophodne mišiće koji daju podršku kičmi da izdrži sva opterećenja.

Međutim, treba izbegavati dizanje tereta. Ipak, ukoliko nemate izbora, onda vodite računa o načinu na koji taj teret podižete. Obavezno se savijte u kolenima i sav teret prebacite na noge, a nikako samo na leđa i ruke.

Izbegavajte dugo sedenje, vodite računa o višku kilograma i potrudite se da u svoj život ubacite više zdravih navika. Od izuzetne je važnosti da sami povedemo računa o sopstvenom zdravlju kako bi imali produktivan život bez bolova i ukočenosti.

Naravno da je bolje sprečiti nego lečiti… Za čovečanstvo je važno da shvati kako se ključ dobrog zdravlja nalazi u njihovim rukama i zove se prevencija.

Zaključak

Spondiloza je još jedna od bolesti savremenog čoveka. S obzirom da ljudi poslovno i slobodno vreme sve više provode uz ekran, sedeći uglavnom u potpuno nepravilnom položaju, procenat obolelih može biti samo veći u godinama koje dolaze.

Izbegavajte pasivni život, sedenje ili dugo stajanje u mestu. Ukoliko vas posao obavezuje na ova dva smrtonosna položaja, budite odgovorni prema sebi. Onesposobite spondilozu pre nego što to ona učini vama.

Ipak, ukoliko već osećate određene tegobe u predelu vrata, donjih leđa ili u središnjem delu kičme, nemojte oklevati. Što pre potražite pomoć profesionalaca kako bi proces ozdravljenja započeli već danas.

Poliklinika Dr Galetić je sa Vama i uz Vas već više od 30 godina. Veliki broj zadovoljnih klijenata garancija su našeg uspešnog rada u pružanju zdravstvenih usluga.

Takođe, korišćenjem modernih metoda, najnovijih aparata, ali i tradicionalnih tehnika, svakom pacijentu pružamo punu pažnju i zajedno sa njim biramo način koji će u procesu oporavka i izlečenja dati najbolje moguće rezultate.

Ukoliko imate zdravstvenih problema, osećate bolove u vratu ili leđima, kontaktirajte Polikliniku Galetić i još danas zakažite pregled kod najboljih stručnjaka. Budite odgovorni prema svom zdravlju. Volite i čuvajte sebe i drugi će voleti i čuvati Vas.