Grudni koš se sastoji od po dvanaest rebarnih kostiju sa obe strane. Saka rebarna kost se spaja sa kičmom sa zadnje strane i pripaja napred na grudnoj kosti, Prvih sedam rebara se direktno pripaja na grudnu kost dok se osmo deveto i deseto rebro preko hrskavičavog nastavka spajaju sa grudnom kosti. Jedanaesto i dvanaesto rebro se pripajaju samo na kičmenom stubu. Velik broj mišića trbušnog zida i ramenog pojasa svoje pripoje ima na rebarnim kostima. Međurebarni mišići predstavljaju grupu mišića koji se nalaze između rebarnih kostiju i koji imaju ulogu u pomeranju grudnog koša.
Usled direktnog udarca spreda, sa strane, ili otpozadi, može doći do povrede rebara. Povrede takođe mogu uticati i na međurebarne mišiće. Ukoliko je sila udarca prevelika, može doći i do naprsnuća ili preloma rebarnih kostiju. U teškim slučajevima prelom rebra takođe može izazvati povredu nekog od unutrašnjih organa poput slezine, pluća, jetre ili bubrega.
Uzroci
Povrede rebara se obično dešavaju usled direktnog udarca od strane nekog predmeta ili osobe. Ovo se obično dogaća u toku sudara u sportu, poput ragbija, američkog fudbala, borilačkih sportova, hokeja i slično.
Takođe su povrede rebara izuzetno česte kod saobraćajnih nesreća ili usled padova sa visine.
Znaci i simptomi
Pacijenti sa povredom rebara obično iskuse jak probadajući bol u grudima, najčešće u momentu nastanka same povrede. Kod manjih povreda bol može biti minimalan, dozvoljavajući nastavak aktivnosti.
Kod težih povreda moguća je pojava, jakog parališućeg bola i nemogućnost nastavka sa aktivnostima. Pojava otoka i osetljivost na dodir je takođe prisutna uz nemogućnost dubokog udaha prilikom kojeg se bol javlja. Pacijenti obično osete pojavu bola ujutro ili u večernjim časovima.
Bol se obično povećava ukoliko pacijent leži na strani koja je povređena. Tkođe se pojavljuje bol usled kašljanja, kijanja, ili velikih pomeranja grudnog koša poput saginjanja ili aktivnosti poput dizanja tereta, guranja ili vučenja.
Oporavak
Pacijenti sa povredama rebara se obično oporave u potpunosti u periodu od 4 do 6 nedelja. Povratak sportskim aktivnostima je moguć vrlo brzo, međutim uz mere opreza kako se povreda ne bi ponovila ili pogoršala.
U slučaju težih povreda, preloma ili slično, oporavak se produžava na period od nekoliko meseci.
