Teniski lakat je bolno stanje koje se reflektuje sa spoljne strane lakta i predstavlja upalu ili mikrotraume tetiva koje skupa drže mišiće i kosti podlaktice.
Medicinski naziv za teniski lakat je Lateral Epicondylitis, odnosno lateralni epikondilitis. On nastaje kao posledica preterane upotrebe i istovetnih pokreta koje proizvode mišići podlaktice pri izvršenju određenih pokreta i aktivnosti.
Zbog učestalosti ove povrede kod tenisera, ovaj sindrom dobio je karakterističan naziv teniski lakat. Međutim, nije retkost da i drugi sportisti ili ljudi koji se bave drugačijim aktivnostima takođe imaju problema sa istovetnom tegobom.
Anatomija lakta
Da bismo što bolje razumeli sindrom teniskog lakta, neophodno je upoznati se sa osnovama ljudske anatomije.
Pre svega, važno je znati da je zglob koji nazivamo lakat sastavljen od tri kosti:
- Humerus – Ramena kost ili nadlaktica.
i dve kosti koje zajedno obrazuju podlakticu:
- Radius – Žbična kost ili žbica koja je smeštena lateralno (spolja).
- Ulna – Lakatna kost smeštena medijalno (unutra).
Koštane izbočine koje se nalaze na samom dnu ramene kosti nazivaju se epikondili, a izbočina na spoljnoj strani lakta naziva se lateralni epikondil.
Zglob lakta formiraju i skupa održavaju mišići, ligamenti i tetive. Mišići podlaktice pružaju se od lateralnog epikondila sve do zglobova šake.
Lateralni epikondilitis, odnosno teniski lakat, zapravo predstavlja upalu tetive podlaktice koja povezuje mišiće zvane ekstenzore (opružače), koji se nalaze sa spoljne strane podlaktice. Oni su zaslužni za pokretljivost naših šaka i prstiju.
Mišić koji igra ključnu ulogu kod teniskog lakta naziva se kratki radijalni opružač šake, odnosno extensor carpi radialis brevis.
Bol u laktu – uzroci
Teniski lakat nastaje preteranim naprezanjem tetiva i mišića podlaktice uz pomoć kojih imamo mogućnost da ispružimo i podignemo ruku, ali i da pomeramo šaku i prste.
Ponovljanje istovetnih pokreta i naprezanje tkiva rezultuje višestrukim traumama tetiva koje povezuju mišiće podlaktice sa koštanim izbočinama na spoljnoj strani lakta.
Takođe, postoji mogućnost trauma tetiva i mišića podlaktice nakon samo jednog neopreznog preopterećenja, poput nošenja teškog tereta.
Uzroci teniskog lakta mogu biti:
- Preterana upotreba i naprezanje.
- Vršenje određenih aktivnosti.
- Godine starosti.
- Nepoznati uzroci.
Preterana upotreba i naprezanje
Kliničke studije pokazuju da teniski lakat najčešće nastaje traumom i istegnućem specifičnog mišića podlaktice.
Pomenuti mišić simpatičnog naziva – kratki radijalni opružač šake – pomaže u stabilizaciji i prilagođavanju zgloba kada je naš lakat ispružen. Ovaj pokret je karakterističan za udaranje loptice teniskim reketom.
Prilikom zamora kratkog radijalnog opružača šake mikrotraume se formiraju u tetivi na mestu spajanja sa gorepomenutom koštanom izbočinom pod nazivom lateralni epikondil.
Zbog ovih promena dolazi do upalnih procesa i bolnog stadijuma kod povređene osobe.
Takođe, u povećanom riziku od ozbiljnije povrede je i kratki radijalni opružač šake zbog pozicije na kojoj se ovaj mišić nalazi.
Kako dolazi do savijanja i ispravljanja lakta dolazi do pojačanog kontakta između mišića i koštanih izbočina. To dalje dovodi do postepenog trošenja, odnosno habanja mišića.
