Fizikalna medicina

Fizikalna medicina i rehabilitacija

U Poliklinici Galetić se primenjuje najkompletnija fizikalna terapija:

  • Radijalna-shock wave terapija,
  • Elektroterapija (TENS, Interferentne struje, Dijadinamske struje, Galvanizacija, Elektrostimulacija..),
  • Magnetoterapija,
  • Laseroterapija,
  • Ultrazvučna terapija,
  • Hidroterapija,
  • Termoterapija, sa najsavremenijim medicinskim aparatima kojima rukuje stručno osoblje

Tradicija duga preko 30 godina i više od 15 hiljada izlečenih
pacijenata su dokaz našeg uspešnog rada u fizikalnoj medicini i
rehabilitaciji. Izuzetno stručan kadar doktora specijalista i
fizioterapeuta posvećuje punu pažnju svakom pacijentu
individualno i bez čekanja. Stojimo Vam na raspolaganju 24h
dnevno, 7 dana u nedelji, jer nam je pacijent uvek na prvom
mestu. Garantujemo Vam potpuno izlečenje, dodjite i uverite se.
Neka Poliklinika Galetić bude vaša kuća zdravlja.

Fizikalna medicina predstavlja medicinsku disciplinu koja izučava biološko delovanje različitih oblika fizičke energije na čovečiji organizam, kao i primenu fizikalnih agenasa radi profilakse, dijagnostike, terapije i medicinske rehabilitacije.

Pod fizikalnom terapijom se podrazumeva lečenje fizikalnim agensima kako prirodnim tako i veštačkim. U odnosu na vrstu energije koja se koristi, fizikalne procedure se dele na: Elektroterapijske, Magnetoterapijske, Sonoterapijske, Termoterapijske, Fototerapijske, Hidroterapijske itd. Kineziterapija predstavlja lečenje aktivnim i pasivnim pokretom i sastavni je deo fizikalne terapije..

Fizikalni agensi ne izazivaju, kao pojedini lekovi, zavisnost niti alergiju, neželjena dejstva se pri pravilnoj primeni izuzetno retko javljaju.

slika1

Imamo najviše znanja iskustva u lečenju svih vrsta povreda i bolnih stanja:

  • Kod povreda i bolova u zglobovima i ligamentima (koleno, rame, lakat, skočni zglob..)
  • Kod povreda i bolova u mišićima (istegnuća, udarci, rupture ..)
  • Kod neuroloških oboljenja (cervikalni sindrom, moždani udar, neuralgije, glavobolje, migrene..)
  • Kod reumatskih oboljenja (degenerativna oboljenja zglobova-artroze, artritisi, giht …)
  • Kod bolova i problema sa kičmom (išijas, lumbalni sindrom, diskus hernija, spondiloza ..)
  • Kod rehabilitacije postraumatskih stanja (nakon preloma, povreda, operacija .)

 

Elektroterapija

Predstavlja korišćenje brojnih modaliteta električne struje koji se dobijaju pomoću modernih elektronskih uredjaja u terapijske svrhe.

slika2

GALVANSKA STRUJA

Predstavlja jednosmernu konstantnu struju koja ne menja smer i jačinu. Galvanska struja izaziva hiperemiju u koži i dubljim tkivima kroz koja prolazi i smanjuje bol. Hiperemija poboljšava trofiku tkiva, smanjuje otok i zapaljenje. Trajanje jednog tretmana iznosi od 10 do 30 minuta, a primenjuje se se od 10 do 15 seansi.

Indikacije za primenu galvanske struje:

  • zatvorene povrede tkiva,
  • otvorene povrede nakon zarastanja rana,
  • kao preiprema za kineziterapiju,
  • sva bolna stanja posle povreda,
  • oboljenja arterijskih krvnih sudova,
  • mlitave paralize posle,
  • oštećenja perifernih nerava itd..
    Kontraindikacije su: otvorene povrede, inflamacije, krvavljenje, dekompenzacija srca, prisustvo metalnih stranih tela.

