Ahilova tetiva je najveća i najsnažnija tetiva u našem telu koja je sačinjena od grupe vlaknastih tkiva. Ona spaja mišić lista i petnu kost, zahvaljujući čemu možemo da pomeramo i podižemo nogu tokom naših aktivnosti.
Posedujemo dve ovakve tetive, po jednu u svakoj potkolenici i njihova prosečna dužina je oko 15 centimetara. Međutim, kod nekih ljudi njihova dužina ide i do celih 26 centimetara.
Vrlo su čvrste, elastične i izdržljive, a mogu istrpeti četvorostruku težinu tela.
Funkcija Ahilove tetive
Funkcija Ahilove tetive je da prenosi snagu mišića lista u stopalo koje upravo zahvaljujući njoj možemo da podignemo sa poda. To je najjača tetiva u telu, piše istraživanje vodećeg ortopedskog medicinskog centra HSS.
Ahilova tetiva nam omogućava da:
- Hodamo
- Skačemo
- Trčimo
- Podižemo se na prste
- Penjemo se uz stepenice
Delovi Ahilove tetive
Ahilova tetiva poseduje snažna kolagena vlakna i ona je poput ostalih tetiva obavijena tankom ćelijskom opnom koju nazivamo paratenon.
Paratenon omogućava protok krvi čime se tetiva konstantno podmazuje i omogućava se njena pokretljivost i fleksibilnost.
Prema standardnoj kvalifikaciji, Ahilovu tetivu možemo podeliti na sledeći način:
- Neinserciona Ahilova tetiva – Ovo je najviši deo Ahilove tetive koji se nalazi u nivou mišića lista.
- Srednja tetiva – Ima vrpčastu strukturu koja pripada najužem delu članka noge i donjem delu mišića lista.
- Preinserciona Ahilova tetiva – Deo koji se nalazi tik iznad petne kosti.
- Inserciona Ahilova tetiva – Tačka pripajanja između tetive i petne kosti.
Ahilova tetiva povrede
Pored toga što su vrlo izdržljive, do povreda Ahilove tetive dolazi pre svega zbog prenapregnutosti i prevelikog opterećenja. Usled navedenog, praksa pokazuje da su sportisti vrlo ranjiva kategorija.
Statistički posmatrano, čak četvrtina sportista u nekom trenutku svoje karijere doživi neki vid povrede Ahilove tetive.
Oboljenja Ahilove tetive se javljaju u sportovima sa dosta trčanja, u kojima ima mnogo ponavljanja određenih pokreta koji ne prijaju tetivi (fudbal, ragbi, rukomet, košarka).
Povrede idu od upala preko “pucanja” Ahilove tetive, pa sve do degenerativnih promena.
Tendinopatije (povrede tetive) pripadaju grupi sindroma prenaprezanja, odnosno posledica su nesrazmere izmedju trenažnih opterećenja i perioda odmora između treninga.
Svi problemi i promene na Ahilovoj tetivi nazivaju se tendinopatija Ahilove tetive. Ovi poremećaji uključuju:
- Tendinitis Ahilove tetive
- Entezitis Ahilove tetive
- Tendinoza Ahilove tetive
- Ahilov paratenonitis
- Burzitis zadnjeg dela Ahilove tetive
- Burzitis prednjeg dela Ahilove tetive
- Ruptura Ahilove tetive
Upala Ahilove tetive
Preterano naprezanje ima za cilj da se mikronaprsline u tkivu tetive sabiraju do momenta dok ne počne sam upalni proces. Najčešći oblici upale Ahilove tetive su:
- Tendinitis Ahilove tetive – je akutna upala tetive do koje dolazi zbog istovremenog delovanja nekoliko faktora (veliko trenažno opterećenje, neravna podloga, nedovoljno odmora). Uzrokuje oticanje Ahilove tetive i neugodan bol.
- Entezitis Ahilove tetive – je upalni proces lokalizovan na samom pripoju tetive za petnu kost. Ova tendinopatija je upornija od tendinitisa i zahteva duže lečenje. Udruženo sa ovim stanjem može biti i pojava retrokalkanealnog burzitisa, odnosno burzitisa zadnjeg dela Ahilove tetive.
