fbpx

Bol u kolenu – povrede i lečenje

Bol u kolenu je česta pojava praćena pritužbama kod uglavnom starijih ljudi, iako se i mladi svakim danom sve više žale na bol u ovom i drugim delovima tela.

Kod starijih ljudi taj bol uglavnom potiče od godina habanja, trošenja tokom hodanja, trčanja, skakanja i drugih svakodnevnih aktivnosti.

Mlađi ljudi, naročito rekreativni i profesionalni sportisti, podložniji su povredama kolena od ostalih ljudi, ali njihovi problemi prevashodno mogu početi u godinama nakon završetka profesionalnih karijera.

Bol u kolenu mogu osetiti i gojazne osobe jer prekomerna težina pravi veće opterećenje, a može označiti i redovnu pojavu kod hroničnih upala poput artritisa.

Sa druge strane, uvek postoji mogućnost da se ni sam uzrok bolova ne može pronaći.

Anatomija kolena

Koleno je najveći zglob u čovekovom telu koji podnosi najveće opterećenje prilikom kretanja.

Koleno je sastavljeno od kostiju, ligamenata, hrskavica i tetiva.

Kosti

Zglob koji zovemo koleno formira se susretom i spajanjem tri kosti:

  • Butne ili bedene kosti, poznate i kao femur
  • Potkolenice ili cevanice, poznate i pod nazivom tibia
  • Čašice, poznate kao patela

Ligamenti

Služe da funkcionalno spoje jednu kost sa drugom. Njihova uloga je da poput čvrstih užadi naše kosti drže skupa kao i da koleno ostane u svom prirodnom položaju.

Koleno poseduje 4 glavna ligamenta, odnosno dva para:

  • Kolateralni ligamenti – nalaze se sa strane zgloba. Jedan sa unutrašnje strane i jedan sa spoljne strane zgloba.
  • Ukršteni ligamenti – nalaze se u unutrašnjosti kolena gde se međusobno ukrštaju u obliku slova “X”. Ukršteni ligamenti su zaduženi za pomeranje kolena ka napred i pozadi.

Hrskavice

Postoji dva tipa hrskavica u kolenu:

  • Meniskus ili Meniskalna hrskavica – čine ga dva klinasta dela koja služe da amortizuju spoj butne kosti i potkolenice. Medijalni meniskus je na unutrašnjoj strani zgloba (kolena), dok je bočni meniskus na spoljnoj strani kolena. Osim u ublažavanju i amortizaciji, meniskus ima ulogu i da stabilizuje koleno zbog čega je čvrst i “gumenast”. Kidanje meniskusa je česta povreda kod profesionalnih sportista.
  • Artikularna ili hijalina hrskavica – nalazi se na krajevima butne kosti i potkolenice, kao i na zadnjem delu kolena. Ona je glatke i elastične građe čime pomaže kostima kolena da glatko klize jedna preko druge kada se noga savija i ispravlja.

Tetive

Tetive su vezivni nastavci mišića koji ga pričvršćuju za kosti kolena. Sastavljene su od vlakana kolagena koji tetivama pružaju snagu.

Bol u kolenu – uzroci

Uzroci bola u kolenu mogu biti različiti, a mnoge smo već nabrojali u prethodnom delu teksta.

Neki od najčešćih uzroka su svakako povrede i proces starenja koji neupitno doprinosi bolu zbog višedecenijskog trošenja i habanja hrskavica, ligamenata, kostiju i tetiva.

Takođe, među glavnim uzrocima su i uganuća ligamenata kolena, cepanje hrskavica, tendonitis i artritis.

Stručnjaci su izdvojili čitav spisak potencijalnih uzroka zbog kojih možete osetiti bol u kolenu:

  • Povreda prednjih ukrštenih ligamenata
  • Osteonekroza
  • Bakerova cista
  • Slomljena noga
  • Povreda kolateralnih ligamenata
  • Giht (vrsta upalnog artritisa)
  • Sindrom trenja iliotibijalne trake
  • Burzitis kolena
  • Lupus
  • Osteoartritis
  • Osteohondritis
  • Osteomejilitis
  • Ozgud-Šlaterova bolest
  • Patelarni tendinitis ili skakačko koleno
  • Sindrom patelofemoralnog bola
  • Pseudogiht
  • Reflektujući bol u predelu kuka
  • Septični artritis
  • Uganuća i iščašenja
  • Tendinitis
  • Kidanje meniskusa

Tendinitis

Bol u kolenu može biti znak tendinitisa. Tendinitis je stanje otečenih i upaljenih tetiva što se vrlo često reflektuje kroz bol.