ELEKTROSTIMULACIJA

To je u stvari modulirana galvanska struja. Uz pomoć multivibratora u aparatu se proizvode pravougli I trouglasti impulsi. Dužina stimulacije i broj kontrakcija u seansi se odredjuju induvidualno, dok ne dopdje do zamora
mišića i slabljenja kontrakcija. Stimulacija se primenjuje i u kombinaciji sa intencionim vežbama po Fersteru, tako što pri savkom impulsu istovremeno sa pasivnom kontrakcijom izazvanom električnim nadražajem, pacijent izvede ili pokuša da izvede aktivnu kontrakciju.

Indikacije za elektrostimulaciju:

  • sve mlitave pareze ili paralize,
  • stanja posle operacije nerava,
  • atrofija i
  • slabljenje mišića nakon dužeg inaktiviteta (imobilizacije),
  • zastarele paralize.

DIJADINAMIČNE STRUJE (DD)

Dijadinamične (Bernardove) struje maju frekvenciju od 50-100 Hz. One deluju analgetično i vazodilatatorno. Trajanje jednog tretmana iznosi 10 minuta, u seriji od 10-15 seansi.

Indikacije za ovu vrstu struje:

  • sva bola postraumatska stanja,
  • povrede mekih tkiva,
  • povrede nerava sa neuralgijama,
  • degenerativna zglobna oboljenja
  • vanzglobna oboljenja (artroze, tendinitisi, periartritisi..) Kontraindikacije su: akutna stanja, inflamacije, krvavlejnja, dekompenzacija srca, metalna strana tela.

INTERFERENTNE STRUJE (IF)

Interferentne struje nastaju kada se dve naizmenične struje različite srednje frekvencije uprave kroz tkivo jedna prema drugoj. Na mestu njihovog ukrštanja stvara se nova struja niske frekvencije od 1-100 Hz. Ova struje se
ne uvodi iz spoljne sredine, kao kod drugih metoda, več se ona stvara u tkivima. Slična je dijadinamičnim struja sa mogućnošću dubljeg prodiranja. IF stimulišu stvaranje kalusa, I mogu se koristiti u prisustvu metalnih tela. Trajanje jednog tretmana se kreće od 10-15 minuta, obično 10-15 aplikacija.

Indikacije su:

  • tretman svih trauma,
  • stvaranje kalusa,
  • neuralgije,
  • kauzalgije,
  • kod svih degenerativnih oboljenja tkiva,
  • regeneracija oštećenih nerava.
    Kontraindikacije: zapaljenja, febrilna stanja, infekcije, dekompenzacija srca.

TRANSKUTANA ELEKTRIČNA NERVNA STUMULACIJA (TENS)

Predstavlja metodu lečenja simpoma bola draženjem senzitivnih nervnih završetaka u koži. Postoje različite vrste TENS-a: Konvencionalni TENS, Niksofrekventni TENS, TENS u salvama, kratki intezivni TENS itd..

Indikacije za primenu TENS-a:

  • široko se koristi u kontroli akutnog,
  • hroničnog i neurogenog bola,
  • kod neuralgija,
  • radikulopatija,
  • artroza,
  • periartritisa,
  • artritisa,
  • subluksacija,
  • sportskih povreda itd..
    Kontraindikacije su: gravidni uterus, srčani pejsmeker.

Magnetoterapija

Predstavlja modalitet fizikalne terapije koja primenjuje promenljivo magnetno polje niske frekvencije. Magnetno polje u medicini se koristi već nekoliko hiljada godina. Egipćani, Rimljani, Grci i Arapi koristili su za lečenje IMG_867D55-33AC8B-E9AAD2-E3A28F-39B0F1-A3B5F8razne vrste magneta. Moderna era megnetoterapije počinje da funkcioniše pre oko 40 godina, a poslednjih godina proširena je primena magnetnog polja u lečenju mnogih povreda.

U lečenju najčešće koristimo impulsno magnetno polje. Aparati koji indikuju magnetno polje rade na vrlo niskim frekvencijama od 1 Hz do najviše 100 Hz. Najveći prelaz elektromagnetne energije u tkiva se dobija pri frekvenciji od 50 Hz.