Određene aktivnosti
Nisu sportisti jedini koji dolaze u susret sa neugodnom povredom poznatom pod nazivom teniski lakat. Mnogi ljudi sa teniskim laktom nemaju veze sa sportom. Oni zahvaljujući svom opisu posla ili okolnostima nekih rekreativnih aktivnosti u kojima ponavljaju neugodne pokrete po mišiće podlaktice, šake ili ručnog zloba upadaju u rizik od ove specifične povrede.
Slikari, vodoinstalateri ili stolari samo su neka od zanimanja kod kojih teniski lakat nije nepoznat sindrom.
Takođe, medicinska praksa je pokazala da su auto-mehaničari, kuvari i mesari takođe podložniji teniskom laktu u odnosu na ostatak populacije. Stručnjaci su složni u mišljenju da ponavljanje određenih pokreta i podizanje tereta koje se obično zahteva kod ovakvih zanimanja povećava rizik od povrede.
Godine starosti
Studije pokazuju da od teniskog lakta najčešće oboljevaju osobe između 30 i 50 godina, iako ne postoji precizna starosna odrednica. Svi sa rizičnim faktorima podložni su ovoj vrsti povrede.
Teniseri i drugi sportisti koji svakodnevno koriste reket i tehnički nepravilno izvode udarce spadaju u vrlo rizičnu kategoriju.
Nepoznati uzroci
Teniski lakat može se pojaviti i bez bilo kakvog poznatog uzroka, neugodnog udarca ili istegnuća.
Ovakva se pojava naziva idiopatskom odnosno bolešću nepoznatog uzroka.
Rizične grupe i faktori rizika
Teniski lakat, kako i sam naziv sindroma implicira, najčešće je uzrokovan težinom teniskog reketa i silinom kojom se udara teniska loptica. Najrizičniji su udarci iz položaja koji se u svetu tenisa naziva bekhend.
Mišići sa spoljne strane podlaktice su ranjivi zbog preteranog naprezanja.
Udaranjem loptice iz bekhenda tetive koje čine zglob lakta mogu se oštetiti, naročito ukoliko se ovaj teniski udarac ne izvodi na apsolutno tehnički ispravan način.
Teniski lakat ima svoje faktore rizika kojima vrlo lako može biti uzrokovan. To su:
- Nepravilan bekhend udarac.
- Slabi i nerazvijeni mišići ramena i ručnog zgloba.
- Korišćenje neadekvatne opreme, reketa koji su previše čvrsti ili prekratki.
- Igranje drugih sportova u kojima se koriste reketi, poput skvoša.
- Udaranje loptice van centra reketa ili loptice koja je previše teška (mokra loptica).
Mnogi ljudi imaju problem sa teniskim laktom iako možda nikada u životu nisu igrali tenis, pokazuje istraživanje eminentnog kalifornijskog Univerziteta UCSF. Problem, dakle, nastaje zbog ponavljanja nepravilnih pokreta.
Sa te strane, ovo su neki od drugih mogućih uzroka, aktivnosti, kao i profesionalnih zanimanja koja su podložna nastajanju teniskog lakta:
- Krečenje i farbanje četkom ili valjkom.
- Rukovanje motornom testerom.
- Redovna upotreba ručnih alata.
- Muzičari, na primer violinisti.
- Mesari, odnosno kasapini.
- IT stručnjaci, ljudi koji koristeći računar nebrojano mnogo puta ponavljaju istovetno kliktanje mišom.
- Baštovani.
Teniski lakat simptomi
Simptomi teniskog lakta postepeno se razvijaju i obično započinju laganim bolom u spoljnjem delu lakta. Bol se dalje prenosi preko podlaktice, sve do ručnog zgloba i šake.
Ovaj bol ne mora izazvati nikakav naročit udarac ili jasna povreda, već bolno stanje može započeti bilo kada usled ponavljanja određenih neugodnih i neprirodnih pokreta rukom.
