fbpx
KIFOZA

KIFOZA

Kifoza (kyphosis) predstavlja krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni i najčešće je lokalizovana u toraklanoj ili torako-lumbalnoj regiji. 

Često se javlja u kombinaciji sa lordozom, jer odstupanja u jednom segmentu dovode do odstupanja u drugom segmentu kičmenog stuba. 

Fiziološka kifoza torakalnog dela kičme iznosi od 20-35 stepeni mereno po Cobbu.

VRSTE KIFOZA

Kongenitalne kifoze

  • Nastaju usled nepravilnog razvoja prednjeg ili zadnjeg segmenta tela kičmenog pršljnena.
  • Prisutne su na rođenju i progrediraju tokom rasta deteta. 

Stečene kifoze

  • Nastaju zbog slabosti leđne muskulature, ili kao posledica iscrpljujućih bolesti, respiratornih oboljenja, reumatskih bolesti itd.

Šojermanova bolest

  • Takođe veoma je zastupljena juvenilna kifoza- Šojermanova bolest.
  • U pitanju je urođeni poremećaj rasta sa mikrotraumama.
  • Kifotična krivina zahvta najmanje tri do pet pršljenova donjeg dela torakalne kičme i primećuje se prednji klinasti deformitet tela pršljena.

Kifoze u odnosu na kliničku sliku mogu biti:  

Funkcionalne

  • Funkcionalne kifoze se mogu voljno korigovati i u ležećem položaju iščezavaju.

Strukturalne

  • Kod strukturalnih kifoza krivina ne iščezava. 

Kifotično držanje tela predstavlja stanje kada je pacijent u stanju da zauzme pravilno držanje i aktivno ispravi svoju kifozu.

Sa pojavom kifoze nastaje smanjena pokretljivost malih zglobova kičme i javlja se bol pri izvođenju pokreta. Može da dodje i do respiratorne insuficijencije a samim tim su češće respiratorne infekcije. Takođe dolazi i do stvaranja sponduilotičnih promena na prednjem delu kičmenih pršljenova. 

DIJAGNOZA KIFOZE

Se postavlja na osnovu kliničke slike i RTG snimka kičmenog stuuba  gde se nalaze pršljenovi sa prednjom klinastom deformacijom a ugao krivine meren po Cobbu iznosi preko 45 stepeni. 

Klinički znaci uznapredovale kifoze su:

  • Protruzija glave,
  • Povijena ramena prema napred,
  • Abdukovane i široko postavljene lopatice,
  • Relaksacija prednjeg trbušnog zida,
  • Simetrični gibusi pri antefleksiji,
  • Skraćena antigravitaciona muskulatura i dr.

LEČENJE KIFOZE

U terapiji kifoze najvažnija je kineziterapija, tj intezivne korektivne vežbe.

Pored ove klasične terapije upotrebljavaju se i ortotska pomagala kao što su mideri i to u slučajevima kada kifotična krivina iznosi preko 50 stepeni. U slučaju zapuštene i veoma velike kifotične krivine preko 60 stepeni po Cobbu priimenjuje se hirurško lečenje.

U Poliklinici Galetić se radi najsavremija terapija za korekciju kifoze i lošeg kifotičnog držanja tela.

Radimo stručne preventivne sistematske preglede dece.

Veoma je važno da se na vreme pregleda i otkrije deformitet kičme i odmah reaguje da bi se zaustavio rast i razvoj krivine a uz ozbiljnu i stručnu terapiju i smanji krivina kičmenog stuba a dete mišićno ojača i dovoljno istegne. 

  • Ako se terapija ne sprovodi pravilno i blagovremeno, može doći do težih posledica kao što su:
  • bačvast grudni koš,
  • kardiopulmonalna insuficijenciuja,
  • pojava degenerativnih reumatskih oboljenja i drugo. 

JEDINI SPROVODIMO KOMBINACIJU KINEZITERAPIJE TJ VEŽBI INDIVIDUALNO PRILAGOĐENO SVAKOM PACIJENTU SA KOMPJUTERSKIM JAČANJEM MIŠIĆA I IZRADOM POSEBNIM ORTOZA-MIDERA ZA KIČMU PO MERI DETETA. 

 

SKOLIOZA- KRIVA KIČMA

SKOLIOZA- KRIVA KIČMA

SKOLIOZU JE TEŠKO UOČITI, PA SU REDOVNI PREGLEDI KIČME KOD DECE OD VELIKOG ZNAČAJA.

ČAK 1/3 ĐAKA U SRBIJI IMA NEKI PROBLEM SA KIČMOM.

Kada lekar pregleda dete i pre nego što se razvije bilo kakav deformitet, u prilici je da svojim preventivnim savetima smanji šansu za njegov nastanak, zato je izuzetno važno voditi decu na sistematske preglede.