Magnetno polje povoljno deluje na stimulaciju osteogeneze i dovodi do proliferacije koštanog, hrskavičnog i vezivnog tkiva. Poboljšava protok krvi, izaziva dilataciju arteriola i kapilara, poboljšava metabolizam i oksigenaciju tkiva. Magnetoterapija deluje analgetički, antizapaljenski i antiedematozno. Smanjuje bol i stimuliše regeneraciju tkiva. Magnetoterapija povoljno deluje na stvaranje kalusa posle preloma kostiju, pa su mišićnoskeletna oboljenja najčešća indikacija za njegovo korišćenje. Deluje uspešno na zarašćivanje kostiju i stimuliše osteogenezu (kod osteoporoze). Dobri rezultati postižu se i u lečenju rana i ulkusa koji sporo zarašćuju. Magnetno polje se korisiti za stimulaciju perifernog i centralnog nervnog sistema.

Indikacije: povrede zglobova, ligamenata, mišića i tetiva, osteoporoza, neuritis, reumatska oboljenja, radikulopatije, prelomi kostiju, pseudoartroze, psoriaza, polineuritis, itd.
Kontraindikacije: srčani pejsmejker, krvarenja i sklonost ka krvarenju, metalni implantati, trudnoća, itd.

Sonoterapija- Ultrazvučna terapija

Zvuk je longitudinalno treperenje čestica materije i prostire se kroz elastične sredine – gasove, tečnosti i čvrsta tela. Zvuk se deli na infrazvuk do 16 Hz, zvuk od 16 do 20000 Hz i ultrazvuk preko 20000 Hz. U terapiji najčešće koristimo ultrazvuk.

slika3

slika4U terapijske svrhe primenjuje se ultrazvuk frekvencije od 0,75 do 3 MHz. Brzina prostiranja ultrazvuka nije konstantna i menja se zavisno od gustine sredine kroz koju prolazi. U tečnim sredinama čovečijeg tela iznosi 1500 m/s u organima od 1400 do 1600 m/s, a u kostima više od 4000 m/s. Ultrazvuk se kroz tkiva prostire u vidu zgušnjavanja i razređivanja. Tako da se ultrazvuk najviše absorbguje u kostima hrskavicama, tetivama i ligamentima, a najmanje u krvi i masnom tkivu. Ultrazvuk svojim mehaničkim dejstvom dovodi do zgušnjavanja i razređivanja tkiva i ispoljava se u vidu mikromasaže. Stvaraju se kavitacije – formacije sitnih mehurića.

Terapijsko dejstvo – prednost ultrazvuka u odnosu na ostale vrste fizikalne terapije je u tome što prodire dublje u tkiva i najviše se absorbuje u ligamentima i tetivama (strukture sa visokim sadržajem kolagena).

Ultrazvuk deluje analgetički (smanjuje bol),

  • pospešuje regeneraciju tkiva i smanjuje mišićni spazam.
  • Izaziva reapsorbciju otoka i povećava lokalnu cirkulaciju krvi.
  • Ubrzava zarastanje zapaljenja i
  • pospešuje zarašćivanje tetiva i mišića posle povreda.
  • Ultrazvuk stimuliše osteogenezu kosti posle preloma, i za to se koristi u veoma malim dozama.

Indikacije: artroze, reumatoidni artritis, spondilitis, tendovaginitis, periartritis, burzitis, entezitis, cervikalni i lumbalni sindrom, ožiljci, Dipitrenova
kontraktura, povrede tetiva i ligamenata, petna bodlja, usporeno zarašćivanje preloma kostiju, itd.

Kontraindikacije: maligni tumori, krvarenje i sklonost ka krvarenju, infekcije, srčani pejsmejker i izražena srčana oboljenja.

Metalni implatati nisu kontraindikacije ali ne primenjuju se u predelu srca, mozga, očiju, slezine i gravidnog uterusa. Može se istovremeno primenjivati sa elektroterapijom kao i sa magnetoterapijom.

