Iščašenje ramena

Ova povreda je česta u kontaktnim sportovima poput ragbija, rvanja, džudoa zatim prilikom padova u toku skijanja, snoubordinaga i slično.

Iščašenje se dešava naglo usled sila koje deluju na zglob ramena gurajući glavu kosti nadlaktice iz ramene čašice. Ovo se obično dešava usled direktnog udarca ili češće usled pada.

Simptomi

Pacijenti obično osete jak bol u trenutku kada se iščašenje desi, odnosno u trenutku povrede. Bol je izuzetno jak i pacijenti nisu u mogućnosti da nastava sa prethodnom aktivnošću. Prisutan je takođe subjektivan osećaj „kao da je nešto iskočilo“, a vidljiv je i deformitet ramena.

Da bi se rame vratilo u pravilan položaj neophodna je pomoć lekara odnosno potrebna je primena spoljašnje sile kako bi se glava kosti nadlaktice vratila u svoje ležište. Kada se rame vrati u pravilan položaj, pacijenti osete olakšanje, bol se smanjuje, međutim moguća je pojava oštrog bola usled pojedinih pokreta. Vremenom uz primenu fizikalne terapije ovi simptomi nestaju i funkcija zgloba se vraća. Međutim česta posledica ove povrede je nestabilno rame usled istegnuća i slabljenja vezivnog tkiva.

Oporavak

Većina pacijenata se uspešno oporavi nakon povrede uz primenu adekvatnih metoda fizikalne terapije. Oporavak može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci u zavisnosti od težine povrede. Međutim usled povrede vezivnog tkiva pacijenti mogu osećati dugotrajne efekte poput nestabilnosti ramena, ponovnog iščašenja koje se sad lakše i češće dešava. Pacijenti koji pored iščašenja imaju oštećena i druga tkiva poput hrskavice zgloba, kostiju ili nerava, često imaju značajno duži period oporavka uz primenu složenijih metoda rehabilitacije.

Fizikalna terapija

Primena fizikalne terapije nakon iščašenja ramena je od ključnog značaja za brz oporavak i vraćanje zgloba u funkciju. Od metoda fizikalne terapije najčešće se primenjuju:

• Masaža
• Elektroterapija
• Akupunktura
• Krioterapija
• Termoterapija
• Hidroterapija
• Kineziterapija
• Imobilizacija