Skolioza (Scoliosis) predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni.

Skoliotično loše držanje (skolioza) karakteriše različita visina ramena i lopatica i asimetrija trouglova stasa.

Teže se uočava jer dete nije pogrbljeno pa nekada prođe jako mnogo vremena dok deformitet ne postane vidljiv.

VRSTE SKOLIOZA

Skolioze se mogu podeliti u dve velike grupe:

  • Funkcionalne skolioze
  • Strukturalne skolioze

FUNKCIONALNE SKOLIOZE

  • Nemaju strukturalne promene na kođtanim delovima kičmenog stuba.
  • Pri prednjem pretklonu trupa se koriguju.
  • Najčešće nastaju sekundarno kao posledica razlike u dužini ekstremiteta, urođenog išćešenja kuka i stečene loše navike pri sedenju i stajanju…

Bitno je napomenuti da ove skolioze iako su “benigne”, posle određenog vremena ako nisu uočene i lečene adekvatno mogu postati strukturalne.

STRUKTURALNE SKOLIOZE

  • Su prisutne pri svim položajima tela i praćene su promenama na kičmenim pršljenovima.
  • Dolazi do rotacije pršljena i do trajnih promena u rastu pršljena a telo pršljena dobija klinast oblik.
  • Zbog rotacije pršljenova rebra su na konkavnoj strani potisnuta nazad i formiraju gibus  na zadnjoj strani grudnog koša.
  • Posledica ovoga je smanjenje kapaciteta pluća.
  • Krivina kičme se javlja u C ili S  formi (primarna i kompenzatorna).

Strukturalne skolioze se dele na:

  • Idiopatske- koje imaju najveći klinički značaj i čiji uzrok nije poznat, a one su i najčešče prisutne.
  • Kongenitalne- zbog nastajanja anomalija u razvoju kičmenog stuba,
  • Neuropatske- usled neurogenih bolesti
  • Miopatske- usled mišićnih bolesti,
  • Osteogene- i druge.

SKOLIOZE se takođe mogu podeliti prema uzrastu na:

  • Infantilne skolioze- javljaju se u toku prve 3 godine života i najčeđče se spontano povlače.
  • Juvenilne skolioze- javlaju se između 4 i 12 godine života i obično dovode to težih deformiteta.
  • Adolescentne skolioze- javlaju se u pubertetu i češće se javljaju kod devojčica.

KAKO POSTAVLJAMO DIJAGNOZU SKOLIOZE ?

Dijagnozu skolioze postavljmo na osnovu kliničkog pregleda i RTG snimka kičmenog stuba.

RTG snimak se radi nu dve projekcije u stojećem stavu.

Ugrao krivine se izražava u stepenima a određuje metodom po Cobbu.

Takođe možemo odrediti kolika je rotacija kičmenih pršljena prema stepenu pomeranja spinoznog nastavka od njegove središnje linije.

Postoje prvi, drugi i treći stepen rotacije.

Postoje testovi pomoću kojih odrfeđujemo koliko će još naši pacijenti sa skoliozom rasti što nam eje veoma važno da bi mogli da odredimo prognozu krive kičme.

Gledamo koliki je stepen osifikacije epifize kriste ilijačne kosti tkz. test po Risseru.

Može se odrediti i stepen osifikacije tela pršljenova i stepenj osifikacije ručnog zgloba i zglobnih prstiju. zatvorene epifize ukazuju da je rast završen.

Na prognozu skolioza utiče uzrast deteta, lokalizacija krivine i brzina rasta deteta.

Lošiju prognozu imaju krivine koje se javljaju u mlađem uzrastu i koje se nalaze u višim segmentima kičmenog stuba.

KAKO SE LEČI SKOLIOZA ?

Glavni ciljevi terapije skolioze su zaustavljanje progresije deformiteta i održavanje postignute korekcije.

Lečenje skolioze može biti konzervativno i hirurško.

U okviru konzervativnog (neoperativnog) tretmana sprovodi se FIZIKALNA TERAPIJA koju sačinjavaju:

Kineziterapija

  • tj grupne ili individualne korektivne vežbe sa fizioterapeutom,

Fizikalna terapija

  • sa modernim aparatima za jačanje paravertebralne (leđne) muskulature duž kičme,

Hidroterapija

  •  u hidromasažnoj kadi ili bazenu,

Ortoze (mideri)

  • po meri pacijenta za korekciju krivine i držanja tela.

Osim neophodnog tretmana korektivnim vežbama Poliklinika Galetić jedino primenjuje najmodernije lečenje i korekciju posture deteta kombinacijom kineziterapije i Kompjuterskog jačanja oslabljene muskulature (elektromiostimulacija).

Na taj način se dobijaju najbolji rezultati u najkraćem mogućem roku.