- Tendinoza Ahilove tetive – razvija se kao posledica hroničnih oštećenja tetive kada se upalni proces ne zaustavi u akutnoj fazi. Ovo stanje je rezultat ponavljanih opterećenja na tetivi tokom dužeg vremena što stvara promenu strukture tetive. Tetiva je zadebljala, tvrđa, prisutni su čvorići u tetivi, a ovaj sindrom se javlja kod sportista srednjih godina i rekreativaca.
- Retrokalkanealni burzitis ili Burzitis zadnjeg dela Ahilove tetive – ekstremno naprezanje Ahilove tetive, povreda pete ili reumatoidni artritis. Dovodi do upale burze koja se nalazi između zadnjeg dela petne kosti i Ahilove tetive
- Burzitis prednjeg dela Ahilove pete – reč je o upali burze koja se nalazi između kože na frontalnom delu petne kosti i Ahilove tetive.
- Ahilov paratenonitis – do upale paratenona, odnosno upale paratenonskog omotača, dolazi zbog neudobne obuće, ponavljajućih pokreta i preterane upotrebe i forsiranja.
Ruptura ili pucanje Ahilove tetive
Trčanje uzbrdo ili naglo menjanje pravca i brzine može dovesti do parcijalnog ili kompletnog pucanja Ahilove tetive.
Pucanje Ahilove tetive prilično je česta povreda kod profesionalnih sportista, ali i kod rekreativaca.
Statistika kaže da se ruptura ove tetive najčešće dešava između 30. i 40. godine života, kao i da muškarci ovu neugodnu povredu češće doživljavaju od žena.
Uzroci rupture Ahilove tetive
Ne moraju samo sportisti i fizički aktivni ljudi da imaju problema sa kidanjem tetive.
Pucanje Ahilove tetive dešava se i prilikom naizgled bezazlenih radnji i pokreta – saplitanjem ili promašajem stepenika kada silazite niz stepenice. Ali i kada hodate po neravnom terenu i izvrnete članak.
Fizički aktivne osobe u većem procentu imaju tegobe u tetivi bliže mišiću. Fizički manje aktivne osobe te tegobe lociraju bliže spoju ili na samom mestu pripoja na petnoj kosti.
Važno je naglasiti kako određeni antibiotici i steroidne injekcije dovode do slabljenja Ahilove tetive. To dalje dovodi do većeg rizika od njenog pucanja.
Ovo su neki od čestih uzroka pucanja Ahilove tetive:
- Intenzivna fizička aktivnost.
- Ravni tabani.
- Slabije razvijeni mišići nogu.
- Zgrčeni i nedovoljno istegnuti mišići zbog nepotpunog zagrevanja pre aktivnosti.
- Loš izbor patika i terena za trčanje.
- Reumatske bolesti ili osteoartritis (loša cirkulacija ili ubrzano propadanje hrskavica).
Simptomi rupture Ahilove tetive
Pucanje Ahilove tetive se u nekim situacijama može čak i čuti, ali se ova povreda pre svega odnosi na neugodni osećaj bola.
Uobičajeni simptomi su:
- Oštar i iznenadni bol u zadnjem delu članka blizu pete.
- Oticanje i pojava modrica i hematoma u zadnjem delu članka blizu pete.
- Bol prilikom hodanja, naročito uzbrdo.
- Bolna osetljivost na delu gde je došlo do pucanja tetive.
Ukoliko dođe do pucanja Ahilove tetive, takvo stanje zahteva profesionalnu lekarsku intervenciju. Ukoliko se problem zanemari i ne dođe do propisanog oporavka i zalečenja postoji veliki rizik da ponovo dođe do rupture, zbog čega se morate obratiti profesionalnom ortopedu.
Rizične grupe i faktori rizika
Logično, s obzirom da je najčešći uzrok visoki intenzitet fizičkog napora, u najrizičniju grupu spadaju sportisti. Oni se svakodnevno izlažu mogućnosti potencijalne povrede tokom svojih treninga, utakmica ili mečeva.
Tu su i rekreativci koji usled neaktivnosti naglo krenu sa treniranjem, često i bez detaljnog zagrevanja i istezanja. Neadekvatan trening predstavlja rizik za upalu ili rupturu Ahilove tetive.