Ultrasonoforeza lekova – je postupak unošenja lekova posredstvom ultrazvuka u organizam. Ultrazvuk povećava propustljivost kože i ubrzava kretanje čestica lekova. Najčešće koristimo anestetike, steroidne antiinflamatorne lekove i nesteroidne antiinflamatorne lekove.

Termoterapijaslika5

Termoterapija predstavlja primenu toplote radi zagrevanja tela gde se toplota prenosi sa termičkih agenasa na telo. Toplota se neprestano stvara u našem organizmu a istovremeno se i gubi tj. odaje se u spoljašnju sredinu. Temperatura tela je konstantna jer je stvaranje i gubljenje toplote u stalnoj ravnoteži. Telo najviše gubi toplotu radijacijom i evaporacijom, zatim konvekcijom a najmanje kondukcijom. Temperaturu tela u potpunosti reguliše nervni sistem preko centra za termoregulaciju koji se nalazi u hipotalamusu mozga.

Termoterapija u užem smislu predstavlja egzogenu toplotu koja se dobija od zagrejanih tela. Koža i potkožno masno tkivo deluju kao termički izolatori i sprečavaju prenos egzogene toplote u dublja tkiva, termoterapijom se povećavaju metabolički procesi. Toplota smanjuje mišićni spazam i vazodilataciju, a vazodilatacija doprinosi povećanju lokalne cirkulacije krvi.

Terapijsko dejstvo termoterapije:

  • Povoljno deluje na hronična zapaljenja i na zarašćivanje tkiva tako da u akutnom stadijumu toplota nije korisna
  • Povećava cirkulaciju i oksidativne procese u organizmu
  • Veoma uspešno se primenjuje u lečenju bola tako što povećava cirkulaciju krvi i limfe i na taj način eliminiše metabolite iz organizma koji indukuju bol kao što su prostaglandin i bradikinin
  • Lokalna toplota smanjuje spazam i ekscitaciju mišića
  • Termoterapija se koristi kao uvod u vežbe jer olakšava pokrete
  • Koristi se u lečenju hroničnog otoka

Indikacije: artroze, artritisi, burzitis, tendinitis, periartritis, radikulitis, neuralgije, distenzije i distorzije, kontuzije, prelomi kostiju, kontrakture zglobova, spondiloze, itd.

Kontraindikacije: febrilna stanja, infekcije, krvarenje, teška oboljenja srca i pluća, maligni tumori, itd.

slika6

Krioterapija

Krioterapija je vrsta termoterapije koja deluje na organizam lokalnim ili opštim rashlađenjem. Potkožno masno tkivo predstavlja izolaciju koja smanjuje rashlađenje tkiva u dubini. Za hlađenje najčešće koristimo led ili ledenu vodu.

slika7Krioterapija izaziva vazokonstrikciju krvnih sudova tako što stimuliše receptore za hladnoću koji se nalaze u koži. Posle 10 minuta rashlađivanja dolazi do vazodilatacije koja je uzrokovana hladnoćom a zatim ponovo sledi vazokonstrikcija. Vazodilatacija je zaštitna reakcija organizma na potencionalno oštećenje tkiva. Glavni efekat rashlađivanja jeste smanjenje metabolizma tkiva. Krioterapijske procedure smanjuju bol i mišićni spazam i deluju na receptore i nervna vlakna. Rashlađivanje organizma smanjuje mišićnu snagu ali kratkotrajna krioprocedura povećava izometričku snagu mišića.

Krioterapija se često koristi u lečenju akutnih povreda jer smanjuje razvoj otoka i zapaljenja tako što smanjuje oslobađanje supstanci koje indukuju bol. Hlađenjem se smanjuje spazam mišića i mišićni spasticitet. Dovodi do vazokonstrikcije i samim tim usporava cirkulaciju, smanjuje se krvarenje i sprečava razvoj hematoma i otoka. Kratkotrajna kriomasaža poboljšava mišićnu kontrakciju pa se upotrebljava kao uvod u kineziterapiju. Prekomerno rashlađivanje i aplikacija leda izaziva mišićnu slabost. Krioterapija smanjuje toplotu u tkivima i usporava hemijske reakcije u organizmu.