Mišićne grupe deteta su ojačane, elastičnije, izdužene i dete nakon ovog tretmana samo treba da nastavi da radi naučene vežbe u kućnim uslovima .

KOD NAS SE UVEK RADE INDIVIDUALNI TRETMANI SA STRUČNIM TERAPEUTIMA KAKO BI SE POSVETILA MAKSIMALNA PAŽNJA NAŠIM PACIJENTIMA.

TAKOĐE PRIMENJUJEMO I SCHORTH METODU KOD TEŽIH SLUČAJEVA SKOLIOZE

Ova metoda je posebno uspešna kod dece u razvoju.

Ključ metode predstavlja dinamičke vežbe pod kontrolom fizioterapeuta, specijalizovanog za tu vrste terapije.

Pored dinamičkih vežbi  uče se posebno i vežbe disanja prevashodno sa jednim plućnim krilom radi korekcije rotatornih deformiteta grudnog segmenta kičmenog stuba.

HIRURŠKO LEČENJE

se sprovodi u zavisnosti od uzrasta pacijenta i stepena krivine, u slučajevima kad su isprobane sve mogućnosti neoperativnog lečenja koje nisu dale dobre rezultate.

LOŠE DRŽANJE TELA

LOŠE DRŽANJE TELA

POJAM LOŠE DRŽANJE TELA PODRAZUMEVA FUNKCIONALNO ODSTUPANJE OD PRAVILNE POSTURE, KOD KOGA NEMA STRUKTURALNIH PROMENA NA KIČMENOM STUBU.

LOŠE DRŽANJE TELA- UZROCI

Poremećaji pravilnog držanja tela nastaju dejstvom različitih urođenih ili stečenih faktora.

Važan faktor koji utiče na pojavu ložeg držanja tela je i savremen način života sa smanjenjem fizičkih aktivnosti.

Uzroci se grupišu u dve osnovne grupe:

  • Unutrašnji uzroci
  • Spoljašnji uzroci

Unutrašnje uzroke čine:

  • oboljenja mišića,
  • poremećaj nervne inervacije (pareze, paralize),
  • psihička stanja,
  • poremećaj opšteg zdravstvenog stanja itd.

Mnogo je veći broj spoljašnjih uzročnika lošeg držanja tela.

Tu se ubrajaju:

  • sportska neaktivnost,
  • loša postelja,
  • profesionalna opterećenja itd.

Loše držanja tela može da se javi u bilo kom uzrastu, ali postoje odreženi vremenski periodi u kojima je telo u razvoju izloženo posebnom opterećenju.

Prvi kritični period

se javlja u toku prve i druge godine života kada dolazi do intezivnog rasta i povećanja telesne mase deteta.

Drugi kritični period

je sedma godina života kada dete kreće u školu i izlaža se povećanim fizičkim opterećenjima (nošenje školske torbe..)

Treći kritični period

predstavlja pubertet u kojem dolazi do naglog rasta praćen intezivnim radom polnih žlezda.

KLINIČKA SLIKA DETETA SA LOŠIM DRŽANJEM TELA

Pri pregledu pacijenta, posmatramo ga sa prednje i zadnje strane ali najvažniji je pregled iz profila.

Pri pregledu uočavamo protruziju glave

  • Povijena ramena
  • Krilate i široko postavljene lopatice
  • Relaksacija prednjeg trbušnog zida
  • Predni nagib karlice
  • Rekurvatum deformitet kolena

Postoje dva oblika ložeg držanja tela:

NEUROLOŠKO LOŠE DRŽANJE TELA 

  • je posledica nezrelosti centralnog nervnog sistema i oldikuje se mišićnom hipotonijom i najčešće nestaje do 5 godine života.

Ovaj tip lošeg držanja tela ne zahteva tretman u vidu korektivnih vežbi.

KINEZIOLOŠKO LOŠE DRŽANJE TELA 

  • zahteva obavezan i blagovremeni korektivni fiziklani tretman zbog izraženog lošeg držanja tela i skraćenosti muskulature posebo ekstenzora leđa i antigravitacionih mišića.

KAKO IZGLEDA TRETMAN LOŠEG DRŽANJA TELA?

Primenjuju se korektivne vežbe – kineziterapija:

  • vežbe istezanja skraćenih misišnih struktura,
  • vežbe jačanja oslabljene muskulature,
  • vežbe posturalne svesnosti tj. pravilnog držanja tela,
  • vežbe disanja i relasacije.

Osim neophodnog tretmana korektivnim vežbama Poliklinika Galetić jedino primenjuje najmodernije lečenje i korekciju posture deteta kombinacijom kineziterapije i Kompjuterskog jačanja oslabljene muskulature (elektromiostimulacija).

