U prethodnom tekstu “Povrede na snegu – skijanje (prvi deo)” smo krenuli od povreda kolena i povreda glave prilikom skijanja, sada nastavljamo dalje.
Najčešće povrede ramena koje se dešavaju na skijanju su iščašenja ramena, prelom ključne kosti, pelom kosti nadlaktice.
IŠČAŠENJE RAMENA
Iščašenje se obično događa kod padova gde se opružena ruka rotira upolje. Dijagnoza je sa kliničkog aspekta prilično jednostavna pošto je karakteriše nekoliko stvari. Pacijent obično pridržava povređenu ruku I trpi jake bolove. Glava podlaktične kosti ne leži u zglobnoj površini što je palpacijom je vrlo lako utvrditi. Potrebno je što je pre moguće ruku odnosno zglob vratiti u prirodan položaj, naravno to ne znači da neko nestručan to treba da radi na licu mesta. Čim se vrati na mesto, pacijent oseti odmah olakšanje. Posle uspešnog vraćanja zgloba u pravilan položaj, rame se imobiliše I uz primenu fizikalne terapije, oporavak je relativno brz. Rizik od ponavljanja iščašenja je oko 85% pošto tkivo odnosno ligamenti koji drže zglobe površine na mestu ostaju blago oslabljeni u odnosu na stanje pre povrede. Mnogo je lakše zglob kod kojeg se ponavljaju iščašenja, vratiti u pravilan položaj. Neki pacijenti sami to nauče (naravno ne u stilu Mela Gibsona iz filma “Smrtonosno oružje”). Ukoliko se nastavi sa iščašenjima, operativnim putem se taj problem može rešiti.
PRELOM KLJUČNE KOSTI
Prelomi ključne kosti su prilično česte povrede u zglobu ramena. Jednostavno ih je prepoznati po osetljivom mestu duž tela ključne kosti. Rentgenski snimak je često nepotreban. Lečenje podrazumeva odmaranje I neupotrebljavanje ruke I stavljanje imobilizacije koji će rame držati u odgovarajućem položaju. Takođe s u toku lečenja primenjuju vežbe za rameni pojas koje pokreću rame unutar granice bola. Imobilizaciju obično možemo ukloniti nakon dve nedelje u zavisnosti od bola koju pacijent oseća. Ove povrede zaceljuju najčešće bez posledica na funkcionalnost ruke I ramena.
PRELOM KOSTI NADLAKTICE
Prelom nadlaktične kosti se obično događa u slučajevima direktnog udarca ili pada na opruženu ruku. Palpacijom (dodirom) je relativno lako utvrditi prelom, pošto otkrijemo osetljivo mesto duž kosti (najbolje je to činiti sa unutrašnje strane nadlaktice, gde ima manje mišića koji mogu da smetaju I otežaju postavljanje dijagnoze). U ovim slučajevima snimak preloma je potreban. Operacija je potrebna u minimalnom broju slučajeva kad se dogode neke komplikacije. Najgori scenario bi bio kad neko pomisli da je ruka iščašena pa krene da vuče ruku ne bi li je vratio na mesto što će izaivati jak bol.
POVREDA PALCA
Termin “Skijaški palace” se odnosi na povredu koja pogađa karpalni ligament. Povreda koja se često zapostavlja I od strane pacijenata I od strane lekara, bar u početku. Ako razgovarate sa nekim ko je povrdio palace videćete koliko je iscrpljujuće. Palac je izuzetno važan pri svakodnevnom funkcionisanjumada mu ni ne pridajemo veliki značaj I uzimamo sve to zdravo za gotovo.
Mehanika povrede je prilično jednostavna. Kada skijaš padne držeći štap u ruci, događa se da se štap ponaša kao tačka oslonca stvarajući moment sile koji deluje na palace I ligament biva istegnut. U zavisnosti od sile koja deluje, može doći do pucanja ligamnta. Da bude još čudnije, ukoliko je ligament u potpunosti prekinut, pacijent ne trpi preterane bolove. Save je da ukoliko dođe do povrede palca, ne treba je shvati olako, zglob palca je jedan od najvažnijih u zglobu šake!
Potrebno je snimite povredu da bi se isključio I eventualan prelo neke od kostiju palca.