Uobičajeni simptomi teniskog lakta su:
- Bol, ukočenost ili vrlo neugodan osećaj kao da Vam gori ili Vas peče spoljni deo lakta i podlaktice.
- Izrazit osećaj slabosti u ruci i stisku šake.
- Otečenost lakta.
- Osetljivost na dodir.
- Nemoć u nameri da se u potpunosti ispravi podlaktica.
- Tokom noći bol može biti intenzivirana.
- Moguća je povišena lokalna temperature.
Protokom vremena, bol se širi i postaje sve teže podnošljiva. Ovi početni simptomi mogu uticati na svakodnevne pokrete i aktivnosti koje ste do tada podrazumevali i nikada o njima niste zapravo razmišljali kao o bilo kakvoj prepreci.
Možete osetiti bol ili nemoć prilikom:
- Uvrtanja ili savijanje ruke.
- Podizanja i držanja čaše ili šolje sa omiljenim pićem.
- Rukovanja sa drugom osobom.
- Otvaranja ili otključavanja vrata.
- Hvatanja bilo kog predmeta.
- Otvaranja tegli.
- Istezanja ruku.
Ipak se savetuje oprez i obavezan pregled kod fizijatra, jer teniski lakat može biti samo posledica nekog skrivenog oboljenja.
Teniski lakat Dijagnoza
Za pregled i uspostavljanje dijagnoze teniskog lakta prava adresa je licencirani fizijatar. Ovo stručno lice će Vas podvrgnuti kratkim testovima pokretljivosti i mišićne snage izazivajući i provocirajući osećaj bola.
Snimanje putem rendgena ili magnetne rezonance će izabrani lekar prepisati kako bi potvrdio dijagnozu i uvideo stepen potencijalnog oštećenja.
Ovo su uobičajene opcije prilikom uspostavljanja dijagnoze ovog simptoma nakon inicijalnog pregleda:
- Ultrazvuk – neinvazivna opcija koja se može više puta ponoviti jer nema štetnog zračenja. Metoda korisna za otkrivanje traumatskih oštećenja, ruptura, kao i povećanih limfnih čvorova.
- CT skener (kompjuterizovana tomografija) – preciznija i modernija tehnologija od običnog skenera. Omogućava serijske snimke lakta i podlaktice iz različitih uglova.
- Rendgenski snimak – omogućava jasnu sliku strukture kostiju. U ovom slučaju se obično koristi i za isključivanje mogućnosti artritisa lakta.
- Magnetna rezonanca – omogućava još detaljniji prikaz strukture lakta. Uspešno otkriva i patološke promene na tetivama, mišićima, kostima ili ligamentima lakta.
- Elektromiografija (EMG) – se zasniva na beleženju električne aktivnosti u mišićima koja je izazvana spontano ili stimulacijom.
Teniski lakat lečenje
Dobra vest za sve one koji imaju problema sa teniskim laktom.
Ohrabruje podatak da između 80 i 95 odsto pacijenata sa ovom dijagnozom problem teniskog lakta rešava nehirurškim metodama.
Ipak, lečenje teniskog lakta je individualan proces kod svakog pojedinačnog pacijenta.
U zavisnosti od stanja postoje dve osnovne opcije tretiranja i lečenja teniskog lakta:
- Neoperativne metode.
- Operativne metode.
Neoperativne metode
Postoje različiti koraci koji se preduzimaju kada se osete prvi simptomi teniskog lakta.
Odmor
Prvi i osnovni korak je da bolnu ruku “stavite” na poštedu u narednom periodu. To praktično znači da ćete u narednih nekoliko nedelja izbegavati aktivnosti koje provociraju bol, poput sporta ili podizanja bilo kakvog tereta.
Lekovi
Lekovi protiv bolova ili nesteroidni antiinflamatorni lekovi poput paracetamola, odnosno ibuprofena ili naproksena.