Na taj način se dobijaju najbolji rezultati u najkraćem mogućem roku.

Mišićne grupe deteta su ojačane, elastičnije, izdužene i dete nakon ovog tretmana samo treba da nastavi da radi naučene vežbe u kućnim uslovima .

Program koretkivnih vežbi kao i program kompjuterskog jačanja oslabljene muskulature sprovodi se pod kontrolom naših stručnih fizioterapeuta, a deca imaju individualni tretman gde mu se u potpunosti posvetimo da što pre nauči program vežbi i oseti poboljšanje i olakšanje.

Savetujemo  da se deca obavezno bave sportom ali ne bilo kakvim već najbolje simetričnim sportovima koji koriste obe ruke. Naš predlog su plivanje, atletika (trčanje, skok u dalj..), karate, veslanje…

Išijas

Išijas

Išijas ili išijalgija javlja se kao posledica povrede ili upale išijadičnog nerva, a uspostavljena dijagnoza upućuje na bolove u lumbalnom delu kičme koja se dalje proteže duž cele noge, do samog stopala, pa je zbog toga učestao osećaj slabosti ili utrnulosti nogu. Osim ova dva naziva, išijas je u literaturi poznat i pod terminima neuropatija, disfunkcija išijatičnog nerva, bol donjeg dela leđa, lumbalna radikulopatija ili jednostavno kao LBP.

Simptomi

Išijalgija se na ljudsko telo može odraziti na različite načine. Od neugodnog peckanja do bola koji onemogućava kretanje obolele osobe. Najčešće se javlja kao oštar bol u donjem delu leđa ili kuka, koji se kao utrnuće prenosi preko zadnjice ka drugim delovima donjih ekstremiteta, sve do lista ili stopala, navodi Nacionalna zdravstvena služba.

Glavni simptomi išijasa:

  • Bol u donjem delu leđa
  • Bol u nozi koji je neretko neugodniji od bola u leđima
  • Gubljenje osećaja u nozi ili stopalu
  • Spazam leđnih mišića
  • Slabost noge ili stopala
  • Utrnuće

Kako nastaje išijas

Išijas izaziva oštećenje najvećeg nerva u našem organizmu zvanog išijadikus, a reflektuje se kao bol u donjem delu leđa koji se prenosi uglavnom duž jedne noge. U velikoj većini slučajeva išijalgiju izaziva diskus hernija, a njen nastanak moguć je i zbog prekomernog rasta kostiju. Među uzročnike se ubrajaju i :
  • spinalna odnosno kičmena stenoza
  • piriformis sindrom
  • spondilolisteza
  • povreda ili prelom karlice
  • tumor čija pojava i rast takođe pogubno utiče na išijatični nerv
  • Trudnoća
  • Sportske povrede

Rizične grupe

Od išijasa najčešće obolevaju:
  • Trudnice čiji nervi trpe prekomernu težinu
  • Zaposleni koji više sati dnevno stoje ili sede
  • Stariji ljudi koji prolaze kroz degenerativne promene u predelu kičme
  • Preterano gojazne osobe
  • Dijabetičari čije stanje povećava rizik od oštećenja nerava

Dijagnostika

Išijas se dijagnostikuje specijalističkim pregledima. Nakon razgovora sa lekarom i pojašnjenja simptoma, sledeći korak su fizički testovi pokretljivosti i snage tela, a po potrebi i rendgen ili magnetna rezonanca ukoliko bol ne prestaje duže od 12 nedelja.
  • Specijalistički pregled i razgovor sa lekarom
  • Fizički testovi snage i motoričkih sposobnosti
  • Rendgen ili magnetna rezonanca
Pre odlaska kod stručnih lica možete i sami prepoznati određene simptome prilikom bolnih pokreta koji ukazuju na išijas:
  • Oštar bol u predelu donjeg dela leđa
  • Utrnuće noge ili stopala
  • Gubitak osećaja u nozi
  • Pošteda bolne i prebacivanje težine prilikom kretanja na drugu, zdraviju nogu