Vrste krioterapije:

  • Kriomasaža – led stavljamo u plastične čaše (od jogurta) pa se prilikom zaleđivanja u čašu stavi drvce tako da prilikom aplikacije držimo u ruci i njime vršimo spore kružne pokrete i ledom masiramo određeni deo tela. Pacijent prvo oseća hladnoću, zatim bolne senzacije i žarenje a na kraju trnjenjne. Aplikacija traje od 3 do 5 minuta, nakon pauze nekoliko minuta procedura se ponovi. Koristi se za smanjenje bola.
  • Pakovanja ledom – sitni komadići leda se stave u plastične kese ili peškire koji se obaviju oko tela i direktno aplikuju na kožu. Procedura traje oko 20 min.
  • Evaporirajući sprejevi – se nanose na kožu sa rastojanja od 20 do 30 cm u kratkim serijama od po nekoliko sekundi. Postiže se brzo lokalno rashlađenje.
  • Lokalna i opšta imerzija – deo tela ili celo telo se stavlja u kadu sa ledenom vodom. Temperatura vode je od oko 15 do 18 stepeni celzijusovih.
  • ledene komprese
    Indikacije: artroze, reumatoidni artritis, periartritis, epikondilitis, cervikalni i lumbalni sindrom, neuralgije, fibromialgije, povrede tetiva i mišića, mišićni spazam, distorzije, kontuzije, luksacije, prelomi, postraumatska stanja, itd. Kontraindikacije: otvorene rane, arterioskleroza, Reinoov sindrom, itd.

Laseroterapijaslika8

Laseroterapija predstavlja primenu lasera kao izvora koherentne monohromatske svetlosti, veoma usmerenog snopa. Laser predstavlja stimulisano zračenje gde su svi emitovani fotoni jednaki, imaju istu talasnu dužinu, isti smer kretanja, pa je dobijena svetlost monohromatska, koherentna i usmerena. Lasere možemo svrstati u čvrste, tečne i gasne. Najpoznatiji čvrsti laser je rubinski laser. Dejstvo lasera zavisi od gustine energije i od talasne dužine. Prema tome dele se na terapijske ili biostimulativne lasere, lasere sa koagulirajućim dejstvom i hirurške lasere. Terapijski laseri su zraci talasne dužine od 600 do 1100 nm i duboko prodiru u tkiva. Deluju biostimulativno i terapeutski. To su takozvani „hladni“ laseri.

Oni deluju analgetski –

  • smanjuju bol, antizapaljenski i antiendematozno.
  • Stimulišu regeneraciju tkiva, pospešuju
  • zarašćivanje povređenih tetiva, mišića i ligamenata.
  • Kod preloma kostiju pospešuju stvaranje kalusa.
  • Oni smanjuju mišićni spazam, akutni i hronični muskuloskeletni bol.

Indikacije: artroze, reumatoidni artritis, periartritis, radikulopatije, burzitis, epikondilitis, povrede ligamenata tetiva i mišića, prelomi kostiju, sportske povrede, sindrom karpalnog tunela, cervikalni i lumbalni sindrom, neuralgije, fibromialgije, itd.

Kontraindikacije: febrilna stanja, krvarenje, maligne bolesti, trudnoća, itd.

slika9Fototerapijaslika10

Fototerapija predstavlja primenu svetlosne energije radi lečenja. Primenjuje se iz prirodnog izvora – sunca i iz veštačkih izvora. Vidljivi zraci deluju na organ vida. Infracrveni zraci su po energiji bliski vidljivim zracima, poseduju manju energiju kvanta i frekvencija im je niža. Ultraljubičasti zraci imaju najveću energiju kvanta i samim tim i najvišu frekvenciju. Svetlosni zraci se u tkivima apsorbuju i tek onda postaju biološki aktivni.