Uvek treba voditi računa o udobnoj obući, naročito ako ste fizički aktivni, kako bi se umanjio pritisak na Ahilovu tetivu.
Upalu tetive češće imaju i pronatori, to jest osobe sa ravnim tabanima kod kojih je svod stopala spušten.
Ovo su još neki faktori rizika koji mogu dovesti do povrede Ahilove tetive:
- Starost, odnosno godine života – najčešće između četvrte i pete decenije života.
- Pol – već je naglašeno da muškarci češće imaju problema sa Ahilovom tetivom.
- Gojaznost – višak kilograma stvara veći pritisak i na Ahilovu tetivu.
- Steroidne injekcije – doktori ubrizgaju ove injekcije kako bi npr. umanjili oticanje članka. Steroidi mogu uticati na slabljenje tetive, što podiže rizik od rupture.
Dijagnostika i testovi
Tačna i pravovremena dijagnoza je najvažniji segment lečenja bilo koje bolesti ili povrede.
Dijagnoza počinje sa nekoliko kratkih testova fizičke pokretljivosti i granice bola, naročito delova oko zglobova, pete i mišića lista.
Stručno lice će pre svega pregledati i potražiti:
- Izraslinu, kvrgu ili čvor na donjem delu noge ili masnicu preko mesta gde se tetiva proteže. Ovo je prvi pokazatelj da li je eventualno došlo do kidanja tetive.
- Oticanje, bolna osetljivost ili crvenilo kao naznake potencijalnog tendinitisa, burzitisa tetive ili Ahilovog paratenonitisa.
- Zadebljanja ili izbočine kao naznake tendinoze Ahilove tetive.
Doktori se nakon inicijalnog pregleda i kratkih provera pokretljivosti i granica bola odlučuju za drugačije, specijalizovane testove. Oni mnogo bolje i preciznije mogu otkriti stepen potencijalne povrede Ahilove tetive.
Povreda se pogrešno dijagnostikuje kao uganuće skočnog zgloba kod čak 20 do 25 odsto pacijenata.
Dalja provera najčešće se vrši uz:
- Tompsonov test – ukoliko se stopalo ne savije na dole kada lekar pritisne mišić lista to je znak da je kod pacijenta došlo do pucanja Ahilove tetive.
- Matlesov test – kada lekar pacijentu savije koleno bolne noge pod uglom od 90 stepeni, a prsti na nogama budu upereni suprotno od potkolenice. To može biti znak da je došlo do rupture Ahilove tetive.
- Magnetnu rezonancu – zahvaljujući ovom preciznom snimku lekar može videti pravo stanje u kom se noga nalazi. Snimak može otkriti pucanje ili neki drugi problem koji postoji sa Ahilovom tetivom
- Ultrazvuk – snimak koji takođe može otkriti potencijalno pucanje ili neki drugi problem sa Ahilovom tetivom
- Rendgen – rendgenski snimak može otkriti rupturu ili neku drugu, pa čak i degenerativnu promenu na nozi i stopalu.
Ahilova tetiva lečenje
Lečenje Ahilove tetive umnogome zavisi od starosti pacijenta, njegovog opšteg zdravstvenog stanja, pridruženih bolesti i stepena povrede tetive.
Lečenju i tretiranju Ahilove tetive može se pristupiti na dva potpuno različita principa – operativni i neoperativni.
Mladi pacijenti koji su inače u dobroj fizičkoj kondiciji, poput sportista, često biraju operativne metode kako bi u potpunosti obnovili pokidanu Ahilovu tetivu. Nešto stariji i manje aktivni pacijenti odlučuju se na neoperativne metode lečenja.
Neoperativni tretman
Neoperativni tretmani se pre svega odnose na brojne terapije i vežbe koje pacijent može raditi i u kućnim uslovima.
Lečenje tendinitisa Ahilove tetive kao i tendinoze Ahilove tetive je neoperativno.
Ovo su neki uobičajeni neoperativni pristupi:
- Ledene obloge.
- Lekovi protiv bolova.
- Bandažiranje noge i gipsana čizma.