Fizikalna terapija
Specifične vežbe koje ćete raditi na fizikalnoj terapiji pomažu da ojačate mišiće podlaktice.
Steznik
Može biti korisno rešenje u zaštiti bolnog područja i olakšavanju osećaja bola kod teniskog lakta.
Injekcije steroida
Steroidi, odnosno kortikosteroidi poput kortizona mogu biti vrlo korisni kod upalnih procesa.
Doktori se često odlučuju da injekcijom ubrizgaju kortikosteroid direktno na bolno mesto, u ovom slučaju lakta, kako bi pacijentu olakšali bolne simptome.
Plazma bogata trombocitima PRP
PRP tretman je prirodni metod obnavljanja i lečenja oštećenog tkiva. Ovaj metod uključuje uzorak krvi iz koje se posebnim aparatima i centrifugom izdvajaju trombociti.
Trombociti su poznati po visokoj koncetraciji faktora rasta koji se putem injekcije ubrizgavaju u oštećeni ili oboleli deo tela.
Ekstrakorporalna terapija udarnim talasima ESWT
Ovom metodom se laktu šalju zvučni talasi koji izazivaju mikrotraume, a koje zatim iniciraju početak prirodnog procesa izlečenja tela.
Ova vrsta terapije i dalje, prema mišljenju jedne grupe lekara, spada u eksperimentalne metode, ali sve su glasnija stanovišta o njenoj efektivnosti.
Provera adekvatnosti opreme
Možda nema mnogo veze za metodom lečenja, ali umnogome može preventivno uticati da se simptomi više ne ponove.
Ukoliko se bavite sportom poput tenisa, u kom se koriste reketi, doktori će Vam sigurno napomenuti da za sebe izaberete potpuno adekvatnu opremu.
Tvrđi i reketi sa labavijim žicama mogu umanjiti opterećenje podlaktice. Ukoliko koristite reket sa velikom “glavom”, promena na manju verziju može takođe dati pozitivan efekat u ponovnom javljanju simptoma.
Hirurški zahvat
Nakon 6 do 12 meseci neoperativnih metoda, vrlo je moguće da će Vaš izabrani lekar preporučiti hiruršku intervenciju.
Najveći broj operativnih zahvata koji se koriste za rešavanje problema teniskog lakta uključuje uklanjanje oštećenog i obolelog i pripajanja zdravog mišića uz kost.
Pristup i metod koji hirurg odabere u rešavanju problema zavisi od brojnih faktora. Pre svega, vrsta intervencije zavisi od obima i težine povrede i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Preporuka je da se sa doktorom otvoreno razmotre sve moguće opcije kao i eventualne posledice koje mogu uslediti tokom ili nakon operacije.
Otvorena operacija lakta
Uobičajen metod koji se koristi u rešavanju problema teniskog lakta je takozvana otvorena operacija. To je vrsta tradicionalnog hirurškog zahvata koji podrazumeva operativni zahvat i rez direktno preko lakta.
Ova vrsta intervencije najčešće se radi u ambulantnim uslovima i vrlo retko zahteva duži ostanak na bolničkom lečenju.
Artroskopska operacija lakta
Teniski lakat se može operativno rešavati i korišćenjem minijaturnih instrumenata uz minimalan rez.
Kao i u slučaju otvorene operacije, ova metoda takođe ne uključuje duži ostanak u zdravstvenoj ustanovi i otpust je obično istog dana nakon operacije.
Operativni rizici
Kao i kod svih operacija, pa i onih minimalnih, postoje određeni rizici po zdravlje pacijenta. Tako je i u slučaju operacije teniskog lakta.
Ovo su neki od rizika koji postoje i na koje treba obratiti posebnu pažnju:
- Oštećenje nerava i krvnih sudova.
- Mogućnost dugog oporavka i rehabilitacije.
- Gubitak snage.
- Gubitak fleksibilnosti.