Lečenje išijasa

U nekim slučajevima isijas ne zahteva lečenje, već do poboljšanja i nestanka bolova dolazi kombinacijom mirovanja, laganih vežbica, a po potrebi i korišćenjem analgetika, odnosno tableta, masti, gelova ili krema koje u sebi sadrže ibuprofen. Kada je bol pacijenta nepodnošljiv, fizijatar preporučuje i koktel injekcija koja osim antiupalnih svojstava sadrži i vitamine B1, B6 i B12. Išijalgija se može tretirati:
  • Mirovanjem
  • Toplim i hladnim oblogama
  • Lekovima
  • Terapijom
  • Vežbama
Mirovanje je obavezno u prvih nekoliko dana, ali duže ležanje nije preporučljivo. Nagli pokreti i podizanje bilo kakvih težih predmeta strogo je zabranjeno u prvih 6 nedelja od inicijalnog pojavljivanja bola. U prvih 48 ili 72 sata na bolno mesto možete staviti hladne obloge, a nakon tog perioda umesto hladnih preporučljivo je stavljati vruće obloge. Od medikamenata, kao što je prethodno napisano, koristiti antiupalne masti, kreme, gelove ili tablete koje u sebi sadrže ibuprofen kako bi bol makar delimično utihnula. Terapije mogu biti različite u zavinosti od stepena bolova i težine stanja pacijenta. Osim različitih formi fizikalne terapije kao što su elektroterapija, magnetoterapija, ultrazvučna terapija, laseroterapija, postoji i nešto konzervativniji vid tretiranja u vidu kiropraktike koja takođe može dati odlične rezultate.

Terapijsko lečenje

Kao najefikasnije terapije za lečenje išijalgije u praksi su se pokazale:
  • Elektroterapija (TENS) – koriste se struje različitih frekvencija u zavisnosti od potrebe pacijenta
  • PEMF ili magnetoterapija – vrsta energetske terapije koja ublažava mišićni spazam u bolnoj fazi
  • Laseroterapija – efikasna je protiv bolova, upale i otoka, regeneriše tkiva i ubrzava mikrocirkulaciju
  • Ultrazvučna terapija – bezbolan metod koji ublažava spazam, pojačava cirkulaciju i povećava prag boli
  • Termoterapija – primena toplote za povećanje cirkulacije, ublažavanje bola i napetosti u mišićima. Ova vrsta terapije ne koristi se u ranim fazama išijalgije jer može pogoršati upalu
  • Kineziterapija – takozvana terapija pokretom efikasna je u oporavku, ali i prevenciji išijasa. Poboljšava cirkulaciju, vraća pokretljivost i kondiciju, povećava snagu i elastičnost mišića
  • Kiropraktika – po mnogima ovo je primarna metoda u rešavanju išijalgije finim korigovanjem sitnih zglobova različitim tehnikama mobilizacije i manipulacije sa ciljem vraćanja bolnog područja u prvobitni, fiziološki položaj
  • Scanlab terapija – Poliklinika Galetić prva u regionu započela je sa ovom vrstom terapije koja je do sada dala fenomenalne rezultate. Primenjuje se “Scanlab” aparatom koji proizvodi optimalnu toplotu čime se prodire duboko u mišićna tkiva smanjujući bol pacijentu i povećavajući mu elastičnost mišića.
  • Kompjutersko jačanje mišića – Galetić poliklinika među prvima je u Srbiji započela sa korišćenjem aparata “Compex Cefar Ultraton” za jačanje mišića. Ovaj aparat uz zajedničku primenu sa kineziterapijom dokazano daje odlične rezultate.

Lekovi za išijas

  • Antiinflamatorni lekovi (NSAIL) – Indometacin, Ibuprofen, Movalis, Diklofenak, Piroksikam, Ketoprofen, Naproksen. Ovu vrstu lekova koristiti u periodu od nekoliko dana do 4 nedelje
  • Lekovi za opuštanje mišića – Mydocalm, Myderison
  • Umirujuća sredstva – Bromozepam, Diazepam
  • Gelovi protiv bolova – “Deep Relief” i “Bengay” pokazali su pozitivno dejstvo u bolnoj fazi kod mnogih pacijenata

Vežbe za išijas

Ovo su primeri vežbi koje mogu značajno pomoći u tretiranju i prevenciji išijalgije. Početni položaj za svaku od vežbi je identičan. Lezite na leđa sa savijenim nogama u kukovima i kolenima, sa stopalima oslonjenim na podlogu. U ovom položaju lekari preporučuju i spavanje, sa nogama poduprtim jastucima, u takozvanom Vilijansovom položaju.

Vežba 1:

Iz početnog položaja sa obe ruke privucite jednu nogu tako da koleno što više približite grudima do trenutka takozvane “promene bolnosti”, odnosno osećaja popustljivosti bola. Nakon toga polako se vratite u početni položaj i isti pokret ponovite sa drugom nogom. Vežbu ponovite 4 do 6 puta u više navrata tokom dana.

Vežba 2:

Iz početnog položaja sa dve ruke privucite kolena obe noge ka grudima i zadržite taj položaj do momenta olakšanja u bolnoj nozi. Prilikom vraćanja u početni položaj vrlo je važno da sa obe ruke zadržavate kolena sve do trenutka dok stopala ne dodirnu podlogu pod vama.