Tendinitis se može tretirati odmorom i poštedom od aktivnosti, fizikalnim terapijama i lekovima protiv bolova. Dugotrajna upala tetiva može dovesti do njihovog pucanja, a ukoliko se to dogodi ,onda i operacija postaje moguće rešenje problema.

Sindrom patelofemoralnog bola

Ovaj sindrom je čest problem sa kolenom kod dece i mladih. Odlikuje ga bol oko čašice kolena, naročito pri hodanju uz stepenice, tokom trčanja, čučnjeva, vožnje bicikla, sedenja ili savijanja nogu.

Uporno i dosledno pridržavanje vežbama se obično preporučuje kao terapija za sindrom patelofemoralnog bola.

Ozgud-Šlaterova bolest

Takođe često napada decu i mlade. Karakteriše je bol i natečenost koštane izrasline koja se nalazi ispod čašice kolena.

Bol se naročito može intenzivirati tokom i nakon vežbanja i treniranja.

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata

Kidanje, cepanje ili uganuće prednjih ukrštenih ligamenata vrlo je česta povreda, naročito kod fizički vrlo aktivnih ljudi poput sportista.

Fudbaleri, košarkaši, skijaši i drugi sportisti koji imaju česte promene tempa i smera kretanja spadaju u česte klijente ortopedskih ordinacija.

Kada dođe do ove teške povrede kolena često se može čuti zvuk pucanja, a ukoliko zaista dođe do pucanja prednjih ukrštenih ligamenata operacija je gotovo izvesna kao i dugačak oporavak povređenog.

Meniskus kolena

Meniskus je hrskavica u kolenu koja služi da amortizuje trenje između butne kosti i potkolenice.

Ruptura, odnosno kidanje meniskusa je takođe vrlo česta povreda koja uzrokuje bol i otečenost kolena.

U nekim slučajevima, zavisno od stepena povrede meniskusa on se može sanirati odmorom, fizikalnom terapijom i lekovima, ali u težim slučajevima rupture operacija je gotovo neizbežna.

Simptomi

Nakon rupture meniskusa nekada je potrebno čitavih 24 sata da dođe do jakih bolova i otečenosti kolena, naročito ukoliko je reč o omanjoj rupturi.

Ukoliko je došlo do rupture možete očekivati sledeće simptome:

  • Ukočenost i otečenost
  • Jaka i neugodna bol, naročito pri pomeranju, savijanju i rotiranju kolena
  • Otežano ispravljanje noge u kolenu
  • Gubljenje osećaja u kolenu
  • Neugodan osećaj i neprijatan zvuk prilikom pomeranja kolena

Uzroci

Kidanje meniskusa može izazvati bilo koja fizička aktivnost koja zahteva rotaciju i naglu promenu pravca koju izvodimo uz pomoć kolena, kao i naglo zaustavljanje ili okretanje.

Do ove povrede može doći i prilikom klečenja, čučnja ili podizanja nečeg vrlo teškog.

Kod starijih pacijenata degenerativne promene u koštanom sistemu mogu dovesti do ruptura. Isto pravilo važi i za koleno, pa ovakvi uzroci mogu dovesti do kidanja meniskusa.

Važno je istaći da povreda meniskusa može zadesiti pacijente bilo koje životne dobi, ali istraživanje Odeljenja ortopedske i sportske medicine Univerziteta u Vašingtonu statistički pokazuje da najčešće do kidanja meniskusa koje je izazvano traumom, odnosno oštećenjem ili udarcem, dolazi kod fizički aktivnih ljudi koji imaju između 10 do 45 godina.

Isto istraživanje tvrdi da se sa problemom pokidanog meniskusa zbog degenerativnih promena obično susreću ljudi stariji od 40 godina.

Faktori rizika

Sportisti zbog intenzivne fizičke aktivnosti imaju veliki rizik da dožive ovu nezgodnu povredu koja ih na više meseci izbacuje iz trenažnog procesa, a u teškim slučajevima može dovesti i do prekida karijere.

Naročito su ugroženi oni sportisti koji se suočavaju sa jakim fizičkim kontaktom sa protivničkim igračima, ali do povrede može doći i tokom prostog pivotiranja u košarci ili rukometu.

Takođe, gojaznost i habanje kolena sa godinama može dovesti do povrede i rupture meniskusa.

Lečenje

Lečenje i tretiranje pokidanog meniskusa zavisi pre svega od vrste, veličine i lokacije rascepa.

Cepanje meniskusa koje je izazvano artritisom može se zalečiti i samim tretiranjem artritisa pa operacija ne mora predstavljati nužnost u ovim slučajevima.

Takođe, cepanje, odnosno kidanje meniskusa koje je izazvano i nekim drugim uzrocima, a koje ne sprečava i ne blokira pokretljivost kolena može se tretirati neoperativnim metodama.