- Moguća potreba za ponovnom operacijom.
Rehabilitacija
Nakon operacije, ruka se imobiliše privremenim šinama, a već nedelju do dve nakon operacije, šine i konci se uklanjaju.
Nakon njihovog uklanjanja polako započinje proces laganog istezanja i vežbi kako bi se čim pre povratila fleksibilnost ruke.
Otprilike dva meseca nakon operacije, započinje se sa laganim vežbama za povratak snage u operisanoj ruci. Sportisti se obično vraćaju u pun trenažni proces u periodu između 4. i 6. meseca nakon hirurškog zahvata.
Takođe, uspešnost operacija teniskog lakta je prilično visoka i iznosi između 80 i 90 procenata.
Teniski lakat prevencija
Što se prevencije tiče, postoje određene predostrožnosti i koraci koje bi trebalo imati u vidu ukoliko se želi izbeći neugodna povreda prouzrokovana teniskim laktom.
- Nikako ne idite iznad granice bola, jer je bol upravo način na koji naše telo komunicira sa nama. Ignorisanje bola i nastavak bolne aktivnosti može dovesti do ozbiljnijeg oštećenja tetiva, mišića i ligamenata, kao i njihovog potencijalnog pucanja.
- Obavezno proverite da li Vam oprema koju koristite u potpunosti odgovara. Kao primer u ovom slučaju obično se savetuje zatezanje ili popuštanja žica reketa kako bi se smanjilo opterećenje na podlakticu.
- Dižite umerenu težinu, vežbajte i sa tegovima, kako biste ojačali ramena, podlakticu i mišiće oko ručnog zgloba.
- Koristite steznike i tokom vežbanja sa tegovima kako bi zglobovi ostali u pravilnom položaju pri fizičkom naporu.
- Istežite zglobove, ruke i ramena pre početka bilo kakve fizičke aktivnosti.
- Nosite steznik za lakat kako biste sprečili pogoršanje postojećih simptoma.
- Pravite pauze tokom aktivnosti, naročito onih koje forsiraju ruke i zahtevaju istovetne poteze.
- Vodite računa o načinu na koji podižete neki teret, naročito ukoliko to činite direktno sa poda. Takođe, nikako to ne činite ispruženih ruku.
Zaključak
Teniski lakat je neugodno i bolno stanje koje se pre svega reflektuje sa spoljne strane lakta. Često je javlja i bol duž podlaktice, ručnog zgloba i šake.
Do ovog stanja najčešće dolazi u situacijama kada se istovetni štetni i nepravilni pokreti uporno ponavljaju, jer dolazi do mikrotrauma i upala tetiva koje su zadužene da skupa drže mišiće i kosti.
Simptomi mogu biti različiti, a od njih zavisi i način na koji će se teniski lakat tretirati.
Od upornog i pulsirajućeg bola koji se prostire kroz ruku sve do šake i prstiju, preko osećaja kako Vam ruka prosto gori, do slabosti i nemoći prilikom obavljanja najosnovnijih svakodnevnih radnji poput rukovanja, hvatanja laganih predmeta ili stiska pesnice.
U ogromnoj većini slučajeva teniski lakat se rešava neoperativnim metodama. Ipak, ukoliko nakon 6 meseci tretmana nema pomaka, onda je sasvim moguće da će izabrani fizijatar, ortoped ili fizioterapeut preporučiti hiruršku intervenciju.
Ne dozvolite da Vas teniski lakat ometa na poslovnom i privatnom planu. Naša i Vaša poliklinika Dr Galetić je više od 30 godina u službi svojih pacijenata.
Naši vrhunski stručnjaci koriste najmodernije tehnologije i najnaprednije metode u rešavanju svih Vaših zdravstvenih problema.
Teniski lakat je rešiv problem, ako rešavanje prepustite vrhunskim profesionalcima.
Proverite zbog čega smo u samom vrhu na tržištu privatnih klinika u Srbiji.