Vežba 3:

Iz početnog položaja svoje šake postavite na butine. Pokušajte da savijete trbušne mišiće kao da želite da pridignete glavu i ramena, a nakon što se u tom položaju zadržite oko 5 sekundi, lagano se opustite takođe 5 sekundi, pa uradite još jedno ponavljanje. Cilj je uraditi 10 ponavljanja i zaista podići glavu i ramena poviše od poda, ojačati mišiće tako što ćete se u tom položaju zadržati nekoliko sekundi. Vrlo je važno da prilikom vežbanja ne zadržavate dah, već da uskladite disanje i prilagodite ga prirodnom toku s obzirom na uloženi napor.

Išijas masaža

Masaža može biti plodonosna kada je reč o olakšanju posledica išijalgije. Neke studije su pokazale da su upravo masaže imale pozitivan efekat kod onih pacijenata kojima druge vrste tretmana nisu pomagale u izlečenju. Preporučljive su klasične terapeutske masaže koje ciljaju dubinske slojeve mišića. Prilikom terapeutske masaže osim dlanova i prstiju koriste se i laktovi i podlaktice kako bi se po potrebi pojačao pritisak na bolno mesto. Tu je i pomenuta kiropraktika, ali i refleksologija kao i istočnjački metodi poput akupunkture ili šijacu masaže. Ova japanska tehnika stara je više od 3.000 godina, a danas se primenjuje širom sveta.

Prevencija

Prevencija išijasa vrlo je važna, kako u cilju da sprečite njegovu pojavu, tako i u sprečavanju njegovog povratka nakon uspešnog oporavka. Prvi korak u prevenciji išijasa svakako je izbegavanje dugog sedenja ili ležanja koje pritiska zadnjicu i donji deo leđa. Važno je ojačati leđne i trbušne mišiće aktivnim vežbanjem, čestim hodanjem (izbegavajte hodanje uzbrdo), a naročito je to važno za osobe koje ulaze u neke srednje i zrelije godine. Prilagodite tempo svojim mogućnostima, a vežbe i aktivnosti prekinite čim osetite prve naznake boli. Izuzetno je važno da upamtite: Prilikom dizanja bilo kakvog tereta, nikako to ne radite koristeći leđne mišiće, već se savijte u kolenima i neka one preuzmu sav teret na sebe. Izbegavajte dizanje tegova, čučnjeve pa čak i vožnju bicikla.

Zaključak

Išijas je široko rasprostranjena, ali ne i nerešiva enigma zahvaljujući stručnim i pouzdanim kadrovima na koje se možete osloniti u poliklinici Dr Galetić. Neka neugodna bol u kičmi i nogama zauvek ostane u prošlosti i bude opomena da svoje zdravlje stavljate na prvo mesto. Poklonite nam Vaše poverenje, a naš ortoped će Vam vratiti zdravlje za aktivan život u pokretu i bez nepotrebnih bolova.
Bol u leđima, vratu i ramenima

Bol u leđima, vratu i ramenima

Bol u leđima, vratu i ramenima je veoma rasprostranjen problem, ali malo ko zna šta kičmi stvarno prija, a šta joj škodi. Naša leđa su naš aparat za kretanje i nisu stvorena da bismo satima sedeli. Da bi se sprečili bolovi u leđima, neophodno je da kretanje u većoj meri postane sastavni deo dana. Ovo se, pre svega, odnosi na decu.Takođe, kod dece postoji i nasledni genetski faktor gde su određeni delovi tela slabiji i uslovljavaju pojavu deformiteta. U takvim slučajevima treba preventivno ojačati te delove tela i sprečiti nastanak deformiteta.

Koristimo najsavremenije metode lečenja bola u leđima, vratu i ramenima pomoću kojih ćete se osloboditi tegoba i rešiti bola!

Zakažite svoj pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Zašto se javlja bol u leđima, vratu i ramenima

Dugotrajno sedenje ispred kompjutera i uopšte vreme koje provedemo sedeći na poslu,  može izazvati odgovarajuća, relativno ozbiljna oboljenja, i izazvati bol u leđima, vratu i ramenima. Ovakva oboljenja nastaju kao posledica ponovljenih pokreta ili prinudnog( neprirodnog) položaja tela. Jednostavno, priroda nije predvidela ovakve aktivnosti kojih je sve više. Najčešći bolovi su u šaci, ledjima i vratu. Osnovni rizici za nastanak bola u ledjima i vratu prilikom rada na računaru:

  • loš položaj tela
  • preduga upotreba računara( više od 4 sata dnevno)
  • izbegavanje pauza tokom rada na računaru
  • izbegavanje vežbi
  • nedovoljno spavanje
  • stres
  • nepravilno sedenje

Nepravilan položaj ledja tokom sedenja dovodi do neravnomernog opterećenja ledjnih mišića, odnosno do prekomernog opterećenja pojedinih mišića, usled čega dolazi do njihovog zamora. U lakšim slučajevima to se manifestuje umerenim, prolaznim bolom u ledjima i vratu. U težim slučajevima, razvija se miofascijalni sindrom. Osnovne karakteristike miofascijalnog sindroma su bol, lokalna osetljivost na pritisak, otvrdnuće zahvaćenog mišića, kao i smanjena snaga mišića, bez atrofičkih promena.