Fizijatar ili drugo stručno lice može preporučiti sledeće korake u saniranju ovakve povrede:

  • Odmor – trudite se da izbegavate bilo koju vrstu aktivnosti koja može izazvati bol. Pokrete poput savijanja, uvijanja ili rotiranja kolena takođe nemojte praktikovati sve dok ne dođe do osetnog poboljšanja. Ukoliko je bol isuviše jaka možete koristiti štake kako bi smanjili opterećenje na povređeno koleno
  • Ledene obloge – mogu pomoći u početnom stadijumu kako bi se zaustavilo oticanje i umanjila bol. Led ili neku zaleđenu sadržinu previjte peškirom oko povređenog kolena tokom 15 minuta, a ovaj postupak možete ponavljati na svaka 4 sata
  • Lekovi – kada imate neizdržive bolove nemojte se ustručavati od uzimanja lekova protiv bolova kako biste sebi olakšali bolne faze

Terapija

Fizikalna terapija je efikasna metoda kojom se ojačavaju mišići koji okružuju zglob kolena kako bi oni imali dovoljno snage da stabilizuju i učvrste koleno.

Ovim metodama se ubrzava proces zalečenja i preventivno se deluje na buduće povređivanje meniskusa.

Operacija

Ukoliko bol ne prolazi nakon završenog perioda rehabilitacije i ako je koleno nakon silnih terapija i dalje gotovo nepokretno, doktor će vrlo verovatno predložiti hiruršku intervenciju.

Jedna od hirurških metoda u današnje vreme je artroskopija, oslonjena na pravljenje sitnih rezova na povređenom delu kolena kako bi se meniskus najefikasnije sanirao bez tragova i ožiljaka.

Nakon operativnog zahvata neophodna je rehabilitacija koja uključuje period fizikalnih terapija i svakodnevnih vežbi kojima se moraju ojačati mišići kolena.

Kod povreda koje mogu izazvati osteoartritis često je neophodna takozvana zamena kolena, odnosno ugradnja implanta kojim se kolenu vraća funkcionalnost.

Ponekad se dešava da se bolni simptomi nastave i nakon operacije, pa kod mlađih pacijenata koji nemaju osteoartritis doktori mogu preporučiti i transplantaciju meniskusa.

Bolovi u kolenima – dijagnostika

Nakon inicijalnog pregleda, stručni lekar može preporučiti dodatna ispitivanja kako bi se utvrdio stepen povrede i pravi uzrok bola u kolenu.

Neki od metoda mogu obuhvatati:

  • Rendgen – rendgenski snimak uz pomoć elektromagnetne energije otkriva stanje unutrašnjih delova kolena i njihova potencijalna oštećenja.
  • Magnetna rezonanca – omogućava detaljniji prikaz oštećenja unutrašnjosti kolena i njegove strukture, korišćenjem snažnih magneta, računarske tehnike i radiofrekvencija.
  • CT skener – uz pomoć računarske tehnike i rendgenskog zračenja moguć je horizontalni ili aksijalni prikaz bolnog dela tela. CT skener se smatra pouzdanijim izvorom od standardnog rendgenskog snimka.
  • Radionuklidno skeniranje kostiju – ova tehnika takozvanog nuklearnog snimanja kostiju koristi vrlo malu količinu radioaktivnog materijala koji se ubrizgava u krvotok pacijenta kako bi se on kasnije detektovao na skeneru. Ovaj test bi trebalo da pokaže protok krvi oko kostiju, kao i aktivnost koštanih ćelija.

Bol u kolenu – simptomi i tretman

Uzrok bola postaje poznat uglavnom tek po prikazu svih simptoma.

Ukoliko je bol u početnoj fazi i ne može se okarakterisati kao neizdrživa, tretman možete započeti sa nekoliko osnovnih koraka:

  • Poštedite koleno i nemojte ga izlagati nepotrebnom naporu koji izaziva bolna stanja.
  • Stavite ledene obloge. Prvog dana ih možete stavljati na svakih sat vremena, na po 15 minuta. Drugih dana smanjite učestalost, pa te petnaestominutne periode možete ponavljati nekoliko puta u toku dana.
  • Podignite nogu i koleno u visinu kako biste umanjili otok.
  • Nosite elastični bandažer koji se može naći u većini apoteka. On će umanjiti oticanje i pružiti stabilnost kolenu.
  • Razgovarajte sa stručnim licem koje lekove protiv bolova možete uzimati. Najčešće se koriste ibuprofen ili naproksen.
  • Tokom spavanja jedan jastuk stavite ili ispod ili između nogu i kolena, ukoliko spavate na strani

Bol u kolenu – lečenje

Ukoliko nakon poštede bol u kolenu i dalje traje, lekar može preporučiti ozbiljniji vid terapije kojim će se tretirati i lečiti sam uzročnik bola u kolenu.

