Išijas

Išijas ili išijalgija javlja se kao posledica povrede ili upale išijadičnog nerva, a uspostavljena dijagnoza upućuje na bolove u lumbalnom delu kičme koja se dalje proteže duž cele noge, do samog stopala, pa je zbog toga učestao osećaj slabosti ili utrnulosti nogu. Osim ova dva naziva, išijas je u literaturi poznat i pod terminima neuropatija, disfunkcija išijatičnog nerva, bol donjeg dela leđa, lumbalna radikulopatija ili jednostavno kao LBP.

Simptomi

Išijalgija se na ljudsko telo može odraziti na različite načine. Od neugodnog peckanja do bola koji onemogućava kretanje obolele osobe. Najčešće se javlja kao oštar bol u donjem delu leđa ili kuka, koji se kao utrnuće prenosi preko zadnjice ka drugim delovima donjih ekstremiteta, sve do lista ili stopala, navodi Nacionalna zdravstvena služba.

Glavni simptomi išijasa:

• Bol u donjem delu leđa
• Bol u nozi koji je neretko neugodniji od bola u leđima
• Gubljenje osećaja u nozi ili stopalu
• Spazam leđnih mišića
• Slabost noge ili stopala
• Utrnuće

Kako nastaje išijas

Išijas izaziva oštećenje najvećeg nerva u našem organizmu zvanog išijadikus, a reflektuje se kao bol u donjem delu leđa koji se prenosi uglavnom duž jedne noge. U velikoj većini slučajeva išijalgiju izaziva diskus hernija, a njen nastanak moguć je i zbog prekomernog rasta kostiju. Među uzročnike se ubrajaju i :

• spinalna odnosno kičmena stenoza
• piriformis sindrom
• spondilolisteza
• povreda ili prelom karlice
• tumor čija pojava i rast takođe pogubno utiče na išijatični nerv
• Trudnoća
• Sportske povrede

Rizične grupe

Od išijasa najčešće obolevaju:

• Trudnice čiji nervi trpe prekomernu težinu
• Zaposleni koji više sati dnevno stoje ili sede
• Stariji ljudi koji prolaze kroz degenerativne promene u predelu kičme
• Preterano gojazne osobe
• Dijabetičari čije stanje povećava rizik od oštećenja nerava

Dijagnostika

Išijas se dijagnostikuje specijalističkim pregledima. Nakon razgovora sa lekarom i pojašnjenja simptoma, sledeći korak su fizički testovi pokretljivosti i snage tela, a po potrebi i rendgen ili magnetna rezonanca ukoliko bol ne prestaje duže od 12 nedelja.

• Specijalistički pregled i razgovor sa lekarom
• Fizički testovi snage i motoričkih sposobnosti
• Rendgen ili magnetna rezonanca

Pre odlaska kod stručnih lica možete i sami prepoznati određene simptome prilikom bolnih pokreta koji ukazuju na išijas:

• Oštar bol u predelu donjeg dela leđa
• Utrnuće noge ili stopala
• Gubitak osećaja u nozi
• Pošteda bolne i prebacivanje težine prilikom kretanja na drugu, zdraviju nogu

Lečenje išijasa

U nekim slučajevima isijas ne zahteva lečenje, već do poboljšanja i nestanka bolova dolazi kombinacijom mirovanja, laganih vežbica, a po potrebi i korišćenjem analgetika, odnosno tableta, masti, gelova ili krema koje u sebi sadrže ibuprofen. Kada je bol pacijenta nepodnošljiv, fizijatar preporučuje i koktel injekcija koja osim antiupalnih svojstava sadrži i vitamine B1, B6 i B12. Išijalgija se može tretirati:

• Mirovanjem
• Toplim i hladnim oblogama
• Lekovima
• Terapijom
• Vežbama

Mirovanje je obavezno u prvih nekoliko dana, ali duže ležanje nije preporučljivo. Nagli pokreti i podizanje bilo kakvih težih predmeta strogo je zabranjeno u prvih 6 nedelja od inicijalnog pojavljivanja bola. U prvih 48 ili 72 sata na bolno mesto možete staviti hladne obloge, a nakon tog perioda umesto hladnih preporučljivo je stavljati vruće obloge. Od medikamenata, kao što je prethodno napisano, koristiti antiupalne masti, kreme, gelove ili tablete koje u sebi sadrže ibuprofen kako bi bol makar delimično utihnula. Terapije mogu biti različite u zavinosti od stepena bolova i težine stanja pacijenta. Osim različitih formi fizikalne terapije kao što su elektroterapija, magnetoterapija, ultrazvučna terapija, laseroterapija, postoji i nešto konzervativniji vid tretiranja u vidu kiropraktike koja takođe može dati odlične rezultate.

Terapijsko lečenje

Kao najefikasnije terapije za lečenje išijalgije u praksi su se pokazale:

• Elektroterapija (TENS) – koriste se struje različitih frekvencija u zavisnosti od potrebe pacijenta
• PEMF ili magnetoterapija – vrsta energetske terapije koja ublažava mišićni spazam u bolnoj fazi
• Laseroterapija – efikasna je protiv bolova, upale i otoka, regeneriše tkiva i ubrzava mikrocirkulaciju
• Ultrazvučna terapija – bezbolan metod koji ublažava spazam, pojačava cirkulaciju i povećava prag boli
• Termoterapija – primena toplote za povećanje cirkulacije, ublažavanje bola i napetosti u mišićima. Ova vrsta terapije ne koristi se u ranim fazama išijalgije jer može pogoršati upalu
• Kineziterapija – takozvana terapija pokretom efikasna je u oporavku, ali i prevenciji išijasa. Poboljšava cirkulaciju, vraća pokretljivost i kondiciju, povećava snagu i elastičnost mišića
• Kiropraktika – po mnogima ovo je primarna metoda u rešavanju išijalgije finim korigovanjem sitnih zglobova različitim tehnikama mobilizacije i manipulacije sa ciljem vraćanja bolnog područja u prvobitni, fiziološki položaj
• Scanlab terapija – Poliklinika Galetić prva u regionu započela je sa ovom vrstom terapije koja je do sada dala fenomenalne rezultate. Primenjuje se “Scanlab” aparatom koji proizvodi optimalnu toplotu čime se prodire duboko u mišićna tkiva smanjujući bol pacijentu i povećavajući mu elastičnost mišića.
• Kompjutersko jačanje mišića – Galetić poliklinika među prvima je u Srbiji započela sa korišćenjem aparata “Compex Cefar Ultraton” za jačanje mišića. Ovaj aparat uz zajedničku primenu sa kineziterapijom dokazano daje odlične rezultate.

Lekovi za išijas

• Antiinflamatorni lekovi (NSAIL) – Indometacin, Ibuprofen, Movalis, Diklofenak, Piroksikam, Ketoprofen, Naproksen. Ovu vrstu lekova koristiti u periodu od nekoliko dana do 4 nedelje
• Lekovi za opuštanje mišića – Mydocalm, Myderison
• Umirujuća sredstva – Bromozepam, Diazepam
• Gelovi protiv bolova – “Deep Relief” i “Bengay” pokazali su pozitivno dejstvo u bolnoj fazi kod mnogih pacijenata

Vežbe za išijas

Ovo su primeri vežbi koje mogu značajno pomoći u tretiranju i prevenciji išijalgije. Početni položaj za svaku od vežbi je identičan. Lezite na leđa sa savijenim nogama u kukovima i kolenima, sa stopalima oslonjenim na podlogu. U ovom položaju lekari preporučuju i spavanje, sa nogama poduprtim jastucima, u takozvanom Vilijansovom položaju.

Vežba 1:

Iz početnog položaja sa obe ruke privucite jednu nogu tako da koleno što više približite grudima do trenutka takozvane “promene bolnosti”, odnosno osećaja popustljivosti bola. Nakon toga polako se vratite u početni položaj i isti pokret ponovite sa drugom nogom. Vežbu ponovite 4 do 6 puta u više navrata tokom dana.

Vežba 2:

Iz početnog položaja sa dve ruke privucite kolena obe noge ka grudima i zadržite taj položaj do momenta olakšanja u bolnoj nozi. Prilikom vraćanja u početni položaj vrlo je važno da sa obe ruke zadržavate kolena sve do trenutka dok stopala ne dodirnu podlogu pod vama.

Vežba 3:

Iz početnog položaja svoje šake postavite na butine. Pokušajte da savijete trbušne mišiće kao da želite da pridignete glavu i ramena, a nakon što se u tom položaju zadržite oko 5 sekundi, lagano se opustite takođe 5 sekundi, pa uradite još jedno ponavljanje. Cilj je uraditi 10 ponavljanja i zaista podići glavu i ramena poviše od poda, ojačati mišiće tako što ćete se u tom položaju zadržati nekoliko sekundi. Vrlo je važno da prilikom vežbanja ne zadržavate dah, već da uskladite disanje i prilagodite ga prirodnom toku s obzirom na uloženi napor.

Išijas masaža

Masaža može biti plodonosna kada je reč o olakšanju posledica išijalgije. Neke studije su pokazale da su upravo masaže imale pozitivan efekat kod onih pacijenata kojima druge vrste tretmana nisu pomagale u izlečenju. Preporučljive su klasične terapeutske masaže koje ciljaju dubinske slojeve mišića. Prilikom terapeutske masaže osim dlanova i prstiju koriste se i laktovi i podlaktice kako bi se po potrebi pojačao pritisak na bolno mesto. Tu je i pomenuta kiropraktika, ali i refleksologija kao i istočnjački metodi poput akupunkture ili šijacu masaže. Ova japanska tehnika stara je više od 3.000 godina, a danas se primenjuje širom sveta.

Prevencija

Prevencija išijasa vrlo je važna, kako u cilju da sprečite njegovu pojavu, tako i u sprečavanju njegovog povratka nakon uspešnog oporavka. Prvi korak u prevenciji išijasa svakako je izbegavanje dugog sedenja ili ležanja koje pritiska zadnjicu i donji deo leđa. Važno je ojačati leđne i trbušne mišiće aktivnim vežbanjem, čestim hodanjem (izbegavajte hodanje uzbrdo), a naročito je to važno za osobe koje ulaze u neke srednje i zrelije godine. Prilagodite tempo svojim mogućnostima, a vežbe i aktivnosti prekinite čim osetite prve naznake boli. Izuzetno je važno da upamtite: Prilikom dizanja bilo kakvog tereta, nikako to ne radite koristeći leđne mišiće, već se savijte u kolenima i neka one preuzmu sav teret na sebe. Izbegavajte dizanje tegova, čučnjeve pa čak i vožnju bicikla.

Zaključak

Išijas je široko rasprostranjena, ali ne i nerešiva enigma zahvaljujući stručnim i pouzdanim kadrovima na koje se možete osloniti u poliklinici Dr Galetić. Neka neugodna bol u kičmi i nogama zauvek ostane u prošlosti i bude opomena da svoje zdravlje stavljate na prvo mesto. Poklonite nam Vaše poverenje, a naš ortoped će Vam vratiti zdravlje za aktivan život u pokretu i bez nepotrebnih bolova.