Infracrveni zraci – su zraci koji zauzimaju raspon od 760 nm do 1 mm u elektromagnetnom spektru i nalaze se između vidljivih crvenih zraka i mikrotalasa. Svako telo sa temperaturom iznad apsolutne nule emituju infracrvene zrake. Infracrveni zraci delom se odbijaju a delom penetriraju kroz kožu. Zraci koji penetriraju kroz kožu se prelamaju i rasipaju u tkivima i na kraju se apsorbuju. Oni izazivaju toplotu u tkivima, a to je u stvari površinska toplota jer sami infracrveni zraci ne dopiru duboko u tkivo. Dovode do dilatacije arteriola i na koži se javlja eritem. Dok se posle dužeg zračenja može javiti i pigmentacija.

Infracrveni zraci deluju

  • analgetski
  • smanjuju bol i mišićni spazam
  • ubrzavaju regeneraciju i zarašćivanje
  • poboljšavaju tropiku tkiva i reabsorbciju otoka
  • Oni poboljšavaju vaskularizaciju i trofiku kože i primenjuju se uglavnom kao uvod u druge modalitete fizikalne terapije

Indikacije: artroze, artritisi, burzitis, tendinitis, entezopatije, neuralgije, distorzije i distenzije, radikulopatije, hematomi i otoci, cervikalni i lumbalni sindrom, itd.

Kontraindikacije: infekcije, tumori kože, teška srčana oboljenja, problemi sa krvnim sudovima, itd.

Kineziterapija

Kineziterapija predstavlja primenu pokreta u lečenju bolesnika.slika11

Ciljevi kineziterapije su:

  • Poboljšanje obima pokreta i funkcijezglobova
  • Povećanje mišićne snage
  • Održavanje pravilnog položaja tela
  • Istezanje skraćenih mišića

Vidljiv je pozitivan efekat kineziterapije jer se pomoću ovih vežbi postiže jačanje muskulature, povećana pokretljivost i dodatna stabilnost zgloba.

Kineziterapija predstavlja vežbanje tj. lečenje bolesnika pokretom. Postoje dve vrste vežbi, pasivne i aktivne vežbe.

slika12

Pasivne vežbe

slika13Pasivne vežbe se rade kada bolesnik ne može da kontrakuje tj. pokrene svoje mišiće pa terapeut obavlja pokrete u zglobu bez aktivacije mišića bolesnika. Najviše se koriste za sprečavanje kontraktura zglobova i u postoperativnom oporavku.

Potpomognute vežbe se rade kada bolesnik može delimično da kontrakuje svoje mišiće, a terapeut mu pomaže da obavi pun pokret.

Aktivne vežbe

Aktivne vežbe predstavljaju samostalnu kontrakciju mišića, kada bolesnik može samostalno da kontrakuje svoje mišiće i vrši pun obim pokreta.

Izometrične vežbe

predstavljaju kontrakcije mišića bez pokretanja zglobnih površina. Rade se zbog održavanja snage mišića ali ne mogu da dovedu do povećanja izdržljivosti.

Izotonične vežbe

predstavljaju kontrakcije mišića sa pomeranjem zglobova.

Izokinetične vežbe

Izokinetične vežbe predstavljaju kontrakciju mišića protiv otpora gde se vrši maksimalan pokret.

slika14Do povećanja snage i hipertrofije mišića dovodi kontrakcija mišića protiv velikog otpora ponovljena samo nekoliko puta. Do povećanja izdržljivosti mišića dovodi kontrakcije mišića protiv malog otpora koje se izvodi sa mnogo ponavljanja. Pošto pacijenti sa reumatološkim oboljenjima kao i sa raznim vrstama povreda imaju sniženu mišićni snagu i atrofiju muskulature, potrebno je primenjivati kineziterapiju. Takođe neadekvatne vežbe mogu da povećaju zapaljenje zglobova pa kineziterapija mogla biti individualno dozirana za svakog pacijenta. Postoji mogućnost vežbanja u bazenu koja obezbeđuju lakše pokrete tako da se preporučuje kod teže pokretnih pacijenata zbog smanjene gravitacije u vodi.