Lečenje i terapija pre svega zavisi od stanja pacijenta.

Jači lekovi protiv bolova

Ukoliko uobičajeni lekovi protiv bolova ne deluju, doktor može prepisati jače analgetike koji u sebi sadrže kodein.

S obzirom da ovakvi lekovi imaju niz neželjenih dejstava, lekari će ih prepisati za korišćenje u kratkom vremenskom intervalu nakon čega će se pristupiti drugim metodama tretiranja bola.

Pod druge metode mogu se uvrstiti injekcije, različite fizikalne terapije ili operacija.

Fizikalne terapije

Fizikalne terapije mogu pomoći kod bolova u kolenu, a njihova efikasnost zavisi pre svega od stepena povrede i oštećenja svakog pojedinačnog pacijenta.

Fizioterapeut može predložiti:

  • Prilagođen program različitih vežbi koji zavisi od uzroka bola u kolenu.
  • Nanošenje specijalne lepljive trake na čašicu kolena kako bi se uticalo na način njenog prianjanja i pomeranja.
  • Steznik za koleno koji se može nabaviti u sportskim radnjama, ali i u apotekama. Ipak, steznici ne mogu pomoći kod svih bolova i povreda kolena, pa je važno prethodno se savetovati sa stručnim licem kako bi se odabralo kvalitetno rešenje.

Injekcije i operacija

Injekcije u koleno, kao i operacije, nisu preporučljive metode za sve vrste bolova u kolenu.

U nekim sluačajevima, pacijenti se istovetno ili čak i bolje oporave neoperativnim metodama i bez ubrizgavanja injekcija koje takođe mogu imati čitav niz neželjenih dejstava.

Operacija se preporučuje kod pacijenata sa osteoartritisom, kada je došlo do degenerativnih promena u kolenu koje izazivaju visok stepen bola čime je onemogućeno normalno funkcionisanje.

Operacija može obuhvatati ugrađivanje određenog implanta u koleno ili transplantaciju jednog strukturalnog dela.

Bolovi u kolenu – prevencija

Prevencija bola u kolenu i nezgodnih povreda počinje pre svega upoznavanjem sopstvenog tela i prilagođavanjem vežbi koje delotovorno utiču na ojačavanje mišića oko kolena.

Razlika u tretmanu, ali i prevenciji zavisi i od toga da li je reč o nekom upalnom procesu ili strukturalnom problemu sa kolenom.

Pacijenti koji uz blagu bol mogu da isprave koleno imaju neki vid upale u unutrašnjosti kolena, dok pacijenti sa strukturalnim problemima ne mogu da saviju koleno pod uglom od 90 stepeni navodi se u istraživanju Univerzitetskog medicinskog centra “RUSH”.

Takođe, postoje određene procedure i koraci koji se trebaju ispoštovati kako bi se predupredila povreda.

Ovo su samo neki od saveta na koji način se prevencijom može uticati na bolove u kolenu:

  • Dovedite telesnu težinu na optimalan nivo.
  • Nosite udobnu obuću.
  • Zagrejte i istegnite telo pre vežbi i treninga.
  • Plivajte ili hodajte.
  • Radite lagane vežbe.
  • U teretani vežbajte sa tegovima ograničene težine.
  • Nemojte smanjivati aktivnosti i odustajati od treninga i vežbi.
  • Nemojte iznenada smanjivati intenzitet treninga .
  • Koristite odgovarajuće steznike.

Zaključak

Bol u kolenu je neretka pojava kod starijih osoba, ali i fizički aktivnih ljudi poput sportista.

Uzroci bolova u kolenu mogu biti različiti, kao i tretmani kojima se bol pokušava ukloniti.

Zbog toga, vrlo je važno odabrati lekara i kliniku sa stručnim osobljem kako biste se što efikasnije i u najkraćem roku rešili neugodnosti u kolenu i uživali u životu bez bolova.

Poliklinika Dr Galetić specijalizovana je između ostalog upravo za sve vrste povreda kolena, uklanjanje bolova, zaustavljanje upalnih procesa, fizioterapije i hirurške intervencije po ugledu na najmodernije i najbolje svetske ortopedske klinike.

Više od trideset godina vodimo brigu o zdravlju naših sugrađana, a mnogim sportistima smo produžili profesionalne karijere rešavajući ih upravo neugodnih bolova u kolenu.

Proverite zbog čega smo najbolji u svom poslu i zakažite pregled na poliklinici Dr Galetić.

Call Now Button