- Izdignuti nogu – jastukom ili podizačem pete koji se namešta na cipelu i patiku na oboleloj nozi.
- Kineziterapija, vežbe blagog i progresivnog istezanja mišića i tetiva i jačanja bolne noge.
- Fizikalne terapije.
Neoperativno se leče rupture Ahilove tetive kod starijih osoba, kao i kod parcijalnih (delimičnih) ruptura.
Lečenje se sprovodi različitim modalitetima fizikalne terapije. U samom početku obavezna je krioterapija, odnosno terapija hlađenjem i primena nestereoidnih analgetika protiv bolova.
Indikovana je fizikalna terapija:
- Elektroterapijom
- Ultrazvučnom terapijom
- Laseroterapijom
- Hidroterapijom
Nakon 6 do 8 nedelja pacijent jača mišić i tetivu progresivno, hoda i vežba u bazenu, vozi bicikl i izvodi PNF vežbe snage i balansa.
Program se završava pliometričnim vežbama pre postepenog vraćanja u puni sportski trening.
Posle 4 do 6 meseci pacijent može da počne sa trčanjem, kada snaga mišića povređene noge dostigne oko 70 odsto snage zdrave noge.
Operativna intervencija
Hirurško lečenje prekida Ahilove tetive se primenjuje kod totalnih ruptura, uglavnom kod mladih, aktivnih osoba i sportista.
Operacija bi trebala da se izvede u roku od 4 nedelje od trenutka kada je povreda nastupila. Hirurg obično pravi mali rez na stražnjoj strani skočnog zgloba nakon čega spaja pokidanu Ahilovu tetivu.
Zavisno od stepena povrede, lekar u određenim situacijama vezuje druge tetive kako bi ojačao osetljivo područje.
Ova hirurška intervencija kreće se između 80 i 90 procenata uspešnosti, a komplikacije obično uključuju potencijalno oštećenje nerava i postoperativne infekcije.
Oporavak i rehabiliticija
Bez obzira kojim principom se povreda Ahilove tetive tretira, operativnim ili neoperativnim, nakon lečenja sledi period oporavka i aktivne rehabilitacije.
Oporavak može potrajati nekoliko meseci, sve u zavisnosti od stepena pretrpljene traume.
Rehabilitacija uključuje neki od vidova fizikalne terapije kako bi se ojačala noga i povređena Ahilova tetiva.
Vežbe jačanja prilično su važne jer se time skraćuje period potpunog oporavka.
Funkcionalna rehabilitacija se fokusira na koordinaciju delova tela kako bi se pacijent uz pomoć profesionalnog fizijatra čim pre vratio na maksimum svojih fizičkih performansi.
Veoma je važno ne požurivati stvari i postepeno se vraćati fizičkim aktivnostima.
Nemojte se vraćati starim navikama sve dok:
- Ne pomerate povređenu nogu istim intenzitetom kao i zdravu.
- Ne osećate da Vam povređena ima istu snagu kao i nepovređena noga.
- Ne osećate nikakvu bol prilikom hodanja, trčanja ili skakanja.
Ukoliko požurite i ne dozvolite da period oporavka prođe planski i studiozno, rizikujete ponovnu pa čak i hroničnu povredu Ahilove tetive.
Prevencija
Ne postoji šansa da se povreda Ahilove tetive predvidi i da se nekom vrstom prevencije ona izbegne.
Ipak, postoje određeni koraci, odnosno vežbe koje možemo uvrstiti u svoje redovne aktivnosti kako bi smanjili šansu da dođe do povrede, upale ili pucanja tetive.
Ovo su neki uobičajene preventivne radnje koje možemo preduzeti:
- Redovno se istežite, naročito mišiće lista.
- Izbegavajte trčanje uzbrdo.
- Prekinite sa vežbanjem ili nekom drugom aktivnosti ukoliko osetite zatezanje u listu.
- Pre vežbanja ili treninga obavezno odradite zagrevanje i istezanje.
- Postepeno povećavajte intenzitet treninga.
- Trudite se da uvek birate odgovarajuću obuću.
- Izbegavajte aktivnosti i treninge na neravnim površinama.
Vežbe
Vežbe su izuzetno važne kako u prevenciji, tako i u oporavku već povređene Ahilove tetive.