Fibromijalgija

Fibromijalgija predstavlja poremećaj koji karakteriše bol u mišićima i osećaj zamora. Pacijenti koji pate od fibromijalgije često imaju osetljive tačke na dodir. Ova osetljiva mesta se najčešće nalaze na vratu, ramenima, leđima… Koliko se te tačke pritisnu, bol može biti prilično jak.

Fibromijalgiju je prilično teško dijagnistikovati., međutim procenjuje se da pogađa oko 5% populacije s tim da se češće javlja kod žena i obično se pojavljuje u srednjim godinama. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Bol u ramenu

Rame je izuzetno pokretljiv zglob i mora biti dobro kontrolisan od strane mišića i ligamenata koji okružuju zglob. Zamor, pretreniranost, loša tehika zamaha, loša gipkost, ranije povrede zgloba…sve su ovo uzroci koji mogu dovesti do oštećenja čašice zgloba, burzitisa, oštećenja kapsule ramena, hrskavice i slično.

Pvrede koje često pogađaju zglob ramena se dešavaju ukoliko su sile koje deluju na rame prevelike, dolazi do istegnuća ili kidanja vezivnog tkiva. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Bolovi u vratu – cervikalni sindrom

Cervikalni sindrom je mnogo više od samog bola u vratu. Degenerativni procesi mogu prouzrokovati zrakasto širenje bola, utrnulost i slabost u ramenima, rukama i šakama. Ovaj neprijatan osećaj i gubitak pokretljivosti može ostaviti značajan trag u vašoj karijeri, porodičnom životu i uopšte uticati na kvalitet života.

Cervikalni sindrom obuhvata grupu simptoma i znakova koji nastaju usled kompresije i iritacije spinalnih nervnih korenova i krvnih sudova u vratu, i dovode do senzitivnih, motornih i vaskularnih poremećaja. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Lumbalni bol

Lumbalni bolni sindrom podrazumeva pojavu bola u donjem delu leđa, odnosno slabinskom delu kičmenog stuba. Moderan nezdrav način života i neprilagođenost uspravnog stava kičmenog stuba na velika opterećenja koja se fokusiraju upravo u slabinskom delu kičme, dovodi do oštećenja slabinskih pršljenova.Tokom života preko 90 % ljudi su barem jednom osetili bol u leđima, a više od polovine radno sposobnih ljudi zbog istih tegoba zatraži lekarsku pomoć. Zbog tolike učestalosti ovaj problem nazivamo bolest modernog doba. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Lumboishialgia – išijas

Ako ste osetili da vas preseče jak i oštar bol od leđa, pa sve preko nogu do stopala ili ako ste  primetili  da se neprijatno žiganje i pritisak pojačavaju pri svakom, pa i najmanjem naprezanju. Pritom još niste posetili lekara, trebalo bi to odmah da uradite jer uzrok vašeg upornog bola može da bude išijas, oboljenje od kojeg pati čak 98 odsto ljudi.

Išijas je bolest najdužeg živca u organizmu –nervus ishiadikusa. Karakteiše ga nespecifični lumbalni bol (više od 95%) – bol u krstima od donjih rebara do glutealne linije. SAZNAJTE VIŠE

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Naša Poliklinika je poznata po najdelotvornijoj terapiji i sa velikim uspehom lečimo bol u leđima, vratu i ramenima, povredjena leđa i oboljenja kičmenog stuba, kao i nerava koji izlaze iz kičmenog spleta (išijas). Odlične rezultate postižemo kod lečenja bolne kičme kombinacijom najmodernijih medicinskih aparata koji su prisutni na tržištu.

Dečija ortopedija

Dečija ortopedija

Dečija ortopedija  je grana ortopedija koja se bavi prevencijom, dijagnostikom i lečenjem povreda, bolesti i deformacija sistema za kretanje. Danas je dečija ortopedija pretežno hirurška grana zbog aktivnog, operativnog pristupa u terapiji mnogih stanja, ali je isto tako blisko sarađuje sa medicinskim specijalnostima koje se bave neoperativnim (konzervativnim) lečenjem kao što su fizikalna medicina i rehabilitacija, sportska medicina, neurologija, reumatologija, inerna medicina itd.

Dečija ortopedija predstavlja zasebnu granu ortopedije i najčešće se bavi lečenjem deformiteta, povreda zglobova, kostiju i mišića u dečijem uzrastu.

