Lumbalni bol – lumbago

Lumbalni bol – lumbago podrazumeva pojavu bola u donjem delu leđa, odnosno slabinskom delu kičmenog stuba. Bol se  može javiti naglo ili postepeno a karakteriše ga često pojavljivanje. Zbog velike učestalosti pojave ovih bolova kod odrasle populacije često ovo stanje nazivaju i bolešću civilizacije. Moderan nezdrav način života i neprilagođenost uspravnog stava kičmenog stuba na velika opterećenja koja se fokusiraju upravo u slabinskom delu kičme, dovodi do oštećenja kičmenih pršljenova.

Tokom života preko 90 % ljudi su barem jednom osetili bol u ledjima, a više od polovine radno sposobnih ljudi zbog istih tegoba zatraži lekarsku pomoć. Zbog tolike učestalosti ovaj problem nazivamo bolest modernog doba.

Najčešči uzroci bola u ledjima su kombinacije činilaca:

• predugo i neadekvatno sedenje
• kancelarijski posao
• uklještenje medjupršljenskog diska
• slabost leđnih mišića, fizički napori
• Debljina
• Osteoporoza
• nasledni činioci..

Lumbalni bol doživi 80% ljudi tokom života. Podjednako je čest kod osoba oba pola. Ima osobinu da recidivira. U 85% slučajeva uzrok bola je nepoznat i nakon kompletne dijagnostike. Po troškovima lečenja u Americi lumbalni bol je na tre}em mestu, iza malignih tumora i oboljenja srca.

Nespecifični lumbalni bol (više od 95%) – bol u krstima od donjih rebara do glutealne linije Sindrom išijasa (ispod 5%) – bol se širi najčešće duž jedne noge, što ukazuje na iritaciju/kompresiju nervnih korenova.

Mehanički lumbalni sindrom čini 19 od 20 slučajeva naglo nastalog lumbalnog bola.  Jačina bola u krstima je od umerenog do vrlo jakog.  Najčešćee je izazvan običnom mehaničkom povredom ili njihovom kombinacijom:

• naprezanjem, istezanjem, rupturom mišićnih vlakana ili/i ligamenata
• subluksacijom faset zglobova
• lošom posturom
• značajnom razlikom u dužini ekstremiteta (>2 cm).

Lečenje lumbalnog bolnog sindroma

Mirovanje se NE savetuje bolesnicima sa običnim lumbalnim bolom (bez neuroloških poremećaja). Kod jakog bola ostajanje u postelji ograničiti na nekoliko dana da bi se izbegao negativni efekat mirovanja (atrofija mišića, prelazak bolesti u hroničnu). Savetovati razumno korišćenje leža: izbegavanje položaja koji pojačavaju bol, podizanja tereta, rotacionih pokreta, savijanja.

Naročito je značajna edukacija o pravilnim zaštitnim položajima i pokretima pri sedenju, ustajanju iz ležećeg položaja i podizanju težih i glomaznih predmeta. Intenzivne i dugotrajne terapijske vežbe imaju jasno dokazane efekte na smanjenje bola i poboljšanje funkcionalnog kapaciteta. Preporučuju se vežbe za ekstenzore trupa, paravertebralnu i abdominalnu muskulaturu i mišiće stabilizatore lumbalne kičme. Programirana fizička aktivnost i nastavak naučenih vežbi sprečava povrede krsta na poslu i održava dobro zdravstveno stanje i radnu sposobnost.