Izdvojili smo nekoliko vrlo jednostavnih vežbi koje možete praktikovati u kućnim uslovima.
Vežba 1
- Sedite na tvrdu i ravnu površinu sa bolnom nogom ispruženom ispred Vas.
- Previjte taban bolne noge peškirom ili nekom trakom tako da krajeve peškira hvatate sa obe ruke.
- Vucite peškir ka telu tako da noga i koleno ostanu ispravljeni na podu.
- Zadržite se u ovoj poziciji 30 sekundi.
- Vežbu ponovite od 3 do 5 puta.
Vežba 2
- Stanite kako inače stojite, sa oba stopala čvrsto prilepljena za tvrdu i ravnu podlogu.
- Svu težinu prebacite na pete tako da se prsti na nogama podignu od poda.
- Zadržite se u ovoj poziciji 5 sekundi, a zatim se vratite u početni položaj.
- Vežbu uradite u 3 serije po 10 ponavljanja.
Vežba 3
- Stanite kako inače stojite, sa oba stopala čvrsto prilepljena za tvrdu i ravnu podlogu.
- Podignite se na nožne prste.
- Zadržite se u ovoj poziciji 5 sekundi, a zatim se vratite u početni položaj.
- Vežbu uradite u 3 serije po 10 ponavljanja.
Vežba 4
- Stanite sa obe noge na ravnu površinu, isto kako inače stojite.
- Podignite povređenu nogu u kolenu, iza svojih leđa, balansirajući bez ikakve podrške i pomoći.
- Vežbu u početku radite otvorenih očiju.
- Nakon nekog vremena pokušajte da vežbu praktikujete sa zatvorenim očima.
- Zadržite se u balansu do 30 sekundi.
- Vežbu uradite u 3 serije.
Vežba 5
- Stanite ispred zida.
- Obe ruke naslonite na zid u nivou očiju.
- Povređenu nogu stavite pozadi, a zdravu savijte u kolenu ispred sebe i na nju se lagano oslanjajte i balansirajte telesnu težinu.
- Stopalo povređene noge neka bude prilepljeno za tvrdu i ravnu podlogu.
- Naslanjanjem rukama na zid (guranjem zida) osetićete zatezanje u mišiću lista.
- Ne forsirajte i zadržite se u toj poziciji 30 sekundi.
- Ovu vežbu možete ponavljati nekoliko puta u toku dana.
Zanimljivosti
Ime je dobila po Ahilu, sinu Peleja i Tetide, jednom od junaka iz Ilijade, grčkog epa koji se pripisuje Homeru.
Legenda kaže da je majka Tetida uronila Ahila u močvarnu vodu Stiksa. Na taj način je postao neranjiv po celom telu, osim na peti za koju ga je majka držala.
Ahil je poginuo kada ga je Paris pogodio u petu strelom koju je usmerio Apolon.
Ahilova tetiva, odnosno Ahilova peta, u prenesenom smislu označava nečiju slabu tačku.
Zaključak
Ahilova tetiva je najveća tetiva u ljudskom telu koja čoveku omogućava da podiže stopalo, da hoda, skače i nesmetano trči.
Čovek u svom telu ima dve Ahilove tetive, po jednu u svakoj potkolenici, a one su vrlo čvrste i elastične. Ipak, nije retkost da zbog fizičke preopterećenosti dođe do neugodne povrede, upale ili rupture.
Naročito su ranjivi profesionalni i rekreativni sportisti zbog čega je neophodno da se povreda sanira pod nadzorom najboljih stručnjaka.
Poliklinika Dr Galetić ima višedecenijsko iskustvo u rešavanju ovog i sličnih zdravstvenih problema.
Naši iskusni i stručni lekari koriste najmodernije pristupe u lečenju pacijenata vodeći računa o svakom pojedinačnom slučaju i individualnim karakteristikama svakog pacijenta.
Povreda Ahilove tetive može predstavljati veliku nelagodnost, ali ukoliko se obratite stručnjacima sa naše polikinike budite sigurni da će lečenje i oporavak biti siguran, bezbedan i maksimalno ubrzan proces.
Proverite zbog čega smo najbolji u Srbiji.