Česte su povrede ili deformiteti kod dece i svaku povredu ili deformitet dečija ortopedija kao grana medicine uspešno leči.

Koristimo najsavremenije metode lečenja poput: PRP TERAPIJE KRVNOM PLAZMOM, SKANLAB, KOMPJUTERSKOG JAČANJA MIŠIĆA I SHOCKWAVE TERAPIJE zatim SCHROTH METODE lečenja deformiteta kičmenog stuba i mnoge druge!

Zakažite svoj pregled i tretman na telefone:
021/55-72-11; 021/45-79-39 i 062/557-211

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Dečija ortopedija – Stanja i povrede

Deformiteti kičmenog stuba

Rezultati sistematskih pregleda dece u osnovnim i srednjim školama govore da su deformiteti kičmenog stuba u porastu iz godine u godinu. Koštano-mišićni sistem dece u razvoju pod uticajem unutrašnjih i spoljašnjih faktora podložan je defomacijama. Nasleđe i loše navike u držanju, preteške školske torbe, kratkovidost, neadekvatne školske klupe i stolice, nedovoljna fizička aktivnost dovode do poremećene statike kičmenog stuba što za rezultat ima pojavu kifoze, skolioze i lordoze. Nagli rast dece u pubertetu nepovoljno utiče na razvoj već prisutnih deformacija. Najčešći deformiteti kičmenog stuba su: kifoza, lordoza i skolioza Najfeikasnija metoda lečenja skolioze trenutno je primena Schroth metode.

DEFORMITETI KIČMENOG STUBA – saznajte više

SCHROTH METODA – saznajte više

ZAKAŽITE PREGLED / TERAPIJU

Ultrazvučni pregled kukova kod beba

Pri prvoj poseti lekaru ili savetovalištu za bebe, nezaobilazan je i pregled kukova kod novorođenčadi. Upravo u tom periodu javlja se jedan od tri najčešća problema u zglobu kuka kod dece. Ukoliko je dijagnoza postavljena na vreme i ukoliko se započne sa terapijom, poremećaj se koriguje bez posledica.

Kod razvojne displazije kuka radi se se o nedovoljno razvijenoj zglobnoj čašici iz koje zglobna glava butne kosti izlazi. U slučaju da glava kosti ostane u nepravilnom položaju dolazi do poremećaja funkcije kuka.

Kliničkim pregledom kod pedijatra moguće je otkriti potpunu dislokaciju kuka. Sumnja na iščašenje se postavlja ako pri pregledu deteta koje leži na leđima na ravnoj podlozi pri savijanju spojenih nogu u kuku pod uglom od 90 stepeni, jedna noga izgleda kraća. U tom slučaju potrebno je uraditi ultrazvuk kukova koji će u potpunosti otkloniti ili potvrditi sumnje.

ULTRAZVUČNI PREGLED KUKOVA – saznajte više

ZAKAŽITE PREGLED

Ravni tabani

Kod većine ljudi kada stoje bosi možemo primetiti da im je luk stopa uzdignut od površine i da postoj prostor „rupa“ između svoda stopala i podloge. Kod zdravih i normalnih stopala luk stopala je odvojen od poda. Kod ravnih stopala ili ravnih tabana kako se još nazivaju, luk stopala je spušten znatno bliže podlozi ili čak ne postoji luk uopšte. Kod ljudi sa ravnim tabanima, stopalo usled spuštenog luka je znatno izbočenije upolje i lako uočljivo prilikom stajanja ili hodanja.

Većina ljudi koji imaju rava stopala nema bolove usled tog stanja i obično nema probleme u svakodnevnom životu. Nekolicina može imati bolove u stopalima, posebno kada su mišići i ligamenti stopala napeti ili zategnuti kao na primer prilikom stajanja na prstima. U zglobovima nogu takođe je moguća pojava bola. Ukoliko je luk stopala spušten, napetost se prenosi na skočni zglob i koleno i moguća je pojava bola u tim zglobovima.

Ravni tabani se mogu pojaviti u detinjstvu usled lošeg razvoja, a mogu se pojaviti i u zrelom dobu na primer kod žena posle trudnoće. Postoji nekoliko jednostavnih rešenja kojima možemo sprečiti razvoj i komplikacije kod pojave ravnih stopala.

ZAKAŽITE PREGLED

Povrede

Deca su svakodnevno izložena potencijalnom povređivanju. Tokom igre, treninga i škole često dolazi do pada i povreda koje mogu biti i ozbiljnije prirode. Po medicinskim statistikama deca se povređuju desetak puta češće nego odrasli. To je izuzetno značajan podatak, a Poliklinika Galetić ima najbolju statistiku lečenja bolova, povreda i deformiteta kod dece jer delujemo brzo, efikasno i kvalitetno.

ZAKAŽITE PREGLED

Call Now Button